Трагом жртава рације
Повод: 23. јануара 2012. навршава се 70. година стравичне Новосадске рације 1942. Имајући у виду вишедеценијско заташкавање злочина, решени смо да скромно и достојанствено дамо значај догађају који дотиче подједнако све грађане Новог Сада будући да су жртве Рације наша заједничка баштина.
Контекст: Велики број жртава су из Соколског дома (некадашње „Позориште младих) одведене на Штранд. Трагом жртава кренућемо 23. јануара у 14.15 часова из Соколског дома према Штранду зарад скромне комеморације преко 4.000 жртава Новосадске рације, која се одржава у 15 часова. (даље…)
Посмртни остаци Слободана Јовановића стигли у Србију
Посмртни остаци великог српског правника и историчара Слободана Јовановића вечерас су, у пратњи амбасадора Србије у Лондону Дејана Поповића, авионом „Јат ервејза“ допремљени у Београд, а у суботу ће бити сахрањени на Новом гробљу.
Како је брограским медијима рекао члан Одбора за организацију преноса посмртних остатака Јовановића у Србију проф. Сима Аврамовић, до сахране у суботу, 10. децембра, ковчег ће бити смештан у капели на Новом гробљу.
Јовановић, чији су посмртни остаци ексхумирани након 53 године, биће сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу, покрај бившег председника САНУ Душана Каназира и академика Милорада Павића, рекао је Аврамовић. (даље…)
Десет година од убиства Небојше М. Крстића
НИШ, 4. XII 2011. – На десету годишњицу мученичког пострадања Небојше М. Крстића, Оснивача Отачаственог покрета Образ, на Новом гробљу у Нишу сабрао се велики број његових сабораца, пријатеља и поштовалаца.
Након помена и молитве за покој душе, припадници Образа посетили су место на ауто-путу Ниш – Лесковац, код села Пуковац, на којем су Небојша М. Крстић, Милан Живковић и Споменка Ђурић, под неразјашњеним околностима, страдали у наводној „саобраћајној незгоди“ у ноћи 3/4. децембра 2001. године. (даље…)
Исправка шпанске ТВ због непомињања српских жртава Јасеновца
МАДРИД – Шпанска национална телевизија ће, после жалби многобројних гледалаца и потомака жртава Независне државе Хрватске (НДХ), вечерас емитовати исправку емисије о убиствима усташког злочинца Макса Лубурића, у којој нису поменуте српске жртве концентрационог логора Јасеновац.
Исправка је најављена након што су гледаоци и потомци жртава упутили низ жалби, а затим покренули и петицију преко интернета, коју су уз 600 потписника, подржали и Одбор за Јасеновац Светог синода СПЦ, Институт за истраживање Јасеновца из Њујорка, Амбасада Србије у Шпанији и Центар Симон Визентал из Јерусалима.
Срби заборављени чак и при набрајању
Бранитељ права гледалаца Елена Санчес Кабаљеро одговорила је на жалбе поводом 15-минутне репортаже „Убиство Висентеа Переса“, емитоване 17. септембра, у водећој информативној емисији РТВЕ „Недељни извештај“ (Informe semanal), која није поменула српске жртве концентрационог логора Јасеновац. (даље…)
У славу и част руске војске
Поводом дана ослобођења Београда 20. октобра 1944. године
Један од основних и најјачих постулата историјског моралног кодекса руске војске и њених официра дивно је истакао генерал Драгомиров следећим заветним императивом који гласи: „Спасти част Русије, образ отаџбине и не посрамити руску земљу. То је идеја светог војничког братства од чега ничег узвишенијег на земљи не може бити.”
Том етичком и моралном кодексу славе и части руске војске у поводу обележавања 66. годишњице учешћа јединица Црвене армије у победоносним заједничким борбама са јединица Народно-ослободилачке борбе у Београдској операцији 1944. године, посвећујем овај чланак. (даље…)
На данашњи дан склоњена петокрака са заставе Србије
10. октобра 1918. године: Прва српска армија почела је операције ослобађања Ниша у Првом светском рату, упркос упозорењу врховног команданта савезничких снага на Балкану француског генерала Луја Франше Депереа да је то срљање у авантуру. Гонећи аустријску и немачку војску долином Јужне Мораве, српска војска под командом војводе Петра Бојовића ослободила је Ниш у муњевитом нападу и приморала окупаторе на повлачење према северу.
10. октобар 1991. године: Скупштина Србије је одлучила да застава Србије постаје традиционална српска тробојка али без звезде петокраке која се на застави налазила од Другог светског рата.
10. октобра 2010. године: У Београду одржан антирежимски протест српске омладине због одржавања параде оболелих од педерастије коју је наредила Европска унија. У нередима које је испровоцирала полиција, масовним кршењем права на слободу кретања, демонстранти запалили седиште владајуће Демократске странке а нападнута је и централа Социјалистичке партије Србије. У режимској одмазди која је уследила ухапшено више од 800 младих родољуба.
Две деценије од смрти хероја мајора Милана Тепића
На данашњи дан пре 20 година погинуо је мајор ЈНА Милан Тепић, једини Народни херој у ратовима на територији бивше Југославије, који је страдао 1991. године када је дигао у ваздух војно складиште у близини Бјеловара како би спречио да падне у руке хрватског Збора народне гарде.
Опсада касарне у Бјеловару и централног складишта борбених средстава у оближњем селу Беденик трајала је од јула месеца 1991. године, а након заузимања касарне у граду, у којој је заробљено више од 200 припадника ЈНА, Тепић се са групом војника повукао у складиште, не желећи да преда оружје хрватским снагама.
Када је постало јасно да складиште неће моћи да буде одбрањено, Тепић је активирао претходно постављени експлозив и дигао у ваздух складиште.
Број погинулих припадника ЈНА и хрватских снага у тој експлозији никада није утврђен а 20 година касније и даље је предмет крајње опречних процена.
Познато је да је са Тепићем погинуо и војник на редовном служењу војног рока Стојадин Марковић, из околине Ваљева. Марковић је са топа на оклопном транспортеру дејствовао по нападачима све док није погођен противоклопним пројектилом. (даље…)
Србска акција: Сређивање спомен костурнице у Нишу
Активисти Србске Акције из Ниша недавно су организовали сређивање спомен-костурнице у Нишкој тврђави. Спомен-костурница је подигнута 1927. на месту на коме је бугарски окупатор погубио велики број Срба из читаве југоисточне Србије, након угушења Топличког устанка. Током Другог светског рата, Бугари су оскрнавили костурницу, разбацавши добар део посмртних остатака србских страдалника. На срамоту челника и грађана Ниша, ово спомен-обележје већ деценијама је заборављено и запуштено. Деведесетих година прошлог века са костурнице је украден бронзани рељеф са натписом: „Овде леже незнане и невине жртве бугарског варварства“, а реплика никада није урађена. Донедавно је костурница била прекривена травом и шибљем висине и до 2 метра, а од скора се, уз дозволу градских власти, на том простору крајње непримерено одржавају концерти и „техно“ журке. (даље…)
Цар Душан, витешки ред „Стуб Светог Стефана“ и српски витешки кодекс
По природи ондашње организације државе и војске у Немањићкој, односно средњовековној Србији до времена владавине цара Душана, највероватније је постојао витешки ред, али је он сигурно постојао у његово време. На ту чињеницу је Сима Ћирковић указао кроз податак из „Историје Дубровника“ Јакова Лукаревића са почетка седамнаестог века, у којој се спомиње витешки ред цара Душана „Стуб Светог Стефана”.
О појави витештва у Немањићкој Србији говори постојање витешких игара на коњима које су биле сличне онима на западу. Константин Јиречек наводи: „Витешке игре на коњу сличне беху играма на западу.“ О постојању витешких игара на Двору цара Душана: „…Орбини прича да су дворјани цара Стефана приређивали пред њим витешке игре и турнире, те да би цар победиоце даривао богатим поклонима.“ (Константин Јиречек, Историја Срба, с. 305.) (даље…)
206 година од оснивања прве српске владе
У Великом Борку код Барајева, на данашњи дан пре 206 година, основан је Правитељствујушћи совјет српски, претача савремене Владе Србије. Оснивачка скупштина Совјета одржана је у време Првог српског устанка у кући кнеза Симе Марковића на Велику Госпојину 27. августа 1805. године.
Одлука о оснивању овог органа, који ће временом прерасти у српску владу, један је од најзначајнијих потеза устаничких првака, са вождом Карађорђем на челу. Совјет је, уз Скупштину устаничких првака, представљао први стални орган власти и, мада је деловао само неколико година, његова је огромна важност у томе што је означио почетак обнове српске државности после вишевековне отоманске владавине.
За првог председника Совјета изабран је прота Матеја Ненадовић, а за совјетника Београдске нахије Павле Поповић из Вранића. Совјет се састојао од 12 изабраних представника из 12 нахија, међу којима се председник бирао сваког месеца, а од 1811. године у Совјет су уведени и министри, тадашњи попечитељи. (даље…)
Loading ...
