Српски националисти

Представници СРС протестовали у згради РТС-а

Radikali medijska blokada

Представници Српске радикалне странке су данас у зграду РТС-а, приликом жребања за редослед представљања кандидата странака на јавном сервису у оквиру предизборног програма, унели транспаренте на којима је писало „СТОП МЕДИЈСКОЈ БЛОКАДИ“, како би указали на невероватно медијску блокаду коју трпе радикали последњих 37 дана кампање.

Последњих 37 дана кампање, кандидати изборне листе „СРС – др Војислав Шешељ“ нису готово уопште гостовали ни у једној емисији на тв станицама са националном фреквенцијом. Једино гостовање је било у емисији Кажипрст на Б92 од стране заменика председника СРС, Немање Шаровића, а на другим телевизијским станицама број гостовања је нула.

 

Радио-телевизија Србије, као јавни сервис свих грађана, није до сада ниједном позвао ниједног кандидата са изборне листе „СРС – др Војислав Шешељ“, што је и кршење основних етичких принципа у новинарству, али и кршење Закона о изборима за народног посланика, као и упутстава РРА о равноправној заступљености свих учесника у предизборној кампањи.

На другим телевизијама са националном фреквенцијом, а то су РТВ Пинк, ТВ Прва и Хепи ТВ, ниједан кандидат коалиције окупљене око СРС није гостовао ни у једној емисији.

6. марта 2014. | СРС @ 21.27 | Leave a comment | Вести

Урош Кршић: Бриселски споразум је издаја

Uros Krsic

„Докле год се народ не буде опаметио, и престане да слепо верује предизборним обећањима оних који одмах по уласку у Народну скупштину забораве не само шта говоре у кампањи, већ забораве и на државу, на порекло, на достојанство, све због проклетог новца страних инвеститора, овде никад неће бити боље.“ рекао је у разговору за наш блог, председник савета за омладину и спорт СРС Вождовац, студент права Урош Кршић.

1. Како оцењујете покушаје реформе правосуђа од стране ове и предходне власти?

И претходна и ова власт у свом антисрпском деловању немају превише разлике. Оно што је започела влада на чијем челу су били људи из демократске странке то је још енергичније наставила актуелна влада на челу са људима из напредне странке. Од оног трагичног 5. октобра и класичног државног удара ствари се нису промениле на боље ни у једном сегменту друштва. Тако је и са правосуђем. Такозвана реформа није ништа друго него избацивање из система правосуђа сваког оног ко неће поштовати правила која диктира како стари тако и нови режим. Иако под маском ткзв независног судства спроводе лажне реформе, мислим да је данас сваком грађанину јасно да су то само празна обећања.

Позивам актуелни режим да почне од себе. Нека прво ухапсе све оне који крше Устав и низ Закона, а таквих је најмање половина у свакој странци која чини актуелну владу. Приликом ткзв реформе стотине људи је остало без посла јер су означени или као `технолошки вишак` или као недовољно стручни за посао који обављају. У позадини свега стоји интерес актуелне владе да лакше контролише и санкционише све оне који би представљали било какву опасност по њу. Уместо стручних, нестраначких људи, посао у систему правосуђа добија онај који се покаже као стручан да испуњава сваку наредбу коју добија од актуелне власти. Такође, новоизабране судије, тужиоци и остали државни службеници некако случајно буду управо они са чланском картом напредне, социјалистичке или раније демократске странке. Целокупно правосуђе требало би да пружа јак ослонац и заштиту сваком грађанину уколико дође до повреде његових права. Међутим, ретко ко би данас могао да каже да је задовољан како се државне институције,а пре свега правосудне институције опходе према њему као обичном грађанину. Иако према Уставу и Закону невиним се сматра свако док се супротно не докаже, често се, већ унапред путем медија, проглашавају кривим ,они који нису послушни напредној странци.

Ткзв реформа такође служи даљем уливању страха обичном народу. Налазимо се у ситуацији сличној као у време најтеже комунистичке диктатуре, где су људи затварани само због друкчијег мишљења. Данас сви живимо у страху да не добијемо некакву оптужницу, јер онда је само питање времена када ће доказати да смо криви. Обичан грађанин у спору са државом, може само да се нада да не добије велику казну, јер победу готово сигурно неће дочекати.

2. Српска радикална странке је још прошле године поднела захтев за оцену уставности бриселског споразума уставном суду. Зашто још увек нема пресуде? Да ли по вама приликом изгласавања бриселског споразума прекршен устав?

Апсолутно. Не да је прекршен Устав, већ је у питању класична издаја и јавно признање независности дела српске територије. Пазите, тај споразум се зове `Споразум о принципима нормализације односа Београда и Приштине` , а то у ставри значи однос између Србије и неке измишљене државе `Косово` . Ако на то не гледамо као фактичко признање независности дела српске територије, зашто онда такви споразуми се буду постигнути између ,рецимо, градоначелника Крагујевца и Суботице, Ниша и Ваљева ? Бриселски споразум потписали су Ивица Дачић као премијер једне земље и Хашим Тачи ? Ко је Хашим Тачи ? Терориста и ткзв председник владе ткзв државе Косово. Одмах је јасно да је потписивање овог споразума уствари први међудржавни акт, акт између Србије и независног Косова.

Ова јадна влада је признала независност Косова. У Уставу Републике Србије јасно пише да су Косово и Метохија саставни делови Србије. Овим чином, потписом човека кога је народ изабрао за премијера, директно је прекршен Устав. Српска радикална странка, као једина странака која предњачи у патриотизму, вероватно никад неће дочекати пресуду по питању оцене уставности овог споразума. Зашто ? Управо сам то изложио као одговор на прво питање. Зато што у правосуђу раде слуге оних који су споразум и потписали. И докле год се народ не буде опаметио, и престане да слепо верује предизборним обећањима оних који одмах по уласку у Народну скупштину забораве не само шта говоре у кампањи, већ забораве и на државу, на порекло, на достојанство, све због проклетог новца страних инвеститора, овде никад неће бити боље.

Ми смо ту да се боримо, али налазимо се у невероватном мраку, притискани са свих страна. Позивам људе, пре свега малде, да збијају редове око Српске радикалне странке, да узму учешћа у политици-савесном друштвеном деловању које за циљ има опште добро. Јер само они који су још неискварени, непоткупљиви и часни, а таквих је већина у Србији, могу да спасу ову земљу.

3. Председник Српске радикалне странке др Војислав Шешељ запањује правнике широм света својом борбом против хашког трибунала. Колико је за младог студента права инспиративан његов пример?

Професор Универзитета и доктор Војислав Шешељ својим борбом директно се винуо у вечну славу. Нема тог ко би данас, када смо загазили у 12. годину његовог ропства, могао да каже Шешељ је крив. И они који га воле и они који га не воле, за њега кажу `Свака част` ! Међутим то говоре тајно, поверљиво, шапатом. Страх. Страх да се чује његово име. Страх да не буду кажњени јер говоре његово име. Име Војислав Шешељ данас представља ноћну мору ових потурица на власти. Оно што је Карађорђе био за Турке, данас је то Војислав Шешељ. А плаше га се сви. Зашто ? Његовим евентуалним повратком настао би хаос у земљи. Огроман број људи стао би уз њега.И сви они који сада уживају у својим незаслужено велики платама, позицијама и функцијама биће процесуирани. Војсилав Шешељ такође, представља сомбол борбе за слободу. За слободу не смао Срба, и српских територија већ свих оних који не желе сарадњу са `милосрдним` НАТО паком или са терористичком владом САД-а. Војислав Шешељ је 12 година у притвору. То је скандал.

То је једини случај где неко 12 година проведе иза решетака под предпоставком да је крив. Пазите, разлика је управо између притвора и затвора. Када сте у затвору, значи да сте осуђени, да је доказано да сте криви. Притвор је нешто друго. Док сте у притвору процес се против вас води и даље, нема пресуде, није ништа доказано. 12 година седети иза решетака без пресуде ! То је срамота сваког правника, сваког професора сваког правног факултета. Срамота, јер скоро нико изузев пар појединаца не стаје у одбрану Војислава Шешеља. Тај скандал, та срамота, то ругло правде, о томе треба говорити што гласније, што енергичније у свакој ситуацији када је то потребно. Јер тај квази суд треба да буде осуђен од стране обичног народа, широм света ! Као студент четврте године Правног факултета Универзитета у Београду, не пропуштам прилику да на сваком месту, у свако време, на предавањима, вежбама, у оквиру било каквог јавног наступа на факултету поменем срамоту која се наноси једном човеку, доктору и професору Војиславу Шешељу.

Нема потребе да говорим о томе колико је инспиративан случај господина Шешеља. Када неко ко је завршио факултет за 2 године и 8 месеци, 12 година чека пресуду, а неко ко је купио диплому, постао академски грађанин за 2 дана, постане председник једне државе, онда је јасно у каквом систему живимо. Војислав Шешељ је име које ће се памтити !

4. марта 2014. | СРС @ 13.06 | 1 коментар | Вести

Усташе из Хрватске нападају СРС

velika-srbija-srs

Интервју са кандидатом за народном посланика СРС др Николом Жутићем који сте имали прилике да прочитате пре неки дан, у коме он исказује став СРС према вештачкој Хрватској нацији, изазвао је буру коментара, нарочито међу Хрватима.

Прва се је огласила неоусташска Хрватска чиста странка права, и њен председник Јосип Миљак. У питању је странка која је настала 90. као покушај обнове странке у којој је својевремено Анте Павелић био секретар пре Другог светског рата.

hrvatska cista stranka prava

“Жутићева изјава да се Срби никада не ће одрећи Велике Србије на линији Карловац-Огулин-Карловац-Вировитица нас нити најмање не забрињава с обзиром да је то позната српска фантазмагорија. Таква изјава првенствено њезина аутора приказује неозбиљним политичаром и још лошијим повјесничаром, који је очито одгојен на српским митовима и који нема пуно додира са стварношћу. Нема нити најмање могућности за остварење те идеје. Домовински рат је показао да су Срби један кукавички народ који своју неспособност у свим видовима покушава надомјестити митовима о властитој супериорности и непобједивости, па од силних побједа највише славе пораз на Косову Пољу. Ако се желе мало осувременити, препоручујемо им да почну славити „Олују” или „Бљесак”.

Моју тезу о Србима најбоље потврђује сâм др. Никола Жутић у својем разговору, гдје он потпуно негира Хрвате као народ, а с друге је стране тешко оптерећен мржњом према Хрватима. Поставља се питање: чему мрзити некога или нешто што не постоји? Одговор је јасан, у недостатку властите свијести о битку српске нације, они се могу идентифицирати као Срби једино кроз негацију и мржњу према Хрватима. Народ који свој битак утврђује на таквим темељима не може се звати народом.

Др. Анте Старчевић давно је врло јасно дефинирао да су Хрвати као храст међу народима на подручју Хрватске, Србије и Босне, док су сви остали жиреви и шишке, тј. хибридне мјешавине без чврста темеља и јасне свијести. Зато су Срби с правом љубоморни на Хрвате. Разумијемо њихове фрустрације и отровне стрјелице упућене нама, али то им је узалудан посао”, рекао је Јосип Миљак у званичном саопштењу Хрватске чисте странке права поводом става СРС о крајини. Јосип Миљак је иначе из чувене усташке породице, одликован хрватски добровољац и борац за обнову НДХ.

Josip Miljak

После тога се је огласила и омладина Хрватске Страже, организације хрватских бранитеља, окупљених око крвожедног Туђмановог ратног министра унутрашњих послова, чувеног по томе што се је јавно хвалио на суду да је наређивао ликвидирање српских цивила. Изјаву у име омладине Хрватске Страже је дао њен председник Иван Бики, осведочени неонациста, љубитељ Хитлера, више пута осуђиван на краће затворске казне због антисемитизма.

Hrvatska straza

“ У сусједној Србији ускоро се одржавају парламентарни избори. Људи који у Хрватској дријемају четири или пет година, од избора до избора, навикнути су на једноличне кампање и отрцане пароле о некаквом (ваљда проеуропском) напретку и о господарству, без мало или нимало обзира за повијест, традицију, идентитет и суверенитет. Да на сличан начин не прође и политичка кампања у Србији, побринула се Српска радикална странка (СРС), која је остала вјерна и досљедна свом вођи Војиславу Шешељу. Београдски повјесничар и члан дотичне странке др. Никола Жутић подсјетио нас је на времена за која су многи наивни хрватски сународњаци са амнезијом памћења мислили да су заувијек прошла и да су заувијек иза нас.

Дотични је прогласио да је политички програм 21. стољећа његове странке успоставити будућу Велику Србију не само до култне границе Карловца и Вировитице, него чак и Истре те Жумберка, а да су хрватски градови Вуковар и Дубровник наравно стари српски градови. А ту су дакако провучене и теорије завјере о некаквој ватиканско-усташкој завјери. Младеж Хрватске страже – НС, не трошећи вријеме на покушаје доказивања неутемељености теза и заблуда др. Жутића сматрајући то и више него непотребним објашњавати хрватским држављанима, осуђује овакве и сличне великосрпске претензије према хрватском повијесном тлу читаве Републике Хрватске и Босне и Херцеговине, али још више жестоко упозорава хрватску јавност на исте !

Овакве и сличне великосрпске пријетње и провокације су стварне, оне су опипљиве, оне су присутне у свакодневном јавном животу сусједне нам Србије, која је још све само не смирена. Младеж Хрватске страже – НС заправо поздравља, цијени и подржава овакве искрене и недвосмислене србијанске изјаве, за разлику од рецимо пуно суптилнијих и подмуклијих САНУ ИИ. пројеката, и сматра их изузетно кориснима за упозоравање хрватског народа о реалној пријетњи.

Ова странка од првог надневка свог оснутка има за циљ увести у све хрватске средње школе обавезну обуку о руковању ватреним оружјем, а овакви и слични догађаји дају нам потпуно право за такав захтјев. А члановима и симпатизерима СРС-а поручујемо да слободно покушају доћи у Вуковар или Дубровник (можда помоћи влади РХ постављати ћирилићне плоче), приредити ће мо им топлу добродошлицу као и 1991. године.“ речено је у саопштењу Хрватске страже.

Интервју који је изазвао критике можете прочитати овде.

1. марта 2014. | СРС @ 11.19 | 2 Comments | Вести

Красимир Каракачанов : Преговарао сам са Шешељем, то је паметан и интелигентан човек

Након интервјуа са организационим секретаром ВМРО – а Јулијаном Ангеловим који је побудио велико интересовање домаће јавности, јавио нам се и председник ВМРО – а Красимир Каракачанов са којим смо урадили интервју који стоји пред Вама.

Циљ овог, као и поменутог интервјуа са Ангеловим јесте упознавање српске јавности са ставовима бугарских националних организација које нису приајтељски расположене према српском народу. Вама читаоцима остављамо слободу да из разговора са г. Каракачановим самостално, на основу своје памети и савести изведете закљуке.

За почетак, реците нам нешто о својој позицији у ВМРО. Објасните нам шта се са ВМРО десило после њеног распуштања 1934. године, те шта се дешавало са ВМРО током Другог светског рата и после. Како је обновљен рад организације, како сте постали шеф ВМРО, како сте се развили до Партије. Има ли ВМРО данас своје војводе и колико? Имате ли односе са емиграцијом?

На челу ВМРО – а се налазим од 1997. године, а члан организације сам постао као студент историје 1989. године, управо у време пада комунистичког режима у Бугарској. Што се тиче неке историје ВМРО – а, а сходно Вашем питању, истакао бих да је организација била стављена ван закона након преврата од 19 маја 1934 гогдине, када је на власт дошла србофилска влада Кимона Георгијева. Желећи да учини добар гест према Београду, ова влада је и званично забраниала рад ВМРО – а. Међутим, како то бично са револуционарима бива, руководиоци и политички радници унутар ВМРО – а на челу са Иваном Ванчом Михајловим нису желели да положе оружје, него су емигрирали, а они који у томе нису успели, били су ухапшени и затворени. За време Другог светског рада, када је Македонија била ослобођена, многи обични чланови ВМРО, који су ратовали у саставу регуларних трупа су се вратили у Вардарску Македонију и започели са нормалним животом.

Као што је добро познато, ВМРО се бори за уједињење Македоније и Бугарске. То смо чинили за време турске окупације, то смо чинили и за време владавине српског режима, па према томе сасвим је разумљиво да су наши чланови и симпатизери који су остали у Бугарској били одушевљени чињеницом да је после шестог априла 1941. године у Македонији обновљена бугарска власт, да су се отварале школе ицркве и да се могло слободно рећи да сте Бугарин.

У периоду између 1942 – 1944 г. ВМРО је активна на подручју Егејске Македоније, која је остала под немачком и италијанском окупацијом. Створени су оружани одреди који су се трудили да заштите бугарско становништво од грчких марионетских власти које су вршиле притисак на бугарска села.

Након пада комунизма 10. новембра 1989 године ВМРО је установљен као и друге бугарске партије и од тада до данас делује без престанка, легално, поштујући све законе Републике Бугарске. Такав начин рада донео је низ промена, модернизовали смо се и то је за промену имало и формално укидање титуле „Војводе“. Користимо је између себе, чисто да наставимо стару традицију, али суштински та титула нема никакав посебан значај. Што се тиче наших чланова, имамо око 16.000 активих чланова и ту предњаче млади људи и интелигенцја. Врло су борбени, активни на радост и задовољство наше отаџбине. Такође, рекао бих још за почетак, у раду се ослањамо и на нашу велику емиграцију у Европи, САД, Канади и другим земљама света.

 

Kaко оцењујете интервју Јулијана Ангелова, недавно дат овом блогу?

Господин Ангелов је организациони секретар ВМРО – а па су, према томе његове позиције и наше позиције.

Једна од новијих партија на бугарској политичкој сцени је и партија „Помак“. Шта нам, као бугарски националисти, можете рећи о овој партији? .

Партија „Помак“ јесте нова, али идеје са којима ова групица људи жели да испровоцира бугарско друштво су старе и одавно поражене. Ради се о групи која је подржана, и то пре свега финансијски, од појединих кругова у Турској блиских неоосманској политици коју заступају Ердоган и Давутоглу. О суштини те политике, мислим да не треба посебно да говорим вама у Србији, тим пре што је овај феномен одлично објаснио професор др Дарко Танасковић, свакако један од најбољих европских стручњака за ову тему.

Суштински говорећи „Помашко питање“ не постоји. Ти, такозвани „Помаци“ су заправо етнички Бугари који су услед турског терора почели да исповедају ислам. Њихов језик је бугарски, фолклор такође и ти људи имају бугарску националну самосвест. Ту се заправо ради о истој ствари као и са Бошњацима у бившој Југославији који у суштини представљају део српског и хрватског народа који исповеда ислам. Па ипак, када говоримо већ о Бошњацима, било је неколико фактора који су условили њихово креирање као нације: пре свега то је политика коју је након окупације Босне и Херцеговине водила Аустро – Унгарска, а не смемо заборавити ни идиотску политику Јосипа Броза Тита који је забрао створитељ нових нација: бошњачке, македонске и црногорске. Резултате тог рада видимо данас јако добро.

Што се тиче Бугарске, поред Бугара муслимана, треба споменути и Бугаре католике, којих има близу 60.000 и око 100.000 Бугара протестаната и они, иако исповедају другачију религију од већинских православаца ипак нису изградили посебан етнос. Да будем на крају сасвим јасан и да подвучем да нисам говорио о етничким Турцима којих има и који су нешто сасвим друго.

Прети ли савременој Бугарској вехабизам?

Вехабизам и уопште, разне друге манифестације радикалног ислама нису проблем само за Бугарску, него и за друге балканске државе које имају муслиманско становништво. Тај проблем први пут се јавио пре двадесетак година, у време рата у Југославији. У суштини, све се ту своди на утицај и то пре свега финансијски, који на вехабијске скупине имају поједине арапске државе и отуда је то проблем који се никако не сме потценити.

Реците нам нешто о Вашем виђењу балканских односа данас. Како видите Балкан у наредних десет година и да ли има места сарадњи балканских народа изван НАТО и ЕУ?

Како ће у будућности изгледати Балкан, зависи најпре од балканских држава. Ако будемо чекали међународне факторе да реше наше унутрашње проблеме, као што је то чињено последњих 200 година, плашим се да ће Балкан остати оно што је за Европу увек био: буре барута. Сматрам да балканске државе имају капацитет да уреде међусобне односе и без помоћи „Великог брата“, а да би у томе и успеле, балканске државе морају престати да се међусобно надмудрују и гаје аспирације према територијама својих суседа.

Шта мислите о независном Косову и албанском питању на Балкану које прети да заврши у Великој Албанији као највећем експоненту америчке политике на полуострву?

Мој став по питању Косова вам се неће свидети. Наиме, ја сматрам да је Србија изгубила Косово и такође бих додао да је за то превасходно крива сама српска политика. У жељи да додатно Србизира оне терирорије које је освојила после Првог светског рата, а које до тада нису биле њене и у којима Срби нису били апсолутна већина, као што је случај са Војводином, Србија је извршила пресељавање дела свог становништва са Косова и Метохије на север. На тај начин, Косово је од српског полако постајало албанско, и однос који данас имамо, да у овој покрајини живи 90 посто Албанаца и тек 10 посто Срба био је, услед такве политике неминован. Још један битан фактор који је до оваквог стања довео је и Титова политика, јер не смемо заборавити и то да је управо Тито дао Албанцима висок степен аутономије и када сте покушали да ту аутномију поништите, уверили сте се да то не иде лако и у томе нисте успели.

Сад, да ли ће или не Албанци са Косова тражити присаједињења Албанији, друга је ствар и то је сасвим природно. Они су дуго живели у Великој Србији која је претендовала да буде балкански Пијемонт и логично је да сада желе ново уједињење. У крајњем, сваки народ на Балкану се борио за своје национално уједињење, и ми Бугари, и Грци, па и ви Срби. Ако не претендује на туђе територије, сваки народ има право да жели да живи слободно и уједињено са својом матицом.

Има ли Балкан данас непријатеље због којих се треба ујединити, а спорове оставити по страни?

Балканске државе треба пре свега да реше међусобне конфликте и да не дозволе великим силама да се мешају у тај процес. Главна опасност која прети Балкану данас је неоосманизам турске политике и исламски фундаментализам.

Како оцењујете српско – бугарске односе кроз историју?

Од краја деветнаестог века, односи између Србије и Бугарске постају све лошији. У приказивању пресека историјског наслеђа, ја ћу само побројати неке факте, а читаоци вашег портала нека слободно донесу закључке какве желе.

Као што је познато, још од Првог српског устанка са почетка 19. века, Бугари се боре у Карађорђевим одредима против Турака. Најпознатији и највећи бугарски револуционари као што су Георги Раковски, Стефан Караџа, Васил Левски, Христо Ботев и други боре се против Турака а за независност Србије, са надом да ће им Србија касније помоћи да ослободе и своју отаџбину. Две бугарске легије од неколико хиљада чланова је образовано у Београду током 1862. и 1867. године и оне су се бориле за Србију. И два пута, када је Србија успевала да уреди своје односе са Турцима, вршени су прогони легионара, хапшења и испоручивања Турцима. Па ипак, током српско-турског рата 1876. године, неколко хиљада Бугара и бугарских војвода је добровољно учествовало у борби против Турака. На стотине њих је тада погинуло.

Са друге стране, не могу да се сетим да ли је неки Србин учествовао у рату Бугара за слободу? Било је Пољака, херцеговачких Хрвата, али не и Срба. У време док су Бугари ратовали за Србе, кнез Михаило је правио споразуме са Грцима о подели Бугарске. Тако је и Стојан Новаковић смишљао како да посрби Бугаре у Македонији, како би од њих направио прво Македонце, а потом и Србе. У то време није постојао нити један бугарски револуционар који је имао претензије према и једном сантиметру српске земље.

Када је 1885 године извршено бугарско уједињење са Источном Румелијом, и када је бугарска војска била на граници са Турском краљ Милан је напао Бугарску. Током Првог балканског рата, док је наша војска код Једрена задржавала главнину турских снага, српска војска је успела да овлада Вардарском Македонијом и да почне са пресељавањем бугарског становништва. Затваране су тада наше школе, цркве, људи, а Бугари су били принуђени да се изјашњавају као „јужни Срби“. Таква српска политика је довела до међусавезничког рата 1913. а терор над Бугарима је учино да у два светска рата станемо на аустроугарску, односно немачку страну. Као што се види, односи између наше две државе су оптерећени сукобима, ратовима и неповерењем.

Да ли је ВМРО, с обзиром на чињеницу да је расформирана пре ликвидирања Краља Александра имала директне везе са тим актом, или је то био чин (бившег) члана без формалне наредбе централе?

Владо Черноземски био је од стране ВМРО постављен за инструктора хрватских трупа још 1933 године, дакле пре него што је организација распуштена. Атентат у Марсељу је био отговор на терор у Македонији и Хрватској. У крајењм, није никаква тајна да је између Усташа и ВМРО постојао споразум о заједничкој борби.

Какав став заузимате према бугарским злочинима над небугарским становништвом на територијама које је Бугарска током два светска рата припојила себи?

Као што не одобравам српски терор над бугарским становништвом у Македонији и Западним Покрајинама, тако не одобравам ни терор над мирним становништвом, без обзира о коме се ради. Терор само изазива терор и не решава ништа.

Већ сте споменули да је ВМРО имао добре односе са Усташама. Мимо разлога због којих је сарадња успостављена, какав став заузимате по питању природе и размера усташког злочина над српским народом у „Независној држави Хрватској“ која је Србе и у Парламенту ставила ван закона и која је једина имала и логор за децу, познат под називом „Даница“.

 

Као што сам рекао, терор само провоцира терор, а неправда неправду. Да није било Версаја 1919. не би било ни Хитлера, као што можда не би било Јасеновца да није било Пунише Рачића. ВМРО не одобрава бесмислен терор уперен против било кога, а посебно не према невиним грађанима.

 

Пратите ли данашњу српску политичку сцену? Шта мислите ко ће победити на заказаним изборима и да ли ће то донети добро Србији?

Свакако да пратим политичку ситуацију у Србији, али тема је широка и дуга и не могу је сажети у само неколико речи. Такође, не желим да дајем никакве прогнозе у вези са изборима, јер је то унутрашња српска ствар и то Срби треба сами да реше. Оно што је за нас важно јесте какав ће однос нове српске власти заузети по питању бугарске мањине у Цариброду и Босилеграду. То је основни критеријум на основу којег заузимамо став о српској политици.

Они који вас не воле, а ту пре свега мислимо на Македонце, неретко вас називају „бугарски Шешељ“. Шта мислите о Војиславу Шешељу и његовом деценијском робовању у Хагу? Такође, поједини српски кругови мало знају о разговорима које сте Ви и Војислав Шешељ водили почетком деведесетих година прошлог века. О чему се ту ради, можете ли нам рећи нешто поближе?

О сусретима са Шешељем до сада нисам говорио и ово је први пут да то чиним, посебно пред српском јавности. Конкретно, сусрели смо се 23. јуна 1992 године у његовој канцеларији у Скупштини у Београду. Ти договори у суштини и нису били тајни, тако да су српски медији доносили вести о, како се писало, „првој легалној посети вође ВМРО – а на територији Србије“. Тада сам му представио став ВМРО – а, бугарских политичара и Бугара уопште да ће Бугарска, гарантовати и заштити независност Репубчоле Македониjе и ако дође до евентуалног напада на Македонију дати свој одговор. На хиљаде Бугара, и то не само чланова ВМРО било је спремно да оде у Македонију и да се бори за њу, па макар и по цену да Бугарску увуче у југословенки конфликт. И поред тога што се по много питања нисмо слагали, мислим да је Шешељ паметан и интелигентан човек и одличан познавалац историје Балкана. Посебно сам био изненађен чињеницом да ми је као припаднику бугарског народа упутио извињење због како је рекао „глупости“ коју  је 1885. године учинио краљ Милан, а која је била и главни кривац за наше лоше односе. Такође, сложили смо се и да је македонска нација у суштини измишљена и да за то кривицу сноси Јосип Броз Тито. Такође, било је ту још неких детаља, али је за сада рано да о томе говорим, можда неком другом приликом. Што се тиче самог Шешељевог боравка у Хагу, ја не знам да ли је он крив или не, али оно што знам то је да је хашки Трбунал обична фарса и пародија правосуђа. То заправо није суд, него политички инструмент којим победници кажњавају побеђене. Али, у историји се никада другачије није ни десило.

Какав став заузимате по питању ратова на подручју бивше Југославије, односно колико сте упознати са самом природом тих ратова?

Југославија је била вештачка вишенационална држава, створена са циљем да задовољи апетите победница Првог и Другог светског рата и мислим да је било сасвим јасно да она не може опстати. Када су њени међународни ментори од ње дигли руке, она се распала и на жалост то се десило уз много проливене крви.

Један број Бугара активно је учествовао у рату на српској, али и на хрватској страни. Шта мислите о тим људима и да ли је ВМРО слала своје људе у Босну, односно Хрватску?

 

Није било много Бугара који су ратовали на српској или пак хрварској страни у том рату. Свега дест до петнаест њих. Што се тиче ВМРО, ми нисмо слали своје људе на та подручја, али смо били спремни ако евентуално Србија нападне Македонију.

 

Да ли сте слали добровољце у Македонију 2001. године? Какву уопште судбину проричете Македонији? Може ли она опстати као независна држава или ће се њен западни део припојити Албанији?

Не, у Македонију нисмо слали добровољце 2001. године,  али је бугарска држава дала Македонији тенкове и друго наоружање и тако смо помогли да се македонска држава реши тадашњих проблема са којима се суочавала.

Питање да ли Македонија може да опстане или не је изузетно сложено питање. Оно у шта не треба сумњати, то је да смо ми, као и читава Бугарска уосталом, спремни да прихватимо Македонију као такву. Они који највише раде на уништавању ове државе јесу управо политичари у Скопљу, јер они стварају конфликте са свим својим суседима. Док они то чине, албанско становништво се увећава и сходно Охридском договору обезбедили су себи аутономију у запдној и северозападној Македонији.У својим настојањима, Албанци имају подршку финансијских магната, међународног лобија који је изузетно утицајан, док са друге стране, Македонци под Грујевским и његовим рођацима не чине ништа да стекну пријатеље. Ту клику занимају само лични интереси и то материјалне природе пре свега. До пре шест до седам година, Македонци су се делили на две основне групе: Македонце и Бугаре, а данас на три: Бугаре, „Славомакедонце“ и „античке Македонце“.

Ако пак говоримо о економији, Македонија је банкротирала, а оптерећује је и чињеница да има чак 35 посто муслиманског немакедонског живља које се умножава великом брзином. Ниједан народ, тако подељен није опстао, па не верујем да ће то поћи за руком Македонцима. Када томе придодамо и турски неоосманизам и радикални ислам, перспектива за Македонију није добра.

Међутим, проблем Македоније је уједно и проблем свих балканских држава, па и саме Европе. Данас готово сваки народ на Балкану има две своје државе: Грци имају Грчку и Кипар, Турци Турску и Северни Кипар, Срби Србију и Републику Српску, Румуни Румунију и Молдавију, Албанци Албанију и Косово, а ми Бугари Бугарску и Македонију. Такво стање је корисно за све, осим за саме балканске народе. Шта ће се све дешавати у будућности, сложено је питање, али оно што је сигурно јесте да доста тога зависи од мудрости и политичке зрелости самих балканских народа.

Разговор водио Стево М. Лапчевић

24. фебруара 2014. | СРС @ 12.31 | 1 коментар | Вести

Иван Ивановић: Сарадња са Русијом је једини спас за Србију

03

Кандидат за народног посланика Српске радикалне странке, Образа и СНП Наши, Иван Ивановић истакао је у разговору са грађанима Земуна: „Погубна политика која је вођена у претходних 14 година, а која је била у знаку „ЕУ нема алтернативу“ грађане Србије је довела до потпуног сиромаштва.“

Српска радикална странка, СНП Наши и Образ нуде искрену сарадњу са Руском Федерацијом и улазак Србије у Евроазијску унију, јер је то једини пут за економски опоравак српске државотворности, поручио је Иван Ивановић, кандидат за народног посланика.

23. фебруара 2014. | СРС @ 17.39 | Leave a comment | Вести

У Паризу плакати „LIBEREZ VOJISLAV SESEL“ -ослободите Војислава Шешеља.

Naslovna

У јучершањим акцијама више француских политичких организација у престоници државе излепљани су плакати са поруком Liberez Vojislav Sesel- ослободите Војислава Шешеља. Поред тe пароле на плакатима стоји и Stop a la dictature Américaine, у преводу стоп Америчкој диктатури.

Питање оптужби за говор мржње је тема која се користи против националиста широм европских држава. Случај Војислава Шешеља као најпознатијег политичког затвореника Европе је постао упркос медијској блокади, познат међу патриотских организација широм Европског континента.

druga slika

Француска је последњих година под великим тензијама због противзаконитог уласка у земљу огромног броја имиграната. Уочљиво је да се оваква клима већ дуже време користи од стране власти које пропагирају Eвропску унију. Политички ставови који се односе на решавање оваквих проблема, подводе под оптужбе да се ради о говору мрзње“. Познати су случајеви судског кажњавања тадашњег председника Националног фронта Жан-Мари ле Пена, као и процес против његове ћерке Марин, док је тешко утврдити укупан број оваквих случајева на нивоу Европе због мањка публицитета.

Хапшења и судски процеси против националиста су већ дуже време постали пракса у оквирима ЕУ, међутим ова акција показује прве облике подршке између националиста европских земаља када је у питању репресија која као инструмент користи такозвани говор мржње (који се у складу са жељама одређеног режима путем правосућа тумачи на разне начине)

treca slika

Мећусобна подршка има потенцијал разбијања медијске блокаде о случајевима политичких затвореника на интеранционалном нивоу, а такође и у оквирима појединачних држава где медији избегавају да обавесте јавност о оваквим случајима.

Драган Пилиповић

17. фебруара 2014. | СРС @ 17.37 | 2 Comments | Вести

Европски фронт за солидарност са Косовом и Метохијом: Подржавамо СРС

Tribina front solidarnosti sa kosovom

Сутра су скупови подршке српском Косову у Прагу, Острави, Вроцлаву, Варшави и Братислави, па смо тим поводом интервјуисали једног од организатора тих протеста, Карла Пезолесија из Европског фронта солидарности са Косовом.

Европски фронт за солидарност са Косовом је паневропска организација чија је мисија ширење истине о српском Косову и организовање достављања хумантарне помоћи угроженим Србима. Да ли нам можете рећ нешт више о Европском фронту солидарности за Косово, и како је ова организација настала?

Европски фронт солидарности је основан Јуна 2013. после успешног оснивања Фронта за Сирију. Разлог оснивања је то што смо сви ми истински веровали у очување државног суверентета Србије у срцу свете српске земље Косова и Метохије. Европски фронт за Косово и Метохију ради по истој методологији која се је искоришћена у фронту за Сирији, наравно очигледно са неким разликама, због другачијих историјских и политичких околности. Европски фронт солидарности са Косовом и Метохијом је због тога имао споријии раст у односу на Фронт направљен да брани Сирију и њену легитимну власт вођену председником Башаром Асадом, али је зато потенцијално много ефективнији зато што је прича о Косову, прича са дугом историјом. То је нешто у чему се многи Европљани налазе.

За нас Италијане, градови попут Приштине и Београда су један сат вожње авионом од Рима. Италија је увек имала добре односе са Србијом, осим оне епизоде са срамним нападом НАТО авијације из база у Италији. Мислим да је велика срамота директно учешће Италије у кукавичком бомбардовању ваше нације, и признавање независности Косова. Та срамота италијанске државе нас обавезује да дамо диркетну подршку одбрани територијалног суверенитета Србије и културном и политичком животу Срба на Косову. То је један од главних разлога зашто ми имамо посебан однос према Косову, можда више него за остале пројекте. Ми желимо да искупимо срамоту ужасних акција наше владе и да покажемо да у Италији и Европи постоје они који се не слажу са званичном политиком.

Evropski front solidarnosti sa Kosovom

Какви су ваши утисци што се тиче Срба и Србије?

Први пут сам био у Србији у октобру и био сам изненађен снажној вези Срба са њиховом нацијом и идентитетом. Свако кога сам срео од Срба, не само на Косову већ и у Београду, је имао љубав према својој земљи, одан својим коренима. То је знак ратничке душе Срба по којој су чувени. Заједно желимо показати нашим владама да постоји да је могуће водити политику другачију од сервилног служења страним интересима, и да су такви људи спремни да склопе савезништво са младим Србима који деле љубав према свом идентитету и нацији.

Европски фронт солидарности са Косовом и Метохијом је достављао хуманитарну помоћ Србима на Косову. Како ви гледати на ситуацију на Косову?

Током посете Косову и Метохији, једном од најлепших делова Европе, поново смо открили лепоту помоћи другима, како начити да се цене мали гестови, попут помоћи српским енклавама Великој Хочи и Гораждевцу. Намера нашег пројекта је да представимо у свету оне који су данас жртве криминалног Новог светског поредка који је узео душу Србији. То полако, у Италији, све више људи захваљујући нама схвата.

humanitarna pomoc kosovo front

Били сте гост на интернационалној конференцији о Косову и Метохији у Београду, организованој од стране Српске радикалне странке. Који је ваш став што се тиче те странке?

Пријатељи из Српске радикалне странке су нас пратили на нашем прошлом путу за Косово и Метохију. Ми разумемо њихову политику, договорили смо будућу сарадњу, помоћи ће нам у вези наших будућих мисија на Косову и Метохији. Заједно, ми смо показали да су људи Европе уједињени против империјализма, и да се уствари слажемо што се тиче наших ставова о концептима националног суверенитета и идентитета. То су идеје за које се Српска радикална странка бори сваки дан.

( Србин.инфо, Теша Тешановић)

СРС @ 10.12 | Leave a comment | Вести

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

9 гостију прегледа сајт