Српски националисти

ЕУ – пут у пропаст Србије

jovan nikolic

У среду 28. јануара, у просторијама Месне заједнице Теразије, одржана је трибина посвећена евроинтеграцијама Србије. Назив трибине јасно показује генерални став организатора и учесника трибине према евроинтеграцијама: Европска унија – пут у пропаст Србије. Трибину је организовао Месни одбор Теразије Српске Радикалне Странке и у питању је трећа у низу трибина које се на истом месту организују од краја прошле године а на којима се говори о важним политичким и спољнополитичким питањима (две од три трибине је организовао Месни одбор Теразије СРС-е док су трибину посвећену грађанском рату у Сирији приредиле друге организације). Назив трибине показује изразиту евроскептичност и противљење наставку евроинтеграција Србије које, према речима организатора и учесника трибине, Србију воде у економску и политичку пропаст.

У име организатора посетиоцима трибине се први обратио Теша Тешановић. Он је указао да је медијска сцена у Србији таква да не постоји никаква јавна дебата око сврсисходности српских евроинтеграција, штетних и позитивних аспеката овог процеса. Напротив, медијски мрак који влада у Србији је такав да је свака дебата о ЕУ и српским евроинтеграцијама скрајнута и онемогућена, и то у далеко већој мери него претходних година, чак и у време ДОС-овог режима. Сва средства масовног информисања подређена су новом култу еврофанатизма.

Тешановић је истакао да је разлог за тако нешто чињеница да су про-ЕУ аргументи слаби и да би отворена дебата развејала ту сапуницу. Евроспектичног мишљења нема ни у парламенту Републике Србије. Заступљена је само једна идеологија коју заговарају посланици свих парламентарних странака. Оваквим извештавањем намеће се гледиште да су људи који се противе евроинтеграцијама ирационални, затровани национализмом или необјективни док на страни заговорника приступања Србије ЕУ стоје чврсте чињенице. Оваква фантазија може да се одржава само беспрекидном медијском офанзивом.

aleksandar balanНакон Тешановића присутнима се обратио Александар Балан, припадник румунске националне мањине у Србији и потпредседник Румунског хришћанског покрета. Балан је говорио о негативном румунском искуству евроинтеграција а сам се изразито противи овом политичком процесу у Србији. Према његовим речима, по становништво румунске националности у Србији које се претежно бави пољопривредом улазак у ЕУ би био фаталан.

Наиме, сељацима у Румунији се не исплати да обрађују земљу јер највећи део новца из фондова којима се субвенционира пољопривредна производња одлази страним велепоседницима. Због тешке економске ситуације преко 3 милиона људи напустило је Румунију како би нашли посао у некој другој држави док радници у Румунији раде за плате од 200—300 евра. Према његовом мишљењу новоизабрани румунски председник Клаус Јоханес бори се за даљу европеизацију Румуније односно за дубље потчињавање Румуније бриселској бирократији што је по Балановом мишљењу неприхватљиво.

govornici na tribini put u propast srbije

Трећи говорник на трибини био је Јован Николић, дипломирани магистар економије. У врло надахнутом излагању Николић је указао да постоје две групе разлога зашто Србија не би требало да се укључи у Европску Унију: прва група су разлози који се односе на изразито непријатељско држање држава Европске Уније према Србији последњих година и деценија и директно нарушавање српских националних интереса од стране ових држава док другу групу разлога чине они економске природе. Николић је подвукао да српски националисти већ на основу прве групе могу да донесу јасан закључак да Србија не треба да постане чланица Европске Уније, чак и кад би за то постојала реална могућност, док би економски разлози и оне којима српски национални интереси нису значајно вредносно мерило убедили да приступање ЕУ није нешто чему Србија треба да тежи.

Николић је указао да европска бирократија доноси законе који немају везе са реалношћу и да њима настоји да укалупи изузетно разнородне друштвене и економске стварности од Португалиje до скандинавских земаља. Оваква технократија својим деловањем настоји да очува пре свега властите привилегије а притом нема никакве одговорности према грађанима европских држава. Моћне европске економије потпомогнуте бриселском бирократијом у потпуности преузимају економске ресурсе једне земље. Николић је своје излагање закључио одговором на питање шта Србија добија од ЕУ – ништа осим различитих ограничења, економских забрана и нелојалне конкуренције.

kristijan karsПосетиоцима трибине се потом кратко обратио Кристијан Карс, други странац међу говорницима, Норвежанин и бивши војник УНМИК-а на Косову и Метохији. Карс је присутнима рекао како српски евроскептицизам није изузетак у европској политици већ да у већини европских држава евроскептици чине значајну а негде и најјачу политичку снагу. Истакао је како у европским државама све мање има смисла да се говори о десничарским и левичарским снагама већ само о онима који су за национални суверенитет или глобализам.

По његовом мишљењу зато је важно инсистирати на демократским вредностима које су чврсто повезане са националним суверенитетом. Карс је такође споменуо како ће бити кандидат за норвешки парламент 2017. године и да ће деловати са евроспектичких позиција. Указао је и да је неопходно да у Србији дође до уједињавања, јачања и профилисања снажних евроскептичних снага које би имале утицаја и у српском парламенту.

zoran buljugic tesa tesanovic mladen obradovic

Зоран Буљугић, наставник руског језика, политички аналитичар и сарадник месечника Геополитика говорио је о дубљим цивилизацијским, културолошким и геополитичким разлозима због којих, по његовом мишљењу Србија не би требало да остане на путу евроинтеграција. Буљугић је своје излагање отпочео указивањем да је идеја о јединственој Европи древна али да је она током времена имала различита значења и да је готово немогуће говорити о јединственој европској цивилизацији. Идеја о европском једиству проистекла је из идеје унуверзалне хришћанске монархије али за разлику од те идеје која се заснивала на јединству у различитости западна идеја универзализма заснива се на надмоћи.

На таквом концеппу заснива се данашња Европска унија. Та цивилизација изразито је нетолерантна према другом и свако ко се не уклапа у ту цивилизацијску схему треба да буде покорен. Неки истакнути интелектуалци, чланови европског парламента, предложили да се као темељи европске цивилизације истакну класична култура и хришћанство али је њихов предлог одбијен. Према Буљугићевом мишљењу Србија из културолошких разлога не би требала да тежи чланству у једној таквој организацији.

tribina publika

Европка унија, истакнуто је, служи и као предстража НАТО пакта. Свака држава која тежи учлањењу у Европску Унију пре или касније или постаје чланица НАТО пакта или треба да подреди своју политику интересима овог савеза. А крајњи циљ оваквог потчињавања европских држава је њихово усмеравање против Русије која је кључна препрека у успостављању власти над евроазијским пространством. Идеја о јединственој европској цивилизацији настаје обично после тешких криза. Заједница угља и челика је доносила корист великим западноевропским државама, превасходно Француској и Немачкој, и у почетку је представљала позитивну идеју док је нису својим интересима подредиле Сједињене Америчке Државе. Чим се прекоокеански газда умешао злоупотребио је ту идеју у властитим геополитичким комбинацијама.

Према моделу који намеће ова цивилизација, како Буљугић истиче, будућност је непрестана садашњост у којој непрекидно трошимо, купујемо и забављамо се. Буљугић је указао да је према речима Александра Дугина проблем са наметањем овог модела у нашем времену то што је мрежним ратом свака тачка истовремено нападнута, нема јасног фронта па је и одбрана далеко тежа. Буљугић је излагање завршио освртом на политику садашњих српских власти. Према његовим речима садашња власт покушава, вероватно руководећи се ситуацијом у унутрашњој политици, да седи на две столице. Ипак, ситуација је таква да више тако нешто није могуће већ је потребно јасно определите се. Иако се са појединим државама из ЕУ може сврсисходно сарађивати и економски и политички Србији је природно да тежи укључењу у Евроазијски савез.

Присутнима се на крају обратио председник “Србског Образа“ Младен Обрадовић. Обрадовић је говорио превасходно о духовним коренима српског политичког опредељења. Наиме, према његовим речима, постоје три нивоа сваког геополитичког и цивилизацијског опредељења – економски, политички и духовни. Док поједине земље могу да се задрже на економском и политичком расуђивању Срби имају прилику да, захваљујући свом досадашњем историјском искуству, лако докуче куда се треба усмерити и шта треба изабрати.

Та њихова одлука, готово интуитивна и која происходи из моралних начела, заснована је на истим принципима који усмеравају проруске борце у Новорусији, без обзира одакле они долазили, као и друге људе широм света који се одупиру западном империјализму. Надахнуто Обрадовићево излагање односило се и на тренутну политику српских власти коју је оценио као потпуно промашену и у нескладу са српским националним интересима.

Трибина је била веома добро посећена па је било више публике него места у сали МЗ Теразије. Иако је евроинтеграције и политику приступања Србије ЕУ могуће критиковати и са бројних других аспеката говорници су јасно назначили кључне разлоге због чега би Србија требало да одустане од тог пута. Такође је споменута и могућа алтернатива садашњој политици а то је Евроазијски савез о коме ће, надамо се, више речи бити на неком наредном окупљању.

(Милош Милојевић/Србин.инфо)

6. фебруара 2015. | СРС @ 01.41 | Leave a comment | Вести

БОРИС НАД: Корен либералног зла у црквеном расколу

kristalna katedrala

Редакција СРБИН.ИНФО разговарала је са Борисом Надом, геополитичарем и писцем, о паду цене нафте, нападу на редакцију „Шарли Хебдо“, отказивању Јужног тока и другим темама.

Цена нафте у последњих шест месеци пала је на најнижи ниво још од економске кризе 2008. Ко има корист од глобалног пада цене нафте? Ко стоји иза њега?

У питању је заправо рат кога САД свим средствима – заједно са својим савезницима – веома дуго воде против Русије. (Пре је то исто, столећима, чинила Британија.) Удар на рубљу и вештачко снижење цене нафте, а у оба случаја реч је последицама шпекулација на светском тржишту, само су његове последње епизоде. Сличан смисао у плановима америчких стратега има и рат који засада тиња у рушевинама Украјине.

saudijac naftaСаветник председника Путина Сергеј Глазијев говори о Четвртом светском рату, који је уследио одмах по завршетку Трећег – Хладног рата, вођеног против Совјетског Савеза и окончаног његовим падом; можда би било боље говорити само о Светском рату који је почео 1914, или нешто пре тога, и без прекида траје све до данас.

У операцији обарања цена нафте на светском тржишту главну улогу је одиграла Саудијска Арабија, која, слично Британији, сада и сама трпи огромне штете. Али, руска привреда је издржала тај двоструки удар. Ако је ова претпоставка тачна, снижење цене нафте неће бити дугог века и већ током 2015. цена нафте ће опет почети да расте. Исто тако, требало би очекивати и јачање руске рубље. Тим пре што удар на рубљу успешно амортизује Кина.

У ствари, реч је о дубоким променама у планетарној равнотежи моћи, о сукобу који данас поприма титанске размере. Треба имати у виду да се паралелно с тим води прави финансијски рат великих сила, Русије и Кине, против долара, другим речима, против контроле Запада/САД над финансијским токовима, чији је долар најважнији инструмент и симбол.

Заправо, САД очајнички покушавају да очувају једнополарни свет и задрже свој положај неприкосновеног светског хегемона, и у томе више не бирају средства, схватајући да је улог у тој игри будућност онога што се донедавно називало „последњом светском суперсилом“.

juzni tokТо им, изгледа, више не полази за руком. Америчка моћ, упркос свему, наставља да рапидно слаби. Америка више није једина а ни последња суперсила. Данас, на концу њене владавине, показују се обриси будућег мултиполарног света.

Да ли је заиста отказан „Јужни ток“? Какве ће последице то имати за Србију и регион?

Лично мислим да је пројекат „Јужни ток“ коначно отказан, или је барем одложен на неко веома дуго време, и то очигледно због опструкције Брисела. Пошто Европска унија нема своју политичку вољу и није никакав засебан политички фактор, већ само субимперијални пројекат Вашингтона, она је поново урадила нешто што дубоко противуречи интересима читавог континента – Европе, Евроазије. У таквој ситуацији, разумљиво је да се Русија одлучила за алтернативни пројекат, за споразум са Турском, који је несумњиво дуго припреман и развијан.

Тешко је проценити штету која је тиме нанета Србији. Овде није реч само о непосредним инвестицијама у „Јужни ток“, већ и о енергетској сигурности земље. Геополитичка слика Балкана, Европе уопште, тиме се мења. Ипак, обнављање руског утицаја на Балкану, поготову у тренутку кад америчка моћ нагло опада, представља неминовност, и не треба сумњати да ће Кремљ наћи начин да надокнади овај губитак.

Скоро сте у Новом Саду имали промоцију своје нове књиге „Ка постисторији“. Ту износите тезу да је корен америчког тоталитаризма у црквеном расколу и реформацији. Можете ли нам рећи нешто о томе?

Најпре, желео бих да се захвалим свима који су присуствовали или учествовали у промоцији у Новом Саду, у клубу и галерији „Зрно“, а посебно онима који су је организовали: Дејану Перишићу и Саши Адамовићу, и одржали веома надахнуто слово. Такође и Николи Велимировићу, који је тим поводом написао сјајан уводни текст.

boris nad

Теза коју сте поменули је развијана у књизи „Повратак мита“, потом у неколико поглавља „Постисторије“. Она почива на веома једноставној констатацији: тоталитаризам није побеђен 1945. а ни 1989, дакле победом либерализма над фашизмом или комунизмом, већ се тоталитаризам од тог тренутка појављује у свом довршеном виду – као либерални тоталитаризам. Уосталом, и толико озлоглашени „источни тоталитаризам“ настао је као реакција на западни, који има своје дубоке корене, а не обрнуто.

Термин „постисторија“ је скован како би означио ту нову реалност, у којој управо живимо. У историји, човек је владао собом, а историјски догађаји су били последица његових дела и мисли. У постисторији, човек престаје да буде суверен и постаје жртва и плен технократске утопије, или напросто продужетак великих технократских система. То је реалност постмодерне: стварност киборга, хуманоида, трансхуманизам…

Uganda - Televangelist Benny HinnТу стварност данас најбоље оличавају Сједињене Државе или, у мањој мери, Европска унија. Историјски оптимизам и култ прогреса припадају прошлим временима; сада их смењује гримаса ужаса. Све то није последица снаге, већ кукавичлука и слабости модерног човека.

Те дубоке корене тоталитаризма свакако треба тражити у западној верзији хришћанства. У том смислу, црквени раскол је један од најважнијих догађаја историје. Тек од тог тренутка могуће је говорити о Западу (за почетак римокатоличком), насупрот православном Истоку. Управо у римокатолицизму, као „модернијем“ и „прогресивнијем“, зачињу се оне тенденције које ће се наставити са реформацијом и просветитељством, а то су индивидуализам, економизам и утилитарни рационализам. С америчким либерализмом, посебно у својим фундаменталистичким формама, попут диспензационализма, он добија неке нове и уистину девијантне црте.

Један од разлога је и тај што Америка није никаква засебна цивилизација, што она не поседује сопствену традицију а ни дубоку културну укорењеност, већ представља само аномалију, девијацију европског наслеђа. Томас Молнар је о Америци у том смислу говорио као „дубоком и истинском застрањивању“. Драгош Калајић је, много непосредније, говорио о „америчком злу“. То „зло“ се данас обрушава најпре на Европу.

Треба подвући и да се либерални тоталитаризам широм света данас најзад појављује као непријатељ свега традиционалног, да он настоји да сруши или суштински промени велике и старе цивилизације, изазивајући унутрашње конфликте у њима, између наводно „модерног“, „либералног“, „прогресивног“ и „новог“ и, с друге стране, свега „конзервативног“, „реакционарног“, „заосталог“.

ernst jingerОвај сукоб већ одавно има планетарне димензије. Истини за вољу, ми још не знамо како ће он завршити. Једна од могућности је свакако и држава милијарди људи-мрава у наступајућој технократској утопији. То би била либерална опција. Међутим, немачки писац Ернст Јингер је изнео следеће предвиђање: XX век ће бити столеће титана, XXI столеће богова.

Како коментаришете скорашње догађаје у Француској и све оно што је уследило после напада на редакцију листа „Шарли ебдо“?

Судећи по западним медијима, у случају „Шарли ебдоа“ реч је превасходно о борби за слободу медија. Али „Шарли ебдо“ је гласило владајуће идеологије, и то не само у Француској, већ, мање-више, у читавој Европској унији. Он не допушта различита мишљења, сем оних које дозвољавају либерални критеријуми. Александар Проханов све то назива прикладнијим термином: „Испоставља се да је то слобода скрнављења“. Скрнављења које је можда прихватљиво западном друштву, западној култури, али не и, рецимо, исламској, или некој другој цивилизацији. „Pusy Riot“ су у Русији одиграле сличну улогу.

Sarli-Edbo-1-258x337Друга димензија проблема је мултикултурно друштво. Сада се испоставља да је оно, у најмању руку, нефункционално и да муслимани у Француској, Британији, Немачкој, Шведској, итд. не прихватају статус које им оно намеће: грађанина без идентитета, религијског или етничког, свиђало се то неком или не. Како видимо, Запад за сада не показује вољу за стварним дијалогом не само са растућом муслиманском популацијом, већ је овде у питању и негаторски, понижавајући однос према цивилизацијама које су суштински различите од западне.

Другим речима, ту је реч о западном одбацивању мултиполарног, истински плуралног света, односно инсистирање на униполарном свету и на западним вредностима – на западној хегемонији. Овоме треба додати и спољнополитичку димензију проблема: француски ангажман унутар НАТО, у Либији, на Блиском истоку, итд. И то је још један знак дубоке кризе модела које нам нуде ЕУ или САД.

Коначно, они који данас говоре „Je suis Charlie“ заиста изричу темељну формулу нашег доба. Либерали, заговорници униполарног света, света заснованог на западним вредностима и америчкој хегемонији, стварно су „Шарли“. Они чине јединствени фронт. Али сви остали одбијају да то буду.

(Србин.инфо, Теша Тешановић)

18. јануара 2015. | СРС @ 19.30 | Leave a comment | Вести

Једно јутро с ојађеним радницима Прокупца а.д. Београд

miljan 21

Радници Прокупца а.д. Београд воде и даље битку с ветрењачама. Против радника који штите државни интерес окренули су се сви – од стечајног управника, преко власника Прокупца па све до државног врха који не мари за државну имовину и радничка права.

Епски дани радника Прокупца и њихова борба против криминала почела је 28.8.2008. године када је скупштина предузећа донела одлуку о удруживању своје фирме с фирмама чији је власник Слободан Симић. На тај корак су се одлучили када је у фирму стигло писмо о намерама, „успешног“ бизнисмена Симића, о плановима и стратегији развоја предузећа.

Од обећања да ће од удруживања највећу корист имати радници јер ће то предузеће бити најуспешније на Балкану – од тог обећања остала је само констатација „обећање лудом радовање“. Уместо најуспешнијег предизећа у југоисточној Европи, радници су сада након велике преваре од стране Симића остали на улици.

Ово предузеће у Београду имало је преко 600 запослених, са залихама сировина и готових производа преко 300.000.000,00 динара и имовином вредном више милијарди динара, данас се налази на ивици самог руба пропасти. Брендове „Стомаклију“ и „Манастирку“ Симић је себи присвојио, наравно чистом преваром а сада и преостале сировине и залихе из Прокупца а.д. Београд који се налази у Кумодрашкој улици камионима пребацује за Прокупље, где има намеру да пуни флаше, продаје брендиране производе и новац од продаје присвоји искључиво за себе, причају разочарани радници које сам затекао јутрос испред саме фабрике.

На питање зашто су се појавили и шта раде испред фабрике из које су избачени, један од акционара и оштећених с тугом ми препричава очајну ситуацију у којој су се нашли:

„Окупило се нас 50 јутрос овде одмах након што сму чули да су камиони прексиноћ кришом сировине износили из фабрике. Закон забрањује да се за време стечајног поступка овако нешто дешава, ово је кривично дело. Власник је узео приватно обезбеђење и забрањено нам је да приђемо фабрици а стечајни управник је под његовим надзором.

protest radnici

На превару је присвојио наше брендове а поткупио је и политичаре с власти тако да наше кривичне пријаве нико не разматра, чак напротив, Симића често виђамо у друштву министра Антића. Премијер није желео да нас прими а у Тужилаштво кажу да немамо довољно доказа већ нам и сугеришу да их сами прикупимо“.

Како време одмиче окупља се све већи број незадовољних и очајних радника.

„Ми само желимо да радимо. Желимо да фирму ставимо на ноге јер за то имамо капацитет али нас држава није заштитила од превараната.

Уместо да власт хапси лопова који је је опљачкао преко 20 милина евра и раднике остваио на улицу, они су чак и жандармерију слали на нас да нас избаце из фабрике, и то у мају месецу за време временских непогода које су тада задесиле Србију и ванредног стања.

Несрећни смо јер наш проблем је остао непознат јавности иако смо обилну документацију о криминалним радњама Симића доставили свим државним органима и медијима. Вучићу смо писали, ишли у Владу али авај. Резултат је нула. Ми за њих не постојимо. За данас смо позвали и медије али видите да се нико није појавио. Са нама су данас овде само представници Српске радикалне странке, у даху изговара један од ојађених радника.

Примећујем да су представнике Српске радикалне странке окружили сви преварени радници и вапе за помоћ. Машу папирима и кривичним пријавама. Уместо медија појављује се полиција и од опљачканих радника траже дозволу за јавни скуп. У том момену приватно обезбеђење скида катанац с капије фабрике, ваљда да полиција колима уђе.

miljan 12

„Одлично да сте дошли, катанац је одмах скинут. Коначно и врата фабрике су отворена, то је и једино што су радници тражили“, обратио се полицији функционер СРС, Миљан Дамјановић.

Збуњени припадник приватног обезбеђења фабрике брже боље је затворио капију и чекао расплет новонастале ситуације.

Након краћег разговора представника полиције и функционера СРС, Филипа Стојановића и Миљана Дамјановића представници јавног реда и мира нестали су у правцу фабрике.

„Од полиције смо тражили само једно, да раде свој посао, спрече крађу сировина и приведу оне који су ојадили предузеће и раднике“, обратио се Миљан Дамјановић радницима.

Агонија овог некадашњег гиганта се наставља, а ја сам имао моралну обавезу да обавестим јавност о дешавањима и страшној борби радника Прокупца а.д. Београд. Борба се настваља а да ли ће радници победити криминалце које су блиски садашњој власти још ћемо видети…

Теша Тешановић

14. децембра 2014. | СРС @ 21.59 | Leave a comment | Вести

Трибина о Новорусији у Београду

novorusija tribina

Ескалација кризе у Донбасу, заоштравање односа Русије и Запада, саботирање Јужног Тока, пад цене нафте, најава буђења жаришта на Кавказу.. Све су то индикатори да су односи Запада и Русије ушли у фази Новог Хладног рата (неки би рекли да се прошли није још ни завршио).

Да ли смо усред Новог Хладног Рата? Који је значај Новорусије за повратак Руске моћи? Зашто ми Срби морамо подржавати Новорусију? Да ли постоји паралела између ситуације у Донбасу и онога што се нама дешавало 90тих?

На ова и остала питања можете добити одговоре ако дођете на трибину коју организују СРС Теразије 10. Децембра у 17 часова у просторијама месне заједнице Теразије број 45.

На трибини говориће:

-Драгослав Бокан, режисер, књижевник, публициста и званични представник Доњетске Народне Републике у Србији

– Драгомир Антонић, етнолог и колумниста

– Александар Павић, политички аналитичар и колумниста

– Теша Тешановић, председник СРС Теразије

8. децембра 2014. | СРС @ 02.05 | Leave a comment | Вести

Мицухиро Кимура – Јапанска влада је америчка марионета, лидерима САД се мора судити као ратним злочинцима због агресије на СРЈ

Мицухиро Кимура, лидер организације Исукаи, уредник месечног магазина организације Исукаи „Реконквиста“. Исукаи је формирана 1972, као део јапанске „нове деснице“ која одбацује проамеричку реторику традиционалне деснице. Гледа на јапанску владу као на америчку марионету и захтева потпуну независност Јапана. Организација негује сећање на јапанског писца Јукио Мишиму.

НСПМ: Какав је ваш однос према америчком империјализму у свету? Како гледате на америчке војне базе у Јапану?

– Мислим да је амерички империјализам упетљан у све сукобе који се тренутно дешавају у свету. Чак и историјски, Америка је била саучесник у многима сукобима ван америчког континента, који немају директне везе са њом. Анализирао сам америчку војну индустрију, и показало се да она заузима значајан процентуални удео у америчкој економији. Иако је Јапан у свету признат као суверена држава, присутност америчких трупа у базама у Јапану је у сукобу са важећим законима и зато је истина да је Јапан под окупацијом Америке, јер неки закони не могу да се спроведу. Због тога, врло вероватно, може доћи до проблема међу локалним житељима. Гледаћемо да се елиминише неједнакост коју Америка и Јапан имају у свом безбедносном уговору, а америчке трупе би требало да се повуку из база у Јапану што је пре могуће.

НСПМ: Очување сопствене културе мора бити приоритет сваког патриоте. Како гледате на проблем „вестернизације“ јапанске културе?

– Након пораза у Другом светском рату, Јапан је реконструисан од стране Сједињених Америчких Држава. Јапан има историју од две хиљаде година, али у Јапан је уведена западна култура, и више се не учи о исправној јапанској култури и историји. Као резултат тога, Јапан је постао западњачка држава. Ипак, мислим да није дошло до значајнијих промена у природи Јапанаца, јер има доста људи који се поносе јапанском културом.

НСПМ: Ваша организација је организовала протест испред амбасаде САД против бомбардовања Југославије 1999. године. Ми смо вам изузетно захвални због тога. Како гледате на НАТО агресију према Југославији?

– Одржали смо протест испред америчке амбасаде у Јапану због акта агресије САД-а 1999. године у виду НАТО бомбардовања Југославије. Америку су критиковале и левичарске и десничарске фракције. Ја сам, сем тога, много пута посетио Београд и видео место „случајно“ бомбардоване кинеске амбасаде. Такође, посетио сам објекат у коме су биле смештене српске избеглице, како би их охрабрио. Мислим да се лидерима САД-а мора судити као ратним злочинцима због инвазије и демонтаже Југославије и убиства хиљада људи.

НСПМ: Ви сте недавно посетили Крим и дали изјаву да Јапан треба да откаже санкције према Русији и да направи конзулат на Криму. Какво је ваше мишљење о ситуацији на Криму и идеји руско-јапанске сарадње?

– Мислим да је прва фаза, пошто је Крим одлучио да припада Русији са историјске и етничке тачке гледишта, повлачење из природних токова Украјине. Стога сматрам да не треба уводити санкције Русији. Даље, ако се Крим и Русија посматрају као једна држава, потребни су, наравно, конзулати као прозор дипломатије.

Као резултат поштовања воље народа Крима, Русија је одлучила да анектира Крим. Мислим да треба да поштујемо ову ствар без обзира на однос Европе и Америке према јапанској влади.

НСПМ: Залажете се за реформу Уједињених нација?

– Што се УН-а тиче, „победничке државе“ у Другом светском рату су добиле ауторитет као стални чланови Савета безбедности. Постоје делови система победничких нација око којих се ништа не може учинити, јер се све што се ради – а да није под слоганом „кајања“ и „лекција“ Другог светског рата – сматра актом рата који узнемирава мир. Због овога УН немају значај, и морамо контролисати тиранију великих сила прављењем више законских снага.

НСПМ: Велики утицај на вашу организацију је јапански писац Јукио Мишима. Какав је значај Мишиме за данашњи Јапан?

– Јукио Мишима је , сем што је био велики писац, имао срца да се истински брине за јапанску културу. Како би побољшао ситуацију, у суштински амерички окупираном Јапану, тежио је да младе људе који су били његови истомишљеници мотивише да предузму акцију. Не смете да престанете с акцијом док год циљ није остварен.

НСПМ: Посетили сте Ирак дванаест пута и састали се са Садамом Хусеином. Какав је ваш став о САД инвазији Ирака? Да ли је војна интервенција САД помогла Ираку?

– Много пута сам посетио Ирак између 1991. и 2003. године Што се тиче борбе коју је Ирак водио, било је присутно много логичне повезаности са Палестинским питањем као и са преговорима у Кувајту. Критиковао сам америчку инвазију Ирака, и неправедне санкције које су уведене Ираку после рата оправдавају моје становиште. Такође, мислио сам да Јапан и Арапске државе имају добре односе, али је арапска политика била одређена од стране САД-а, што је погоршало интернационални имиџ Јапана.

Јапан нема добар углед међу америчким колонијама. Ово сам хтео и да саопштим Ираку, америчка интервенција у Ираку није ништа друго до инвазија. Америка носи одговорност за неред који је направила. Упркос одсуству доказа о оружју за масовно уништење, нападнут је Ирак. Џорџ Буш је лишио живота велики број људи. Он је прави криминалац. Мора му се судити за ратне злочине.

Теша Тешановић

(Превео са јапанског: Лука Босанац)

(NSPM)

20. септембра 2014. | СРС @ 15.05 | Leave a comment | Вести

Срби и Грци морају да створе нову балканску силу – имамо исте проблеме и заједничке непријатеље

Димитрис Тоусиадис, уредник магазина „Ликореја“, политички активиста, одраније познат као организатор слања хуманитарне помоћи српским енклавама на Косову, протеклих недеља имао је и нешто другачији ангажман, када је организовао слање помоћи и за делове Србије, након разарајућих поплава које су погодиле нашу земљу.

У интервјуу за НСПМ Тоусадис говори о односу Грка и Срба, економској кризи у својој земљи, али и о проблемима и изазовима које православне државе на Балкану имају.

Како Грци гледају на проблем Косова и Метохије?

– После Срба, Грци најбоље схватају ситуацију на Косову. То је зато што смо ми имали исту трагедију на Кипру. Изгубили смо пола острва у Турској инвазији 1974. Хиљаде Грка убијено је од турске армије у сарадњи са турском мањином. Хиљаде Грка је изгубило куће и постали су избеглице, на сопственом острву. Читави грчки градови су у потпуности напуштени. У неким селима где мештани нису желели да напусте место свог рођења, они су се и задржали, али су тотално изоловани и ограђени на окупираној територији. То је највећа трагедија у модерној грчкој историји, губитак доброг дела наше отаџбине и крварећа рана за све Грке. Када се Србима десила трагедија на Косову, у томе су Грци видели други Кипар. То је било исто за нас. Осетили смо се исто као и ви, толико нас је дубоко ситуација дирнула, да су многи Грци желели да приступе српској војсци како би се борили. Такође, имајте на уму да Грци Србе сматрају за братски народ, и да су многи наши младићи се већ борили у Босни као добровољци.

Лично сам био стациониран у Урошевцу шест месеци као део грчког контигента КФОР-а и посетио сам Косовску Митровицу 1999, тако да имам и личног искуства са ситуацијом на Косову. Овог пута смо одлучили не само да пошаљемо помоћ Србима на Косову, већ и да информишемо Грке преко медија, о невероватној неправди која је задесила срце српске отаџбине. Скоро сви међународни закони су прекршени у случају Косова, и Србија се суочава се уценама Запада које крше све принципе међународне правде. Као прво ми не признајемо легитимност деловања ОВК. Захтевамо повратак целог Косова и Метохије Србији, повратак све имовине, и узимање стања на терену пре етничког чишћења као основе било каквих преговора. НАТО је окупациона војска која сарађује са терористима ОВК. То би требало да буде у потпуности неприхватљиво за Европу, а Србија не сме да врши било какве преговоре са ЕУ, ако ЕУ не жели да призна ове чињенице.

Кипарски навијачи

Срби и Грци су традиционални савезници и браћа, али, сада обе нације имају проблема са неоотоманском политиком Ердоганове Турске. Како гледате на улогу коју Турска игра у геополитици Балкана? Да ли постоји простор за српско-грчку сарадњу против неоотоманске политике?

– Нема сумње да се налазимо у глобалном геополитичком рату. Турска експанзија на Балкан је велика претња ако узмемо у обзир да они организују и финансирају не само муслиманску популацију, већ и Албанију, званично Скопље, Молдавију и друге. То је сила која делује данас само за Турске интересе и против будуће стабилности на Балкану. Само јак православни блок на Балкану може да гарантује будућност за источну Европу. По мом мишљењу Ердоган је вероватно један од највећих лидера модерне Турске. Са друге стране Европска унија у својој политици према Балкану, готово у потпуности следи интересе САД, тако да за нас нема Европе. Сами смо.

С друге стране, Балкан је најважнија стратешка тачка у целој Европи и источном Медитерану, а можда и кључна област за целу Евроазију. Због тога САД желе да поделе и контролишу регион. Узимајући у обзир оно што се је десило Југославији и јачање муслиманске популације, немамо пуно избора. Православни народи две највеће земље на Балкану, Србије и Грчке, морају да се организују ван државних апарата и да почну да врше озбиљан притисак. Уколико успемо да променимо режиме у нашим земљама и да преокренемо ситуацију, а Русија нам помогне у томе, могли бисмо да се надамо великој промени у правцу формирања снажне силе на Балкану, која би гарантовала стабилност ијединство, али и велики економски напредак Грчке, Србије, можда и Бугарске. Имамо исте проблеме, сами смо, а време нам истиче.

Тренутно је Грчка у великој економској кризи која је погодила широке слојеве становништва. Који су друштвени ефекти кризе?

– Економска криза у Грчкој је уништила средњу класу која је представљала ступ подршке великих партија, а уједно је тешко погодила и омладину и најсиромашније. Ови делови друштва су онда постали радикални из више разлога. У последње две године, екстремна левица и екстремна десница су сакупили све те бесне људе, а у истом периоду у грчком друштву је превладала мржња, бес и депресија. Морам да кажем да велики медији играју битну улогу у овоме.

У току је јак психолошки рат против грчког народа, нарочито изражен на телевизији. Феномен масовне депресије јасно осликава податак о 3 хиљаде самоубистава само у току прошле године. Али осим овога, ништа се суштински није променило у грчком друштву нити у размишљању Грка, бар не ништа на боље. Што се тиче грчке радничке класе, она више не постоји. Највећи део омладине је незапослен и потпуно незадовољан стањем у земљи, док имамо великих проблема са имигрантима. Због свега тога, већи део омладине је постао врло радикалан, или је емигрирао у друге земље. Те тензије представљају бомбу која ће, пре или касније, експлодирати ако се ствари буду наставиле у том правцу.

Који су узроци грчке економске кризе? Ко је кривац за њу?

– Грчка економска криза је резултат деловања корумпиране елите која диктаторски контролише ову земљу последњих деценија. Њу чине политичари, олигарси, медији и велики број радника у државној администрацији. Ове поменуте групације у сарадњи са руководством ЕУ су уништили економију, створили огроман дуг и обавезали народ да им служи. Као рак су корумпирали читаво друштво. Било је врло јасно још пре неколико десетина година, да ово друштво иде право ка свом уништењу са болним ефектом на народ и земљу.

Једна од главних стратегија система је увек била „завади па владај“. Тренутно у Грчкој отпор према садашњем систему је подељен између левице и деснице. Можете ли нам рећи нешто о томе? О стратегији одвајања вас на два дела? Да ли постоји могучност националног помирења између различитих политичких снага у Грчкој?

– Као што сам већ рекао, левица и десница у Грчкој имају крваву историју. Ми смо имали крвави грађански рат после Другог светског рата, а сада се ти духови прошлости поново буде. Ако ме питате зашто, једино што могу да кажем јесте да су људи данас збуњени око тога ко је њихов прави непријатељ. Желе да окриве неког другог, па су слепи од жеље за осветом. Медији и стране силе раде све да ојачају овај сукоб, да би збунили и поделили грчки народ, а затим са њиме владали.

Ипак, треба рећи да је левица та која је изгубила грађански рат, постала либерална, и која сада има највећи проблем да прихвати другачије од себе. Највећа криза у Грчкој је идеолошка криза. Старе идеологије су сада мртве и не могу нам донети визију будућности, озбиљно формулисано решење за данашњи свет. Тако у Грчкој постоји врло јак трећи део друштва који нико не представља, који нема везе са старим политичарима и који покушава да нађе неке нове идеје које ће превазићи старе идеологије. То су углавном млади људи, који имају свеже идеје, другачији начин размишљања и понашања, који нису против Европе али су разочарани у ЕУ, и већина њих уопште не гласа, тако да верујем да смо тренутно у процесу великих промена које воде ка грчкој политичкој трансформацији.

Коју поруку би сте желели да пошаљете српском народу?

– Ми морамо да формирамо сарадњу између српских и грчких друштвених покрета, али на једној новој идеолошкој основи која ће нас ујединити и дати наду за будућност. Само ми можемо да променимо Балкан. Срби и Грци су братски народ који се осећају као једно, а ако ми то не искористимо, и не нађемо политичко оружје да превазиђемо подељености, онда ништа не можемо да очекујемо ни од наших влада. У сваком случају, ми ћемо радити на томе. Запамтите да сама чињеница да имамо заједничке непријатеље и истоветне проблеме може довести до деловања које ће нас ујединити, али, само реално деловање доноси право јединство.

(Теша Тешановић – НСПМ)

19. јуна 2014. | СРС @ 18.56 | Leave a comment | Вести

Ладислав Земанек: Захтевамо пуштање Шешеља на слободу

Као један од организатора хуманитарних акција за децу са Косова, чешки новинар који себе представља као православаца и панслависту, Ладислав Земанек, иначе заменик председника странке NE Bruselu – Národní demokracie, у интервјуу за НСПМ говори о ситуацији у Србији и Украјини, геополитичким оријентацијама у Чешкој, као и процесима који се против Срба воде пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу.

Ладислав Земанек – чешки новинар, православац и панслависта

Чешка је још 2008. признала независност Косова и поред противљења многих посланика у парламенту. Какав је став Ваше странке и чешког народа по том питању?

– Наша странка Национална демократија (Нáроднí демокрацие) је апсолутно против независности Косова. To проглашење је део плана који је започет разбијањем Југославије, и који се наставља разбијањем Србије. Запад, односно САД, жели да завади народе и да на тај начин контролише Балкан. Тај процес се још није завршио и због тога нико не може да каже да борба против сепаратистичке, такозване Републике Косово, нема смисла и да је постала анахронизам.

Земанек је чест организатор хуманитарних акција за децу са Косова

Чак и ако би се неко помирио са отцепљењем историјске српске територије, нико не може да се помири са тиме какву улогу ова америчка марионетска држава има дан-данас, јер се на њеној територији налази огромна америчка војна база, док баш Косово служи као сигурна територија за шверц наркотика у Европу. То је један велики бизнис од самог почетка, од којег многи учесници имају велики профит. Када се на отцепљење Косова гледа са било ког рационалног становишта, једино што се може закључити јесте да је то неправедан и сраман чин.

Срамота ме је чешке владе, која је признала ту такозвану републику и мислим да сам у праву када кажем да добар део чешке јавности, који макар спорадично прати дешавања на Балкану, има исти став као ја. Чешка власт није случајно признала независност Косова на иницијативу тадашњег чешког министра иностраних послова Карла Шварценберга, који се прошле године неуспешно кандидовао за председника, јер се ради о човеку који је био велики пријатељ бившег председника Хавела, познатог по прозападним ставовима. Управо је Шварценберг главни представник страних интереса у нашој земљи.

Многе земље бившег источног блока и даље гаје специфичну хладноратовску русофобију. На Русију се гледа као на злу империју, а на НАТО и САД као природне савезнике у борби тог зла. Да ли је такав став исправан?

– Русија је за Чешку несумњиво много већи пријатељ него Немачка или САД. Русија може да помогне не само нашој или вашој земљи, већ и целој Европи хришћанству као таквом. У данашњем времену западне елите се труде да униште корене наше цивилизације и да створе ново друштво, које они називају напредним. Идеја је да се такво друштво заснива на познатим вредностима Француске револуције, дакле на слободи, равноправности и братству, али је реалност таква да ће човек у таквом друштву неминовно изгубити своју слободу и јединственост, јер ће постати роб без вере, идентитета и икакве воље.

Против тог зла се бори Русија и цело православље, јер управо православни свет је свестан опасности која стоји иза тога. Не знам да ли ћемо успети, али у сваком случају је наша дужност да Русији и православљу у тој борби пружимо подршку. Још ништа није изгубљено, чак делује да су народи Европе почели да се буде у том погледу. Русија може да има максимално позитивну улогу, јер захваљујући њој цела Европа може да преживи. Само се надам да су руске елите тога свесне и да ће бити у стању да испуне наше наде.

Међутим, без обзира на то, чешки народ је са Русима, као и са Србима, везан словенством, што представља битну и позитивну вредност. Због разних дешавања у историји Чеси нису постали део православних словенских народа, који међу Словенима заправо представљају већину, али то дефинитивно није аргумент да припадамо романско-германској западној Европи. Ми смо једноставно између Истока и Запада, и у данашњем времену, када умирући Запад не може готово ништа позитивно да нам пружи, наша оријентација треба да буде јасно усмерена ка Истоку. Једини циљ те пропаганде о вековном руском империјализму јесте да се прикрије реалност.

У том контексту морам да поменем и ситуацију у Украјини. Једино наша странка у Чешкој подржава руски став, чиме се противи ставу странака које су заступљене у парламенту, које листом (осим комуниста) по налогу Брисела и Вашингтона тврде да се ради о наводно праведном отпору Украјинаца против неког тиранина Јануковича, чије је обарање са власти било праведно, а са чиме ми једноставно не можемо да се сложимо. Чак смо и посетили руску амбасаду где смо изнели наш став, а то је да су догађаји у Украјини део плана за слабљење Русије чијег се утицаја Запад веома плаши.

Одмах након одржавања референдума на Криму смо послали писмо подршке тамошњем парламенту, где смо поздравили уједињење са Русијом. Такође, лично сам говорио на протесту подршке Русији који се одржао у Прагу, а на ком сам једино ја смео да кажем каква је права улога Брисела у дешавањима у Украјини, и једини сам изнео јасан захтев да Чешка треба изађе из Европске уније. То је и главни захтев наше странке.

Ви сте лично учествовали и у подношењу захтева за ослобођење Војислава Шешеља. Како бисте окарактерисали рад Хашког суда?

– То је један од политичких процеса које Хаг води против Срба, који сметају Западу. О томе колико је Хашки трибунал неправедан и антисрпски, довољно сведочи то што је Шешељ због наводног вербалног деликта још од 2003. године у притвору без првостепене пресуде, а осим тога познато је да су му ометали његова процесна права, као и да су чак покушали да га отрују и убију, исто као што су урадили са Слободаном Милошевићем.

На трибини Вацлава Клауса

Познато је и то да је та оптужница против њега подигнута на захтев тадашњег премијера Ђинђића, који се плашио Српске радикалне странке, што не чуди, јер је имао разлога да се плаши, будући да је само пар месеци после Шешељевог одласка у Хаг СРС победила на изборима. Хашки трибунал нема никакве везе са правдом и правом, нема никакав легитимитет и служи само као инструмент западних земаља за реализацију њихових интереса на Балкану.

Ово може да се реши само на једини начин: сви оптужени и утамничени у Хагу морају да буду пуштени на слободу и морају да добију одштету, а за сву неправду коју је починио овај суд треба да се извини, пре но што се у потпуности укине.

Какав је Ваш став о Европској унији?

– Ја сам противник Европске уније, јер се ради организацији која гуши и узима независност држава које су њене чланице. Горе од тога, ЕУ свима намеће своју глобалистичку идеологију коју назива напредном, а заправо њоме уништава човека, здраве вредности и оне друштвене норме које су у прошлости представљале гаранцију нормалног живота.

Никако не може да се оправда и опрости то што Брисел намеће европским народима хомосексуализам, такозвану родну теорију (уништавање традиционалних патријахалних улога мушкараца и жена), и још гомилу других изопачености под изговором наводне заштите људских права. Руски интелектуалац Владимир Соловјов је у својој књизи „Легенда о Антихристу“ још пре 100 година страховито тачно описао такву будућност Европе. Писао је о „Сједињеним европским државама“ у рукама Антихриста.

Данашњи Чеси заборављају претке и одају се американицизацији. Шта за Вас значи бити Чех?

– То је добро и веома битно питање. О томе у каквом је стању наше друштво довољно говори то да ми такво питање до сад нико није ни поставио. Бити Чех за мене значи бити део националног колектива, са којим делим исту судбину, исти језик, културу, историју и порекло. Наравно, могао бих много више тога да кажем на ову тему, али мислим да сам набројао најбитније.

„Одлука о преласку у православље тешка, али најсрећнија у животу“

Заборављање сопствене историје и предака је последица наметања западног конзумеристичког начина живота, и јако је тешко одбранити се од тога. Код нас се за то користи израз „идиотизација народа“, који по мом мишљењу добро описује ту појаву. Велики део одговорности сносе елите, које би требало да брину о здравом развоју народа, али то се већ дуже време не ради.

Уместо тога те елите и медији служе страним интересима. Слична ситуација је сигурно и у многим другим земљама, а то ће бити јако тешко променити. Али, уколико ће се криза у Европи продубљивати, то може да покрене велике друштвене промене, које би означиле крај лошем развоју ситуације која траје протеклих деценија.

Наравно, велики део одговорности сносе и обични грађани, јер они би требало пре свих да траже промене и да се труде у заустављању уништавања колективног памћења. Ми ћемо се максимално трудити, али без подршке народа не можемо успети.

Како гледате на страдање српског народа током деведесетих година 20. века?

– Американци и њихови савезници су својом агресивном политиком нанели људима огромно зло. Управо је ваш народ постао њихова највећа жртва. Треба да се молимо Богу за све њихове жртве. Наша туга је још већа, када видимо да САД и даље настављају са својом агресивном политиком, а задњих година су све агресивнији.

То се може видети у Авганистану, Ираку, и у низу других земаља у којима се догодило ткз. арапско пролеће. Последњих месеци и у Украјини. Свуда где Вашингтон има своје интересе он покушава да их оствари по сваку цену, уз оправдавање своје агресије изговорима да се бори за слободу, демократију и људска права. Може да нас теши чињеница да је позиција САД као суперсиле све слабија, јер свако зло ће пре или касније бити кажњено.

Какав је Ваш став према медијској промоцији ЛГБТ популације?

– Наша странка сматра да је борба за ткз. права ЛГБТ популације само део плана за трајно уништење традиционалне породице и уопште свих традиционалних вредности. Не мислимо да су припадници ЛГБТ мањине људи ниже вредности, али убеђен сам да друштво не би требало да толерише политизацију таквих изопачености. Та политизација има за циљ да убеди јавност како је та врста изопачености нормална и природна.

„Једино сам ја смео да кажем која је улога Брисела у украјинској кризи на скупу подршке Русији у Прагу“

Драго ми је да сам члан руководства странке која једина у Чешкој има храбрости да говори истину. Сматрамо да је хомосексуална оријентација болест која треба да се лечи, као и да је то пре свега у интересу самих припадника ЛГБТ популације. Мени је тих људи жао, јер њима болесно деловање самозваних бораца за њихова права једино шкоди.

Зашто сте изабрали баш православље уместо католичке или протестантске вере? У Чешкој нема много православаца.

– Морам да кажем да је то била заиста тешка одлука. Цео мој пут ка вери је био тежак, али то другачије вероватно није могуће. Када сам поверовао у Бога и одлучио да хоћу да будем крштен, мислио сам да је за мене једина могућност католичка вера, јер у католичкој вери сам видео традицију (иако је све више уништавају модернисти) и континуитет, који протестантске цркве нити имају нити га могу имати. Тачно пре годину дана сам захваљујући свом професору на факултету упознао православну веру, и одмах сам је заволео свим срцем и душом.

Али, мени је дуго представљала проблем чињеница да је у Чешкој традиционално главна католичка вера, иако су нам хришћанство донели свети Ћирило и Методије из Византије. Схватио сам да ће православље делимично да ме издваја из чешког друштва и да ћу због тога вероватно имати неке проблеме у обичном. Али, моје срце је тако одлучило и то сматрам најсрећнијом одлуком у животу.

(Теша Тешановић – НСПМ)

28. маја 2014. | СРС @ 17.52 | Leave a comment | Вести

Патрик Вондрак: Чешка влада заступа политичке интересе САД, а у економији интересе међународних корпорација и банкара – суђење Шешељу је политички процес

Патрик Вондрак, чешки политички активиста, један од главних кординатора „Европског фронта солидарности са Сиријом“, организотор хуманитарних акција за Косово и Метохију у оквиру „Европског фронта солидарности за Косово и Метохију“, у интервјуу за НСПМ говори о својим идеалима, политичком активизму и ситуацији у савременом свету.

Учествовали сте у организацији слања хуманитарне помоћи посредством „Европског фронта за солидарност за Косовом и Метохијом“. Можете ли нам рећи више о тој организацији? Који је ваш став према проблему Косова и Метохије?

– Хвала вам на лепим речима, али морам да истакнем да сам ја само један од чланова тима људи који су се мобилисали широм Европе. „Европски фронт солидарности за Косово“ има хуманитарну и едукативну улогу. Организујемо протесте, трибине и разне врсте јавних акција у нашим земљама, јер желимо да покажемо људима шта се заиста дешава на Косову. Наравно, подржавамо Србе, и често организујемо сакупљање хуманитарне помоћи за енклаве на њиховој светој земљи. Наша најважнија активност је да доставимо тим људима материјалну и финансијску помоћ, која им је заиста потребна. Ми не признајемо легитимност постојања лажне нарко-државе зване „Косово“ и стидимо ме се наших, европских влада, које су га признале као независну државу, у потпуној супротности са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација. За нас је Косово Србија.

Као Чех како гледате на могућност српско-чешке сарадње? Да ли мислите да постоји простор за побољшање наших односа?

– У Чешкој мећу нама има активиста који говоре добро српски, или чак имају двојно држављанство. Они познају савршено културу и историју обе државе, и то чини сарадњу лакшом. Велики сам противник глобализације, али једна од предности глобализованог света је боља сарадња између нас. При томе, нисмо ограничени раздаљином између земаља, данас смо у контакту када год то пожелимо. Заједнички морамо да мотримо на дешавања у нашим земљама и да координирамо акције. Ја, на пример, тренутно живим у Аустралији и још увек сам у стању да координирам наше активности, али генерално се може рећи да је увек могуће побољшати нешто. Српско-чешка сарадња има дубоке корене и, због тога, светлу будућност.

Ви и ваши пријатељи сте учествовали у ширењу истине о суђењу Војиславу Шешељу. Какво је Ваше мишљење о природи процеса против Војислава Шешеља у Хашком трибуналу?

– Више је него очигледно да је у питању политички процес. Можда ћете бити зачуђени, али данас постоје стотине политичких затвореника у такозваној „демократској“ Европској унији, али случај Војислава Шешеља је заиста изузетан. Нико није био држан у притвору без икакве пресуде тако дуго времена, више од 11 година, само због вербалног деликта. Његов случај има геополитичку позадину, јер Вашингтону треба прозападна власт у Србији да би добили што више моћи на Балкану и тиме ослабили утицај Русије. Шешељ је врло интелигента и харизматична особа која је могла да спречи планове Вашингтона у Србији. То је разлог зашто је он морао да остане 11 година у Хагу. Желео бих да поставим питање, где су сада све оне светске организације за људска права које су биле тако гласне у случају „Пуси Рајот“? Ћуте. Исто као и мејнстрим европски медији.

Говоре о слободи говора, људским правима и демократији, али очигледно да то не важи за све, односно сами бирају случајеве са којима се слажу и које ће бранити, зато што служе интересима Запада. Морам да подсетим да су чак и Хитлер и Стаљин бранили слободу говора за људе које су бранили идеје њихових система. Прошле године сам посетио Косово и Метохију са хуманитарном мисијом, и уверио се да је данашње „Косово“ само колонија Запада. Вашингтон такође управља и званичним Београдом. Наша морална дужност је да раширимо истину о овом политичком процесу у нашим земљама. На крају би желео да кажем, да шта год да се деси, шта год да суд пресуди Војислав Шешељ је морални победник, а Запад са својим модерним инквизитором Карлом Дел Понте је губитник.

Какво је ваше мишљење о дешавањима у Украјини?

– У потпуности разумем младе Украјинце који су изашли да протестују, мислећи да се боре против корумпираног режима Јануковича. Заиста ценим њихов идеализам, међутим, ситуација у Украјини је много комплекснија, и ја не могу да подржавам Евромајдан. Директни резултат Евромајдана је мржња између две братске нације, пут Украјине ка ЕУ, задуживање код ММФ, приватизација националних богатстава… Све то је много горе од режима Јануковича. Било је за очекивати да ће то бити потези нове власти у Кијеву. Што се Десног сектора тиче, треба се запитати зашто та организација није урадила било шта против против политике нове про-ЕУ владе у Кијеву. Они су само оруђе које Запад користи, и данас су они на истим позицијама као и Запад.

У Чешкој постоје две врсте људи који подржавају Евромајдан. Први су они који би желели да ствари буду како они замишљају. Они су мотивисани емоцијама, али не желе да виде шта се дешава, и тотално су геополитички необразовани, и верују у независност Украјине од Русије и од Запада. Наравно, то је немогуће, а реалност то свакодневно потврђује. Згигњев Брежински је у својој књизи „Велика шаховска табла“ рекао да ако се Украјина одвоји од Русије, да ће Русија заувек изгубити стутус светске силе. Брежински је целог живота био против национализма и у случају Украјине он подржава најрадикалније националисте. Зар није то сумњиво? Не мислим да је Русија рај на земљи, али би сарадња са Русијом за нас у Европи била много боља ствар, него да будемо колонија САД. Апсолутно се слажем са изјавом Алан Де Беноа „У овим условима, све што смањује снагу америчко-западног утицаја на свет је добра ствар, а све што има тенденцију да га повећа је лоша ствар“.

Можете ли нам рећи нешто о ситуацији у Чешкој?

– Проблеми моје земље су слични проблемима осталих европских држава. Губимо суверенитет, и више не доносимо одлуке о себи, већ то ради Брисел уместо нас, без икаквог нашег утицаја. У међународној политици наше владе заступају интересе Вашингтона. У економској сфери власт заступа интересе међународних корпорација и банкара. Наравно све те ствари су повезане. Постоји снажан утицај Запада у Чешкој.

То значи да људи живе конзумеристичким начином живота, да их ништа озбиљно не занима, живе само за за забаву, и изгубили су било какве вредности. Посетио сам Србију прошле године, код вас је ситуација тотално другачија. Видео сам младе људе који знају своје народне песме, у православној цркви у Београду сам видео младе девојке како се моле, те ствари су незамисливе у Чешкој, мада, и то да кажем, постоји нешто мало отпора свему томе од стране младих конзервативаца који бране традиционалне вредности.

(Теша Тешановић – НСПМ)

СРС @ 17.39 | Leave a comment | Вести

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

12 гостију прегледа сајт