Заноси (мало)грађанске Србије
Некада смо се смејали „примитивним“ Шиптарима како додељују булеваре и граде споменике живим председницима Сједињених Америчких Држава. Та времена су прошла и, када би икога уопште занимало, лако бисмо могли и сами постати предмет спрдње.
Циркус је кренуо „ка Европи“, Мики Маус и 50 заслужних грађана. Има ли шта тужније?
Алтернативна перцепција
Последице резултата ванредних избора на Вождовцу још увек су неизвесне. Хоће ли владајућа коалиција бити учвршћена или ослабљена све присутнијим страхом од пораза на општим изборима? Да ли доминација две странке на једној општини означава почетак краја вишестраначког експеримента и прелазак на двопартијски или ови избори просто потврђују да је све у Србији на продају, па и гласови? Извесно је само да резултати осликавају тужну слику Србије без алтернативе. (даље…)
Последњи референдум
Десило се очекивано. Ирци су, након неуспелог покушаја прошле године, на референдуму прихватили Лисабонски споразум. Није ни могло другачије, суверена воља грађана исказана на првом референдуму је одбачена, и бирачима је пружена прилика да исправе своју „грешку“. Такав однос Уније према народној вољи – до недавно познатој под називом „демократија“ – није нов. Сетимо се, устав ЕУ је одбачен на референдумима у Француској и Холандији пре него што је преименован у Лисабонски споразум и прогуран без референдума у парламентима држава чланица. Након резултата у Ирској будућност Европе зависи од тврдоглавости добро познатог евроскептичара Вацлава Клауса, чешког председника, и његове способности да одоли притисцима још 8 месеци до следећих избора у Уједињеном Краљевству.
Наставак фалсификовања историје
Рат који Запад води против истине о распаду Југославије никада се није завршио. Одржавање марљиво сложене пирамиде лажи захтева констатан опрез и хитне интервенције у случају испада медија из колосека ширења „исправног“ мишљења. С тим у вези, неславна улога Би-Би-Сија у пристрасном извештавању о сукобима на нашим просторима је добро позната, попут емисије „Смрт Југославије“ и сличних покушаја фалсификовања историје. Преносимо чланак из британског дневног листа Дејли Мејл који, упоредо главној теми текста – о гушењу креативности на медијима – говори о искуствима славног „пајтоновца“ Мајкла Пејлина са цензуром на британском јавном сервису.
Смрт слобода?
Под будним оком свеприсутних евробирократа, доносе се директиве (закони) чија је сврха рушење најважнијих темеља слободног друштва. Циљ спорог и неуморног „напредовања“ ЕУропe јесте успостављање једноумља, у стилу сваког тоталитарног система. Најновија мета еврократа је слобода говора, некада сматрана основом демократског друштва, која се полако шаље на сметлиште историје.
Институцијализација идеологије
Седма седница Скупштине града Београда прошла је уз очекивано непоштовање процедуре, немар према прописима и апсолутну незаинтересованост одборника владајуће коалције за дешавања, не укључујући наравно гласање где су, без грешке, обављали „посао“. Тако је демократија у Србији ушла у нову фазу после националног помирења, толико напредну да су чак и одборници ЛДПа без стида гласали за функционера Социјалистичке партије Србије да постане председника градске скупштине. (даље…)
Градитељи независне државе
Медијски сервиси за манипулацију заиста су мајсторски одрадили посао. За свега 100 дана Владе ‘националног помирења’ успели су да окрену причу о мисији Европске уније на Косову и Метохији (Еулекс) наглавачке и направе од неприхватљивог – пожељно. (даље…)
Loading ...
