Као једини конститутивни народ ускраћен уставом загарантованог права на самоопредељење у Хрватској и Босни и Херцеговини крајем двадесетог века, и као једина држава изложена притисцима да прихвати право мањина на самоопредељење почетком двадесетпрвог, Срби и Србија су у јединственом положају двоструког губитника. Додатно томе, демонизација српског народа и ревизија историје се наставља, предвођена лажима о дешавањима око Сребренице.

Број?

Било какво пребројавање жртава се често карактерише као „покушај релативизације“ од стране дежурних бораца за „људска права“. Истовремено, када се реалност не поклопи са фантазијама антисрпских пропагандиста – као у случају укупног броја жртава рата у БиХ, званично процењен на мање од 100.000, и лажи о 250.000 муслиманских жртава – могу се чути протести да „број није битан, злочин је злочин“.

Ако број заиста није битан, већ само злочин, зашто дежурни борци милитантно инсистирају на крајње непоузданом броју жртава злочина у Сребреници? Петнаест година трагања, прекопавања и премештања лешева наводних жртава сребреничког масакра још увек не може да поткрепи насумице изабран број од 8000 жртава. Број „пронађених“ лешева, процене мисије Црвеног крста, процене независних посматрача на терену за време ратних операција, и често појављивање „несталих“ на бирачким списковима и у иностранству демантују „нову истину“ а тешко доказују страдање и пола званичног броја, а камоли више.

Међутим, упркос немогућности главних пропагандиста „нове истине“ да докажу број жртава та лаж добија покриће у пресудама (квази)суда у Хагу. На основи небулозних сведочења људи попут Дражена Ердемовића (Хрвата осуђеног на 5 година затвора због наводног убиства 70 муслимана, мање од месец дана казне по жртви) тај суд доноси пресуде које касније служе као „доказ уместо доказа“. Међусобно поткрепљивање, где антисрпске (невладине) организације доказују своје тврдње на основу пресуда суда који оснива своје закључке на тврдњама тих истих НВО и сведока које су они припремили, је невероватан метод обмањивања јавности и пропагирања лажи.

Геноцид?

Осим броја погинулих, друга значајна лаж о дешавањима у Сребреници је проглашавање тих злочина геноцидом. Такво омаловажавање појма геноцида, који значи планско истребљивање народа или етничких група, је само по себи монструозно. Проглашавати акцију Војске Републике Српске – у којој је обезбеђен превоз цивила (укључујући свих жена и деце) из Сребренице – покушајем истребљења једне етничке групе, која притом не постоји само на том простору него и у широј околини, представља одступање од елементарне логике.

Такође, разводњавање критеријума по ком се неки злочин проглашава геноцидом може само да умањи монструозност почињених геноцида из прошлости, попут Холокауста; никако да увећа значај злочина око Сребренице (што је намера такве квалификације).

Шта је резолуција и зашто је опасна?

Недавно, председник Демократске странке и Републике Србије, Борис Тадић, изразио је намеру, мимо својих надлежности, да натера Народну скупштину да усвоји резолуцију која осуђује „геноцид“ у Сребреници. Оваква резолуција би била наставак пропагирања лажи, косила би се са националним интересима Србије (чија одговорност за „геноцид“ би поново била доведена у питање) и задала би ударац Републици Српској и српском народу у БиХ.

Колико владајућа „елита“ мари за национални интерес биће очигледно ако резолуција о осуђивању геноцида буде стављена на дневни ред у Народној скупштини. Борба за истину ће се, свеједно, наставити, али усвајањем такве резолуције лаж би још једном била поновљена, и тиме „нова истина“ ојачана.

Више о овој теми можете прочитати на сајту Грађанске иницијативе за истину о Сребреници.

У том духу, Скупштина града је укинула заштиту за 11 природних добара (стабала у овом случају, од којих је 8 већ посечено) усвојила предлог измене одлуке о локалним комуналним таксама који противправно предлаже ретроактивно наплаћивање такса за 2008. годину, и прихватила неколико стотина страница именовања на функције по скраћеном поступку, без расправе.

Седницу која је трајала скоро 24 часа – развучену на два дана заседања – обележиле су бројне неправилности, поводом којих и неколико поновљених гласања, и општи неред и непоштовање пословника, све то без икакве опструкције опозиције.

Ипак, циркус се није ограничио на (не)поштовање процедуре и основних правних начела. Шеста тачка допуњеног дневног реда гласила је „Предлог одлуке о Градској управи Града Београда“, а седми члан овог предлога, сада већ одлуке, гласи:

Стручност, непристрасност и политичка неутралност

Члан 7.

Организационе јединице поступају према правилима струке, непристрасно и политички неутрално и дужне су да сваком омогуће једнаку правну заштиту у остваривању права, обавеза и правних интереса.

Ово просто освежавајуће начело Прелога одлуке о Градској управи деловало је заиста веома коректно и у складу са свим начелима изградње демократских институција и слободе грађана да користе услуге градских органа без обзира на политичку припадност. Нажалост, ова начела остала су само мртво слово на папиру, јер су погажена у истом предлогу одлуке. Члан 71 гласио је:

Агенција за сарадњу са невладиним организацијама

Члан 71.

Агенција за сарадњу са невладиним организацијама врши послове везане за обезбеђење услова за рад невладиних организација; иницира и спроводи развојне пројекте у сарадњи са различитим градским структурама и организацијама цивилног друштва; укључује  цивилни сектор у развојне процесе Града у склопу иницијатива које воде европским интеграцијама; пружа помоћ и подршку невладиним организацијама, а посебно у спровођењу пројеката од заједничког интереса.

Непристрасно и политички неутрално, на „демократски“ начин! Нажалост, чак ни амандман на овај члан од стране одборничке групе Српске радикалне странке није помогао да се разреши овај очигледан сукоб у самом предлогу одлуке, већ је Градско веће одлучило да оде корак даље и промени сопствени предлог, тако је име агенције постало „Агенција за сарадњу са невладиним организацијама и европску хармонизацију“ уз дотеривање текста не би ли био још више у складу са новим називом, правдајући се већинским расположењем у народу.

Тако су власти у Београду наставили праксу институцијализације „европске“ идеологије, не само користећи постојеће институције ради промовисања њиховог погледа на свет и будућност него и стварајући нове само за те сврху.

Трагедија оваквих решења власти није проширење „проевропске“ офанзиве кроз деловање невладиних организација (које ће, ако предлог буџета Града Београда за 2009. годину буде усвојен, добити чак милијарду и сто милиона динара донација само од Града) јер то и није могуће с обзиром да је 100% медија, 100% институција и 100% добро финансираних НВО већ посвећено том питању.

Трагедија је чињеница да и поред апсолутне власти и могућности да користе постојеће институције како год желе, они намерно урушавају те исте институције тако што покушавају да институцијализују своју идеологију, и направе од ње непогрешиву доктрину у коју се не сме сумњати, аксиом за сва времена. Скоро две деценије „демократије“ у Србији очигледно није оставило трага, неки су само заменили марксизам за много опаснију и далеко бесмисленију мантру „европских вредности“.

Ова организација, која у себи садржи назив „људска права“, у најбољој орвеловској традицији не само да иста негира људима чија су политичка убеђења другачија од њихових већ и политичким и историјским фалсификатима настоји да делегитимизује национална права српског народа па чак и да га дехуманизује. Посебно забрињава састављање спискова у којима се наводе имена људи који, по речима такозваног „Хелсиншког одбора“, „треба да сносе одговорност“ и „чија дела треба цензурисати“. Српски националисти подсећају да је оваква врста обележавања у прошлости често био увод у политичку и физичку ликвидацију не само особа које су се на тим списковима налазиле већ и читавих група становништва и да су таквим методама прибегавале идеологије и режими који су исписали најцрње странице људске историје.

Сајт српских националиста позива све странке, удружења грађана и институције у Србији да осуде овакво понашање такозваног „Хелсиншког одбора“ и да прекину све контакте са овом организацијом. Српски националисти уједно позивају надлежно тужилаштво да утврди има ли у најновијем извештају такозваног „Хелсиншког одбора“ елемената кривичног дела изазивања националне, расне и верске мржње и нетрпељивости и угрожавања сигурности грађана.