Споразум СОФА – 3 године касније
Пре нешто више од три године, сајт српских националиста организовао је скромну акцију информисања грађана о предстојећем потписивању тзв. споразума СОФА (Status of forces agreement) са Сједињеним Америчким Државама. Споразум је потписан у септембру 2006. године а пратећи закон је изгласан на заседању Скупштине Србије у мају прошле године. Српска јавност је већ заборавила на овај штетан споразум, који је дан данас на снази у Србији.
Споразум омогућава војницима и јединицама САД да слободно улазе, бораве и излазе из Србије, користе превоз, магацине и објекте за обуку и то све без накнаде. Војницима САД је омогућено да без полагања испита, плаћања такси или других накнада управљају возилима у Србији. Амерички војници уживају сва права као и дипломатско особље, дакле имунитет против кривичног гоњења, имају право да се крећу у униформама и носе оружје по вољи, ослобођени су пореза, царина и такси, могу ангажовати стране фирме које нису регистроване у Србији, ослобођени су плаћања евентуалне штету коју направе и могу користити радио-фреквенције без посебне дозволе и по вољи. Укратко, страна војска у Србији може да ради шта хоће, кад хоће и како хоће.
Интегрални текст овог понижавајућег споразума можете преузети овде.
Хуманитарна интервенција – милосрђе Новог светског поретка
Посматрајући историју ратовања, наилазимо на најразличитије поводе и изговоре за напад на неку земљу. Често су ти изговори били врло неуверљиви, али забележени су и веома инвентивни сценарији. Порастом утицаја расположења јавности на доношење политичких одлукa, завојевачи су постајали оригиналнији у настојањима да оправдају своје поступке. (даље…)
Вечна ватра отпора!
Акција у организацији овог сајта, са члановима удружења студената Правног факултета Номоканон, младим националистима и омладином СРС, је спроведена код споменика „Вечна ватра“ са циљем обележавања годишњице почетка НАТО агресије. Споменик је окречен и околина сређена. Запалили смо свеће и одржали минут ћутања у част жртвама НАТО агресије.
Девет година од почетка НАТО агресије
На данашњи дан, подсећамо се једног од најтрагичнијих датума наше новије историје. Двадесет четвртог марта 1999, НАТО је извршио нелегитимну оружану агресију на Савезну Републику Југославију, у супротности са свим обичајима међународног права и без одлуке Савета безбедости УН. Као непосредно оправдање овог злочина, искоришћен је дебакл дипломатске фарсе у Рамбујеу, као и лажни и дискредитовани извештај шефа мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији, Вилијема Вокера. Нарочито срамну улогу одиграли су најутицајнији западни медији, који су, током читаве деценије крвавих и трагичних грађанских ратова на тлу бивше Југославије (1990-1999), гебелсовски дехуманизовали српски народ, проглашавајући га глобалним монструмом и легитимном метом за одстрел. Стравична пропаганда без права на одговор, којом је и сам појам „српског“ претворен у најружнију замисливу псовку, била је, мислили смо, ствар прошлости и катаклизмичних раздобља попут нацистичког и аустроугарског похода против српског народа у два светска рата. Овога пута, међутим, исту хистеричну србофобију из хабзбуршког Беча и Хитлеровог Берлина су, уз старе противнике, користиле и владе оних западних земаља које смо вековима сматрали савезничким и пријатељским. Идеали попут демократије и слободе, за које су херојски гинули наши преци, од Карађорђеве револуције до светских ратова, показали су се као мртво слово на папиру у политичким стратегијама и потезима данашњег западног света који је, бизарном иронијом историје, на Балкану готово у потпуности остварио територијално и политичко распарчавање српског народа према окупационим мапама из времена Хитлера, Мусолинија, Павелића и Хортија.
Агресија започета 24 марта 1999, трајала је 78 дана и однела на хиљаде невиних живота. Грађани Савезне Републике Југославије проглашени су легитимним војним метама, а обданишта, болнице, мостови и школе третирани су као циљеви према којима је свако средство уништења не само дозвољено него и пожељно. Дехуманизација Срба ишла је дотле да је, на вест о дивљачком бомбардовању Радио-телевизије Србије у којем је побијено 17 њихових колега, громогласним аплаузима представника западнoг новинарског естаблишмента награђиван Ричард Холбрук, један од архитеката агресије на Србију и Црну Гору…
Примера има много, и сви их памтимо. Злочин започет 24. марта 1999 године, траје и дан-данас, након признавања терористичке парадржаве на Косову и Метохији од стране већине водећих земаља Запада. Тиме је исписана још једна у низу срамних страница силе која легализује политику фашизма, масовних убистава, зверских мучења, погрома и етничког чишћења над Србима и другим неалбанцима на територији КиМ. Али, безакоње тиме не постаје право, злочин не постаје врлина, а кривци се не претварају у хероје. Ма како се убице из Грделичке клисуре и са нишке пијаце трудиле да нас ароганцијом и осионошћу убеде у супротно. И ма колико њихова пета колона у Србији била крволочна и примитивна, попут својих квислиншких претходника и узора из Другог светског рата.
Они који су спремни да се одрекну основне слободе зарад незнатне привремене сигурности, не заслужују ни слободу ни сигурност, поука је једног од оснивача независне Америке, државника чији недостојни далеки наследници данас одузимају основне слободе нашем народу и отаџбини и награђују туђа безакоња почињена против нас, обећавајући нам варљиву „сигурност“ у оквиру војне алијансе која нас је, не толико давно, садистички уништавала радиоактивним бомбама.
Зарад истине и зарад будућности, немамо право да заборавимо тај злочин. Вечна слава жртвама НАТО-агресије.
Loading ...
