Писмо амбасадору НР Кине
Њ. Е. господин Веј Ђингхуа
Амбасада НР Кине у Републици Србији
Ваша екселенцијо,
Вест да ће представници Републике Србије присуствовати додели Нобелове награде за мир дубоко је узнемрила слободољубиве грађане наше државе. Свесни смо да – упркос обећањима о бојкоту церемоније у Ослу – одлука о присуству делегације Србије донета у последњем тренутку може нанети само штету, како угледу Србије у слободном свету, тако и односима наших народа.
Желимо да Вам скренемо пажњу да разлози за понижавајућу промену државног става делом леже у идеолошким симпатијама овдашњег режима према заступницима колонијализма попут Лиуа Сјаобоуа, с обзиром да су они, као и господин Лиу, плод неоколонијалистичких сила. Међутим, за разлику од добитиника овогодишње – у много чему обезвређене – Награде за мир, српске власти активно спроводе такву политику.
Такође, желимо да истакнемо да одлука режима у Београду не представља мишљење грађана Србије. Надамо се да ћете имати разумевање за веома тешку ситуацију у којој се налази српски народ, и да ћете овакав поступак сагледати у контексту континуираног урушавања наше државе.
У нади да ћете истрајати у очувању суверенитета Народне Републике Кине, како бисте избегли омчу колонијализма, које сте се одавно ослободили, а у којој се ми данас налазимо.
С поштовањем,
Национална иницијатива
У име народа
Када мало смиреније, неутралније, озбиљније и дубље сагледамо актуелни друштвени тренутак, долазимо до још увек неурађеног истраживања правог епицентра најновијег политичког земљотреса који је Србију потресао до те мере да је актуелни режим за један викенд доживео оно што је Милошевићев режим имао у неколико месеци Студентског протеста 1996/7. године. У питању је потпуни губитак моралног, правног и политичког легитимитета. (даље…)
Хилари, мој Београд си дошла да ломиш
Након нереда и насиља које је на улице Београда навукла ткз. “Парада поноса“ и њени спонзори у врху Власти, у многим медијима и на јутјубу постао је популаран видео снимак снимљен са прозора у близини Крунске улице на коме се јасно види и чује како један разјарени полицајац видно повређеном младићу добацује, уз многобројне псовке и увреде, “Мој Београд си дошао да ломиш!“ (даље…)
Куме, шта то радиш?
На Калемегданској тврђави, испод споменика „Победник“, који симболизује победу јуначке српске војске над Отоманском и Аустро-Угарском империјом у ратовима од 1912. до 1918. године, 7. септембра 2010. године окупили су се представници Геј стрeјт алијансе и Квирије. Према њиховим речима, споменик „Победник“ су изабрали као симбол овогодишње тзв. „Параде поноса“, односно педерске параде која ће дефиловати улицама Београда. Представници педерских организација тада су јавности саопштили и маршуту кретања педера који ће 10. октобра парадирати. (даље…)
Десет националних заповести Младе Србије
Наши дани су, пре свега, време историјског опадања и умора српског народа. Главна карактеристика савременог српског човека јесте помиреност са судбином, равнодушност и национална неодговорност. Може ли се у моралним дефетизмом и националном незаинтересованошћу затрованој друштвеној атмосфери уопште поставити српско национално питање данас?
Српско питање није, као што се код нас и даље мисли, политичко-економско питање. Српско питање је духовно-морално питање. И, јер 20 година нисмо погледали ствари из духовно-моралне перспективе – није могло и не може бити промена у Србији. За промене су потребни суштински унутрашњи предуслови: (даље…)
Укините преносе!
Сво ово бактање око преноса заседања Народне скупштине се могло избећи да некој „паметној глави“, позивајући се на наводне међународне стандарде за које нико не зна како гласе нити да ли уопште постоје, није пало на памет да укине трећи канал РТС.Али чак и да тај канал још увек постоји, ја бих се опет заложио за укидање скупштинских преноса.
Представници националне опозиције једноставно немају скоро више ништа паметно да кажу нити да ураде. Енергија се углавном троши на обрачун око мандата, одбора и делегација. Са друге стране власт, која је све јача и јача, по налозима из иностранства, сеје семе разбијања Србије. Ситуација је таква да је примена бољшевичке максиме „што горе то боље“ не само оправдана већ и неопходна да би се ствари помериле са мртве тачке. Нестанак скупштинских преноса као вида бесплатне промоције политичара би коначно требало да натера страначке функционере да изађу из кабинета и сиђу међу нас обичне људе. Кажем „требало“ јер се овде у Србији ништа не зна по питању реакције политичких вођа. А и ако вође не крену у народ, бар ћемо знати да у њих не можемо да се поуздамо и почећемо, ваљда, да промишљамо шта нам је чинити…
Институцијализација идеологије
Седма седница Скупштине града Београда прошла је уз очекивано непоштовање процедуре, немар према прописима и апсолутну незаинтересованост одборника владајуће коалције за дешавања, не укључујући наравно гласање где су, без грешке, обављали „посао“. Тако је демократија у Србији ушла у нову фазу после националног помирења, толико напредну да су чак и одборници ЛДПа без стида гласали за функционера Социјалистичке партије Србије да постане председника градске скупштине. (даље…)
И, шта испаде на крају од „напредњака“?
Дуго очекивани и помпезно најављени дан оснивачке скупштине нове странке Томислава Николића је дошао и прошао па је ред да мало прокоментаришем манифестацију. (даље…)




