Како Б92 замишља истраживачко новинарство
Ретко пратим програм Б92, а њихове бесрамно тенденциозне политичке емисије још ређе. Вечерас сам одлучио да одгледам помпезно најављен Инсајдер о Дверима – наводном идеолошком водичу свих екстремиста ових простора. Очекивао сам барем неки нови податак, који није доступан свима на интернету. Верујем и да су аутори емисије прижељкивали да ће се трести гаће у разним кабинетима на помисао да ће бити разоткривени као „инспиратори“.
Шта смо имали прилику да видимо? Излизане и изрежиране кадрове уличних сукоба – са одговарајућим аудио-визуелним ефектима – нараторско негодовање због „рушења“ Београда и неколико говорника који су само потврдили да више нико са професионалним интегритетом не може да брани тезе режимског гласила. Уместо истраживачког новинарства, гледали смо површно и селективно изношење већ познатих информација и потпуно необјашњено повезивање насиља са Дверима и Српском Православном Црквом. (даље…)
ОЗНА све дозна!
„Антифа“ активисти недуховито названог „хактивистичког народног покрета 2010″ извели су напад на сајт покрета Наши 1389, у нади да ће га оборити. Покушај преоптерећења сервера је заустављен на почетку акције, а сајт „наших“ је био недоступан мање од пола сата. Позив за учешће у нападу је прослеђен на разне адресе, а сајт преко кога су напали припремљен унапред.
Ако сте незадовољни због нарастајућег насиља, због национализма, фашизма, хомофобије, ксенофобије, расизма и мизогиније у нашем друштву, придружите се симболичној акцији обарања сајта фашистичке организације Српски народни покрет 1389. Акција ће бити изведена деветог новембра, на Светски дан борбе против фашизма, у периоду од 12-15 часова.
Самозвани хактивисти – чији сајт је, узгред, израђен у Ворду – су унапред упозорили учеснике да не приступају нападу са својих рачунара, знајући да су такви напади кажњиви чланом 303 кривичног законика и годином дана иза решетака. Штета што поштоваоци „европских вредности“ савет нису послушали.
Осим порука и планова до којих смо дошли, многи хактивисти су оставили велики број информација о себи на серверу који су неуспешно напали. Занимљиво је и да су неки од њих приступили акцији из Центра за образовне политике (под покровитељством тата Сороша) и преко провајдера Б92. Многи су приступили и са кућних рачунара, и тако судбину препустили на милост „фашиста“ и уздали се у (не)ефикасност српског тужилаштва.
Нисам поборник репресивних закона нити сам опседнут неистомишљеницима (посебно неспособним неистомишљеницима) па се нећу бавити притужбама (као неко ко је дошао у посед многобројних доказа). Наравно, не говорим у име покрета 1389, присталице тог покрета ће сами проценити да ли ће проследити доказе надлежним органима.
Међутим, нисам могао да одолим прилици да напишем коју реч о непостојању приватности и анонимности на интернету, и колико људи нису свесни електронског трага који остављају иза себе. Тако, узимајући за пример једног коловођу овог напада, није било тешко ући у траг јунаку европске Србије, који је херојски напао сајт неистомишљеника. Наиме, овај житељ Вождовца се не разуме најбоље у технологије које користи, или као многи његови истомишљеници из ЕУ, не сматра да је приватност битна ствар „у 21. веку“. Нећу открити више информација, јер мени јесте стало до принципа приватности, осим следеће слике, као илустрације колико мало анонимности постоји на нету.
Ни остали хактивисти се нису боље припремили, оставили су мноштво информација које их могу идентификовати (осветољубиви хакер би им лако узвратио). Али то није битно. Просто, неуспели покушај гашења гласила неистомишљеника говори довољно о сорошевим плаћеницима и лажним броцима за људска права.
Ослободити ухапшене!
Представници неколико невладиних организација и алтернативних медија затражили су данас да се сви приведени противници режима који нису ухапшени због крађе, бране са слободе и оптужили власт да је својим понашањем на маргину гурнула милионе грађана Србије.
„Не оправдавамо насиље, али неко ко је пустио из затвора Илију Јуришића (оптуженог за учешће у убиству више десетина војника ЈНА у Тузли) нема никакво морално право да њих држи у затвору“, рекао је на конференцији за новинаре уредник интернет презентације Српског сабора „Двери“ Владан Глишић.
Новинар недељника „Печат“ Драгомир Анђелковић је оптужио власт да спроводи „медијску окупацију“ Србије јер не дозвољава ниједно алтернативно мишљење и оценио да власт нема право да прети учесницима нереда јер је и сама дошла на власт „на крилима насиља“ 5. октобра 2000. године.
Уредник „Новог стандарда“ Жељко Цвијановић је оценио да грађани на политичкој сцени немају своје представнике због чега су милиони људи „гурнути на политичку маргину и у екстремизам“. Он је оценио да је власт искористила кризу у медијима да укине свако критичко мишљење и да за екстремисту прогласи сваког ко јој се противи и додао да је последњи тренутак да власт, уместо о туђим, почне да води рачуна о интересима својих грађана.
Уредник сајта „Српски националисти“ Ненад Вукићевић је оптужио власт да преко медија забрањује свако алтернативно мишљење о било којој друштвеној теми и оценио да Б92, „који је после 5. октобра 2000. године за награду делио бакље навијачима Црвене звезде“, треба да се запита зашто постоје људи који желе да сломе све што има њихов знак.
Представник Фонда „Слободан Јовановић“ Душан Ковачев је рекао да је власт обећала брже прикључење ЕУ, већу запосленост, борбу против корупције и очување Косова и Метохије, а да је на „свим фронтовима доживела пораз“, због чега као највећи корак ка Европи представља организацију Параде поноса. Он је, такође, затражио да власт престане са, како је рекао, медијским спиновањем и покушајима да организацију нереда повеже са опозиционим партијама.
Каква Влада – таква и парада
Држава Србија у последње две године пропада и тоне огромном брзином. На наше очи слама се комплетан територијални, безбедносни, друштвени, економски, привредни, социјални, културни, државни и морални систем српског народа. Зато је ово крајњи тренутак да скренемо пажњу јавности са небитних промотера идеологије хомосексуализма, који служе само као још један у низу елемената за духовно урушавање Србије, и све снаге усмеримо ка спонзорима и покровитељима геј параде – актуелном режиму који је Србију довео до дна. (даље…)
Кратак осврт на „поворку поноса“
Како време брзо пролази, зар је већ то доба године када се замајавамо парадирањем поноса? Хоће ли парадирати, неће ли; претње, осуде и бескрајне приче о правима и насиљу. Међутим, да ли ова кичаста, туђинска и суштински бесмислена манифестација заиста заслужује пажњу коју добија, и шта заправо желе да постигну њом?
Питање је да ли наша мала држава, у којој преовладавају културни садржаји попут Гранда и Фарме, може да поднесе још једну параду неукуса. Толика количина кича на малом простору мора да крши неки закон природе, друштвени еквивалент Паулијевог принципа искључења. Поред опасности да се на овим просторима створи културна црна рупа (неки би рекли да је већ касно), постоје и озбиљна питања сврхе целог – сваке године скупљег – подухвата. (даље…)
Време је за свенародни протест против система у Србији
Ово је тренутак да скренемо пажњу јавности са небитних промотера идеологије хомосексуализма, који служе само као још један у низу провокативних мамаца за родољубиву, православну и часну Србију, и све снаге усмеримо ка спонзорима геј парада – актуелном режиму који је Србију довео до дна: економског, политичког, државног, културног, безбедносног и моралног. Подижући поглед као свеукупној моралној оријентацији актуелне Владе, остаје нам као једино да преко потребне протесте поведемо и саберемо све оне који су против не само актуелног режима већ комплетног друштвеног система у Србији. (даље…)
Поворка креће са кукастог крста!
Прави разлог избора парка Мањеж за стартну позицију педерске параде није то што су се у њему педери окупљали 70-их, што је маркетиншки смишљена прича, већ што се на средини парка налази огроман нацистички кукасти крст, један од омиљених симбола тзв. “геј популације“.
Наиме, на средини парка Мањеж, гледано из ваздуха, налази се слика великог нацистичког крста који је ту постављен од стране градских власти Демократске странке током реконструкције парка 2005. године. Зашто су „демократе“ обележиле Београд тим одвратним нацистичким симболом који је обележио страдање два милиона Срба у другом светском рату и зашто га нису уклонили иако је СНП Наши 1389 у последње две године упућивао више захтева градским властима, питање је на које би ДС морао да одговори! Гледано са земље, краци крста немају никакву естетеску вредност за изглед парка, тако да је јасно да је циљ аутора био да његов нацистички симбол буде видљив из ваздуха. (даље…)
Нова српска доктрина стратегијске дубине
„Верујем у Бога и Српство“ јесте слоган под којим су Двери отпочеле свој рад и постојање пре 11 година. И тада су многи сматрали да је то слоган који је толико застарео, анахрон да га је смешно и коментарисати. Међутим, ми то нисмо тако мислили. И тада, као и данас, сматрамо да је у тих неколико речи садржана сама срж нашег идентитета, нашег битовања. (даље…)
Филм „Истина за Мишу“
Филм говори о полицијским лажима, намештаљкама, подметачинама и прогону Српског Народног Покрета 1389 и њиховог портпарола Мише Вацића.
Сребреница – злочин против истине
Каже се, хиљаду пута поновљена лаж постаје истина. Много лажи је изречено о ратовима на простору бивше Југославије, најозбиљнија од којих је лаж о дешавањима око Сребренице у јулу 1995. године. Ова лаж је ослонац „нове истине“ о геноцидном удруженом злочиначком подухвату водећих Срба, кривим за сва зла из тог периода. (даље…)
Loading ...
