Када „геноцид“ постане геноцид
Када је Борис Тадић поново покренуо питање осуђивања злочина у Сребреници у јануару ове године, многи су непријатно изненађени неизнуђеном иницијативом да се призна непостојећи геноцид. Признавање дела које нисте починили, по наводима Пројекта невиност (НВО која се бави недужно осуђенима), може имати неколико узрока. Они се своде на притисак или мањак интелектуалног капацитета, односно ментално обољење код особе која признаје. Пошто озбиљног притиска није било, оно што преостаје није охрабрујуће.
Сребреница – злочин против истине
Каже се, хиљаду пута поновљена лаж постаје истина. Много лажи је изречено о ратовима на простору бивше Југославије, најозбиљнија од којих је лаж о дешавањима око Сребренице у јулу 1995. године. Ова лаж је ослонац „нове истине“ о геноцидном удруженом злочиначком подухвату водећих Срба, кривим за сва зла из тог периода. (даље…)
„Хиџрет-дједо“
Не желивши ни по коју цену да заостану за Србима и Хрватима, нити да их копирају, босански муслимани, пардон, „Бошњаци“, су створили свог омиљеног лика за Нову годину: „Хиџрет-дједа“.
Вест на прво читање неизбежно изазива подсмех. Али ако шалу оставимо по страни, схватамо да је „Хиџрет-дједо“ слика и прилика бошњачке (назови)“нације“: креатура настала као папазјанија ислама и (пост)модерног секуларизма, без икаквог историјског или културног упоришта, наметнуто од „виших ауторитета“. „Хиџрет-дједо“ је лик чији назив и одећа имају корене у исламу, а треба да симболизује прославу Нове године по календару насталом у хришћанској цивилизацији и то по секуларним обичајима. Може ли нормалан човек да нађе у овоме било какав смисао?
Смисао, међутим, није битан. Битно је по сваку цену показати да ниси као они други и зато је „Хиџрет-дједо“ управо симбол какав приличи бошњачкој „нацији“.
Loading ...
