Српски националисти

ЕУ – пут у пропаст Србије

jovan nikolic

У среду 28. јануара, у просторијама Месне заједнице Теразије, одржана је трибина посвећена евроинтеграцијама Србије. Назив трибине јасно показује генерални став организатора и учесника трибине према евроинтеграцијама: Европска унија – пут у пропаст Србије. Трибину је организовао Месни одбор Теразије Српске Радикалне Странке и у питању је трећа у низу трибина које се на истом месту организују од краја прошле године а на којима се говори о важним политичким и спољнополитичким питањима (две од три трибине је организовао Месни одбор Теразије СРС-е док су трибину посвећену грађанском рату у Сирији приредиле друге организације). Назив трибине показује изразиту евроскептичност и противљење наставку евроинтеграција Србије које, према речима организатора и учесника трибине, Србију воде у економску и политичку пропаст.

У име организатора посетиоцима трибине се први обратио Теша Тешановић. Он је указао да је медијска сцена у Србији таква да не постоји никаква јавна дебата око сврсисходности српских евроинтеграција, штетних и позитивних аспеката овог процеса. Напротив, медијски мрак који влада у Србији је такав да је свака дебата о ЕУ и српским евроинтеграцијама скрајнута и онемогућена, и то у далеко већој мери него претходних година, чак и у време ДОС-овог режима. Сва средства масовног информисања подређена су новом култу еврофанатизма.

Тешановић је истакао да је разлог за тако нешто чињеница да су про-ЕУ аргументи слаби и да би отворена дебата развејала ту сапуницу. Евроспектичног мишљења нема ни у парламенту Републике Србије. Заступљена је само једна идеологија коју заговарају посланици свих парламентарних странака. Оваквим извештавањем намеће се гледиште да су људи који се противе евроинтеграцијама ирационални, затровани национализмом или необјективни док на страни заговорника приступања Србије ЕУ стоје чврсте чињенице. Оваква фантазија може да се одржава само беспрекидном медијском офанзивом.

aleksandar balanНакон Тешановића присутнима се обратио Александар Балан, припадник румунске националне мањине у Србији и потпредседник Румунског хришћанског покрета. Балан је говорио о негативном румунском искуству евроинтеграција а сам се изразито противи овом политичком процесу у Србији. Према његовим речима, по становништво румунске националности у Србији које се претежно бави пољопривредом улазак у ЕУ би био фаталан.

Наиме, сељацима у Румунији се не исплати да обрађују земљу јер највећи део новца из фондова којима се субвенционира пољопривредна производња одлази страним велепоседницима. Због тешке економске ситуације преко 3 милиона људи напустило је Румунију како би нашли посао у некој другој држави док радници у Румунији раде за плате од 200—300 евра. Према његовом мишљењу новоизабрани румунски председник Клаус Јоханес бори се за даљу европеизацију Румуније односно за дубље потчињавање Румуније бриселској бирократији што је по Балановом мишљењу неприхватљиво.

govornici na tribini put u propast srbije

Трећи говорник на трибини био је Јован Николић, дипломирани магистар економије. У врло надахнутом излагању Николић је указао да постоје две групе разлога зашто Србија не би требало да се укључи у Европску Унију: прва група су разлози који се односе на изразито непријатељско држање држава Европске Уније према Србији последњих година и деценија и директно нарушавање српских националних интереса од стране ових држава док другу групу разлога чине они економске природе. Николић је подвукао да српски националисти већ на основу прве групе могу да донесу јасан закључак да Србија не треба да постане чланица Европске Уније, чак и кад би за то постојала реална могућност, док би економски разлози и оне којима српски национални интереси нису значајно вредносно мерило убедили да приступање ЕУ није нешто чему Србија треба да тежи.

Николић је указао да европска бирократија доноси законе који немају везе са реалношћу и да њима настоји да укалупи изузетно разнородне друштвене и економске стварности од Португалиje до скандинавских земаља. Оваква технократија својим деловањем настоји да очува пре свега властите привилегије а притом нема никакве одговорности према грађанима европских држава. Моћне европске економије потпомогнуте бриселском бирократијом у потпуности преузимају економске ресурсе једне земље. Николић је своје излагање закључио одговором на питање шта Србија добија од ЕУ – ништа осим различитих ограничења, економских забрана и нелојалне конкуренције.

kristijan karsПосетиоцима трибине се потом кратко обратио Кристијан Карс, други странац међу говорницима, Норвежанин и бивши војник УНМИК-а на Косову и Метохији. Карс је присутнима рекао како српски евроскептицизам није изузетак у европској политици већ да у већини европских држава евроскептици чине значајну а негде и најјачу политичку снагу. Истакао је како у европским државама све мање има смисла да се говори о десничарским и левичарским снагама већ само о онима који су за национални суверенитет или глобализам.

По његовом мишљењу зато је важно инсистирати на демократским вредностима које су чврсто повезане са националним суверенитетом. Карс је такође споменуо како ће бити кандидат за норвешки парламент 2017. године и да ће деловати са евроспектичких позиција. Указао је и да је неопходно да у Србији дође до уједињавања, јачања и профилисања снажних евроскептичних снага које би имале утицаја и у српском парламенту.

zoran buljugic tesa tesanovic mladen obradovic

Зоран Буљугић, наставник руског језика, политички аналитичар и сарадник месечника Геополитика говорио је о дубљим цивилизацијским, културолошким и геополитичким разлозима због којих, по његовом мишљењу Србија не би требало да остане на путу евроинтеграција. Буљугић је своје излагање отпочео указивањем да је идеја о јединственој Европи древна али да је она током времена имала различита значења и да је готово немогуће говорити о јединственој европској цивилизацији. Идеја о европском једиству проистекла је из идеје унуверзалне хришћанске монархије али за разлику од те идеје која се заснивала на јединству у различитости западна идеја универзализма заснива се на надмоћи.

На таквом концеппу заснива се данашња Европска унија. Та цивилизација изразито је нетолерантна према другом и свако ко се не уклапа у ту цивилизацијску схему треба да буде покорен. Неки истакнути интелектуалци, чланови европског парламента, предложили да се као темељи европске цивилизације истакну класична култура и хришћанство али је њихов предлог одбијен. Према Буљугићевом мишљењу Србија из културолошких разлога не би требала да тежи чланству у једној таквој организацији.

tribina publika

Европка унија, истакнуто је, служи и као предстража НАТО пакта. Свака држава која тежи учлањењу у Европску Унију пре или касније или постаје чланица НАТО пакта или треба да подреди своју политику интересима овог савеза. А крајњи циљ оваквог потчињавања европских држава је њихово усмеравање против Русије која је кључна препрека у успостављању власти над евроазијским пространством. Идеја о јединственој европској цивилизацији настаје обично после тешких криза. Заједница угља и челика је доносила корист великим западноевропским државама, превасходно Француској и Немачкој, и у почетку је представљала позитивну идеју док је нису својим интересима подредиле Сједињене Америчке Државе. Чим се прекоокеански газда умешао злоупотребио је ту идеју у властитим геополитичким комбинацијама.

Према моделу који намеће ова цивилизација, како Буљугић истиче, будућност је непрестана садашњост у којој непрекидно трошимо, купујемо и забављамо се. Буљугић је указао да је према речима Александра Дугина проблем са наметањем овог модела у нашем времену то што је мрежним ратом свака тачка истовремено нападнута, нема јасног фронта па је и одбрана далеко тежа. Буљугић је излагање завршио освртом на политику садашњих српских власти. Према његовим речима садашња власт покушава, вероватно руководећи се ситуацијом у унутрашњој политици, да седи на две столице. Ипак, ситуација је таква да више тако нешто није могуће већ је потребно јасно определите се. Иако се са појединим државама из ЕУ може сврсисходно сарађивати и економски и политички Србији је природно да тежи укључењу у Евроазијски савез.

Присутнима се на крају обратио председник “Србског Образа“ Младен Обрадовић. Обрадовић је говорио превасходно о духовним коренима српског политичког опредељења. Наиме, према његовим речима, постоје три нивоа сваког геополитичког и цивилизацијског опредељења – економски, политички и духовни. Док поједине земље могу да се задрже на економском и политичком расуђивању Срби имају прилику да, захваљујући свом досадашњем историјском искуству, лако докуче куда се треба усмерити и шта треба изабрати.

Та њихова одлука, готово интуитивна и која происходи из моралних начела, заснована је на истим принципима који усмеравају проруске борце у Новорусији, без обзира одакле они долазили, као и друге људе широм света који се одупиру западном империјализму. Надахнуто Обрадовићево излагање односило се и на тренутну политику српских власти коју је оценио као потпуно промашену и у нескладу са српским националним интересима.

Трибина је била веома добро посећена па је било више публике него места у сали МЗ Теразије. Иако је евроинтеграције и политику приступања Србије ЕУ могуће критиковати и са бројних других аспеката говорници су јасно назначили кључне разлоге због чега би Србија требало да одустане од тог пута. Такође је споменута и могућа алтернатива садашњој политици а то је Евроазијски савез о коме ће, надамо се, више речи бити на неком наредном окупљању.

(Милош Милојевић/Србин.инфо)

6. фебруара 2015. | СРС @ 01.41 | Leave a comment | Вести

Зашто немогу да жалим Французе

bombardovana televizija srbija

Пише: Душан Марић

Згражавам се над убиством новинара и невиних људи у Француској. То нема везе са борбом за вјеру. То су злочини. Иза којих, убјеђен сам, стоје америчке и друге западне обавјештајне службе. Као што су стајале иза терористичких напада на Свјетски трговачки центар у Њујорку, злочина на сарајевској пијаци Маркале или злочина на кијевском тргу Мајдан. Али ништа мање згражавам се над гадостима које су ти назови новинари и карикатуристи објављивали о Мухамеду и другим исламским свецима и вриједностима.

То нема везе са сатиром, слободом говора и новинарством. То је примитивно, јалијашко вријеђање муслимана и њиховог идола. Баш онако као што то ових дана тврде муслимани. Они који се не плаше да и у вријеме ове „антитерористичке“ и антимуслиманске хистерије кажу истину. Згражавам се над свима, посебно над Србима, који по друштвеним мрежама апелују да се шири парола „Сви смо ми Шарли“ и на тај начин пружи подршка том смећу од новина. Дакле, са гађењем одбацујем могућност да будем „Шарли“, а што се тиче убијених Француза, желим им покој душе, нека почивају у миру, али не могу да их жалим. Просто, не могу.

Док слушам како лажни борци за слободу говора и заштиту људских права у Србији лију крокодилске сузе над угроженом слободом смећа од новинарства (надајући се да ће на тај начин себи обезбједити још коју донацију из иностранства или из буџета Владе Србије) признајем да уопште не размишљам о тим жртвама. Размишљам о агресији Француске и НАТО пакта на Републику Српску 1995. године, о агесији те злочиначке организације на Савезну Републику Југославију 1999. године, о хиљадама тона бомби и ракета којима су Французи и њихови савезници, хладнокрвно, са страшћу и мржњом, три мјесеца разарали српске градове и села, рушили српске школе и болнице, пруге и фабрике….

Размишљам о хиљадама Срба из Хаџића на које су француски авиони бацили тоне осиромашеног уранијума, али и о муслиманској дјеци из Хаџића која се и данас, док изађу да се играју, трују тим француским „даровима“. Размишљам о бомбама тешким двије тоне којима су Французи и њихови саучесници разносили нашу дјецу. Прецизно, немилосрдно. И српску и шиптарску. Иза њих је остало седамдесет малих хумки. Размишљам о отетој Републици Српској Крајини и 500.000 Срба које су Туђман и сарадници, уз помоћ Француза и других западних земаља, протјерали у прогонство, у живот по бијелом свијету, од немила до недрага.

Размишљам о отетом Косову и Метохији. Размишљам о 1.008 српских војника и полицајаца које су 1998. и 1999. године хладнокрвно убили француски пилоти и легионари, заједно са својим савезницима из НАТО и терористичке ОВК. Размишљам о више од 3.000 српских, али и шиптарских, цивила које су убиле бомбе из француских авиона и ракете са француских бродова. Размишљам о оној избјегличкој колони несрећних Шиптара које Французи и њихови савезници покосише бомбама и митраљезима. Само зато што су се кретали у „погрешном“ смјеру: на Косово, а не са Косова.

Размишљам о одушевљењу са којим су француски предсједник, премијер, водећи политичари, водећи интелектуалци и новинари извјештавали о убијању мог народа. И позивали своје пилоте да гађају прецизније, да убијају немилосрдније. Размишљам о 15.000 рањених Срба и Шиптара, које су у агресији на СР Југославију осакатили Французи и њихови савезници. Размишљам о неколико стотина српских војника и цивила које су, под заштитом Француза и НАТО пакта, под заштитом тадашњег окупационог гувернера Косова и Метохије Француза Бернара Кушнера, терористи из ОВК киднаповали, одвели у Албанију и тамо живе искасапили ради продаје њихових органа. Размишљам о мукама у којима су ти несрећници умирали. Размишљам о мукама у којима данас, 9. јануара 2015. године, живи мајка која зна да су њеном сину, младићу од 20 година, живом вадили један по један орган…

Размишљам о хиљадама муџахедина које су Французи, Американци и друге западне земље довеле у БиХ да убијају мој народ, да одсјецају главе заробљеним српским војницима на Озрену и Црном врху код Теслића, да на Стожеру и Купрешким вратима јуришају на мој Купрес, да преко Велике Плазенице нападају на мој Благај…. Али ја, српски новинар и српски националиста, српски војник који је четири године са пушком у руци ратовао против муслиманских војника и муџахедина, убијао их у борби и гледао како они убијају моје војнике, пријатеље, комшије…..размишљам и о стотинама хиљада недужних муслимана које су Французи, заједно са Американцима, Британцима и другим „демократама“ у посљедњих двадесет година убили и још увијек убијају у мученичком Ираку. Као да убијају стоку, а не живе људе. Нечију дјецу, нечију браћу, нечије сестре….

Размишљам о стотинама хиљада недужних муслимана које су Французи и њихови савезници убили и још увијек убијају у Авганистану. Размишљам о стотинама хиљада недужних муслимана који су погинули и још увијек гину у мучкој, варварској, агресији Француза и њихових савезника на мученичку Сирију, на Дамаск град свих градова, једну од колијевки цивилизације. Размишљам о десетинама хиљада недужних муслимана који су прије неколико година погинули у агресији Француза и њихових савезника на Либију, Тунис, Египат…. Размишљам о стотинама хиљада разорених, потпуно затртих, муслиманских породица од Марока до Пакистана, које су уништили и затрли Французи и њихови западни савезници. „Браниоци“ демократије. Размишљам о низу исламских терористичких организација које деценијама сију смрт по свијету, а које су управо ради тога, ради убијања недужних људи основале Француска, Америка, Британија и друге колијевске „демократије“: Исламска држава, Ал Каида, Муслиманско братство, Палестински исламски џихад, Палестински вукови, Хезболах, Хамас, Египатски исламски џихад, Исламска група, Ел муџехид….

Читам, има западних плаћеника и лудака који позивају Србе да у појединим градовима организују протесте. Позивају Србе да воде туђе ратове. Као да нам није доста и ових наших. Онима који одлуче да се одазову тим позивима предлажем да на те демонстрације оду са сљедећим транспарентима: „Срби су народ без закона и без вјере. То је народ разбојника и терориста.“ (Жак Ширак, председник Француске, на заједничкој конференцији за штампу са грчким премијером Папандреууом) „Срби су ђубре.“ (Лоран Фабиус, председник француског парламента у изјави за француску државну ТВ) „НАТО расрбљивач“. ( Расистича реклама спреја за уништавање гамади у емисији „Хоризонти“ француске телевизије) „Ако си почео да дереш мечку, мораш и да је докрајчиш“. ( Париски дневник „Ла Фигаро“ о агресији НАТО на Југославију, 16. априла 1999. године) „Срби су извадили из једне труднице дијете из утробе, пред њеним супругом.

Њен муж је, у шоку, покушао да врати бебу у њену утробу“. (Из пропагандног антисрпског арсенала француске државне телевизије „Франце 2“.) „Апостол Велике Србије је једна хладнокрвна животиња“. (Париски лист „Л евенемент“) „Прошле недјеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недјеље – осморо. То је јасни напредак“. ( француски скот Бернард Кушнер, шеф цивилне мисије УН на КиМ) „Ђубре…докле ће ићи Милошевић…“ (Насловна страна париског недјељника „Глобе Хебдо“ са сликом предсједника Србије Слободана Милошевића) „Стоп злочинима против човјечности српских националиста“. (Плакат који су „Љекари без граница“ 1993. године дијелили по Паризу и другим француским градовима.) „Молим да се ватра небеска обруши на Србе и казни их за њихове злочине“. (Чувени француски свештеник-хуманитарац) Не могу да жалим француске новинаре који нису написали ни реч осуде терористичке акције у којој су бомбардери НАТО пакта 23.априла 1999. године убили 16 новинара Радио Телевизије Србије.

Француска и друге западне земље хоће да је убијање њихових грађана тероризам, а масовно и свакодневно убијање грађана других сасвим у реду. Они хоће да је убијање њихових новинара тероризам, а убијање српских или других „туђих“ новинара сасвим ок.

13. јануара 2015. | СРС @ 16.15 | 2 Comments | Вести

НАЈАВА ТРИБИНЕ: Рачак – 16 година од велике обмане

racak

Шиптарски лобиста Вилијам Вокер

Српска радикална странка подсећа Вас на овај догађај, као и на потоње бомбардовање, које је Србији донело осиромашени уранијум, касетне бомбе, око две хиљаде погинулих. Трибина „Рачак – 16 година од велике обмане“ одржаће се 15. јануара 2015. године у 18 часова, у сали месне заједнице Дорћол, Дубровачка 6.

15. јануара 1999. године, српска полиција сукобила се са побуњеним Албанцима у селу Рачак, општина Штимље, на Косову и Метохији. Све оно што би стало у обим и садржај појма ,,став међународне заједнице“ – а овај догађај послужио је као повод за бомбардовање Савезне републике Југославије – формулисао је Вилијем Вокер, тадашњи ОЕБС-ов шеф Косовске верификационе мисије.

,,Стручну“ подршку дала је и професорка судске медицине из Финске, др Хелен Ранта, која је уместо судско-медицинског извештаја са обдукције (а наши стручњаци су указали на бројне грешке приликом обдукције тела) износила политичке, памфлетске, ставове.

Српска радикална странка подсећа Вас на овај догађај, као и на потоње бомбардовање, које је Србији донело осиромашени уранијум, касетне бомбе, око две хиљаде погинулих.

15.01.2015. у 18 часова, у сали МЗ Дорћол, Дубровачка бр. 6

одржаћемо трибину. Говорници:

Prim. dr Радомир Ковачевић, са Института за медицину рада

Генерал Божидар Делић

Јелена Миловановић

Светислав Мађаревић

Очекујемо Вас у што већем броју, да својим конструктивним питањима нашим уваженим гостима дате допринос дискусији.

mapa

СРС @ 16.10 | Leave a comment | Вести

Једно јутро с ојађеним радницима Прокупца а.д. Београд

miljan 21

Радници Прокупца а.д. Београд воде и даље битку с ветрењачама. Против радника који штите државни интерес окренули су се сви – од стечајног управника, преко власника Прокупца па све до државног врха који не мари за државну имовину и радничка права.

Епски дани радника Прокупца и њихова борба против криминала почела је 28.8.2008. године када је скупштина предузећа донела одлуку о удруживању своје фирме с фирмама чији је власник Слободан Симић. На тај корак су се одлучили када је у фирму стигло писмо о намерама, „успешног“ бизнисмена Симића, о плановима и стратегији развоја предузећа.

Од обећања да ће од удруживања највећу корист имати радници јер ће то предузеће бити најуспешније на Балкану – од тог обећања остала је само констатација „обећање лудом радовање“. Уместо најуспешнијег предизећа у југоисточној Европи, радници су сада након велике преваре од стране Симића остали на улици.

Ово предузеће у Београду имало је преко 600 запослених, са залихама сировина и готових производа преко 300.000.000,00 динара и имовином вредном више милијарди динара, данас се налази на ивици самог руба пропасти. Брендове „Стомаклију“ и „Манастирку“ Симић је себи присвојио, наравно чистом преваром а сада и преостале сировине и залихе из Прокупца а.д. Београд који се налази у Кумодрашкој улици камионима пребацује за Прокупље, где има намеру да пуни флаше, продаје брендиране производе и новац од продаје присвоји искључиво за себе, причају разочарани радници које сам затекао јутрос испред саме фабрике.

На питање зашто су се појавили и шта раде испред фабрике из које су избачени, један од акционара и оштећених с тугом ми препричава очајну ситуацију у којој су се нашли:

„Окупило се нас 50 јутрос овде одмах након што сму чули да су камиони прексиноћ кришом сировине износили из фабрике. Закон забрањује да се за време стечајног поступка овако нешто дешава, ово је кривично дело. Власник је узео приватно обезбеђење и забрањено нам је да приђемо фабрици а стечајни управник је под његовим надзором.

protest radnici

На превару је присвојио наше брендове а поткупио је и политичаре с власти тако да наше кривичне пријаве нико не разматра, чак напротив, Симића често виђамо у друштву министра Антића. Премијер није желео да нас прими а у Тужилаштво кажу да немамо довољно доказа већ нам и сугеришу да их сами прикупимо“.

Како време одмиче окупља се све већи број незадовољних и очајних радника.

„Ми само желимо да радимо. Желимо да фирму ставимо на ноге јер за то имамо капацитет али нас држава није заштитила од превараната.

Уместо да власт хапси лопова који је је опљачкао преко 20 милина евра и раднике остваио на улицу, они су чак и жандармерију слали на нас да нас избаце из фабрике, и то у мају месецу за време временских непогода које су тада задесиле Србију и ванредног стања.

Несрећни смо јер наш проблем је остао непознат јавности иако смо обилну документацију о криминалним радњама Симића доставили свим државним органима и медијима. Вучићу смо писали, ишли у Владу али авај. Резултат је нула. Ми за њих не постојимо. За данас смо позвали и медије али видите да се нико није појавио. Са нама су данас овде само представници Српске радикалне странке, у даху изговара један од ојађених радника.

Примећујем да су представнике Српске радикалне странке окружили сви преварени радници и вапе за помоћ. Машу папирима и кривичним пријавама. Уместо медија појављује се полиција и од опљачканих радника траже дозволу за јавни скуп. У том момену приватно обезбеђење скида катанац с капије фабрике, ваљда да полиција колима уђе.

miljan 12

„Одлично да сте дошли, катанац је одмах скинут. Коначно и врата фабрике су отворена, то је и једино што су радници тражили“, обратио се полицији функционер СРС, Миљан Дамјановић.

Збуњени припадник приватног обезбеђења фабрике брже боље је затворио капију и чекао расплет новонастале ситуације.

Након краћег разговора представника полиције и функционера СРС, Филипа Стојановића и Миљана Дамјановића представници јавног реда и мира нестали су у правцу фабрике.

„Од полиције смо тражили само једно, да раде свој посао, спрече крађу сировина и приведу оне који су ојадили предузеће и раднике“, обратио се Миљан Дамјановић радницима.

Агонија овог некадашњег гиганта се наставља, а ја сам имао моралну обавезу да обавестим јавност о дешавањима и страшној борби радника Прокупца а.д. Београд. Борба се настваља а да ли ће радници победити криминалце које су блиски садашњој власти још ћемо видети…

Теша Тешановић

14. децембра 2014. | СРС @ 21.59 | Leave a comment | Вести

Трибина о Новорусији у Београду

novorusija tribina

Ескалација кризе у Донбасу, заоштравање односа Русије и Запада, саботирање Јужног Тока, пад цене нафте, најава буђења жаришта на Кавказу.. Све су то индикатори да су односи Запада и Русије ушли у фази Новог Хладног рата (неки би рекли да се прошли није још ни завршио).

Да ли смо усред Новог Хладног Рата? Који је значај Новорусије за повратак Руске моћи? Зашто ми Срби морамо подржавати Новорусију? Да ли постоји паралела између ситуације у Донбасу и онога што се нама дешавало 90тих?

На ова и остала питања можете добити одговоре ако дођете на трибину коју организују СРС Теразије 10. Децембра у 17 часова у просторијама месне заједнице Теразије број 45.

На трибини говориће:

-Драгослав Бокан, режисер, књижевник, публициста и званични представник Доњетске Народне Републике у Србији

– Драгомир Антонић, етнолог и колумниста

– Александар Павић, политички аналитичар и колумниста

– Теша Тешановић, председник СРС Теразије

8. децембра 2014. | СРС @ 02.05 | Leave a comment | Вести

Др Војислав Шешељ честитао српским четницима дан ослобођења српског Вуковара

seselj

Председник Српске радикалне странке и четнички војвода проф. др Војислав Шешељ честитао је српским четницима дан ослобођења српског Вуковара. На данашњи дан пре 23 године српски четници су, након тромесечних јуначких борби, ослободили Вуковар од усташких паравојних јединица.

Српски Вуковар био је први ослобођени српски град, који је, без борбе, уз помоћ режима у Београду, предат усташкој хрватској држави. Др Војислав Шешељ и његова Српска радикална странка никада се неће одрећи ни једног педља српске државе и учиниће све да Република Српска Крајина и српски Вуковар поново буду у саставу Велике Србије.

18. новембра 2014. | СРС @ 15.03 | Leave a comment | Вести

Радикали блокирали два новосадска моста

seselj most

Поводом погоршања здравственог стања др Војислава Шешеља, Градски одбор СРС Нови Сад, организовао је данас протестну вожњу централним новосадским улицама у којој је учествовало више од стотину аутомобила.

На крају протестне вожње, која је названа „Ослободите Шешеља“, српски радикали су својим аутомобилима блокирали варадинску Дугу и мост Слободе у Новом Саду.

„Блокадом два новосадска моста Српска радикална странка изражава револт и бунт због страдања и убијања др Војислава Шешеља у Хашком трибуналу. Ово је почетак масовних протеста које ће Српска радикална странка организовати широм Србије са једним циљем -ослобађање Војислава Шешеља. Ова блокада је упозорење, данас су блокирана два моста, сутра ће бити блокирана цела Србија. Српска радикална странка се неће умирити до испуњења наших захтева, а то је укидање притвора, моментално и безусловно пуштање Војислава Шешеља на слободу, чиме би се створила могућност за адекватну здравствену негу и заштиту и оздрављење председника Српске радиклане странке.

most pod blokadom

Позивамо све слободољубиве грађане Србије да се придруже борби коју Српска радикална странка води за ослобађање др Војислава Шешеља.“- изјавио је на ванредној конференцији за медије испред блокираног моста „варадинска Дуга“, председник Градског одбора Српске радикалне странке Ђурађ Јакшић.

Блокада два новосадска моста којој је присуствовало неколико стотина симпатизера и присталица Српске радикалне странке трајала је 45 минута.

На конференцији за медије Јакшић је најавио организовање протестних вечери под називом „Ослободите Шешеља“ које ће се почев од понедељка 27. октобра 2014. године, одржавати у просторијама Српске радикалне странке у Новом Саду.

24. октобра 2014. | СРС @ 18.40 | Leave a comment | Вести

СРС: Србији требају озбиљни антиекстремистички закони, а овим се у исту групу стављају терористи и медицинске сестре које на ратиштима спашавају животе!

srs

Нови Предлог закона о допунама Кривичног законика који је у скупштинској процедури представља опасно играње са правним нормама Србије и оставља огроман простор за слободна тумачења ко је прекршио закон. Увођењем новокомпонованог појма „учесник у оружаном сукобу стране земље“, у исту групу се стављају терористи и особе које као медицински радници желе да спасавају животе војника и цивила на ратишту.

Сви се они могу наћи у склопу снага неке од страна у сукобу и тако аутоматски постају учесници, јер је оружани сукоб широк појам и обухвата целокупну логистику сукоба са свим његовим елементима и учесницима.

Србија је имала проблема са екстремизмом од периода терористичких напада УЧК, па до џихадиста у Либији и Сирији. Саме измене закона неће третирати узроке екстремизма, а то су фундаменталистичке групе које у Србији врбују људе како би се прикључили групама као што су Ал-каида или фронт Ал-нусра. Неодговорно је стављати у исти кош групе које врше терористичке нападе и третирати их пред законом исто као, примера ради, добровољце који у склопу регуларне народне војске помажу одбрани становништва у Новорусији, а за које се не везује ниједан ратни злочин.

Земље попут Француске, које су уводиле овакво законодавство, кажњавале су плаћенике, а то није исти појам као добровољац. Женевска конвенција о плаћеницима донета од стране Уједињених нација је у члану 1 дефинисала плаћеника као особу која одлази у рат искључиво ради стицања материјалне користи, док они који са другачијим мотивима одлазе као добровољци не подлежу санкционисању. Разлику између добровољца и плаћеника представља и висина примања – добровољац који је регуларно у некој армији прима идентичну суму као и сви остали војници његовог ранга, док плаћеник прима више новца од осталих.

Међутим, овај предлог закона не користи термин плаћеник, већ кажњава новоизмишљену категорију учесника у оружаном сукобу, а под тај појам се могу сврстати и медицинске сестре које искључиво спашавају животе рањених у склопу акција војних трупа, а такође и волонтери који помажу у евакуацији деце и старих, и којима командује војска. Сви наведене категорије се без сумње у једном тренутку могу наћи у улози актера, то јест учесника рата.

Уколико је Србија озбиљна земља, она мора своје законе да формулише прецизно, а не да оставља огроман простор за тумачење, и да ставља знак једнакости између терориста, плаћеника, добровољаца, медицинских сестара и волонтера. У нормалним друштвима требало би да постоји јасно дефинисана разлика између оних који одлазе у сукобе ради тероризма, као плаћеници, као добровољци ради заштите угрожених цивила, или као медицинска помоћ у циљу спашавања живота повређених војника и цивила.

Српска радикална странка, такође, поставља питање властима који је званичан став Србије према државама које су отворено и организовано слале плаћенике да ратују заједно са украјинском војском, с обзиром да је званичник за односе са медијима Беле куће, Џим Карни, јавно потврдио да америчка плаћеничка група Блеквотер учествује у сукобима у Украјини.

8. октобра 2014. | СРС @ 11.42 | Leave a comment | Вести

Још једна промоција забрањене књиге др Војислава Шешеља

srpski narod mora  da oslobodi republiku srpsku

Централна промоција најновије књиге др Војислава Шешеља, Српски народ мора да ослободи Републику српску крајину, одржаће се у среду, 8. октобра, у свечаној сали општине Стари град (ул. Македонска 42) с` почетком у 18 часова.

Као и претходна књига, Хашко инаугурисање говора мржње, и ово дело др Шешеља је већ сврстано у ЗАБРАЊЕНО а да није доживело још ни централну промоцију.

Медији су се у летњем периоду интензивно бавили насловима Шешељевих књига, посветама… Када је садржина ових дела у питању новинари се нису бавили тј. када су кренуле промоције и када су, коначно, имали прилику да се упознају са садржином књига – нису се појавили. Књиге др Војислава Шешеља сврстане су у забрањене!

Када је у питању организација самих промоција, наш извор из СРС истиче да врло тешко иде јер већину општина у Београду и Србији држе Вучићеви напредњаци а они имају директну забрану из централе странке да нам уступе сале за одржавање промоција Шешељевих књига. Неки локални функционери СНС су истицали да се боје за своје радно место уколико би нам изашли у сусрет. Како кажу, једноставно, наређење је наређење. Књига је просто ЗАБРАЊЕНА, истиче извор из СРС.

Промоција почиње у 18 часова а филм о др Војиславу Шешељу (у трајању од 45 минута) биће пуштен у 17.15 минута.

7. октобра 2014. | СРС @ 18.47 | Leave a comment | Вести

Звонко Михајловић: Потписивањем Бриселског споразума угашена свака нада за повратком Срба на Косово и Метохију

zvonko mihajlovic

Српски народ на Косову све је ближе томе да постане „тиква без корена“ – тако је у интервјуу за Глас Русије ситуацију окарактерисао политичар из Штрпца, председник окружног одбора Косовског округа СРС, Звонко Михајловић, који је ових дана посетио Москву.

Господине Михајловићу, конкретни кораци, који би ојачали положај српског становништва на Косову, у датом тренутку се практично – не чине. T о наводи београдске аналитичаре да говоре да се Бриселски споразум своди на дијалог премијера Србије и Косова, а не на конкретну нормализацију услова живота грађана…

Потписивањем Бриселског споразума је готово угашена свака нада за повратком Срба на Косово и Метохију, свака нада да ће се Косово и Метохија вратити под уставно-правни поредак Србији кроз систем јачања српских институција. Он, у ствари, и није споразум, јер њему нису претходили разговори и договори двеју страна, већ ултиматуми коју су долазили из Брисела. После овог споразума следи неколико негативних процеса: гашење српских институција, које су присутн е у малом, али веома значајном броју . Срби свој опстанак на Косову и Метохији везају за те институције и зато с ве то удаљава Србе од своје матице и чини их буквално, како наш народ каже, тиквом без корена.

Највероватније надаље ће Приштину на преговорима о нормализацији представљати припадници странке Самоопредељење. Шта може да се очекује од сличног дијалога, ако је ова партија увек иступала у суштини за прекид истог и критиковала акту е лне косовске власти за „побеограђивање“?

То је екстремно десничарска странка, за њих је једностраним проглашењем независности завршена прича око било каквог присутства Републике Србије на Косову и Метохији. И то што се сада њима даје могућност да чине главнину косовског преговарачког тима, а зна се да они не же л е да преговарају, у ствари је још један шамар Србији и још један показатељ како Брисел види Косово и Метохију. Са друге стране, то се мора признати, Самоопредељење чине људи који немају неку посебну криминалну прошлост и које Запад не може уцењивати, какав је случај са Харадинајем и Тачијем. То значи да ће ова странка чврсто стојати на позицији да се преговори прекину и тражити од Београда да он призна независност Косова и Метохије. А имамо једну веома парадоксалну ситуацију да се Београду жури више да Косово постане независно како бисмо наводно приближили ЕУ.

Пре три месеца на Косову су били одржани парламентарни избори, а у Приштини због постизборн е комбинаторике још чак није ни започело формирање институција власти. Шта мислите, да ли то значи да ће се становници Косова ускоро поново упутити на биралишта?

Широј јавности је познато да су Американци рекли свој став по питању понављања косовских избора и да је А лбанцима дат налог да нађу заједнички језик у оквиру постојећих мандата и да формирају владу. Са друге стране, зна се да су ставови ПДК као најаче странке и ААК на чијем је челу Харадинај ди ј аметрално супротни и да ту има мало места за договор. Вероватно ће се ићи на неко средње решење. По мени то може бити влада која ће наводно бити експертска, која ће донети неке непопуларне законе за А лбанце, где се неће експонирати политички прваци попут Тачија и Харадинаја. Мислим пре свега на З акон о међународном суду за ратне злочине и З акон о Заједници српских општина, која ће бити нешто налик на НВО, али А лбанци и тако нешто не желе да прихвате. А онда, за пар месеци ће бити расписани нови парламентарни избори, неки анонимуси ће одрадити свој посао, а политички прваци ће остати по страни и њихов рејтинг неће бити на тај начин окрењен.

ivica-dacic-aleksandar-vucic-hasim-taci-ketrin-eston

Верујете ли у то да ће суд за ратне злочине у Приштини радити ефикасно?

Наравно да не. Имајући у виду на чију иницијативу тај суд формиран. Нас, Србе, забрињава и то да ће А лбанци обавезно применити принцип реципроцитета и да ће се на оптуж е ничким клупама наћи велики број Срба за нека измишљена кривична дела, само да би постојао паритет.

Да ли се слажете да САД, очигледно јер им тренутно није потребан, пуштаји низ воду бившег премијера Хашима Тачија?

Апсолутно. Америчка политика је свуда у свету иста. Хашим Тачи је човек са криминалном прошлошћу, он је деведесетих година починио многе ратне злочине против цивилног српског становништва, али и против свог народа. Американци су све то документовали, то се у некој архиви чува и увек постоји могућност да се Тачи позове пред судом и да се њему суди за та дела. Он то одлично зна и он мора да ради оно што му А мериканци наређују. Исти случај и са Харадинајом.

Тимур Блохин

(Глас Русије)

4. октобра 2014. | СРС @ 15.15 | Leave a comment | Вести

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

12 гостију прегледа сајт