Српски националисти

Нису криви ни Хрвати који су убијали, ни Срби који су бежали да не буду убијени

10966534_10152778406419983_1037363195_n

Пише: Душан Марић

Након данашње пресуде Међународног суда правде (МСП) Хрватска више нема никакво морално право да слави годишњицу „Олује“ као државни празник, рекла је председница Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић. Јучерашњи дан је обиловао глупим изјавама српских политичара о пресуди такозваног Међународног суда правде, а ово је једна од њих. Санда је лијепа и паметна жена, ДСС је патриотска странка, али овакво „басање“ не треба да се прећути.

Прво, очигледно је да Санда дијели мишљење већине српских политичара и правника да је јучерашња хашка пресуда каква-таква српска побједа. Јесте, али што би рекао Слободан Милошевић, мало морген. Она није ништа друго до завршни печат на амнестији свих злочина које је Хрватска од 1991. до 1995. године починила над српским народом – од злочина против мира и злочина геноцида, до масовних и појединачних ратних злочина.

Хрватска је окупирала Републику Српску Крајину, која се у то вријеме налазила (а формално-правно се још увијек налази) под заштитом УН, уз етничко чишћење више од 200.000 и убиство око 2.000 Срба. Подсјећам, прије тога, од августа 1990. до августа 1995. године Хрватска је из Загреба и других дијелова Хрватске протјерала око 300.000 Срба. Србима је одузето 50.000 станова. Запаљено им је неколико стотина хиљада кућа и других објеката….уништена имовина вриједна десетине милијарди евра. У најкраћем, српство у Хрватској је безмало уништено, затрто, налази се на граници заборава. Данашња „избалансирана“ и „објективна“ пресуда је легализовала те злочине. Нису криви Хрвати који су убијали, али нису криви ни Срби који су бјежали да не би били убијени. Убило се од „објективности“.

Друго, што се дана државности Хрватске тиче, свака слободна, међународно призната и суверена држава има право да сама бира своје празнике, па то право има и Хрватска. Зашто би се ми њима петљали у избор њихових празника? Наше је само да на основу политике коју воде Хрватска и Хрвати, посебно политике према нашем народу, према Србији и Републици Српској (а та политика се свакако огледа и у избору државних празника), водимо своју политику према Хрватској и Хрватима.

Треће, изјава да Хрватска „нема морално право да слави годишњицу „Олује“ као државни празник“ је смијешна. Одраз или личне људске и политичке наивности или незнања. Чуј, Хрватска и морал. Звучи као добар виц. Хрватска је као држава утемељена, изграђена и довршена на злочинима над српским народом и ништа природније од тога да као свој највећи празник слави годишњицу извршења једног од највећих злочина над српским народом.

Хрвати су народ који је у Првом свјетском рату на територији данашње Хрватске и данашње БиХ ликвидирао хиљаде Срба. Без суда и суђења. Хрвати и хрватска држава су у Другом свјетском рату убили (углавном, заклали, бацили у јаме или спалили) милион Срба. Не милион пилића, већ милион живих људи. Нечијих очева, мајки, сестара, браће, синова, кћери… Подсјећам на само неке од хрватских масовних злочина над голоруком српском нејачи. Јасеновац око 700.000 убијених. Од 28.000 Срба који су 1941. године живели у Босанској Дубици, Хрвати су убили 22.500.

Шарановачка јама и систем логора код Госпића: 42.000 убијених српских цивила. Шипово и Јањ – 5.000 српских жртава, највише живо запаљено у дрвеним кућама. Пребиловци, лето 1941 – више од 4.000 закланих Срба из Стоца и Чапљине. Дракулић, Мотике и Шарговац код Бањалуке – само у једном дану, 7. фебруара 1941. убијено је 2.315 српских цивила. Гаравице код Бихаћа, лето 1941. године, 12.000 убијених. Грубишино поље, октобар 1942. године, 3.000 убијених. Ливно, лето 1941. године, 5.000 убијених Срба. Глина, Црква Рођења пресвете Богородице, мај 1941. године, 700 закланих. Шушњар и Сански Мост – 10.000 убијених. Купрес и околна села више од 1.000 убачених у јаме и закланих.

ХРВАТИ И ХРВАТСКА ДРЖАВА СУ У ДОСАДАШЊОЈ ЉУДСКОЈ ИСТОРИЈИ ЈЕДИНА ДРЖАВА И ЈЕДИНИ НАРОД КОЈИ СУ ОРГАНИЗОВАЛИ ТАКМИЧЕЊЕ У КЛАЊУ ЉУДИ. СРБА. Хрватска и Хрвати су једина држава и једини народ на свијету који су направили специјално оружје за истребљење једног народа и то оружје назвали по том народу.

Такмичење је одржано у логору Јасеновац, такмичари су користили нож „србосјек“. Побједио је Петар Брзица, студент Правног факултета у Загребу, који је на такмичењу, за једну ноћ, пререзао грло 1.360 српске дјеце, жена и стараца. Добио је титулу „краља Србоклања“. Његове награде су биле златни сат, сребрни сервис, печено прасе и боца вина.

Злочини које су Хрвати починили над српским народом су непојмљиви и несхватљиви здравом људском разуму. Бројни су Хрвати, часни људи, искрени заговорници пријатељства са српским народом, који се стиде тих злочина, који их се гнушају и осуђују их. Колики је њихов удио у хрватском народу можемо само да нагађамо.

Али оно што је неспорно јесте да се Хрватска као држава никада није јасно и недвосмислено дистанцирала и оградила од тих злочина, већ их је увијек вишеструко умањивала, маргинализовала и (колико је год могла) оправдавала. Управо обиљежавање годишњице „Олује“ као највећег хрватског државног и националног празника крунски је доказ истинитости ове тврдње.

Због тога, само неко ко нема добре односе са историјом и стварним стањем међунационалних односа на Балкану, неко ко не разумије суштину хрватске политике и морала, може да очекује да Хрватска води рачуна о „моралном праву“ и захтијева да сусједна држава не обиљежава годишњицу убиства 2.000 и прогона 200.000 Срба у „Олуји“.

Посебно трагикомично звучи кад то учини Српкиња рођена у Хрватској, школована и паметна жена, дипломирани психијатар и предсједник једне српске странке која за себе тврди да је десничарска и национална.

Кад прочиташ, видјећеш да је овај текст прави примјер-образац како политички противници или конкуренти могу да се дискредитују на пристојан начин. Знаш на шта мислим. Пласирај ово добро, сигурно вриједи, неће бити без ефекта, натјераће људе на размишљање.

4. фебруара 2015. | СРС @ 22.45 | Leave a comment | Вести

Зашто немогу да жалим Французе

bombardovana televizija srbija

Пише: Душан Марић

Згражавам се над убиством новинара и невиних људи у Француској. То нема везе са борбом за вјеру. То су злочини. Иза којих, убјеђен сам, стоје америчке и друге западне обавјештајне службе. Као што су стајале иза терористичких напада на Свјетски трговачки центар у Њујорку, злочина на сарајевској пијаци Маркале или злочина на кијевском тргу Мајдан. Али ништа мање згражавам се над гадостима које су ти назови новинари и карикатуристи објављивали о Мухамеду и другим исламским свецима и вриједностима.

То нема везе са сатиром, слободом говора и новинарством. То је примитивно, јалијашко вријеђање муслимана и њиховог идола. Баш онако као што то ових дана тврде муслимани. Они који се не плаше да и у вријеме ове „антитерористичке“ и антимуслиманске хистерије кажу истину. Згражавам се над свима, посебно над Србима, који по друштвеним мрежама апелују да се шири парола „Сви смо ми Шарли“ и на тај начин пружи подршка том смећу од новина. Дакле, са гађењем одбацујем могућност да будем „Шарли“, а што се тиче убијених Француза, желим им покој душе, нека почивају у миру, али не могу да их жалим. Просто, не могу.

Док слушам како лажни борци за слободу говора и заштиту људских права у Србији лију крокодилске сузе над угроженом слободом смећа од новинарства (надајући се да ће на тај начин себи обезбједити још коју донацију из иностранства или из буџета Владе Србије) признајем да уопште не размишљам о тим жртвама. Размишљам о агресији Француске и НАТО пакта на Републику Српску 1995. године, о агесији те злочиначке организације на Савезну Републику Југославију 1999. године, о хиљадама тона бомби и ракета којима су Французи и њихови савезници, хладнокрвно, са страшћу и мржњом, три мјесеца разарали српске градове и села, рушили српске школе и болнице, пруге и фабрике….

Размишљам о хиљадама Срба из Хаџића на које су француски авиони бацили тоне осиромашеног уранијума, али и о муслиманској дјеци из Хаџића која се и данас, док изађу да се играју, трују тим француским „даровима“. Размишљам о бомбама тешким двије тоне којима су Французи и њихови саучесници разносили нашу дјецу. Прецизно, немилосрдно. И српску и шиптарску. Иза њих је остало седамдесет малих хумки. Размишљам о отетој Републици Српској Крајини и 500.000 Срба које су Туђман и сарадници, уз помоћ Француза и других западних земаља, протјерали у прогонство, у живот по бијелом свијету, од немила до недрага.

Размишљам о отетом Косову и Метохији. Размишљам о 1.008 српских војника и полицајаца које су 1998. и 1999. године хладнокрвно убили француски пилоти и легионари, заједно са својим савезницима из НАТО и терористичке ОВК. Размишљам о више од 3.000 српских, али и шиптарских, цивила које су убиле бомбе из француских авиона и ракете са француских бродова. Размишљам о оној избјегличкој колони несрећних Шиптара које Французи и њихови савезници покосише бомбама и митраљезима. Само зато што су се кретали у „погрешном“ смјеру: на Косово, а не са Косова.

Размишљам о одушевљењу са којим су француски предсједник, премијер, водећи политичари, водећи интелектуалци и новинари извјештавали о убијању мог народа. И позивали своје пилоте да гађају прецизније, да убијају немилосрдније. Размишљам о 15.000 рањених Срба и Шиптара, које су у агресији на СР Југославију осакатили Французи и њихови савезници. Размишљам о неколико стотина српских војника и цивила које су, под заштитом Француза и НАТО пакта, под заштитом тадашњег окупационог гувернера Косова и Метохије Француза Бернара Кушнера, терористи из ОВК киднаповали, одвели у Албанију и тамо живе искасапили ради продаје њихових органа. Размишљам о мукама у којима су ти несрећници умирали. Размишљам о мукама у којима данас, 9. јануара 2015. године, живи мајка која зна да су њеном сину, младићу од 20 година, живом вадили један по један орган…

Размишљам о хиљадама муџахедина које су Французи, Американци и друге западне земље довеле у БиХ да убијају мој народ, да одсјецају главе заробљеним српским војницима на Озрену и Црном врху код Теслића, да на Стожеру и Купрешким вратима јуришају на мој Купрес, да преко Велике Плазенице нападају на мој Благај…. Али ја, српски новинар и српски националиста, српски војник који је четири године са пушком у руци ратовао против муслиманских војника и муџахедина, убијао их у борби и гледао како они убијају моје војнике, пријатеље, комшије…..размишљам и о стотинама хиљада недужних муслимана које су Французи, заједно са Американцима, Британцима и другим „демократама“ у посљедњих двадесет година убили и још увијек убијају у мученичком Ираку. Као да убијају стоку, а не живе људе. Нечију дјецу, нечију браћу, нечије сестре….

Размишљам о стотинама хиљада недужних муслимана које су Французи и њихови савезници убили и још увијек убијају у Авганистану. Размишљам о стотинама хиљада недужних муслимана који су погинули и још увијек гину у мучкој, варварској, агресији Француза и њихових савезника на мученичку Сирију, на Дамаск град свих градова, једну од колијевки цивилизације. Размишљам о десетинама хиљада недужних муслимана који су прије неколико година погинули у агресији Француза и њихових савезника на Либију, Тунис, Египат…. Размишљам о стотинама хиљада разорених, потпуно затртих, муслиманских породица од Марока до Пакистана, које су уништили и затрли Французи и њихови западни савезници. „Браниоци“ демократије. Размишљам о низу исламских терористичких организација које деценијама сију смрт по свијету, а које су управо ради тога, ради убијања недужних људи основале Француска, Америка, Британија и друге колијевске „демократије“: Исламска држава, Ал Каида, Муслиманско братство, Палестински исламски џихад, Палестински вукови, Хезболах, Хамас, Египатски исламски џихад, Исламска група, Ел муџехид….

Читам, има западних плаћеника и лудака који позивају Србе да у појединим градовима организују протесте. Позивају Србе да воде туђе ратове. Као да нам није доста и ових наших. Онима који одлуче да се одазову тим позивима предлажем да на те демонстрације оду са сљедећим транспарентима: „Срби су народ без закона и без вјере. То је народ разбојника и терориста.“ (Жак Ширак, председник Француске, на заједничкој конференцији за штампу са грчким премијером Папандреууом) „Срби су ђубре.“ (Лоран Фабиус, председник француског парламента у изјави за француску државну ТВ) „НАТО расрбљивач“. ( Расистича реклама спреја за уништавање гамади у емисији „Хоризонти“ француске телевизије) „Ако си почео да дереш мечку, мораш и да је докрајчиш“. ( Париски дневник „Ла Фигаро“ о агресији НАТО на Југославију, 16. априла 1999. године) „Срби су извадили из једне труднице дијете из утробе, пред њеним супругом.

Њен муж је, у шоку, покушао да врати бебу у њену утробу“. (Из пропагандног антисрпског арсенала француске државне телевизије „Франце 2“.) „Апостол Велике Србије је једна хладнокрвна животиња“. (Париски лист „Л евенемент“) „Прошле недјеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недјеље – осморо. То је јасни напредак“. ( француски скот Бернард Кушнер, шеф цивилне мисије УН на КиМ) „Ђубре…докле ће ићи Милошевић…“ (Насловна страна париског недјељника „Глобе Хебдо“ са сликом предсједника Србије Слободана Милошевића) „Стоп злочинима против човјечности српских националиста“. (Плакат који су „Љекари без граница“ 1993. године дијелили по Паризу и другим француским градовима.) „Молим да се ватра небеска обруши на Србе и казни их за њихове злочине“. (Чувени француски свештеник-хуманитарац) Не могу да жалим француске новинаре који нису написали ни реч осуде терористичке акције у којој су бомбардери НАТО пакта 23.априла 1999. године убили 16 новинара Радио Телевизије Србије.

Француска и друге западне земље хоће да је убијање њихових грађана тероризам, а масовно и свакодневно убијање грађана других сасвим у реду. Они хоће да је убијање њихових новинара тероризам, а убијање српских или других „туђих“ новинара сасвим ок.

13. јануара 2015. | СРС @ 16.15 | 2 Comments | Вести

НАЈАВА ТРИБИНЕ: Рачак – 16 година од велике обмане

racak

Шиптарски лобиста Вилијам Вокер

Српска радикална странка подсећа Вас на овај догађај, као и на потоње бомбардовање, које је Србији донело осиромашени уранијум, касетне бомбе, око две хиљаде погинулих. Трибина „Рачак – 16 година од велике обмане“ одржаће се 15. јануара 2015. године у 18 часова, у сали месне заједнице Дорћол, Дубровачка 6.

15. јануара 1999. године, српска полиција сукобила се са побуњеним Албанцима у селу Рачак, општина Штимље, на Косову и Метохији. Све оно што би стало у обим и садржај појма ,,став међународне заједнице“ – а овај догађај послужио је као повод за бомбардовање Савезне републике Југославије – формулисао је Вилијем Вокер, тадашњи ОЕБС-ов шеф Косовске верификационе мисије.

,,Стручну“ подршку дала је и професорка судске медицине из Финске, др Хелен Ранта, која је уместо судско-медицинског извештаја са обдукције (а наши стручњаци су указали на бројне грешке приликом обдукције тела) износила политичке, памфлетске, ставове.

Српска радикална странка подсећа Вас на овај догађај, као и на потоње бомбардовање, које је Србији донело осиромашени уранијум, касетне бомбе, око две хиљаде погинулих.

15.01.2015. у 18 часова, у сали МЗ Дорћол, Дубровачка бр. 6

одржаћемо трибину. Говорници:

Prim. dr Радомир Ковачевић, са Института за медицину рада

Генерал Божидар Делић

Јелена Миловановић

Светислав Мађаревић

Очекујемо Вас у што већем броју, да својим конструктивним питањима нашим уваженим гостима дате допринос дискусији.

mapa

СРС @ 16.10 | Leave a comment | Вести

Писмо српским патриотама и помало оним другима

Даде председница ДСС-а један интервју протеклих дана (ако је битно да
је прецизније – крајем новембра 2014.) и просто се не може, а да се из
груди не отме – јао’ како је дивна ова Санда Рашковић Ивић…

kzs-dss-sanda-17042013-616_660x330

А сад озбиљно…

Па побогу (+ забога, а и куку и леле), зар је могуће да икоме није
сасвим јасно и очигледно, да је та жена јако подмукло и кварно убацила
клип… (чуј – клип, ма мину нагазну) српском патриотском корпусу,
тако што је аутоматски, чим се Шешељ неочекивано вратио (а то КААКОО
се вратио може бити само „по прсту Божијем“ – и то кад му пукне филм,
ништа мање), дакле ОДМАХ, док се још није ни распаковао, али буквално,
потрчала да оснује, званично и сасвим конкретно, коалицију коју је
крстила као ЈЕЗГРО патриотског блока… За веровати или не – акценат
је на „језгру“… Бррржее-бооље да га предухитри, тј. да предухитри
неки логичан и апсолутно пожељан (од стране српских патриота,
подразумева се) след ствари, одн. да предухитри општеочекивани такав
потез инициран од Шешеља. (Али наравно, чим прво безбедно слети на
београдски аеродром, дође до излаза, изгрли и изљуби се са најближима,
поздрави оне који су га дочекали, да по неку изјаву народу и
новинарима, мало нешто предахне, освежи се којим гутљајем воде –
евентуално и руча…) Ух, али зезнуло га је ако је себи приуштио и тај
луксуз да оде и до тоалета! Јер госпођа Рашковић то већ није могла да
чека. Па заиста безобразлук са његове стране! Е кад је тако и кад је
он такав, онда ће она лепо да узме ствар у своје сигурне руке и да
оснује тај блок, савез, коалицију – шта год. А затим се некако
подразумева ваљда и да она ту буде главна. (Можда и одговорна.) Па зар
не. (Знак упитника сасвим намерно није стављен уместо тачке, тек да се
зна.) Кад је већ све тако (просто изнуђено, не би она… него је
хитно), онда је ваљда тек нормално и да лично и персонално буде главни
стуб тог блока. (Зар не.)

А сад стварно озбиљно.

Дакле, пожурила (до бесмисла и карикатуре од „timeing“-a), да она буде
стожер патриотског савеза, уместо, сасвим природно, поогоотоовооо у
датој ситуацији, да је то Шешељ. Чуујтеее и поочуујтеее – ОНА ЈЕЗГРО,
па ШЕШЕЉ ДА СЕ ПРИКЉУЧИ ЊОЈ!!! Мајко Божија, а до колена му није… У
било ком квалитативном смислу. Да занемаримо то шта је радила и
говорила као врла ДОС-овка (има и оних који се тога врло добро сећају,
била је „у равни“ са Жарком Кораћем отприлике)… Али сада, само који
(ситно) дан од Шешељевог доласка, некако замало у истом даху са
крунисањем поменуте работе, е ваљда да би „оверила“, провукла кроз
иницијацију, шта ли, (она лично) ничим изазвана, даје изјаву да се
због изреченог о Ђинђићу, он „не квалификује за сарадњу са патриотским
блоком“!

Прво, када се помену Ђинђић, било би јако интересантно питати те што
се увек изнова и изнова… до бесвести и бескраја, на ту изјаву
згражавају – да ли су тужни, ем уцвељени, због (на пр.) Милошевића.
Мислим, што је онако скончао живот. (Јер беху чини ми се, неки шарени
балончићи у центру Београда, као декор за парастос.) Или још боље – да
ли би (и иииизблииизааа) исто реаговали да је убијен (е ово је сад
јако битно, то је оно што се обавезно наглашава, па ето мало…)
ПРЕМИЈЕР… Мирко Марјановић рецимо. На пр. (Случајан узорак.) А
друго, о томе шта би мислили, говорили и радили да је онда у таквом
случају Милошевић увео ОНАКВО ванредно стање (као уосталом и у мали
милион других случајева – да је он оно што су они и пре и касније)…
у ствари, велика би будалаштина била да се пита. Што „викала“ (чух од
неких који су је слушали) „видовита Зорка“ својевремено, било би
страобално. (И питати.) Али, хе, хе, више о лицемерју тек следи…

Елем, не зна се да ли је г-ђа Рашковић пре формирала блок, или Шешеља
напала… мртва трка. Е кад’ га је потпалила да јој узврати, јер је
знала да ће тако бити, онда је ево од прекјуче ма јаакоо фиинаа,
самилосна (помињући му цинично к’о и Вучић здравље, срам да их зато до
века буде) и толерантна, али ето он… Аман људи, зна се да смо као
народ претежно (то се најјасније редовно види по резултатима избора)
пилећег мозга и памћења, али то је све било пре само неколицину
дана…!

Оно јес’ да Шешељ има једну опасну ману. Ма има их више, али ова му
баш загорчава беспотребно живот. (Опасну пре свега за њега самог и све
њему битно и блиско.) А то је што је јако често брутално искрен. Што
ће рећи онда и нетактичан, груб у наступу и склон да каже праву ствар
у погрешно време. Редовно се на крају, одн. много касније,
испостављало да је био у праву, али… Прерано је рекао. Поред „преке“
нарави и још неких особина које су подршка томе, ипак главни разлог за
ту „брзоплетост“ је његов фасцинантан ум. Он једноставно размишља
брзопотезно свеобухватно. Па када крајњи закључак одмах, ем директно,
и изговори – ето проблема… Зато што је већини других несхватљиво. А
пошто им је несхватљиво, онда то и одбацују. Тако да је доживљавао
неке поразе (на изборима на пр.) од бар 100 пута горих. Уколико се
неко запита, а зашто онда ту силну памет није искористио за „српску
добит“ док је био на власти, одговор је врло једноставан – он никада
није био, осим формално, „на власти“. Био је само (неке врсте)
„bodyguard“ социјалистима, када су их и „але и вране“ целе кугле
земаљске, са све Србијом, бесомучно нападале, па ето у таквом моменту
није хтео и он. Напротив, постављао се, тачније гурао себе, као џак за
ударање испред њих. Рецимо да је то питање части, а не власти. Ништа
се битно он заправо није питао, ма како да и њему лично сујета
евентуално не би дозволила да то призна. Него – зашто није добро
проценио неке своје (бивше) најближе сараднике?… Е па знате шта…
Такву беду људску у поступцима је немогуће логички предвидети. То ипак
спада у (неку) фантастику. Мало би превише било очекивати да је и
„видовњак“.

Још једна велика мана му је што полазећи од себе, очекује практично и
од других људи да имају квалитете које има он, па потпуно нереално као
да рачуна на то да су и други (највише гласачи) интелигенције која
може његове закључке да схвати, да и други имају храбрости као он, да
су и други спремни на велику личну жртву за идеале или циљеве, да су
високог морала, да нису „алави“ на паре и спремни да се продају, да су
радни и дисциплиновани као он, да све као и он. Е ту дефинитивно
настаје курцшлус. Јер то једноставно није тако. Дивиће му се под
редовно и највећи непријатељи (наравно тајно, у тишини душе своје),
али ни многи од највећих подржаваоца нису у стању да одговоре на сва
та његова строга очекивања. И шта онда… Због људских (сасвим
нормалних) слабости, сујете и комплекса ниже вредности у односу на
њега, проради на крају и мржња, а са њом и све остало што је окренуто
против њега – тада ступа на сцену. Е да му „дођу главе“ сопствене, а
при том најквалитетније особине које човек може да има… ироније ли и
цинизма живота… Ал’ за то је ипак највише сам крив. Јер лакше је
њему било да разуме мање интелигентне, него мање интелигентнима да
разумеју њега. Па сходно томе, требало је да му буде и „по прилици“
понашање. Узгред, апропо најквалитетнијих особина, може се с’
апсолутним правом поставити питање – а где су ту доброта и хуманост
као саставни део највреднијих људских одлика… Е па овако. Ко је
праведан, тај је и добар човек. (100%) А што се тиче баш хуманости,
емпатије и ост. у склопу тога… Хе, беше давно неки интервју са њим,
када га је један од „грађански-признатих-хуманих“ новинара, са спрдњом
питао: „Какав сте Ви то четнички војвода, када не можете да гледате
клање овце?“ (Однекуд му беше та информација.) На то је он одговорио,
а одавало је утисак некако „дечачки“ набусито и као да се правда:
„Нисам рекао да не могу! Него да ми је тешко то да гледам.“ (Или „није
лако“- не држ’те ме баш прецизно за реч.) Ето, а паметном ће све бити
јасно и апропо његове „суровости“ и „нехуманости“. Као што је паметном
ВЕЋ јасно, да храброст и окрутност немају везе једно са другим. Исто
као и кукавичлук са хуманошћу и племенитошћу. (Тек то!) Само што се он
са својом добродушношћу не „разбацује около“, већ напротив још као
неки дечарац отприлике покушава и да је прикрије. Управо то је и
својеврсна гаранција на ту тему. Све супротно што се тврди у том
смислу чиста је обмана. Уз манипулацију оних искомплексираних, који га
због своје сопствене ништавности не подносе. Крај приче.

(Успут, ауторки овог текста су зуби под контролом, добро одржавани,
скраћено речено лепо је негована, не носи кокарду – нити је има
сакривену у некој фиоци, а ето понешто је и образована. А веровали или
не, чак не припада чланству странке чијег председника толико цени.
П.С. Ово треће лице једнине је онако без везе, није дијагноза. Тако да
без бриге, може се све написано озбиљно схватити.)

Можда овај текст заиста одаје утисак да је некаква „ода“ Шешељу. Али
ипак није то, него је једноставно жива истина, тако упорно и дуго
крајње нељудски негирана, игнорисана или извртана наопачке. А као
истина (и само као истина, без обзира о коме се ради), више него
заслужује да се већ једном јавно јасно и гласно каже. Заслужује и
много више, али ето нека је бар и толико. Па зло и наопако – и хумор,
додуше „црни“…, његови љути противници (као да им је IQ испод 50)
нису успели да разумеју. Зарђале кашике и тако то. (Или се ја то мало
правим блесава, па к’о не схватам да су разумели, него због
манипулације сочно извртали контекст… Ал’ некако ми лепше да их
представљам глупим, него злонамерним, па зато. Уосталом, кад су се
сами поносили оним чега се паметан стиди – на пр. тиме да испадају
глупи, онда што неко други то да им оспорава. Тја.) Јао’ – па тек
„омиљени Милошевићев опозиционар“… А човек лепо и јасно, ем
конкретно, изјавио да је дотични „опозиционар којег НАЈВИШЕ ПОШТУЈЕ“.
Него шта да се ради, глупима је исто омиљеност и поштовање, шта они
знају о неким основним појмовима. Знају само да га и они лично цене
више него сами себе пута и-ха-хаа. Није то лако поднети, треба живети
са тим да највише вреднујеш (инкогнито, што је тек стресно) некога
кога највише мрзиш. Отуд материјала и инспирације на тему тупавог и
трулог спочитавања Шешељу на претек, али услед просто физичке
немогућности да се сви и наведу, онда ево бар још саамо једног
примера. Знате шта? ПАА ООН НЕЕ УУМЕЕ ДАА КААЖЕЕ СЛООВОО Р!!! ХИ, ХИ,
ХИ, ХИ, ХИ! У-ТА-ТААА! (No coment. У ствари, само један мали. Сад,
мање-више што то слово „необично“ изговарају и многи други, а који су
омиљени, али стварно баш  о_м_и_љ_е_н_и  овима са „солидним“ IQ-ом…
Него шта рећи о осталим говорним манама осталих, такође им омиљених –
чак и познатих&признатих радио или тв ВОДИТЕЉКИ И ВОДИТЕЉА… Е неее,
ни нерегуларно „р“ од стране „њихових“ није за примећивање – камоли
истицање као огромне мане. Ма слажем се да није. Сувише је дебилно.)

Ето тако обрадисмо и лиицеемеерјеее. Или тек дођосмо до њега?…
Немогуће је знати, јер га је толико на све стране да му нема ни
почетка, ни краја… У скроз ужи избор спада када су га чувени
„антифашисти“ и „Грађани“ (са све „Грађанкама“, оf course), у јеку
сопствене борбе против „фашизма“, хистерично ОПТУЖИВАЛИ И НАПАДАЛИ да
је Хрват… Е, ‘ај’ нек’ изађе неко на црту овоме са нечим
смешнијим… Чик! (Да не буде забуне – СМЕШНИЈИМ, не духовитијим. Јер
духовито је оно како им је на то одговорио и делом и речима – у виду
„подношења захтева за истрагом“ по том питању, НЕНАКЛОЊЕНОЈ МУ Српској
академији наука, те по резултату изјавио да је, ето, једини научно
доказани Србин.)

Хм, оно беше проблем Шешељу што је по маниру брутално искрен. Тачно,
проблем је. (И непрактично.) Али ипак… сачувај нас Боже више
БРУТАЛНО ЛИЦЕМЕРНИХ!  (Додуше, сасвим практичних. Што ће рећи
ситносопственички користољубивих. Што ће пак рећи и све оно што
подразумевано уз то иде, па на пр.: непоштених, недостојанствених,
кукавица ситних душа, духовно приземних, укратко – о моралној
бижутерији је ту реч.) Е јаој нама и Богу колико их је у Србији, а
управо на Шешељу се најочигледније оцртавају. Одувек и непрекидно.

Но да се вратимо на самопроглашену матицу српских патриота… (Боже
драги како то смешно звучи…) Чим је видела (као и иначе, жена је
увек „у тренду“) у ком правцу се крећу ствари што се тиче националног
набоја, после дуууго времена, А УПРАВО ЗБОГ ШЕШЕЉЕВОГ ДОЛАСКА – ето ње
да спашава Србију… Само не знам где је до тог лета из Амстердама
била… Шта је радила дотле? Ма не него није него – он ће да покрене
скоро комирани народ (и то након оноликог саможртвовања), при том у
свим „главним“ медијима (пиииххх) апсолутно блокиран и игнорисан (на
јад&чемер&бруукууу наших новинара, којима ООН да није био макар
професионални изазов… ал’ ‘ај’ ипак да се не буде на крај срца,
ваљда не би имали гледаност са њим, није актуелан, па зато… чисто
комерцијални разлог… ХААА-ХААААА-ХААААААА-ХААААААААА), дакле све то
и тако, а она ће да буде „стожер“ и „језгро“ у тим истим медијима.
(Пардон – „медијима“.) С’ којим то моралним и политичким
квалификацијама? Или можда боље да се пита – а шта је било када се
пробудила?

Што је можда и најгоре у свему овоме, знала је да то тако неће моћи,
тј. да он (саасвииим оправдано) на то неће пристати – и шта онда? Шта
ће у тим условима (уз већ постојеће јадне ем жалосне) бити са српским
националистима (разједињеним и распарчаним) на будућим изборима? Дакле
свесно је ишла на то да тај, на жалост малобројни део народа, разбије
на старту. (За почетак да им спласне почетничко усхићење и пољуља
вера, услед небулозних дешавања.) Једноставно је, као што је већ
речено на почетку, поставила разорну нагазну мину српској алтернативи
и нади. И заиста није потребно бити њене професије, да се то и „на
прву“ види. Поред Шешеља, па још у овој ситуацији и у ове дане, да
неко други, а поготову она, буде вођа српске патриотске опозиције – па
то је чист противприродни блуд. Шта све не би дали сви остали народи
на овој планети, да је један такав „лик“ као што је Шешељ, њихов…
(Наравно да они мизерни то никад не би признали ни за живу главу :-)))
али то је факат, илити непобитна чињеница – амин.) Ма заборавио би да
хода уз сталне вртоглавице услед константног ношења високо на рукама.
А ми… Као уосталом и што-шта друго како ми. Е зато је ваљда Бог и
дигао руке од нас. Природно се без икакве дилеме зна ко заслужује да
буде, одн. ко је „алфа“. (Небитно да ли је мушко или женско, ради се о
квалитету.)

Па да ништа друго није, где може да буде „нумеро уно“ неко ко на
оптужбе да је Вучићев избор, одговара да га није видела дуго… (Те
онда ваљда – каако је то уопште могуће, с’ обзиром на ту околност…)
К’о да се то ради тако што ће он лично да је рецимо поведе за руку до
фотеље да седне, уз све позирање камерманима… Трагикомедија, нема
даље.

Него ми нису јасни они паметни и поштени момци из Двери и још неки
људи… Да се тако упецају… И зар им је било у реду да не сачекају
човека (још онако исцрпљеног од свега и свачега за ових 12 година) да
бар мало „дане душом“, па да онда попричају са њим о идеји патриотског
савеза, пре него што су, а на његовим крилима заправо, појурили да
оснивају било шта тог типа? Основна пристојност је макар то нужно
захтевала. Морало је да им бар буде сумњиво, што се то није формирало
пре него што се сазнало да Шешељ сигурно долази и пре него што га је
народ онако дочекао. (Само једна дигресија, а због управо поменутог
народа – људи, сећате ли се како је онај плато на Тргу са околином,
некад био мнооого шири? По извештавању ИСТИХ, наравно независних,
новинара, тада, пре двадесет-ак година, тамо је могло да стане од
100.000 до милионче, питајте Вука Драшковића ако не верујете, а сад,
немо’ се љутите, само 3000 душа. Их, ма добро су и прошли, могло је
бити и – само по неки случајни брадати пролазник.)

Заиста се просто намеће питање, да ли ико од српских патриота може да
мисли да је Шешељу (као и Србији, што је битније) мало јада и
лешинарења (непрекидно дуги низ година, са свих страна, из све снаге и
на све начине), од многоглавих српских душмана – па да треба на било
који начин и колико год, још и неко од српских националиста томе да
допринесе. Најблаже могуће речено – нефер, за српски национални корпус
погубно и по Србију разарајуће. И то дугорочно. Једноставно не може
бити за понос и похвалу да само што је најбољи међу нама (и
шиииреееее, што јес’-јес’) после свега И УПРКОС свему, коракнуо у
Србију (без да му се да предност – „како Бог заповеда“), са Сандом
Рашковић Ивић се „наврат-нанос“ оснива (читај: отима), нешто што по
било којој и правди и логици њему припада да покрене. Зато би, а „не
било заповеђено“, сви часни људи требало да буду изузетно опрезни и да
пазе шта раде у неким пресудним моментима, јер би поред осталог некад
можда могли завапити онако како бесчасници типа Вучић, Николић & comp.
никад неће (пошто у часне ни са ч не спадају). Тај вапај је нешто ми
се чини један од најтежих. А гласи: „Куку мени до Бога милога, куд
убих („убих“) од себе бољега…“

НЦ

30. децембра 2014. | СРС @ 11.27 | 2 Comments | Вести

Једно јутро с ојађеним радницима Прокупца а.д. Београд

miljan 21

Радници Прокупца а.д. Београд воде и даље битку с ветрењачама. Против радника који штите државни интерес окренули су се сви – од стечајног управника, преко власника Прокупца па све до државног врха који не мари за државну имовину и радничка права.

Епски дани радника Прокупца и њихова борба против криминала почела је 28.8.2008. године када је скупштина предузећа донела одлуку о удруживању своје фирме с фирмама чији је власник Слободан Симић. На тај корак су се одлучили када је у фирму стигло писмо о намерама, „успешног“ бизнисмена Симића, о плановима и стратегији развоја предузећа.

Од обећања да ће од удруживања највећу корист имати радници јер ће то предузеће бити најуспешније на Балкану – од тог обећања остала је само констатација „обећање лудом радовање“. Уместо најуспешнијег предизећа у југоисточној Европи, радници су сада након велике преваре од стране Симића остали на улици.

Ово предузеће у Београду имало је преко 600 запослених, са залихама сировина и готових производа преко 300.000.000,00 динара и имовином вредном више милијарди динара, данас се налази на ивици самог руба пропасти. Брендове „Стомаклију“ и „Манастирку“ Симић је себи присвојио, наравно чистом преваром а сада и преостале сировине и залихе из Прокупца а.д. Београд који се налази у Кумодрашкој улици камионима пребацује за Прокупље, где има намеру да пуни флаше, продаје брендиране производе и новац од продаје присвоји искључиво за себе, причају разочарани радници које сам затекао јутрос испред саме фабрике.

На питање зашто су се појавили и шта раде испред фабрике из које су избачени, један од акционара и оштећених с тугом ми препричава очајну ситуацију у којој су се нашли:

„Окупило се нас 50 јутрос овде одмах након што сму чули да су камиони прексиноћ кришом сировине износили из фабрике. Закон забрањује да се за време стечајног поступка овако нешто дешава, ово је кривично дело. Власник је узео приватно обезбеђење и забрањено нам је да приђемо фабрици а стечајни управник је под његовим надзором.

protest radnici

На превару је присвојио наше брендове а поткупио је и политичаре с власти тако да наше кривичне пријаве нико не разматра, чак напротив, Симића често виђамо у друштву министра Антића. Премијер није желео да нас прими а у Тужилаштво кажу да немамо довољно доказа већ нам и сугеришу да их сами прикупимо“.

Како време одмиче окупља се све већи број незадовољних и очајних радника.

„Ми само желимо да радимо. Желимо да фирму ставимо на ноге јер за то имамо капацитет али нас држава није заштитила од превараната.

Уместо да власт хапси лопова који је је опљачкао преко 20 милина евра и раднике остваио на улицу, они су чак и жандармерију слали на нас да нас избаце из фабрике, и то у мају месецу за време временских непогода које су тада задесиле Србију и ванредног стања.

Несрећни смо јер наш проблем је остао непознат јавности иако смо обилну документацију о криминалним радњама Симића доставили свим државним органима и медијима. Вучићу смо писали, ишли у Владу али авај. Резултат је нула. Ми за њих не постојимо. За данас смо позвали и медије али видите да се нико није појавио. Са нама су данас овде само представници Српске радикалне странке, у даху изговара један од ојађених радника.

Примећујем да су представнике Српске радикалне странке окружили сви преварени радници и вапе за помоћ. Машу папирима и кривичним пријавама. Уместо медија појављује се полиција и од опљачканих радника траже дозволу за јавни скуп. У том момену приватно обезбеђење скида катанац с капије фабрике, ваљда да полиција колима уђе.

miljan 12

„Одлично да сте дошли, катанац је одмах скинут. Коначно и врата фабрике су отворена, то је и једино што су радници тражили“, обратио се полицији функционер СРС, Миљан Дамјановић.

Збуњени припадник приватног обезбеђења фабрике брже боље је затворио капију и чекао расплет новонастале ситуације.

Након краћег разговора представника полиције и функционера СРС, Филипа Стојановића и Миљана Дамјановића представници јавног реда и мира нестали су у правцу фабрике.

„Од полиције смо тражили само једно, да раде свој посао, спрече крађу сировина и приведу оне који су ојадили предузеће и раднике“, обратио се Миљан Дамјановић радницима.

Агонија овог некадашњег гиганта се наставља, а ја сам имао моралну обавезу да обавестим јавност о дешавањима и страшној борби радника Прокупца а.д. Београд. Борба се настваља а да ли ће радници победити криминалце које су блиски садашњој власти још ћемо видети…

Теша Тешановић

14. децембра 2014. | СРС @ 21.59 | Leave a comment | Вести

Трибина о Новорусији у Београду

novorusija tribina

Ескалација кризе у Донбасу, заоштравање односа Русије и Запада, саботирање Јужног Тока, пад цене нафте, најава буђења жаришта на Кавказу.. Све су то индикатори да су односи Запада и Русије ушли у фази Новог Хладног рата (неки би рекли да се прошли није још ни завршио).

Да ли смо усред Новог Хладног Рата? Који је значај Новорусије за повратак Руске моћи? Зашто ми Срби морамо подржавати Новорусију? Да ли постоји паралела између ситуације у Донбасу и онога што се нама дешавало 90тих?

На ова и остала питања можете добити одговоре ако дођете на трибину коју организују СРС Теразије 10. Децембра у 17 часова у просторијама месне заједнице Теразије број 45.

На трибини говориће:

-Драгослав Бокан, режисер, књижевник, публициста и званични представник Доњетске Народне Републике у Србији

– Драгомир Антонић, етнолог и колумниста

– Александар Павић, политички аналитичар и колумниста

– Теша Тешановић, председник СРС Теразије

8. децембра 2014. | СРС @ 02.05 | Leave a comment | Вести

Др Војислав Шешељ честитао српским четницима дан ослобођења српског Вуковара

seselj

Председник Српске радикалне странке и четнички војвода проф. др Војислав Шешељ честитао је српским четницима дан ослобођења српског Вуковара. На данашњи дан пре 23 године српски четници су, након тромесечних јуначких борби, ослободили Вуковар од усташких паравојних јединица.

Српски Вуковар био је први ослобођени српски град, који је, без борбе, уз помоћ режима у Београду, предат усташкој хрватској држави. Др Војислав Шешељ и његова Српска радикална странка никада се неће одрећи ни једног педља српске државе и учиниће све да Република Српска Крајина и српски Вуковар поново буду у саставу Велике Србије.

18. новембра 2014. | СРС @ 15.03 | Leave a comment | Вести

РАДИКАЛИ БЛОКИРАЈУ Канцеларију Хашког трибунала и органузују протесте у Хагу! (Видео)

seselj

Тим за одбрану Војислава Шешеља захтева да га прегледају српски лекари.

Заменик председника Српске радикалне странке Немања Шаровић одржао је данас ванредну конференцију за новинаре и рекао:

„Комитет за одбрану инсистира да тим српских лекара прегледа др Војислава Шешеља, утврди какво је здравствено стање и предложи мере за његово лечење. Шешеља могу прегледати и објективан извештај сачинити само лекари по његовом избору и од његовог личног поверења. Тим лекара је скоро у потпуности формиран а предводиће га професор Милован Бојић“.

„Јуче је Војислав Шешељ одведен у цивилну болницу у Хагу где је извршен преглед ПЕТ скенером али резултати прегледа нити било какав медицински извештај му нису достављени. Српски лекари неће путовати у Хаг док год Шешељу не буде достављен извештај са ПЕТ скенера због чега ми инсистирамо на његовом хитном достављању. Очекујемо да тим лекара одржи конференцију за новинаре како пре одласка, тако и по повратку из Хага а њихов писани стручни извештај учинићемо доступним јавности истог тренутка када буде сачињен“, рекао је заменик председника СРС.

„Иначе, Војислав Шешељ нам се и јуче жалио на повишену температуру коју константно има већ месецима и која га, како каже, исцрпљује. Лоше здравствено стање нашег председника искључива је последица дванаестогодишњег притвора и ускраћивања адекватне и благовремене медицинске неге у хашком казамату.

Свесни смо да више не смемо дозволити да се и један дан за лечење изгуби и зато ћемо у наредном периоду, у земљи и иностранству, одржати низ протеста и скупова подршке др Војиславу Шешељу. Први ће бити одржан у суботу, 25. октобра у 12 сати испред Канцеларије Хашког трибунала у Београду, у Улици Јеврема Гријића бр. 11. Уколико, не буде адекватне реакције Хашког трибунала и уколико наш захтев да га прегледају српски лекари не буде прихваћен, блокираћемо канцеларију Хашког трибунала у Београду“.

Како је рекао Шаровић „Српска радикална странка ће 8. новембра 2014. године, са почетком у 12 сати, први пут, организовати протест и у Хагу испред седишта Међународног кривичног суда за бившу Југославију“.

Новинарима је саопштено и то да се Немања Шаровић у својству заменика председника Српске радикалне странке данас писмом обратио његовој Светости Патријарху српском г.г. Иринеју с молбом за његов благослов како би у свим епархијама Српске православне цркве били одржани молебани за здравље и слободу др Војислава Шешеља.

23. октобра 2014. | СРС @ 14.49 | Leave a comment | Вести

ЗБОГ ШЕШЕЉА препуно у Новом Саду!

vojislav-seselj
У препуној сали страначких просторија у Новом Саду, Градски одбор Српске радикалне странке Нови Сад организовао је промоцију две нове књиге др Војислава Шешеља под насловом „Српски народ мора да ослободи Републику Српску Крајину“ и „Хашко инаугурисање говора мржње“.

Обе књиге које су српски радикали промовисали део су великог научноистраживачког пројекта, на коме Војислав Шешељ ради сво време свог хашког тамновања, који је назван „Српски народ и нови светски поредак“.

„Војислав Шешељ је до ногу потукао Хашки трибунал, растурио лажну оптужницу, раскринкао лажне сведоке и одбранио част и достојанство добровољаца Српске радикалне странке, који су бранили српски народ широм Републике Српске Крајне и Републике Српске.

Са друге стране, књиге др Војислава Шешеља представљају фундаменталан, непроценљив допрнос правној, политиколошкој, социолошкој и историјској науци, јер у потпуности демаскирају и огољују намере западних сила и новог светског поретка да комплетну кривицу за грађански рат на простору бивше СФРЈ ставе на плећа српскога народа. Својим књигама др Војислав Шешељ оставља писани траг генерацијама које долазе о бешчашћу и зликовачким намерама новог светског поретка да сатанизују српски народ и од жртве рата на простору бивше Југославије направе џелата.“ – рекао је на промоцији председник Градског одбора Српске радикалне странке Ђурађ Јакшић.

seseljeve knjige a7

Рецензент књиге „Српски народ мора да ослободи Републику Српску Крајину“, професор Уставног права на Правном факултету у Новом Саду, Слободан Орловић истакао је: „Хашки суд не можемо назвати судом, јер суд примењује право, правду и правичнност, а у Хагу има свега сем тога. Тај трибунал није суд јер није основан законом него одлуком Савета безбедности. Ове две књиге су трајни научни и емотивни доказ света у коме живимо. Већег отпора према Хашком трибуналу није било од овог који пружа Војислав Шешељ и убеђен сам да ће победити и ускоро бити слободан“.

На промоцији је говорио и син др Војислава Шешеља, студент треће године Правног факултета и председник српских радикала у Земуну, нагласио је „да је српски народ у Републици Српској Крајини, поред тешке и крваве историје успео да сачува своје име, обичаје и идентитет, који се морају неговати у свести српског народа“.

„Слобода говора не сме зависити од садржаја говора. Шешељ је Прометеј слободе говора, уздизања народа, Прометеј борбе против глобализма“ – рекао је мр Павел Домоњи, истакути интелектуалац, непомирљиви антиглобалиста и велики поштовалац херојске борбе коју Војислав Шешељ води у Хашком трибуналу.

promocija srs novi sad

Потпреседник Српске радикалне странке, Милорад Мирчић закључио је: „Овим двема књигама се даје огроман допринос антиглобалистичкој борби против тоталитаристичких режима и Новог светског поретка. Република српска Крајина представља обавезу, али и опомену јер процес дезинтеграције Србије није завршен. Српски народ не сме заборавити Републику Српску Крајину, српску Црну Гору, Републику Српску и све српске земље и једног дана вишевековни сан српског народа о животу у једној држави биће остварен. Живела Велика Србија!“.

publika srs

13. октобра 2014. | СРС @ 09.32 | Leave a comment | Вести

СРС: Србији требају озбиљни антиекстремистички закони, а овим се у исту групу стављају терористи и медицинске сестре које на ратиштима спашавају животе!

srs

Нови Предлог закона о допунама Кривичног законика који је у скупштинској процедури представља опасно играње са правним нормама Србије и оставља огроман простор за слободна тумачења ко је прекршио закон. Увођењем новокомпонованог појма „учесник у оружаном сукобу стране земље“, у исту групу се стављају терористи и особе које као медицински радници желе да спасавају животе војника и цивила на ратишту.

Сви се они могу наћи у склопу снага неке од страна у сукобу и тако аутоматски постају учесници, јер је оружани сукоб широк појам и обухвата целокупну логистику сукоба са свим његовим елементима и учесницима.

Србија је имала проблема са екстремизмом од периода терористичких напада УЧК, па до џихадиста у Либији и Сирији. Саме измене закона неће третирати узроке екстремизма, а то су фундаменталистичке групе које у Србији врбују људе како би се прикључили групама као што су Ал-каида или фронт Ал-нусра. Неодговорно је стављати у исти кош групе које врше терористичке нападе и третирати их пред законом исто као, примера ради, добровољце који у склопу регуларне народне војске помажу одбрани становништва у Новорусији, а за које се не везује ниједан ратни злочин.

Земље попут Француске, које су уводиле овакво законодавство, кажњавале су плаћенике, а то није исти појам као добровољац. Женевска конвенција о плаћеницима донета од стране Уједињених нација је у члану 1 дефинисала плаћеника као особу која одлази у рат искључиво ради стицања материјалне користи, док они који са другачијим мотивима одлазе као добровољци не подлежу санкционисању. Разлику између добровољца и плаћеника представља и висина примања – добровољац који је регуларно у некој армији прима идентичну суму као и сви остали војници његовог ранга, док плаћеник прима више новца од осталих.

Међутим, овај предлог закона не користи термин плаћеник, већ кажњава новоизмишљену категорију учесника у оружаном сукобу, а под тај појам се могу сврстати и медицинске сестре које искључиво спашавају животе рањених у склопу акција војних трупа, а такође и волонтери који помажу у евакуацији деце и старих, и којима командује војска. Сви наведене категорије се без сумње у једном тренутку могу наћи у улози актера, то јест учесника рата.

Уколико је Србија озбиљна земља, она мора своје законе да формулише прецизно, а не да оставља огроман простор за тумачење, и да ставља знак једнакости између терориста, плаћеника, добровољаца, медицинских сестара и волонтера. У нормалним друштвима требало би да постоји јасно дефинисана разлика између оних који одлазе у сукобе ради тероризма, као плаћеници, као добровољци ради заштите угрожених цивила, или као медицинска помоћ у циљу спашавања живота повређених војника и цивила.

Српска радикална странка, такође, поставља питање властима који је званичан став Србије према државама које су отворено и организовано слале плаћенике да ратују заједно са украјинском војском, с обзиром да је званичник за односе са медијима Беле куће, Џим Карни, јавно потврдио да америчка плаћеничка група Блеквотер учествује у сукобима у Украјини.

8. октобра 2014. | СРС @ 11.42 | Leave a comment | Вести

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

20 гостију прегледа сајт