Српски националисти

БОРИС НАД: Корен либералног зла у црквеном расколу

kristalna katedrala

Редакција СРБИН.ИНФО разговарала је са Борисом Надом, геополитичарем и писцем, о паду цене нафте, нападу на редакцију „Шарли Хебдо“, отказивању Јужног тока и другим темама.

Цена нафте у последњих шест месеци пала је на најнижи ниво још од економске кризе 2008. Ко има корист од глобалног пада цене нафте? Ко стоји иза њега?

У питању је заправо рат кога САД свим средствима – заједно са својим савезницима – веома дуго воде против Русије. (Пре је то исто, столећима, чинила Британија.) Удар на рубљу и вештачко снижење цене нафте, а у оба случаја реч је последицама шпекулација на светском тржишту, само су његове последње епизоде. Сличан смисао у плановима америчких стратега има и рат који засада тиња у рушевинама Украјине.

saudijac naftaСаветник председника Путина Сергеј Глазијев говори о Четвртом светском рату, који је уследио одмах по завршетку Трећег – Хладног рата, вођеног против Совјетског Савеза и окончаног његовим падом; можда би било боље говорити само о Светском рату који је почео 1914, или нешто пре тога, и без прекида траје све до данас.

У операцији обарања цена нафте на светском тржишту главну улогу је одиграла Саудијска Арабија, која, слично Британији, сада и сама трпи огромне штете. Али, руска привреда је издржала тај двоструки удар. Ако је ова претпоставка тачна, снижење цене нафте неће бити дугог века и већ током 2015. цена нафте ће опет почети да расте. Исто тако, требало би очекивати и јачање руске рубље. Тим пре што удар на рубљу успешно амортизује Кина.

У ствари, реч је о дубоким променама у планетарној равнотежи моћи, о сукобу који данас поприма титанске размере. Треба имати у виду да се паралелно с тим води прави финансијски рат великих сила, Русије и Кине, против долара, другим речима, против контроле Запада/САД над финансијским токовима, чији је долар најважнији инструмент и симбол.

Заправо, САД очајнички покушавају да очувају једнополарни свет и задрже свој положај неприкосновеног светског хегемона, и у томе више не бирају средства, схватајући да је улог у тој игри будућност онога што се донедавно називало „последњом светском суперсилом“.

juzni tokТо им, изгледа, више не полази за руком. Америчка моћ, упркос свему, наставља да рапидно слаби. Америка више није једина а ни последња суперсила. Данас, на концу њене владавине, показују се обриси будућег мултиполарног света.

Да ли је заиста отказан „Јужни ток“? Какве ће последице то имати за Србију и регион?

Лично мислим да је пројекат „Јужни ток“ коначно отказан, или је барем одложен на неко веома дуго време, и то очигледно због опструкције Брисела. Пошто Европска унија нема своју политичку вољу и није никакав засебан политички фактор, већ само субимперијални пројекат Вашингтона, она је поново урадила нешто што дубоко противуречи интересима читавог континента – Европе, Евроазије. У таквој ситуацији, разумљиво је да се Русија одлучила за алтернативни пројекат, за споразум са Турском, који је несумњиво дуго припреман и развијан.

Тешко је проценити штету која је тиме нанета Србији. Овде није реч само о непосредним инвестицијама у „Јужни ток“, већ и о енергетској сигурности земље. Геополитичка слика Балкана, Европе уопште, тиме се мења. Ипак, обнављање руског утицаја на Балкану, поготову у тренутку кад америчка моћ нагло опада, представља неминовност, и не треба сумњати да ће Кремљ наћи начин да надокнади овај губитак.

Скоро сте у Новом Саду имали промоцију своје нове књиге „Ка постисторији“. Ту износите тезу да је корен америчког тоталитаризма у црквеном расколу и реформацији. Можете ли нам рећи нешто о томе?

Најпре, желео бих да се захвалим свима који су присуствовали или учествовали у промоцији у Новом Саду, у клубу и галерији „Зрно“, а посебно онима који су је организовали: Дејану Перишићу и Саши Адамовићу, и одржали веома надахнуто слово. Такође и Николи Велимировићу, који је тим поводом написао сјајан уводни текст.

boris nad

Теза коју сте поменули је развијана у књизи „Повратак мита“, потом у неколико поглавља „Постисторије“. Она почива на веома једноставној констатацији: тоталитаризам није побеђен 1945. а ни 1989, дакле победом либерализма над фашизмом или комунизмом, већ се тоталитаризам од тог тренутка појављује у свом довршеном виду – као либерални тоталитаризам. Уосталом, и толико озлоглашени „источни тоталитаризам“ настао је као реакција на западни, који има своје дубоке корене, а не обрнуто.

Термин „постисторија“ је скован како би означио ту нову реалност, у којој управо живимо. У историји, човек је владао собом, а историјски догађаји су били последица његових дела и мисли. У постисторији, човек престаје да буде суверен и постаје жртва и плен технократске утопије, или напросто продужетак великих технократских система. То је реалност постмодерне: стварност киборга, хуманоида, трансхуманизам…

Uganda - Televangelist Benny HinnТу стварност данас најбоље оличавају Сједињене Државе или, у мањој мери, Европска унија. Историјски оптимизам и култ прогреса припадају прошлим временима; сада их смењује гримаса ужаса. Све то није последица снаге, већ кукавичлука и слабости модерног човека.

Те дубоке корене тоталитаризма свакако треба тражити у западној верзији хришћанства. У том смислу, црквени раскол је један од најважнијих догађаја историје. Тек од тог тренутка могуће је говорити о Западу (за почетак римокатоличком), насупрот православном Истоку. Управо у римокатолицизму, као „модернијем“ и „прогресивнијем“, зачињу се оне тенденције које ће се наставити са реформацијом и просветитељством, а то су индивидуализам, економизам и утилитарни рационализам. С америчким либерализмом, посебно у својим фундаменталистичким формама, попут диспензационализма, он добија неке нове и уистину девијантне црте.

Један од разлога је и тај што Америка није никаква засебна цивилизација, што она не поседује сопствену традицију а ни дубоку културну укорењеност, већ представља само аномалију, девијацију европског наслеђа. Томас Молнар је о Америци у том смислу говорио као „дубоком и истинском застрањивању“. Драгош Калајић је, много непосредније, говорио о „америчком злу“. То „зло“ се данас обрушава најпре на Европу.

Треба подвући и да се либерални тоталитаризам широм света данас најзад појављује као непријатељ свега традиционалног, да он настоји да сруши или суштински промени велике и старе цивилизације, изазивајући унутрашње конфликте у њима, између наводно „модерног“, „либералног“, „прогресивног“ и „новог“ и, с друге стране, свега „конзервативног“, „реакционарног“, „заосталог“.

ernst jingerОвај сукоб већ одавно има планетарне димензије. Истини за вољу, ми још не знамо како ће он завршити. Једна од могућности је свакако и држава милијарди људи-мрава у наступајућој технократској утопији. То би била либерална опција. Међутим, немачки писац Ернст Јингер је изнео следеће предвиђање: XX век ће бити столеће титана, XXI столеће богова.

Како коментаришете скорашње догађаје у Француској и све оно што је уследило после напада на редакцију листа „Шарли ебдо“?

Судећи по западним медијима, у случају „Шарли ебдоа“ реч је превасходно о борби за слободу медија. Али „Шарли ебдо“ је гласило владајуће идеологије, и то не само у Француској, већ, мање-више, у читавој Европској унији. Он не допушта различита мишљења, сем оних које дозвољавају либерални критеријуми. Александар Проханов све то назива прикладнијим термином: „Испоставља се да је то слобода скрнављења“. Скрнављења које је можда прихватљиво западном друштву, западној култури, али не и, рецимо, исламској, или некој другој цивилизацији. „Pusy Riot“ су у Русији одиграле сличну улогу.

Sarli-Edbo-1-258x337Друга димензија проблема је мултикултурно друштво. Сада се испоставља да је оно, у најмању руку, нефункционално и да муслимани у Француској, Британији, Немачкој, Шведској, итд. не прихватају статус које им оно намеће: грађанина без идентитета, религијског или етничког, свиђало се то неком или не. Како видимо, Запад за сада не показује вољу за стварним дијалогом не само са растућом муслиманском популацијом, већ је овде у питању и негаторски, понижавајући однос према цивилизацијама које су суштински различите од западне.

Другим речима, ту је реч о западном одбацивању мултиполарног, истински плуралног света, односно инсистирање на униполарном свету и на западним вредностима – на западној хегемонији. Овоме треба додати и спољнополитичку димензију проблема: француски ангажман унутар НАТО, у Либији, на Блиском истоку, итд. И то је још један знак дубоке кризе модела које нам нуде ЕУ или САД.

Коначно, они који данас говоре „Je suis Charlie“ заиста изричу темељну формулу нашег доба. Либерали, заговорници униполарног света, света заснованог на западним вредностима и америчкој хегемонији, стварно су „Шарли“. Они чине јединствени фронт. Али сви остали одбијају да то буду.

(Србин.инфо, Теша Тешановић)

18. јануара 2015. | СРС @ 19.30 | Leave a comment | Вести

Звонко Михајловић: Потписивањем Бриселског споразума угашена свака нада за повратком Срба на Косово и Метохију

zvonko mihajlovic

Српски народ на Косову све је ближе томе да постане „тиква без корена“ – тако је у интервјуу за Глас Русије ситуацију окарактерисао политичар из Штрпца, председник окружног одбора Косовског округа СРС, Звонко Михајловић, који је ових дана посетио Москву.

Господине Михајловићу, конкретни кораци, који би ојачали положај српског становништва на Косову, у датом тренутку се практично – не чине. T о наводи београдске аналитичаре да говоре да се Бриселски споразум своди на дијалог премијера Србије и Косова, а не на конкретну нормализацију услова живота грађана…

Потписивањем Бриселског споразума је готово угашена свака нада за повратком Срба на Косово и Метохију, свака нада да ће се Косово и Метохија вратити под уставно-правни поредак Србији кроз систем јачања српских институција. Он, у ствари, и није споразум, јер њему нису претходили разговори и договори двеју страна, већ ултиматуми коју су долазили из Брисела. После овог споразума следи неколико негативних процеса: гашење српских институција, које су присутн е у малом, али веома значајном броју . Срби свој опстанак на Косову и Метохији везају за те институције и зато с ве то удаљава Србе од своје матице и чини их буквално, како наш народ каже, тиквом без корена.

Највероватније надаље ће Приштину на преговорима о нормализацији представљати припадници странке Самоопредељење. Шта може да се очекује од сличног дијалога, ако је ова партија увек иступала у суштини за прекид истог и критиковала акту е лне косовске власти за „побеограђивање“?

То је екстремно десничарска странка, за њих је једностраним проглашењем независности завршена прича око било каквог присутства Републике Србије на Косову и Метохији. И то што се сада њима даје могућност да чине главнину косовског преговарачког тима, а зна се да они не же л е да преговарају, у ствари је још један шамар Србији и још један показатељ како Брисел види Косово и Метохију. Са друге стране, то се мора признати, Самоопредељење чине људи који немају неку посебну криминалну прошлост и које Запад не може уцењивати, какав је случај са Харадинајем и Тачијем. То значи да ће ова странка чврсто стојати на позицији да се преговори прекину и тражити од Београда да он призна независност Косова и Метохије. А имамо једну веома парадоксалну ситуацију да се Београду жури више да Косово постане независно како бисмо наводно приближили ЕУ.

Пре три месеца на Косову су били одржани парламентарни избори, а у Приштини због постизборн е комбинаторике још чак није ни започело формирање институција власти. Шта мислите, да ли то значи да ће се становници Косова ускоро поново упутити на биралишта?

Широј јавности је познато да су Американци рекли свој став по питању понављања косовских избора и да је А лбанцима дат налог да нађу заједнички језик у оквиру постојећих мандата и да формирају владу. Са друге стране, зна се да су ставови ПДК као најаче странке и ААК на чијем је челу Харадинај ди ј аметрално супротни и да ту има мало места за договор. Вероватно ће се ићи на неко средње решење. По мени то може бити влада која ће наводно бити експертска, која ће донети неке непопуларне законе за А лбанце, где се неће експонирати политички прваци попут Тачија и Харадинаја. Мислим пре свега на З акон о међународном суду за ратне злочине и З акон о Заједници српских општина, која ће бити нешто налик на НВО, али А лбанци и тако нешто не желе да прихвате. А онда, за пар месеци ће бити расписани нови парламентарни избори, неки анонимуси ће одрадити свој посао, а политички прваци ће остати по страни и њихов рејтинг неће бити на тај начин окрењен.

ivica-dacic-aleksandar-vucic-hasim-taci-ketrin-eston

Верујете ли у то да ће суд за ратне злочине у Приштини радити ефикасно?

Наравно да не. Имајући у виду на чију иницијативу тај суд формиран. Нас, Србе, забрињава и то да ће А лбанци обавезно применити принцип реципроцитета и да ће се на оптуж е ничким клупама наћи велики број Срба за нека измишљена кривична дела, само да би постојао паритет.

Да ли се слажете да САД, очигледно јер им тренутно није потребан, пуштаји низ воду бившег премијера Хашима Тачија?

Апсолутно. Америчка политика је свуда у свету иста. Хашим Тачи је човек са криминалном прошлошћу, он је деведесетих година починио многе ратне злочине против цивилног српског становништва, али и против свог народа. Американци су све то документовали, то се у некој архиви чува и увек постоји могућност да се Тачи позове пред судом и да се њему суди за та дела. Он то одлично зна и он мора да ради оно што му А мериканци наређују. Исти случај и са Харадинајом.

Тимур Блохин

(Глас Русије)

4. октобра 2014. | СРС @ 15.15 | Leave a comment | Вести

Дебата „ЕУ – Русија или Трећи пут“

debata

Очигледно је, упркос страначким коалицијама при формирању влада, да је наша политичка сцена потпуно блокирана партијским прагматизмом. Ту зачауреност би било неопходно разбити једним интерактивним приступом. На тој замисли почива идеја Националног дебатног клуба.

На трибини која би се организовала, у почетку, једном месечно, биле би расправљане различите теме чијим би се расветљавањем допринело кристалисању националних интереса. Позивањем најчешће страначки опредељених младих људи, дакле, особа које су исказале жељу да се политички ангажују, Клуб би настојао да формира и моделише културу политичког дијалога која је потпуно замрла изван предизборних и изборних препуцавања и парламентарних вулгарно конфликтних
ситуација.

Трибину би сваки пут могли да воде, као модератори, млади људи који поседују посебан интерес за одабрану тему. Лепеза тема је веома широка, од дефинисања левице и деснице на нашој политичкој сцени, преко анализе проблема као што су релација напредно –назадно или препознавање облика политичке цензуре у Србији, од деведесетих до данас. Посебно поље питања је везано за саму Србију и њене границе и медјународно позиционирање.

(Србин.инфо)

1. октобра 2014. | СРС @ 16.02 | Leave a comment | Вести

Поход на Црвени трг бр 5, У Бога они верују!

Dusan opacic

(Душан Опачић)

„Хистерично трагање за нуклеарним оружјем је бескорисно. Уосталом, ми, односно наши цењени савезници, наоружали смо до зуба цео свет…“ Гор Видал, амерички књижевник

Коме америчка нација робује? Одговор можемо пронаћи у чињеници, да се грађани САД рађају у кавезу, неспособни да сагледају било какав свет изван својих зидина предрасуда и празноверја. Робују незнању и сами себи, по рецепту властодржаца који непрестано стварају јавно мњење у интересу корпорацијских мањина који контролишу већину, старајући се да грађани САД буду држани у константном незнању о њиховој стварности.
Обичан амерички грађанин није ни свестан, да се америчка војна империја ширила далеко прелазећи границу својих платежних могућности, и да је од 1950.године, већина владиних прихода бачена на ратовања.

Једноставно администрација из страха да се мржња према политичарима, може преокренути и према корпорацијској мањини која контролише већину, заговарају империју у име демократије оличену у агресији над другим народима и државама, док је стварна демократија са обе руке задављена у свом дворишту.

Тај задатак, држати просту већину под контролом корпорацијске мањине, један од кербера и значајни стуб владавине мањине је Њујорк тајмс. Тај утицајни лист ће се побринути да они који се дрзну и јавно кажу да САД морају напустити своју империјалну политику уколико икада жели да поправи општи хаос код куће, буду брутално медијски линчовани и проглашавани за непријатеља своје земље.

Настанак сваког покрета либералне природе, биће од самог почетка, беснилом из пера аналитичара Тајмса, сатанизован и јавно оптужен да угрожава националне интересе земље, власт и ауторитет властодржаца. У име Бога прогресивни лидери, морају бити преобраћени или убијани за своје властито добро и у интересу целе нације. Бог (корпорацијске мањине) захтева безпрекорну послушност од сваког свог пастира.

Педесетих година прошлог века када је на националну валуту стављена фраза „Ин Год wе труст“, тадашњи властодршци намерно или ненамерно директно су се огрешили о свој Први амандман Устава САД. Наиме у том амандману јасно стоји да америчка нација није небеског божанства са националном религијом као у Енглеској од које су се и ослободили.

Јесте тачно да сваки амерички грађанин има право да обожава бога по свом избору, али нема право да намеће своја веровања другима који обожавају и верују у нешто друго. У том амандману јасно се наглашава одвајање религије од државе.

Међутим некима је ипак одговарало, да сваког човека преобрате у своју религију, махом хришћани евангелисти. Амерички грађанин почиње да служи богу, држави и корпорацијским мањинама на начин који они захтевају од њега. Таква религија је и нанела много зла која су и данас актуелна. Мржња према црнцима и данас не јењава, док већини поклоника свог бога крвоток је затрован расизмом.

Конзервативни бес према идеји за једнакост жена са мушкарцима је и данас актуелан. Психопатска мржња према хомосексуалности добија огроман медијски простор, не полазећи од тога да сексуално понашање се не тиче никога, а понајмање закона. Како у којој држави диљем САД, на једном месту је забрањен абортус, на другом коцка, хомосексуалност и комунизам готово свуда.

Иако им закон не дозвољава извршење самоубиства и узимање дроге, дозвољено је да се купи оружје и пуца около , док закон о извршењу смртне казне изазива дубоко гађење у свим цивилизованим земљама. Због превише демократије америчка владајућа мањина успостављањем државе националне безбедности средином прошлог века донела је одлуку да ту исту демократију извози, у облику бомби и разних видова агресија која је дала разултат око педесет милиона мртвих широм света.

За број страдалих САД су директно и индиректно одговорне у последњих седамдесетак година. Никада ниједна влада САД није одговарала за извршене злочине. Свака влада САД у последњих седамдесет година је учинила све да та држава не буде у миру. До распада СССР-а, упорно се трагало за непријатељем, у највећој мери имагинарним.

Чињеница је да ниједна држава која је погођена агресијом од САД, реално није угрожавала њене националне интересе. Амерички књижевник Гор Видал је у јавном писму Министарству иностраних послова САД са почетка деведесетих прошлог века , верно доказује тезу о имагинарном непријатељу и додаје: “ Предложио бих да се Министарство иностраних послова врати свом некадашњем корисном али досадном послу обавештавања о другим земљама како бисмо могли више сазнати о томе шта желе да купују од нас.

Хистерично трагање за нуклеарним оружјем је бескорисно. Уосталом, ми, односно наши цењени савезници, наоружали смо до зуба цео свет…Немамо ни новца ни памети да би смо контролисали сваку државу на земаљској кугли.“

Своје писмо завршава са већом дозом хумора: „…Уколико неки зао диктатор са Мадагаскара жели да баци нуклеарну бомбу на Вашингтон или да га уништи биолошким оружјем, нећемо моћи бог зна шта да учинимо. Сигурно је да ће ЦИА , како је данас организована, бити последња која ће сазнати за његову намеру, а прва ће извући користи из његове кварне завере…“
Видал никада није добио званичан одговор на своје писмо од поменутог министарства. Толико о држави која показује поштовање према свом познатом писцу и бившем политичару из редова демократа.

Данас амерички грађани који могу да виде изнад наметнутих зидина једном друштву од стране своје власти, забринуто говоре о стању у коме се налази наша планета. Нуклеарне пробе, разноразни експерименти као вирус почиње да напада САД. Сателити сигнализирају да су нижи слојеви атмосфере препуни прашине.

Промена климатских услова, земља и вода затровани. Док су разумни забринути за судбину земље и планете, они што у Бога верују су спокојни. По њиховом ова планета представља само позорницу за небеса. Зашто би се бавили чишћењем.
Наставиће се.

Аутор текста је новинар из Београда

19. јуна 2014. | СРС @ 17.49 | Leave a comment | Вести

Србија поручила: Слава Русији!

1508179_10204110132142158_8018846831734426170_n

Више од хиљаду људи прошетало је данас улицама Београду у знак подршке братском руском народу и одржавању референдума у Доњецку и Лугањску.

Српски сабор Заветници

11. маја 2014. | Ненад Вукићевић @ 12.59 | 1 коментар | Вести

Иван Ивановић: Русија пружа руку српском народу

SRS kampanja

Патриотски блок Српске радикалне странке, Образа и покрета Наши наставио је кампању обиласком Смедерева и Пожаревца.

„Из Брисела и Вашингтона је стигао налог, који треба да испуне ови који су расписали изборе – да промене Устав, који јасно дефинише Косово и Метохију као неотуђиви део Србије, а онда ће председник Србије морати да потпише предају и признање Косова и Метохије,“ упозорио је Милорад Мирчић, потпредседник Српске радикалне странке.

„Шеснаестог марта одлучује се о томе да ли ће будућа влада бити влада српских радикала или ће бити влада поклоника НАТО пакта и Европске уније, а такви већ 14 година воде Србију и довели су је до потпуне беде. Одлучује се да ли ће Србија кренути путем опоравка или ће наставити путем пропасти,“ поручио је Зоран Красић, потпредседник Српске радикалне странке.

„Ми вас не лажемо о бољем животу у Европској унији и милијардама које ће доћи. Већ 24 године доследно се залажемо за савез са Русијом. Руска Федерација је једини спас за српски народ. Видели сте куда нас је одвео пут у Европску унију. Русија данас пружа руку српском народу, а да ли ћемо је прихватити или не, зависи само од нас,“ поручио је Иван Ивановић, кандидат за народног посланика.

„За разлику од оних који су само причали о патриотском блоку, како би покушали да преваре народ и узму који проценат више, ми смо у тишини радили и створили једини прави патриотски блок у Србији: Српска радикална странка, Образ и Наши, који предводи најхрабрији и наодлучнији међу нама, др Војислав Шешељ,“ поручио је Иван Ивановић, кандидат за народног посланика.

5. марта 2014. | СРС @ 16.38 | Leave a comment | Вести

Глас Русије: Да ли европски пут Србије неизбежно води у конфронтацију са Русијом?

Последња збивања око Украјине су јасно показала у којој мери је илузорно очекивати да би након пуноправног уласка у састав Европске уније било могуће да Србија успешно балансира између истока и запада и одржава подједнако добре односе и са Русијом, као што се то често може чути од многих српских политичара. Напротив, сада је више него икада очигледно да би Србија у бриселској орбити морала да жртвује своје блиске везе са Русијом зарад заједничке политике Европске уније према тој највећој словенској земљи.

Наиме, како видимо ових дана, све европске земље су као по команди једногласно оптужиле Русију и сврстале се на линију одбране нове владе у Кијеву, иако се она у општем метежу домогла власти нимало демократским путем.

Дакле, практички све државе које су се заклеле на љубав Бриселу, сада се оштро обраћају Русији зато што Москва не признаје ту нелегалну власт у Кијеву и њене потезе, па се отуда са великом сигурношћу може закључити да би и Србија под европском заставом морала узвикивати исте пароле које се сада чују од Атлантика до Балтика.

Да ствар буде још бизарнија, Европа је бескомпромисно стала у подршку украјинским политичарима који су освојили власт газећи све прокламоване европске вредности, а то значи – кршећи важећи устав и законе насилним путем, а такође и непоштујући споразум који су потписали у присуству тројице министара иностраних послова Француске, Пољске и Немачке.

Како је у том смислу приметио заменик руског шефа дипломатије – „практично све западне престонице су више од три месеца једнострано подржавале кривична дела и безакоње у центру Кијева“, а још је додао и да је једнострана подршка Запада крива за то што у садашњој украјинској влади седе нeскривени шовинисти, који желе да изграде националистичку државу, што уосталом доказују њихови бројни антируски и антисемитски испади.

Иначе, поготово у овом тренутку постају јасније речи које је изговорила шефица српског тима за преговоре са Европском унијом, која је признала да ће сарадња Србије са Русијом убудуће морати да буде у складу са спољном политиком Европске уније, а још је дословно изјавила и да ће се у даљем процесу приближавања Београда Бриселу „веома брзо створити обавеза промене спољне и безбедносне политике Србије“ и да ту нема никаквог знака питања, већ да се мора пратити оно што се сматра стандардом.

Наравно, то „праћење онога што се сматра стандардом“ сведочи да европске земље заиста морају беспоговорно следити исту политичку линију и када се ради о подршци превратничкој влади у Кијеву и истовременој осуди Русије, шта год она предузела у циљу заштите својих држављана и свих других људи који говоре руским језиком.

Стога, ако је неко до сада још увек веровао да је могућа еквидистанца и жонглирање на танкој линији која дели виталне интересе истока и запада, онда су последња догађања у Украјини и реакције на њих, развејале све те илузије. Брисел, како се показује, баш и не трпи дисонантне тонове, барем не у својим редовима, а то значи да ни Србија не би била изузетак ако би заиста постала део тог друштва. Али тада би било касно за накнадну памет, па би и Београд морао да делује по принципу – ћути и ради како ти Брисел каже. Па макар то значило и отворени сукоб са пријатељском Русијом.

ИЗВОР: ГЛАС РУСИЈЕ

СРС @ 11.47 | Leave a comment | Анализе

У Грачаници ухапшени активисти СРС

sarovic rusija 4

Српска радикална странка обавештава јавност да су наши активисти Миломир Перић и Данило Костић ухапшени у Грачаници због лепљења плаката.

Овај потез тзв. косовске полицијске службе има за циљ застрашивање и притисак на патриотске снаге и осликава праву природу Бриселског споразума, чији је циљ протеривање свега српског са Косова и Метохије.

Позивамо Владу Републике Србије да хитно предузме мере да активисти Српске радикалне странке буду пуштени из притвора и захтевамо од надлежних органа да омогуће да се кампања несметано одвија на целој територији Републике Србије под равноправним условима за све, као и да се избори у целој Србији одрже у складу са Уставом Републике Србије.

2. марта 2014. | СРС @ 15.04 | 2 Comments | Вести

Шаровић покренуо акцију „За лепши и чистији Београд“

nemanja sarovic zastava kosova

После двосатног саслушања, Шаровић је пред Палатом правде новинарима рекао да је очигледно да се ради о политичком обрачуну издајничког режима са Српском радикалном странком и да се, без обзира на све притиске и кривичне пријаве, Српска радикална странка и он неће одрећи Косова и Метохије.

„Режим на све могуће начине, од медијског бојкота до подизања кривичних пријава, покушава да спречи патриотски блок СРС, Образ и СНП Наши да води кампању за предстојеће изборе. То показује да се једино нас плаше и да су сви остали лажна опозиција!

Не може режим подићи толико кривичних пријава колико ја могу запалити безвредних крпа које тужилаштво назива заставом Републике Косово“, рекао је Шаровић и уз поруку „Смеће иде у канту за смеће“ пред спомеником Цару Душану запалио још једну заставу тзв. „Републике Косово“ и њене остатке бацио у канту за смеће додавши да „једино патриотски блок СРС, Образ и СНП Наши може очистити Београд од разних врста смећа које се годинама таложи у српској престоници“.

27. фебруара 2014. | СРС @ 21.01 | 1 коментар | Вести

СРС: Евроазијска унија спас за Србију

zrenjanin skup srs snp nasi obraz

Заменик председника Српске радикалне странке и кандидат за народног посланика Немања Шаровић на митингу у Зрењанину поручио је:

Након 14 година проевропског правца – правца економског, моралног и државотворног суноврата, време је да се окренемо ка онима који са нама желе равноправну сарадњу, а то је Руска Федерација.

За разлику од Руске Федерације, Европска унија нас изнова уцењује, намеће нове услове и на тај начин директно учествује у отимању српских територија.

 

Иван Ивановић, вођа покрета СНП Наши и кандидат за народног посланика, на митингу у Зрењанину је поручио:

„Пут пропасти којим је Србију повела Демократска странка, а наставила Српска напредна странка је пут који на овим изборима морамо зауставити. То је пут који је грађане Србије довео до просјачког штапа, беде и сиромаштва. Једина алтернатива том путу је сарадња са Руском Федерацијом и учлањење у Евроазијску унију, што је основно програмско начело Српске радикалне странке.“

Младен Обрадовић, вођа покрета Образ и кандидат за народног посланика, на митингу у Зрењанину је рекао:

„Они који су улудо говорили о стварању патриотског фронта, данас на изборе иду сами, зато што они политику не доживљавају као службу народу и држави, него као пијацу, као могућност за трговину, данас мандатима, сутра националним интересима. Српска радикална странка је једина која је око себе окупила патриотске снаге у Србији.“

24. фебруара 2014. | СРС @ 14.43 | 1 коментар | Вести

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

22 гостију прегледа сајт