Савремени тоталитаризам
Живети у Србији данас није ни мало пријатно. Анархија и тоталитаризам владају у неприродној симбиози, два сурова екстрема који, барем тренутно, коегзистирају. Таква шизофрена држава – која те може стрпати у затвор (или убити) због непопуларног политичког мишљења, али ти не може обезбедити социјалну помоћ пре него што умреш од глади – негативно утиче на психу. Чак ни почетак светског првенства у фудбалу, које је требало да представља предах од озбиљних тема, није успело да скрене пажњу са општег пропадања нашег друштва.
Епидемија некритичког размишљања прешла је са политичких на спортске новинаре. Поново смо ускраћени за неопходне критике. Поред напорних вувузела, морамо да трпимо баналне анализе и неосновану „наду“ стручњака јавног сервиса. Потребан нам је вентил, па макар то био истомишљеник у телевизијском студију који би говорио искрено о учинку и домету наше репрезентације. Али тог вентила нема. О непристојном и насилничком надметању спонзора, и кич-патриотизму којег промовишу, да не говоримо. Ко заиста очекује да плаћамо претплату да бисмо гледали пола сата реклама? Тешко је побећи од реалности, чак гледајући и фудбал. (даље…)
Искористите право на личну карту без чипа!
Замена личних карата је у току већ дуже од годину дана. За све оне који ће тек узимати нове исправе, ово је подсетник да је могуће тражити нову личну карту без чипа. Треба знати и да је обавеза службеника који прикупља Ваше податке, приликом подношења захтева за нову личну карту, да постави питање „желите ли нову личну карту са чипом, или без?“
Веб стандарди
Необавештени посматрач би помислио, пратећи медије, да у Србији влада опсесија са стандардима. Грађанима су пуна уста стандарда (материјалног), политичари само причају о стандардима (европским), невладине организације само причају о стандардима (цивилизацијским). Просто, опседнути смо.
С обзиром на ту преокупацију, могло би се с правом закључити да Србија муњевито усваја и примењује стотине хиљада страница регулативе која долази из Брисела, да прати најновије светске трендове, да се труди више него остали да то докаже. Очекивано је да у томе не учествује само држава, него да и народ, фирме, медији, толико опчињени, такође стреме ка „бољем животу“ уређеним „цивилизованим“ светским и западним стандардима. Посебно медији „европске Србије“, Б92, Блиц, РТС, Данас.
Један показатељ примене стандарда може бити и у виртуелном свету, тзв. веб стандарди. Нажалост, као и многи други стандарди у Србији све се своди на шминку и бајке. (даље…)
Е-тоталитаризам
Када бисмо спровели истраживање јавног мњења и питали за прву асоцијацију на речи „велики брат“, могли бисмо са сигурношћу претпоставити која би била преовладавајућа. Банализација Орвеловог изума, као индикатор поражавајуће (не)креативности у данашњим медијима, не обезвређује само врхунски опис тоталитаризма већ припрема ширу популацију за појаву масовног војаризма. Увод у укидање многих права на приватност је увелико почео. Потпуно схватање ироније ововременских уступака остаће за неку будућу ретроспективу, укратко, у име наводног напретка олако жртвујемо слободе за које смо се кроз целу људску историју крваво борили. „Слободни“ медији, користећи све присутнији култ славних личности (коме треба приватност када може постати славан?), уместо борбе за унапређење људских права стварају код огуглалог гледалишта расположење прихватљивости, а можда чак и пожељности, неминовног технолошког мешања у наше приватне животе. Велики Брат је одавно стигао у наше домове преко малих екрана, да ли се исто може рећи и за оног правог, литерарног, лика који се крије иза телевизора? (даље…)
Loading ...
