СНП НАШИ: ЕУ интеграције су кривично дело!
СНП НАШИ скрећу пажњу јавности да су ЕУ интеграције према Уставу и законима Републике Србије тешко кривично дело, јер је реч о политичком процесу чији се основни циљ свео на некакву „изградњу добросуседских односа“ са терористичким институцијама непостојеће државе „Косово“.
Дијалог са Приштином под покровитељством ЕУ која га отворено дефинише и назива „изградњом добросуседских односа“ није ништа друго него незаконито и противуставно политичко деловање.
СНП НАШИ већ дужи период указују на противуставна деловања ЕУ институција на територији Републике Србије које отворено својим деловањем подривају уставни поредак наше државе.
СНП НАШИ апелују на власти да – подхитно – прекину процес евроатлантских интеграција и све државне системе врате у уставне оквире, а Европској Унији, у складу са уставним и законским обавезама, забране јавно деловање на територији Републике Србије.
Зашто политичари воле ЕУ?
Мит о (анти)корупцији у ЕУ
Прича о будућности Србије у Европској унији је почела као и све добре бајке, са надом да ће протагониста превазићи проблеме, испунити задатке и добити оно што највише жели. У нашем случају, то су били економски просперитет и друштвено благостање. Тешко је било наћи стручњака или економисту који је тада – у период после петог октобра – имао храбрости или знања да каже лошу реч о економским потенцијалима чланства. То се брзо променило. (даље…)
Неподношљива чипизација Србије
Све ће бити у формату који већ имају чланице ЕУ, са чипом и модерним изгледом. Нове саобраћајне дозволе издаваће се у формату пластичне картице са чипом и изгледом и садржајем који су усклађениса европским нормама и стандардима. [Линк]
И поново грађани Србије имају могућност да се „чипују“, овај пут преко најављених нових возачких дозвола и таблица. Нове возачке дозволе ће садржати биометријске податке о возачу тј. слику и потпис, биће у облику пластичних картица и како кажу, биће усклађене са документима Европске Уније. (даље…)
Аргументи против евра
Путујући између Немачке и Шпаније, узнемиравајуће питање се формирало у мојим мислима. Да ли је увођење евра, осим што је било лоше за неке државе, можда оштетило целу једну генерацију?
Оно што је покренуло ту мисао је читање темељне анализе кризе у еврозони. Анализу је саставила Карнегијева задужбина за међународни мир. Названа „Изгубљена парадигма – Евро у кризи“, садржи низ извештаја економиста, као што су Ури Дадуш, Сергеј Алексашенко, Вера Ејделман и Паола Субаки. Они објашњавају како је криза са евром почела. Рад је пун података, и делује као финансијски роман. То је прича о пројекту који је започео са великим надама, огромним амбицијама, али који је оборио с ногу многе државе. (даље…)
Систем (без)вредности Европске уније
Европску унију не чине толико специфичном њени закони. Европску унију не репрезентују суштински чак ни њене три слободе (слободно кретање људи, капитала и робе). Европска унија није ни Европски парламент. Европска унија, најпре, јесте – њен систем вредности. У име мира – она пропагира „миротворне“ ратове. У име слободе – она затвара. У име истине – лаже. Европска унија, то су лепа обећања, али рђава спровођења. О томе управо Срби могу највише да посведоче. Уколико би се тај систем вредности сажео у једну једину реч, та реч би гласила: лицемерје. Маркале, Рачак, Хаг, Република Српска Крајина, Косово и Метохија – све су то потписи једног бруталног цивилизацијског лицемерја. Чини се да чак ни Хитлеров трећи рајх није био толико лицемерна творевина, као овај четврти. Нико из тадашњих Хитлерових ескадрона смрти није јавно прокламовао да убија зарад људских права или неког хуманог циља. Нису говорили да стварају концентрационе логоре у име слободе човечанства и виших идеала. Људи су убијани и затварни због идеологије – крви и тла. Нацисти су прикривали трагове својих злочина и о њима ћутали. Било је то једно отворено цивилизацијско зло, зло које се није трудило да се пред другима и самим собом заодене у идеале правде, хуманости и доброте. Управо то данас покушава четврти европски рајх. (даље…)
Неофункционализам – теорија обмане
Упркос силовитој пропаганди којој смо изложени, тешко је дефинисати идеологију која подупире европских интеграције, и у коју би, како нам говоре, требало безрезервно да верујемо. Заправо, имајући у виду да овај подухват има подршку свих страна политичке сцене, не може се разматрати у оквирима класичних идеолошких подела. Чак ни уобичајена пропаганда присталица интеграција, осим пуких флоскула попут „европских вредности“, не садржи никакву суштинску поруку из које би се могла закључити сврха подухвата. Из тог разлога, није увек јасно шта заправо представља тај процес, и које идеје га покрећу. Међутим, Унија свакако следи неку врсту идеологије, јер овај пројекат, започет пре 60 година, тежи једном циљу: стварању наднационалне творевине која би заменила данашње националне државе.
Народна воља и ЕУ
Политичка позадина пројекта „европских интеграција“ скоро пола века је била прикривана причама о искључиво економској сарадњи. Тек у последњих двадесетак година федералистички циљ пројекта је постао очигледнији широј јавности. Како су народи Европе полако схватали у шта су их политичари увукли, тако је отпор растао. Градитељи федералне Европе су посветили велику пажњу постепеном, и слабо приметном, прелазу суверенитета са националног на наднационални ниво – процес који се одвија од краја Другог светског рата. Ипак, темпо промена се знатно убрзао потписивањем Мастрихтског уговора, чијом ратификацијом 1993. године вишенационална Европска заједница је званично постала наднационална Европска унија.
Зашто смо против Европске уније?
Србија без алтернативе је поражена Србија. Упркос огромним напорима скоро свих политичких партија и медија да представе евентуално чланство у Европској унији у позитивном и чак ултимативном светлу, тихи отпор још увек постоји. Нисмо сви за чланство у Европској унији, и имамо добре разлоге зашто.
Заноси (мало)грађанске Србије
Некада смо се смејали „примитивним“ Шиптарима како додељују булеваре и граде споменике живим председницима Сједињених Америчких Држава. Та времена су прошла и, када би икога уопште занимало, лако бисмо могли и сами постати предмет спрдње.
Циркус је кренуо „ка Европи“, Мики Маус и 50 заслужних грађана. Има ли шта тужније?
Loading ...
