Запад дрма Србијом
Београд – Режисер, сценариста, продуцент и монтажер Борис Малагурски је рођен 1988. године у Суботици, где је завршио основну и музичку школу.Одрастао је у Милошевићевој Србији. Каже да му је детињство протекло релативно лепо. Средњу школу је завршио у Ванкуверу у Канади, после тога је уписао филмску продукцију на Универзитету Британске Колумбије.
Као дете је волео да имитира политичаре. На једном такмичењу из математике, док су ђаци чекали дипломе, директорка школе, која је иначе била члан СПС-а, питала је да ли би неко нешто отпевао. Борис се јавио и почео по узору на Индексовци да имитира Шешеља и Милошевића, па је професорка пребледео. Када је најавио дует Милошевић-Ругова, отела му је микрофон и питала да ли би могао да отпева нешто друго. „Пркосно сам одговорио – не. То сам ја. Кад год покушају да ми одузму глас, одбићу да поклекнем“, каже Борис. (даље…)
Изашао је нови број „Велике Србије“
Изашао је нови број новина Српске радикалне странке “Велика Србија“. У најновијем броју можете прочитати: Упркос претњама српски радикали на Косову и Метохији, Паклени план Тадића и Тачија, Пописом се одричу Косова и Метохије, Николић и Вучић разбијачи државе, Николић купио диплому, Тужилаштво Америци откривало индентитет заштићених сведока, Мисита херој првог слободног града, Режим лобира да ЕПС оде у руке Немаца, ММФ-ова омча стеже Србију итд.
Нови број „Велике Србије“ можете узети у најближем општинском одбору Српске радикалне странке или преузети ПДФ.
Kaсапе карту Србије
Kaмпања публиковања карата Србије без Косова и Метохије,али и неких других делова државне територије, наставља се несмањеном жестином. Спорне карте углавном долазе из земаља којесу признале независност Косова и Метохије, међутим, чуди изостанак реакције државних органа Србије на ове провокације.
Краду и Војводину
Међу онима који нам „отимају“ Косово налази се и канал „Дискавери“ који је веома гледан и на овим просторима. Почетком јула, у документарном филму о градњи моста преко Аде Циганлије који је емитован на каналу Дискавери приказана је карта Србије без Косова и Метохије. Да није реч о грешци видело се у самом документарцу када је водитељ емисије „Врхунско градитељство“ на каналу „Дискавери“, Дени Фостер, рекао да је Србија једна од седам земаља бивше Југославије, готово извесно алудирајући на Косово као посебну државу. Поред Дискаверија, и италијански дневник Коријере дела Сера, у свом електронском издању, у извештају о сукобима на северу јужне српске покрајине приказује мапу Србије без Косова и Метохије, али и Војводине! На сајту Коријере дела Сера Војводина је приказана сивом бојом, а централна Србија неком нијансом окера, док је Косово и Метохија још светлије на овој карти. (даље…)
Немоћ Инсајдера и национални понос
У овим инсајдерским временима у којима је нападнуто све што је српско не треба трошити пуно речи на медијско-пропагандни сервис који користи националну фреквенцију српске државе и који је дотакао дно гебелсовске ТВ продукције. Размере идеолошке монтаже, етикетирања и клевета којима се Б92 годинама служи уствари најбоље говоре о паници у редовима колонијалне управе у Србији која не може да верује да Срби још увек нису преваспитани и показују знаке живота. Сваки слободан Србин може да се поноси тиме. Нисмо још поражени, имају шта да нападају. Горе главе, будимо људи, будимо Срби и не одступајмо! (даље…)
Како Б92 замишља истраживачко новинарство
Ретко пратим програм Б92, а њихове бесрамно тенденциозне политичке емисије још ређе. Вечерас сам одлучио да одгледам помпезно најављен Инсајдер о Дверима – наводном идеолошком водичу свих екстремиста ових простора. Очекивао сам барем неки нови податак, који није доступан свима на интернету. Верујем и да су аутори емисије прижељкивали да ће се трести гаће у разним кабинетима на помисао да ће бити разоткривени као „инспиратори“.
Шта смо имали прилику да видимо? Излизане и изрежиране кадрове уличних сукоба – са одговарајућим аудио-визуелним ефектима – нараторско негодовање због „рушења“ Београда и неколико говорника који су само потврдили да више нико са професионалним интегритетом не може да брани тезе режимског гласила. Уместо истраживачког новинарства, гледали смо површно и селективно изношење већ познатих информација и потпуно необјашњено повезивање насиља са Дверима и Српском Православном Црквом. (даље…)
Ослободити ухапшене!
Представници неколико невладиних организација и алтернативних медија затражили су данас да се сви приведени противници режима који нису ухапшени због крађе, бране са слободе и оптужили власт да је својим понашањем на маргину гурнула милионе грађана Србије.
„Не оправдавамо насиље, али неко ко је пустио из затвора Илију Јуришића (оптуженог за учешће у убиству више десетина војника ЈНА у Тузли) нема никакво морално право да њих држи у затвору“, рекао је на конференцији за новинаре уредник интернет презентације Српског сабора „Двери“ Владан Глишић.
Новинар недељника „Печат“ Драгомир Анђелковић је оптужио власт да спроводи „медијску окупацију“ Србије јер не дозвољава ниједно алтернативно мишљење и оценио да власт нема право да прети учесницима нереда јер је и сама дошла на власт „на крилима насиља“ 5. октобра 2000. године.
Уредник „Новог стандарда“ Жељко Цвијановић је оценио да грађани на политичкој сцени немају своје представнике због чега су милиони људи „гурнути на политичку маргину и у екстремизам“. Он је оценио да је власт искористила кризу у медијима да укине свако критичко мишљење и да за екстремисту прогласи сваког ко јој се противи и додао да је последњи тренутак да власт, уместо о туђим, почне да води рачуна о интересима својих грађана.
Уредник сајта „Српски националисти“ Ненад Вукићевић је оптужио власт да преко медија забрањује свако алтернативно мишљење о било којој друштвеној теми и оценио да Б92, „који је после 5. октобра 2000. године за награду делио бакље навијачима Црвене звезде“, треба да се запита зашто постоје људи који желе да сломе све што има њихов знак.
Представник Фонда „Слободан Јовановић“ Душан Ковачев је рекао да је власт обећала брже прикључење ЕУ, већу запосленост, борбу против корупције и очување Косова и Метохије, а да је на „свим фронтовима доживела пораз“, због чега као највећи корак ка Европи представља организацију Параде поноса. Он је, такође, затражио да власт престане са, како је рекао, медијским спиновањем и покушајима да организацију нереда повеже са опозиционим партијама.
За смену Хомена
Актуелни режим и његове слуге изгубили су сваки легитимитет и самим тим укинули било какву потребу за политички коректним обраћањем. У том смислу, наша тема није и неће бити осуда насиља које су учинили демонстранти 10. октобра – не зато што га не осуђујемо већ зато што сматрамо да постоји много веће и злокобније насиље које над целом нормалном Србијом чине режимски послушници, жртвујући Србију свим захтевима бриселских комесара. (даље…)
Медијске манипулације
Енглески новинар Роберт Фиск одржао је занимљиво предавање о улози новинара – и речима које користе – у пројектовању алтернативне реалности (предавање на српском, и енглеском). Тешко је ставити критике које Фиск упућује колегама са Запада у наш контекст, јер Србија, заправо, ни нема новинаре. Можда би било прикладно додати „част изузецима“, али осим неколико аналитичара, нико ми не пада на памет.
Наравно, Фиск говори о понашању медија победника. Ми смо, ипак, поражени. Говорити о слободним медијима или квалитетним новинарима у условима опште националне капитулације је узалудно. Међутим, у свему постоје неке границе, па и у поразу. Нажалост, нама ни елементарна хуманост није дозвољена, посебно не на „јавном сервису“. У последње време, можда због успешне обуке код Би-Би-Си-јевих „експерата“, манипулације овог европског гласила – које смо обавезни да финансирамо – постају све перфидније. Најсвежији пример појавио се пре неки дан на њиховим интернет страницама. (даље…)
Када „геноцид“ постане геноцид
Када је Борис Тадић поново покренуо питање осуђивања злочина у Сребреници у јануару ове године, многи су непријатно изненађени неизнуђеном иницијативом да се призна непостојећи геноцид. Признавање дела које нисте починили, по наводима Пројекта невиност (НВО која се бави недужно осуђенима), може имати неколико узрока. Они се своде на притисак или мањак интелектуалног капацитета, односно ментално обољење код особе која признаје.
Loading ...
