Народна воља и ЕУ
Политичка позадина пројекта „европских интеграција“ скоро пола века је била прикривана причама о искључиво економској сарадњи. Тек у последњих двадесетак година федералистички циљ пројекта је постао очигледнији широј јавности. Како су народи Европе полако схватали у шта су их политичари увукли, тако је отпор растао. Градитељи федералне Европе су посветили велику пажњу постепеном, и слабо приметном, прелазу суверенитета са националног на наднационални ниво – процес који се одвија од краја Другог светског рата. Ипак, темпо промена се знатно убрзао потписивањем Мастрихтског уговора, чијом ратификацијом 1993. године вишенационална Европска заједница је званично постала наднационална Европска унија.
Зашто смо против Европске уније?
Србија без алтернативе је поражена Србија. Упркос огромним напорима скоро свих политичких партија и медија да представе евентуално чланство у Европској унији у позитивном и чак ултимативном светлу, тихи отпор још увек постоји. Нисмо сви за чланство у Европској унији, и имамо добре разлоге зашто.
Заноси (мало)грађанске Србије
Некада смо се смејали „примитивним“ Шиптарима како додељују булеваре и граде споменике живим председницима Сједињених Америчких Држава. Та времена су прошла и, када би икога уопште занимало, лако бисмо могли и сами постати предмет спрдње.
Циркус је кренуо „ка Европи“, Мики Маус и 50 заслужних грађана. Има ли шта тужније?
Алтернативна перцепција
Последице резултата ванредних избора на Вождовцу још увек су неизвесне. Хоће ли владајућа коалиција бити учвршћена или ослабљена све присутнијим страхом од пораза на општим изборима? Да ли доминација две странке на једној општини означава почетак краја вишестраначког експеримента и прелазак на двопартијски или ови избори просто потврђују да је све у Србији на продају, па и гласови? Извесно је само да резултати осликавају тужну слику Србије без алтернативе. (даље…)
Последњи референдум
Десило се очекивано. Ирци су, након неуспелог покушаја прошле године, на референдуму прихватили Лисабонски споразум. Није ни могло другачије, суверена воља грађана исказана на првом референдуму је одбачена, и бирачима је пружена прилика да исправе своју „грешку“. Такав однос Уније према народној вољи – до недавно познатој под називом „демократија“ – није нов. Сетимо се, устав ЕУ је одбачен на референдумима у Француској и Холандији пре него што је преименован у Лисабонски споразум и прогуран без референдума у парламентима држава чланица. Након резултата у Ирској будућност Европе зависи од тврдоглавости добро познатог евроскептичара Вацлава Клауса, чешког председника, и његове способности да одоли притисцима још 8 месеци до следећих избора у Уједињеном Краљевству.
Loading ...
