Српски националисти

Вучићеви квазипатриотски залуђивачи

angela-merkel-aleksandar-vucic-1

Пише: Ненад Пиваш

Од 2008. коју је поред проглашења независности Косова, обележило о цепање Српске радикалне странке, челници „нове и модерне“ СНС уверавали су нас како су се променили, како заслужују нову шансу, како више неће водити политику „сукоба са целим светом“ (а заправо супротстављања притисцима на Србију и Србе).

Требало је убедити странце, али и разочаране гласаче ДС-а, УРС-а, па и ЛДП-а, да њихове жеље и приоритети могу ефикасније бити остварени уколико напредњаци дођу на власт. Међутим, ваљало је задржати и старе гласаче из времена док су Вучић и Николић били у радикалима и у том циљу је део суверенистички и патриотски декларисаних аналитичара кренуо да нас убеђује како је нова реторика само варка, а стара политика је и даље ту и има да изађе на видело чим дођу на власт.

Но, 2012. Вучић је дошао на власт, а претходне речи и обећања како се променио, кренуо да потврђује и делима, тако да ранија стратегија више није могла да буде ефикасна, али је зато пронађена нова. Власт, наиме, има добре намере, жели дисконтинуитет са политиком „Европа нема алтернативу“ али не сме да крене да делује у том правцу јер иначе следи медијска сатанизација, обојена револуција, тј. украјински сценарио и отварање неколико кризних жаришта.

aleksandar-vucic-u-feketicu-1Некада у будућности активнији отпор Србије ће бити могућ, али за то треба сачекати, до тренутка када Вучић преузме комплетну власт (догодило се и формално након избора 2014), до руске победе у Украјини, до нове глобалне расподеле карата или када већ, то наши крипто-аналитичари нису баш најсигурнији, али ће тај тренутак доћи, главно је да сада претерано „не чачкамо мечку“. Уосталом, патриотска опозиција је слаба, а ДС, чији нам повратак стално, попут Дамокловог мача, виси над главом, још гори су од СНС-а, те о другим опцијама не треба много ни размишљати уверавају нас они.

Очигледно наши залуђивачи патриотске јавности попут Гебелса мисле да сто пута поновљена лаж постаје истина, но ја бих рекао да се сви њихови покушаји да оправдају Вучићево полтронство могу врло лако раскринкати. Део тог раскринкавања свакако мора бити и анализа онога шта би једна национално одговорна влада, која у скупштини има подршку равну оној коју сада имају напредњаци могла да уради. Да кренемо дакле од почетка.

Опасност медијске сатанизације у случају активнијег супротстављања Западу врло се често наводи. У таквим анализама обавезно се налазе констатације како су странци ти који имају највећи утицај на медије, те уколико се замериш њима врло брзо постајеш отворена мета. Ово није тачно јер је управо власт та која има и највећу контролу и највећи потенцијал за исту. РТС, Студио Б, Политика и Вечерње новости су утицајни електронски и штампани медији у којима власт директно поставља своје људе по избору. То што су они данас проевропски је последица опредељења актуелне власти, а не наводне контроле амбасадора над њима.

Такође, власт има потенцијал и за одлучујући утицај у многим приватним медијима попут Пинка и разних таблоида, јер иако формално не утичу на избор кадрова у њима, власници ових медија обично воле да имају добре односе са режимом и своју уређивачку политику формирају тако што му повлађају. Неки медији попут Б92, Блица, Данаса и Е-новина јесу, и увек ће бити, на таласној дужини Брисела, Берлина и Вашингтона, али веровање да би они могли имати и приближан утицај медијима под контролом државе не заслужује неки посебан коментар.

Помињање украјинског сценарија је делимично у вези са тврдњом о наводној конроли медија од стране амбасадора. Ту се полази од претпоставке да би нека, Империји непослушна власт морала да се чува нове обојене револуције коју би ови врло лако изазвали. Ту врло радо наводе несрећне случајеве Слободана Милошевића и још више Виктора Јануковича, јер је био, засад, последњи у низу који је своју каријеру завршио на тај начин. Ово може да делује застрашујуће на први поглед, јер се нама већ догодило пре 14 година, а Украјини се догодило недавно.

Међутим, након пажљиве анализе видећемо да је такав сценарио у потпуности искључен. Тип људи који је чинио главну снагу Евромајдана су борбени украјински националисти од којих су многи чланови навијачких група водећих фудбалских клубова у Украјини. Слично је било и код нас 5. октобра, наиме, иако су странке ДОС-а великим делом биле другосрбијанске провинијенције највећи број људи који су за њих гласали и који су блокирали улице нису били такви, поред људи који су на СПС били огорчени јер су били незадовољни животним стандардом било је и јако пуно националиста који су Милошевића видели као издајника, „комуњару“, човека који је пустио Крајишнике низ воду и који нас је „посвађао са историјским савезницима“ итд.

lagamdzija-vucic

И ту су битну улогу одиграли борбени националисти из редова навијача. А како данас изгледа профил просечног фана Европске уније у Србији? То је пацифиста, противник национализма (пре свега српског), који страхује од сваког конфликта и који очекује да ће му бољи живот стићи тако што ће дочекати чланство у ЕУ. Овакав тип људи би због одустајања од евроинтеграција могао да напише статус на фејсбуку и евентуално да организује неки мањи митинг, али освајање власти на улици и сукоби са полицијом спадају у ризике које они нису спремни да предузму. А шанса да група хипстера и панкера предвођених Петром Луковићем добије подршку неке навијачке групе је никаква.

Плашењем са отварањем кризних жаришта крипто-аналитичари шаљу поруку да би западне земље кренуле активно да раде на разбијању и слабљењу српског фактора у региону у случају да власт крене да брине о нашим интересима. То би подразумевало ствари попут Олује на северу Косова, играње на карту војвођанског сепаратизма, претварање Зукорлића у балканског ел-Багдадија… Овај став заслужује највише пажње јер је он у очима дела патриотске јавности присутан у већој мери него прва два, њега имају и неки којима није жеља да по сваку цену оправдају Вучића. Он произилази пре свега из неразумевања српско-америчких односа и претпоставке да сва зла која су нам се дешавала од распада Југославије до данас представљају казну за нашу непослушност и некооперативност. А ствари стоје управо обрнуто, у оним тренуцима када смо заиста били некооперативни то је била последица тога што нисмо хтели да пристанемо на њихову политику.

Њихова политика произилази из њиховог интереса који подразумевају да нас треба раслабити јер смо потенцијални руски играчи и јер желе уједначен однос снага у региону до ког се долази тако што оне који су велики за услове тог региона (нас) уситњавају, а оне који су мали (Бошњаке, Албанце Црногорце монтенегринске провинијенције) помажу. То су њихови интереси без обзира на спољнополитичко опредељење Београда, те је њихово делање увек исто, разлика може бити једино у реторици, па ће нас, уколико им се супротстављамо, звати непријатељима, а ако их слушамо партнерима. Чак и многи добронамерни српски политичари су веровали да се пријатељство Вашингтона може купити тако што би се са њима направио неки компромис на штету свог народа, због чега би они требало да нам буду захвални и да нас прихвате као равноправне партнере.

ivica-dacic-aleksandar-vucic-hasim-taci-ketrin-eston

А стварност нам показује да је другачије, сваку кооперативност они доживљавају као одраз наше слабости, то код њих ствара уверење да све могу постићи са притисцима што им даје добар рецепт за даље деловање према нама. Такође, ваља констатовати и да су према онима који су им се супротстављали били далеко „великодушнији“ иако су их наравно мање тапкали по рамену. Одбијање Венс-Овеновог плана и наставак српске борбе у БиХ довели су до далеко повољнијег Дејтонског споразума.

Одлучан отпор за време бомбардовања 99. довео је до Резолуције 1244, која је, уз све своје мањкавости, ипак далеко боља од свих пакета и договора након 2000. Одлуке да је пут у ЕУ безалтернативан, да треба изручити све оптужене Хагу, „реформисати“ војску, пустити Косово и Србе на њему низ воду нису довеле до престанка западне подршке свакоме ко је у сукобу са Србима. И даље се заговара јачање аутономије Војводине које треба да доведе до конфедералног статуса Србије а просепаратистичке организације попут Независног Друштва Новинара Војводине добијају финансијску подршку од организација као што је Национална задужбина за демократију, иза које стоји америчка држава.

За Босну и Херцеговину се, са друге стране, говори да треба бити што централизованија, да би била ефикасна. А толерише се и тихи притисак на Србе у Црној Гори чији је циљ њихова асимилација. Формирана је 2009. неформална група под именом „Пријатељи Санџака“ коју чине амбасадори САД, Немачке, Француске, Турске и Велике Британије. Никада се није чула чак ни јавна подршка територијалном интегритету (крње) Србије, док се подршка територијалном интегритету суседа редовно помиње.

Наравно, постоје границе колико се далеко сме отићи у пружању отпора, као што постоји и шанса да се у тој партији шаха неславно прође, али послушност и непружање отпора су до тог неславног завршетка сигуран пут! Шта би дакле могла да уради једна национално одговорна влада која би у парламенту имала онакву већину какву тренутно има Вучић? Могла би пре свега да одустане од евроинтеграција, поред тога што Србија нема разлога да тражи чланство у организији која јој је геополитички ненаклоњена могли би извући поуку и из негативног искуства земаља источне Европе којима чланство у ЕУ није донело користи, а са којима имамо много више сличности него са развијеним западним економијама. Такође, уз то следи и окретање оним државама које су нам наклоњене, пре свега Русији, али и покушај успостављања добрих односа са Бугарском и Румунијом, и то такође спада у наш регион, али се некако обично заборавља.

aleksandar-vucic-toni-bler-1

Следеће што би могла и што би требало да уради је да укине аутономију АП Војводине. Установљена од стране људи који у најмању руку нису били добронамерни према Србима она нема никакав разлог за постојањем, њеним укидањем, не само што би нестало згодне тврђаве за потенцијални сепаратизам већ би дошло и до велике уштеде, до чега је влади наводно веома стало, јер неби било финансирања гломазне и непотребне управе. Ако око Косова ништа неби радила и ако би замрзнула конфликт то би било много боље од активног гурања Срба у систем независног Косова што сада ради. У економској политици би могла више да брине о интересима грађана а мање о мишљењу ММФ-а. И последње, не и најмање важно, то подразумева другачију културну и идентитетску политику. То значи да се више не снимају филмови о ратовима у којима су српски војници представљени као Орци у Толкиновим романима, достојно обележавање стогодишњице Првог светског рата, неговање осећања српског јединства, подршка Србима у Црној Гори, повезивање са Републиком Српском, стварање брендова…

Да је Вучић заиста национално одговоран, као што тврде они крипто-аналитичари којима је стало да му по сваку цену очувају патриотски ореол, он би уз овакву подршку у парламенту све ово могао да уради. То чак не би могло изазвати никакве санкције и бомбардовања као што се догодило 90-их. Све што би могло да га задеси је да му престану стизати похвале од људи којих су ових деценија своју каријеру и афирмацију стекли тако што су учествовали у сатанизацији Срба. Била би ту и понека осуда Савета Европе, намрштен Јелко Кацин, и то је то. Неке веће акције могу довести и до већих сукоба са великим силама, који може имати неизвестан исход, за ово наведено, што би нам јако пуно значило је потребна само чврста одлука. Свесни су тога вероватно и видовњаци међу криптоаналитичарима но њихов циљ је да Вучићево продавање магле прогласе за нови стандард патриотизма. Њихово подршка режиму је пуно штетнија од подршке коју му дају одређени другосрбијанци, која чак може бити и корисна јер се открива његову праву природу, и зато заслужује посебну пажњу.

(НСПМ)

5. августа 2014. | СРС @ 17.19 | 2 Comments | Вести

ЗВОНКО МИХАЈЛОВИЋ: Циљ „Заједнице српских општина“ стављање Срба на Косову и Метохији под контролу Приштине

Zvonko Mihajlovic

„Такође сам склон веровању да није било само једне “жуте куће“,односно импровизоване болнице у Албанији, већ више њих и да су се оне налазиле на самој територији КиМ, за шта постоје живи сведоци који ову тврдњу могу да поткрепе својим исказима“ рекао је у интервју за СРБИН.ИНФО предстaвник Срба са Косова и Метохије Звонко Михајловић, бивши посланик Српске радикалне странке и бивши председник општине Штрпце.

Главни тужилац Еулекса за истрагу трговине органима Клинт Вилијамсон изјавио је да засад “нема доказа” да је на Косову деведесетих било трговине органима. Како коментаришете чињеницу да је прошло толико времена од извештај Дика Мартија о трговини људским органима, а да још увек истрага тапка у месту?

Формирање суда који би се бавио суђењем за ратне злочине почињене на простору КиМ, имао би исту улогу и задатак као и међународни кривични суд у Хагу. И један и други имају првенствено исти задатак, а то је амнестија Америке и НАТО пакта за све почињене злочине над једном сувереном земљом и њеним становништвом. Због тога je он има пре свега политичку, па тек онда правну улогу. Што се простора КиМ тиче, неспорна је чињеница да је у јужној Српској покрајини било ратних злочина и да о томе постоје бројни докази и сведочења очевидаца. Они су углавном почињени непосредно по формирању тзв. ослободилачке војске Косова, у сврси оглашавања постојања ове паравојне терористичке организације, а у највећој мери након повлачења Српске војске и полиције после потписивања Кумановског споразума.

hasim-taci-zuta-kuca-euleks otkriva ko je umesan u trgovini organa

Дакле, комплетно деловање ОВК у овом периоду сводило се на етничко чишћење Срба који нису избегли заједно са војском и полицијом. Циљ је био ствaрање моноетничког простора на коме нема више Срба. Сви методи у остварењу тог циља су били дозвољени. Углавном је то била брутална сила са фаталним последицама. И оно што је најважније рећи јесте то да је у то време на КиМ било присутно 50.000 војника и полицајаца у оквиру мандата УН, а сходно резолуцији 1244 СБ, који су немо посматрали шта се дешава око њих, без икакве жеље да то спрече.

У многим ситуација било је правдањa таквих поступака па чак и пружањa логистике. О већини тих злочина који и данас трају, само кроз неке друге перфидније методе, постоје много материјалних доказа. Постоје видео записи, који потврђују тврдње да је било етничког чишћења Срба.

Што се трговине људских органа тиче,и о томе постоје бројна сведочења како жртава тако и починиоца који под притиском савести желе да проговоре. Све је јасније да су несрећни Срби страдали после прекида ратних сукоба јер су били чувани за евентуалну размену до које није никада дошло јер је Српска страна безусловно ослободила све заробљене припаднике ОВК. Такође сам склон веровању да није било само једне “жуте куће“, односно импровизоване болнице у Албанији, већ више њих и да су се оне налазиле на самој територији КиМ, за шта постоје живи сведоци који ову тврдњу могу да поткрепе својим исказима. Проблем је и у српским правосудним органима који под притиском политике не желе да се цео случај истражи темељно и стручно како би јавност сазнала пуну истину.

Како коментаришете борбу такозване „Српске листе“ за што већи број Срба посланика у такозваном „Косовском парламенту“? Да ли је то заиста борба за српске интересе?

Због Европског пута Србије који нема алтернативу,влада у Београду је пристала на споразум незабележен у новијој српској историји. Бриселски споразум је штетан и опасан до те мере да суспендује комплетну државност Републике Србије на КиМ. Његове фаталне последице које следе кроз примену на терену не би било ,да на КиМ нема присталица те и такве политике.

А ко су Срби који су присталице тога? Углавном су то људи који су окупљени око СНС и СПС као и резервна Тачијева странка СЛС. Они су ти који се утркују у слуганству, како влади у Београду која преко њих спроводи своју изданичку политику на терену, а тако и властодршцима у Приштини који у овим људима види своје “партнере“, преко којих реализује своје интересе и циљеве. Тако да, све што ови људи раде уствари раде на штету сопственог народа.

nemanja sarovic zastava kosova

Због преваре на изборима потенцијалних наивних бирача себе су назвали листом “Српска“,иако у њима нема ничег српског. Устав Косова који они признају јасно прецизира да та групација “Срба“ може да има укупно 10. загарантованих места, а све преко може да седобије једино на бирачким местима, што је мало вероватно. Тако да смо данас сведоци борби унутар те листе, уствари расподела загарантованих 10. места.

Неповерење међу њима је огромно. Циљ формирања те листе је фактичко признавање “Републике Косово“ од стране “Срба“ који партиципирају у парламенту и влади Косова. То је и вероватно разлог због којег учешћа на тим изборима узимају необразовани људи ниског морала, људи без искуства, коцкари, преваранти, полтрони… а свима њима је заједнички именитељ то што су спремни да почине отворену издају. Иначе до мандата долазе изборним фалсификатима и диловима са албанским партијама. Мада све то има своју цену коју касније плаћају наивни Срби који следе овакву издајничку политику.

Ових дана смо сведоци како шеф канцеларије за Косово и Метохију „херојски“ брани „Парк мира“ и жардињере на мосту у Косовској Митровици, пошто су барикаде на мосту уклоњене. Како смо дошли до тога да се је борба за Косово свела на одбрану паркова?

Република Србија већ 15 година нема јединствену националну стратегију за одбрану КиМ и њено очување у свом саставу. Нити се пак то од оваквих влада које се смењују од 05. октобра на овамо може очекивати. У таквој једној ситуацији борба за КиМ се своди на периферне ствари које се вешто користе у маркетиншке сврхе режима приказујући некаква силна залагања челника власти у борби за КиМ. Барикаде на мосту у северној Косовској Митровици су се саме наметнуле као одговор на сталне покушаје Албанаца из јужног дела града да озбиљно угрозе сам опстанак Срба. Дакле нико их није желео, ако за њих не би постојала реална потреба. Касније су оне постале симбол отпора Срба јер су биле прва борбена линија одбране. И све док су Срби угрожени са свих страна, и све док нема ко да их заштити, постојање оваквих видова самоодбране је у потпуности оправдан.

kosovska-mitrovica-foto-twitter-1403451058-521125

Боље је имати барикаде на мосту, него колоне Срба који напустају своја вековна огњишта. Одлука о уклањању барикада од стране Косовске локалне власти уствари најбоље говори о самој власти и њеној природи постојања. Овде се ситуација са југа КиМ у потпуности пресликава и ради се по истом сценарију, а он је Србе на Србе. Што се шефа канцеларије за КиМ тиче више је него очигледно да је у питању човек који слепо извршава туђе налоге, а своје посете КиМ користи за бацање прашине у очи Србима,који и даље подлежу снажној медијској манипулације ове власти. Дакле после бриселске капитулације маневарски простор за деловање је у најбољој намери сведен је на минимум.

Да ли ће формирање „Заједнице српских општина“ допринети побољшању положаја Срба на Косову и Метохији?

Српске институције које су успеле да се одрже у срединама са већински српским становништвом представљале су сигурност Србима и нека врста гаранта да нас држава Србија никада неће напустити. Међутим, све се мења на штету Срба оног тренутка када Ангела Меркел те институције проглашава паралелним, иако су легалније од косовских, а такву формулацију прихвата сам врх Србије.

Од тог момента креће некаква прича о формирању некакве “Заједнице српских општина“,која уствари треба да преузме део надлежности институција које ће бити интегрисане у тзв. косовски систем. Иако је свима јасно да у косовском систему постоје два нивоа власти, и да њихов устав не предвиђа постојање измишљене заједнице,није тешко закључити да ће се њене надлежности свести на нешто што је делокруг рада невладиних организација, са тим што ће све овде бити под строгом контролом Приштине.

ivica-dacic-aleksandar-vucic-hasim-taci-ketrin-eston

Дакле, живот Срба ће засигурно постати неподношљив оног тренутка када такав један пројекат заживи, а српске се институције угасе и интегришу. Само наивни исчекују њено формирање и они који су продали душу ђаволу, па сада саде тикве са њим. Рекапитулација би била таква да је једна велика издаја на делу. Да у тој издаји учествују многи “Срби“, како на врху,тако и на локалу ,потпуно свесно и злонамерно. Оправдања за то нема, и неће га бити. А да ли ће неко за то да одговара, пред Богом и људима ,остаје да се види – поручује Звонко Михајловић.

(Србин.инфо, Теша Тешановић)

2. августа 2014. | СРС @ 17.17 | Leave a comment | Вести

СРС: Томислав Николић поново избегао суђење

zoran krasic srs

Припремно рочиште које је заказано за данас по приватној тужби Војислава Шешеља против Томислава Николића због изношења у јавност лажне информације да је Шешељ из Хага наручио Николићево убиство одложено је за 16. мај 2014. године.

Досадашњи судија у овом предмету је промењен, а да адвокат др Војислава Шешеља о томе није обавештен. Промењена је и судница са очигледном намером да се адвокат Војислава Шешеља не би појавио на време на рочишту што би довело до повлачења тужбе.

Адвокат Томислава Николића је затражила одлагање припремног рочишта јер, наводно, није могла извршити увид у списе предмета па не зна који су докази приложени уз тужбу која је поднета пре скоро четири године.

Судија којој је предмет додељен констатовала је да у списима нема фотокопије Блица који је објавио лажну вест као и да је предмет добила без пописа докумената у предмету.

С обзиром да је очигледно да се у овом предмету дешавају неуобичајене ствари, Српска радикална странка позива надлежни правосудни орган да поступа у складу са законом јер чињеница да је Томислав Николић у међувремену постао председник Србије не може га ослободити одговорности за изнету лаж за коју га терети тужба др Војислава Шешеља.

9. априла 2014. | СРС @ 22.34 | Leave a comment | Вести

Писмо Немање Шаровића грађанима Србије

Nemanja sarovic slika

Браћо и сестре, народе српски,

У недељу, 16. марта, почиње велики и многима још увек невидљиви празник ПОЧЕТКА ПАДА ИЗДАЈНИЧКЕ ВЛАДЕ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА И ЊЕГОВОГ БЕСРАМНОГ И ЛАЖОВСКОГ РЕЖИМА.

Немојте мислити да из нас говори мржња и нереалне жеље да се одмах брже-боље обелодани сав ужас вучићевско-николићевске преваре, можда и највеће у читавој српској историји.
Без обзира на тренутне резултате, надувани балон Српске напредне странке почиње да се издувава и пуца пред истином и правим стањем ствари. Зато што су сви Вучићеви привремени успеси постигнути свакодневним притиском на свест наших људи, безочним утицајем медија, дугогодишњим „испирањем мозга“, лукавошћу и лагањем, злоупотребом очајне економске ситуације у нашем народу и његовог реалног страха од будућности, те неспособношћу и кукавичлуком Радио-дифузне агенције (и свих државних комисија везаних за изборе) која није смела ни да писне пред диктаторским режимом „хер Алека Гузенбауер Курц Вучића“.


Они сада „певају лабудову песму“ и троше задње минуте свог незаслуженог утицаја.

Прва забуна је прошла и више нико у шефу овдашње привредно-политичке мафије, фамозном Александру Вучићу, не види ни најмањи траг бунтовног момка који је лепио табле са натписом „Булевар Ратка Младића“ са истим оним одушевљењем којим сада распродаје Србију белосветским шеицима и хрватско-словеначким и немачким тајкунима. Више нико не може да помеша ова два физички тако слична (као да је исти човек у питању), а толико суштински различита лика, нити може да „падне“ на ма коју од Вучићевих изанђалих преварантских прича.

СНС и његов психопатски вођа морају сада да „у готовини“ („у кешу“) плаћају своје активисте и гласаче, медијско робље и уцењене привреднике, оне што лепе предизборне плакате по целој Србији и оне што лепе клевете на све Вучићеве политичке противнике. СНС и Вучић данас плаћају, колико треба, све оне безбројне политичке курве и увек податну „политичо-пословну пратњу“ која им се улизује.
У све њих више нико нормалан у Србији не верује.

Сви знају да, као и сви претходни, и ови садашњи издајници служе само за привремену употребу у директној служби највећих српских непријатеља. Нико озбиљан, нико нормалан, нико заиста независтан неће ништа добро рећи, ни посведочити о овом самозваном реформатору и диктатору у покушају.


Нико нормалан и независтан неће ни са најмањим ентузијазмом пропратити Вучићеве лудачке експерименте, нити ће му се прикључивати у ма чему (без обзира на сав његов труд и сву медијску буку која се око њега плански подиже).

zastave srs

Нигде у свету издајници нису водили свој народ у будућност, па тако неће бити ни у Србији.
Онај ко је издао свог кума, вођу и учитеља, тај тек не може имати милости према свим другим, непознатим, грађанима Србије. Ко једном изгуби свој образ и част, тај више никада неће моћи да их поврати. Ко из најнижих побуда изда оно у шта је наводно веровао толике године и са страшћу убеђивао све у истинитост и важност идеологије коју сада најжешће напада и осуђује, тај је непоправљива битанга и уличарски олош без трунке морала, без имало савести.


Вучићева велика превара више није строго чувана тајна, већ се види и осећа „на километар“ и са свих страна света.

Неће им помоћи ни посрнули Мишковић, њихов бивши финансијер који је сада постао и присилни Вучићев саучесник у подлој игри наводног „обрачуна са тајкунима“. Читава фарса са хапшењем па пуштањем Мишковића је направљена баш зато да би се некако закрпиле све друге рупе и подеротине на потпуно неуверљивој причи о „унутрашњим реформама“ и „повољним међународним инвестицијама“. СНС-овци су ишли на бескрајно потенцирање наводне „мишковићевске предизборне коалиције“ и потпуно измишљене потребе да се грађани Србије, уз Вучића и његове слуге, „одбране“ од тобожњих „Мишковићевих плаћеника“ и тако „спасу Србију“.

Колико год освојили процената, за издајнике окупљене око Вучића биће то Пирова победа – уколико у српску Народну скупштину заједно са њима уђе Патриотски блок Српске радикалне странке, Образа и Наших.
Ако ми уђемо у Парламент са Шешељевим беџевима на реверу, Вучић и његове слуге више ниједног тренутка неће имати лак посао, нити спокојан сан. Изјаловиће им се њихови издајнички пројекти и покорно испуњавање политичких и економских налога Европске уније, САД, Међународног монетарног фонда и Светске банке. С нама не постоји никакав простор за разговор и, не дај Боже, договор или „комбинацију“ ма какве врсте. Само с нама Вучић-и-екипа неће моћи да се мрдну, а камоли да нам продају рог за свећу и обичан кукољ уместо здравог жита.

ТО ЈЕ ОНО ЧЕГА СЕ ОНИ БОЈЕ. Не резултата и коначног збира у мандатима или процентима, јер знају да ће новцем и застрашивањем, уценама и потплаћивањем све решити на овакав или онакав начин – боје се оног фамозног објављивања како су РАДИКАЛИ ПРЕШЛИ ПЕТ ПОСТО И ПРЕСКОЧИЛИ КАКО ЦЕНЗУС, ТАКО И СВЕ ВУЧИЋЕВСКЕ ПРЕПРЕКЕ И ЛУКАВЕ НАМЕШТАЉКЕ.


Вучић се више него смрти боји сусрета са нама и са својом прошлошћу. Само нама он не може да прича никакве бајке, ни да испробава своје добро увежбане форе, једино нас никада не може обманути јер боље него ико знамо ко је он у ствари и какав је он заправо морални патуљак и бестидна кукавица.
Хер Алек, Тома диплома, Неша слина и други више ће из самог центра режимске моћи гледати ИЗБОРНЕ РЕЗУЛТАТЕ СРПСКИХ РАДИКАЛА него на своје проценте. Ма „све може“, на све су они спремни осим на нас. Зато што за нас „немају лека“ (како је то говорио др Војислав Шешељ) и не могу нас утишати и дресирати, као што то могу скоро све остале.
nemanja obraz mladen


Зна Вучић добро да је наш улазак, истовремено, и почетак његовог и њиховог изласка из Парламента, из српске власти и наше историје.
О томе он размишља данас, и о томе ће размишљати читавог изборног дана.

Помозите нам да о томе настави да „разбија главу“ и у свим данима након избора. Натерајмо га да почне да хистерише и повлачи најпогрешније замисливе потезе, јер ће то онда стварно бити почетак његовог краја!

Гласајући за Патриотски блок СРС, Образ, Наши – ВИ ДИРЕКТНО РУШИТЕ ВУЧИЋА И ЊЕГОВ ИЗДАЈНИЧКИ ПРОЈЕКАТ.

Ми смо током претходне две године „ванпарламентарног живота“, тиме што смо упркос свим недаћама остали чврсти и доследни у борби за истину, спасење српског народа и идеје у које верујемо, доказали да се политиком не бавимо зарад лагодног живота, министарских и посланичких мандата. Ми ћемо, наравно, преживети и наш евентуални неулазак у Народну скупштину, и то је за људе и политичке странке.


Али, да ли ће то и како ће то преживети и српски народ, остављен тако на милост и немилост једној психопатској личности, која је успела да за пар година из себе избаци све људско, све нормално, све национално и часно?

Да ли ће онда бити икога у свечаној сали најлепше зграде у Србији да спречи, ако треба и физички и на све могуће начине, рушење српског Устава, отворену издају Отаџбине и продају Косова?

slika 2

Размислите о свему овоме и сами одлучите.

Хоћете ли нам допустити да се боримо за вас и са вама (онако радикалски жестоко, заједно са „Образом“ и „Нашима“) против једног префриганог и моћног режима који има сву могућу подршку својих налогодаваца са запада? Или то нећете, претварајући Парламент у обичан дебатни клуб, а вашу конкретну судбину у производ Вучићеве самовоље и његових унапред и ко зна још када договорених пословних и политичких комбинација?


Да ли ће се ускоро на највишем месту у Србији правити опасни „дилови“ са НАТО пактом и наша војска на силу и уз неку лукавштину утерати тамо где јој место није? Хоћемо ли, због идиота на власти и у добром делу опозиције, допустити да постанемо званични непријатељи моћне и према нама сада још увек благонаклоне Путинове Русије? Хоћете ли да руске ракете са нуклеарним главама њихови генерали упере у правцу Београда и Србије (предвиђених да постану будући део, према Русима непријатељски настројеног НАТО савеза)?

Или ћете нам допустити да вам помогнемо у трајном и сигурном спречавању оваквих потеза?

Једноставно речено, помозите нам да вам помогнемо.

Допустите да се и на делу потврди онај наш бојни поклич велике наде: НИЈЕ СВЕ ГОТОВО!
Уз обавезни, пратећи наставак: ЗА СЛОБОДНУ СРБИЈУ!

Дозволите Србији да десету годишњицу страшног погрома српског становништва (на хиљаде повређених, безброј прогнаних, 19 убијених, 39 српских светиња оскрнављених и порушених – тог трагичног 17. марта 2004) обележи достојанственом и поносном ведрином због спасоносног уласка у парламент оних који неће тамо губити време, већ ће одмах кренути у озбиљну и одсудну борбу за спас наше државе, али и наше душе и нашег места у историји.

Заменик др Војислава Шешеља
председника Српске радикалне странке
Немања Шаровић

15. марта 2014. | СРС @ 17.30 | Leave a comment | Вести

Немања Шаровић: Град мора бринути о сваком појединцу

Кандидат патриотског блока Српске радикалне странке, Образа и покрета Наши за градоначелника Београда, Немања Шаровић у разговору са грађанима Чукарице истакао је да они који не брину о граду и који су град оставили презадужен, не могу бринути ни о појединцима.

«Београд треба да води онај ко зна суштинске проблеме народа, а то не могу бити они који су овај град уништавали током претходних четрнаест година,» рекао је Шаровић.

 

6. марта 2014. | СРС @ 23.01 | Leave a comment | Вести

Представници СРС протестовали у згради РТС-а

Radikali medijska blokada

Представници Српске радикалне странке су данас у зграду РТС-а, приликом жребања за редослед представљања кандидата странака на јавном сервису у оквиру предизборног програма, унели транспаренте на којима је писало „СТОП МЕДИЈСКОЈ БЛОКАДИ“, како би указали на невероватно медијску блокаду коју трпе радикали последњих 37 дана кампање.

Последњих 37 дана кампање, кандидати изборне листе „СРС – др Војислав Шешељ“ нису готово уопште гостовали ни у једној емисији на тв станицама са националном фреквенцијом. Једино гостовање је било у емисији Кажипрст на Б92 од стране заменика председника СРС, Немање Шаровића, а на другим телевизијским станицама број гостовања је нула.

 

Радио-телевизија Србије, као јавни сервис свих грађана, није до сада ниједном позвао ниједног кандидата са изборне листе „СРС – др Војислав Шешељ“, што је и кршење основних етичких принципа у новинарству, али и кршење Закона о изборима за народног посланика, као и упутстава РРА о равноправној заступљености свих учесника у предизборној кампањи.

На другим телевизијама са националном фреквенцијом, а то су РТВ Пинк, ТВ Прва и Хепи ТВ, ниједан кандидат коалиције окупљене око СРС није гостовао ни у једној емисији.

СРС @ 21.27 | Leave a comment | Вести

У Грачаници ухапшени активисти СРС

sarovic rusija 4

Српска радикална странка обавештава јавност да су наши активисти Миломир Перић и Данило Костић ухапшени у Грачаници због лепљења плаката.

Овај потез тзв. косовске полицијске службе има за циљ застрашивање и притисак на патриотске снаге и осликава праву природу Бриселског споразума, чији је циљ протеривање свега српског са Косова и Метохије.

Позивамо Владу Републике Србије да хитно предузме мере да активисти Српске радикалне странке буду пуштени из притвора и захтевамо од надлежних органа да омогуће да се кампања несметано одвија на целој територији Републике Србије под равноправним условима за све, као и да се избори у целој Србији одрже у складу са Уставом Републике Србије.

2. марта 2014. | СРС @ 15.04 | 2 Comments | Вести

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

22 гостију прегледа сајт