Приватност у Србији?
Покрет за електронску приватност Србије позива Вас на први научни скуп под називом: Приватност у Србији, право, привилегија или празнина?
Датум одржавања Научног скупа је: 17.02.2011. године у великој сали Машинског факутлета у Београду Право на приватност је неоспорно и неотуђиво право које треба да имају сви људи на планети!
Увођењем електронских система у пословање и управе Србије, ствара се подлога за квалитетнији живот, али се истовремено стварају и услови за нове облике угрожавања приватности грађана, па чак и угрожавања физичке заштите. Покрет за електронску приватност има за циљ да пружи што комплетније опсервације и анализе из различитих аспеката када је реч о проблематици приватности у информационом добу, а посебно у контексту Републике Србије. Разноврсан тим стручњака Покрета има довољан кредибилитет да пружи детаљне анализе и препоруке свим субјектима који су на било који начин у вези са електронским системима: грађанима, управи, правним лицима, државним институцијама, парламенту.
Научни скуп ће отворити професор Милан Туба, први српски интелектуалац који је написао текст о приватности и проблематици профилисања још давне 1994. године.
Током радног дела скупа, стручњаци из региона говориће о решењима, искуствима и проблемима у области заштите података у електронским системима, концептима база података о грађанима, електронским документима и приватности грађана у информационом друштву.
Ово је први Научни скуп који се одржава у Србији са планом да постане редовни догађај на годишњем нивоу. Закључци са скупа као и излагања биће размењени са иностраним покретима – партнерима Покрета за електронску приватност Србије: Privacy International (Велика Британија), Statewatch (Monitoring the state
anc civil liberties in Europe), Australian Privacy Foudation (Аустралија), FoeBud (Немачка) и EPIC (САД).
Скуп се организује у оквиру циљева Покрета за електронску приватност, нема политичке или било каквe друге оквире осим стручне анализе и крајње препоруке за употребу технологија у свакодневном животу.
200 ухапшених још увек у притвору!
Српски народни покрет Наши 1389 упозорава јавност да се два месеца после антирежимског протеста одржаног 10. октобра у Београду, у затворима још увек налази око 200 ухапшених демонстраната. Већини од њих притвор се продужава на основу исказа насилно изнуђених током првих дана притвора. (даље…)
Ко кога хапси у Тадићевој Србији?
Након насиља које је пропратило овогодишњи неуспели покушај одржавања параде хомосексуалаца у Београду, државни секретар Слободан Хомен упозорио је да ће реакција државе на ову врсту грађанске непослушности бити ”језива”.[i] Без обзира на чињеницу да се велика већина грађана Србије одлучно противи одржавању оваквих манифестација, што значи да је демократска воља народа у овој наводно демократској држави на страни противника параде а не њених учесника, државни секретар је јавно потврдио по ко зна који пут да у Тадићевој Србији отворено противљење политици владајућег режима неће проћи некажњено.
Тако је језива политика коју режим Бориса Тадића већ дуже време спроводи над властитим народом коначно пронашла повод за своје јавно испољавање, а убрзо су уследила и масовна хапшења неистомишљеника. Али, ко кога хапси у Тадићевој Србији? Ко су ти људи који у очима владајућег режима важе за опасне државне непријатеље, а ко су, пак, они који важе за поштене грађане наше ”демократске” државе? Одговори на ова питања откривају нам праву природу Тадићеве Србије. (даље…)
Хапшења и заплена плаката!
Српски народни покрет Наши 1389 обавештава јавност да су репресија и хапшења антирежимских активиста настављена и током јучерашњег дана. Јаке полицијске снаге, синоћ око 21. сат, опколиле су просторије СНП Наши 1389 на Масариковом тргу број 10 у Земуну, ухапсиле 15 активиста Покрета и заплениле 2500 плаката који најављују протест против полицијске репресије у недељу 24. октобра у 16 сати испред Министарства правде у Немањиној улици 22. Међу ухапшенима је био и Срђан Крунић, човек који је пријавио протест за 24. октобар полицији. Ухапшен је и члан управног одбора СНП Наши 1389 Игор Маринковић. Полиција је без икаквог налога претресла аутомобиле чланова Удружења. (даље…)
За смену Хомена
Актуелни режим и његове слуге изгубили су сваки легитимитет и самим тим укинули било какву потребу за политички коректним обраћањем. У том смислу, наша тема није и неће бити осуда насиља које су учинили демонстранти 10. октобра – не зато што га не осуђујемо већ зато што сматрамо да постоји много веће и злокобније насиље које над целом нормалном Србијом чине режимски послушници, жртвујући Србију свим захтевима бриселских комесара. (даље…)
Кратак осврт на „поворку поноса“
Како време брзо пролази, зар је већ то доба године када се замајавамо парадирањем поноса? Хоће ли парадирати, неће ли; претње, осуде и бескрајне приче о правима и насиљу. Међутим, да ли ова кичаста, туђинска и суштински бесмислена манифестација заиста заслужује пажњу коју добија, и шта заправо желе да постигну њом?
Питање је да ли наша мала држава, у којој преовладавају културни садржаји попут Гранда и Фарме, може да поднесе још једну параду неукуса. Толика количина кича на малом простору мора да крши неки закон природе, друштвени еквивалент Паулијевог принципа искључења. Поред опасности да се на овим просторима створи културна црна рупа (неки би рекли да је већ касно), постоје и озбиљна питања сврхе целог – сваке године скупљег – подухвата. (даље…)
Филм „Истина за Мишу“
Филм говори о полицијским лажима, намештаљкама, подметачинама и прогону Српског Народног Покрета 1389 и њиховог портпарола Мише Вацића.
Насиље режимске полиције
Сребреница – злочин против истине
Каже се, хиљаду пута поновљена лаж постаје истина. Много лажи је изречено о ратовима на простору бивше Југославије, најозбиљнија од којих је лаж о дешавањима око Сребренице у јулу 1995. године. Ова лаж је ослонац „нове истине“ о геноцидном удруженом злочиначком подухвату водећих Срба, кривим за сва зла из тог периода. (даље…)
Џон Стјуарт Мил – О слободи
Првенствено за слободољубиве читаоце, али и за „правоверне“ еУропљане – намучене идејом да постоје противници Уније – постављамо овај значајан рад:
О слободи
Џон Стјуарт Мил
Посрбио:
Петар A. Карађорђевић (Краљ Петар Први)
I. Увод
II. О слободи мишљења и говора
III. О личности, као основи људског благостања
IV. О границама власти друштва над појединим човеком
V. Примене
Оригинал – на енглеском језику – можете наћи овде, а латинички превод овде.


