Српски националисти

Звонко Михајловић: Потписивањем Бриселског споразума угашена свака нада за повратком Срба на Косово и Метохију

zvonko mihajlovic

Српски народ на Косову све је ближе томе да постане „тиква без корена“ – тако је у интервјуу за Глас Русије ситуацију окарактерисао политичар из Штрпца, председник окружног одбора Косовског округа СРС, Звонко Михајловић, који је ових дана посетио Москву.

Господине Михајловићу, конкретни кораци, који би ојачали положај српског становништва на Косову, у датом тренутку се практично – не чине. T о наводи београдске аналитичаре да говоре да се Бриселски споразум своди на дијалог премијера Србије и Косова, а не на конкретну нормализацију услова живота грађана…

Потписивањем Бриселског споразума је готово угашена свака нада за повратком Срба на Косово и Метохију, свака нада да ће се Косово и Метохија вратити под уставно-правни поредак Србији кроз систем јачања српских институција. Он, у ствари, и није споразум, јер њему нису претходили разговори и договори двеју страна, већ ултиматуми коју су долазили из Брисела. После овог споразума следи неколико негативних процеса: гашење српских институција, које су присутн е у малом, али веома значајном броју . Срби свој опстанак на Косову и Метохији везају за те институције и зато с ве то удаљава Србе од своје матице и чини их буквално, како наш народ каже, тиквом без корена.

Највероватније надаље ће Приштину на преговорима о нормализацији представљати припадници странке Самоопредељење. Шта може да се очекује од сличног дијалога, ако је ова партија увек иступала у суштини за прекид истог и критиковала акту е лне косовске власти за „побеограђивање“?

То је екстремно десничарска странка, за њих је једностраним проглашењем независности завршена прича око било каквог присутства Републике Србије на Косову и Метохији. И то што се сада њима даје могућност да чине главнину косовског преговарачког тима, а зна се да они не же л е да преговарају, у ствари је још један шамар Србији и још један показатељ како Брисел види Косово и Метохију. Са друге стране, то се мора признати, Самоопредељење чине људи који немају неку посебну криминалну прошлост и које Запад не може уцењивати, какав је случај са Харадинајем и Тачијем. То значи да ће ова странка чврсто стојати на позицији да се преговори прекину и тражити од Београда да он призна независност Косова и Метохије. А имамо једну веома парадоксалну ситуацију да се Београду жури више да Косово постане независно како бисмо наводно приближили ЕУ.

Пре три месеца на Косову су били одржани парламентарни избори, а у Приштини због постизборн е комбинаторике још чак није ни започело формирање институција власти. Шта мислите, да ли то значи да ће се становници Косова ускоро поново упутити на биралишта?

Широј јавности је познато да су Американци рекли свој став по питању понављања косовских избора и да је А лбанцима дат налог да нађу заједнички језик у оквиру постојећих мандата и да формирају владу. Са друге стране, зна се да су ставови ПДК као најаче странке и ААК на чијем је челу Харадинај ди ј аметрално супротни и да ту има мало места за договор. Вероватно ће се ићи на неко средње решење. По мени то може бити влада која ће наводно бити експертска, која ће донети неке непопуларне законе за А лбанце, где се неће експонирати политички прваци попут Тачија и Харадинаја. Мислим пре свега на З акон о међународном суду за ратне злочине и З акон о Заједници српских општина, која ће бити нешто налик на НВО, али А лбанци и тако нешто не желе да прихвате. А онда, за пар месеци ће бити расписани нови парламентарни избори, неки анонимуси ће одрадити свој посао, а политички прваци ће остати по страни и њихов рејтинг неће бити на тај начин окрењен.

ivica-dacic-aleksandar-vucic-hasim-taci-ketrin-eston

Верујете ли у то да ће суд за ратне злочине у Приштини радити ефикасно?

Наравно да не. Имајући у виду на чију иницијативу тај суд формиран. Нас, Србе, забрињава и то да ће А лбанци обавезно применити принцип реципроцитета и да ће се на оптуж е ничким клупама наћи велики број Срба за нека измишљена кривична дела, само да би постојао паритет.

Да ли се слажете да САД, очигледно јер им тренутно није потребан, пуштаји низ воду бившег премијера Хашима Тачија?

Апсолутно. Америчка политика је свуда у свету иста. Хашим Тачи је човек са криминалном прошлошћу, он је деведесетих година починио многе ратне злочине против цивилног српског становништва, али и против свог народа. Американци су све то документовали, то се у некој архиви чува и увек постоји могућност да се Тачи позове пред судом и да се њему суди за та дела. Он то одлично зна и он мора да ради оно што му А мериканци наређују. Исти случај и са Харадинајом.

Тимур Блохин

(Глас Русије)

4. октобра 2014. | СРС @ 15.15 | Leave a comment | Вести

Делегација Националне демократије Чешке у посети Српској радикалној странци

DSCF6352

Потпредседник Српске радикалне странке Зоран Красић и чланови Савета за спорт и омладину примили су данас у седишту странке делегацију Националне демократије Чешке.

У пријатељском разговору истакнути су заједнички циљеви борбе против наметнутих вредности Европске уније.

DSCF6203„Драго ми је што се повећава број странака у Европи које деле политичке ставове са Српском радикалном странком и надам се да ћемо у наредном периоду имати плодну и дуготрајну сарадњу на политичком нивоу“, рекао је Зоран Красић.

„Српска радикална странка ће сарађивати са свим организацијама које се боре против независности Косова“, рекао је Драган Пилиповић, члан Савета за спорт и омладину и истакао:

„У тренутку када широм Европе побеђују политичке странке као што су Национални фронт, које су против независности Косова, ми ћемо преузети одговорност да сарађујемо са тим организацијама, када српска власт одустаје од онога што је национални циљ наше земље.“

„Овом приликом ми смо покренули пријатељску сарадњу и то је јако битно, јер је за нас, чешке патриоте, Србија заједно са Русијом главни стратешки партнер. Ми се залажемо за братство словенских народа и за сарадњу свих Словена,“ рекао је Ладислав Земанек, заменик председника Националне демократије Чешке и додао: „Хтео бих да захвалим Српској радикалној странци и њеној омладини што су нас примили и угостили у свом седишту.“

2. октобра 2014. | СРС @ 14.54 | Leave a comment | Вести

Дебата „ЕУ – Русија или Трећи пут“

debata

Очигледно је, упркос страначким коалицијама при формирању влада, да је наша политичка сцена потпуно блокирана партијским прагматизмом. Ту зачауреност би било неопходно разбити једним интерактивним приступом. На тој замисли почива идеја Националног дебатног клуба.

На трибини која би се организовала, у почетку, једном месечно, биле би расправљане различите теме чијим би се расветљавањем допринело кристалисању националних интереса. Позивањем најчешће страначки опредељених младих људи, дакле, особа које су исказале жељу да се политички ангажују, Клуб би настојао да формира и моделише културу политичког дијалога која је потпуно замрла изван предизборних и изборних препуцавања и парламентарних вулгарно конфликтних
ситуација.

Трибину би сваки пут могли да воде, као модератори, млади људи који поседују посебан интерес за одабрану тему. Лепеза тема је веома широка, од дефинисања левице и деснице на нашој политичкој сцени, преко анализе проблема као што су релација напредно –назадно или препознавање облика политичке цензуре у Србији, од деведесетих до данас. Посебно поље питања је везано за саму Србију и њене границе и медјународно позиционирање.

(Србин.инфо)

1. октобра 2014. | СРС @ 16.02 | Leave a comment | Вести

Мицухиро Кимура – Јапанска влада је америчка марионета, лидерима САД се мора судити као ратним злочинцима због агресије на СРЈ

Мицухиро Кимура, лидер организације Исукаи, уредник месечног магазина организације Исукаи „Реконквиста“. Исукаи је формирана 1972, као део јапанске „нове деснице“ која одбацује проамеричку реторику традиционалне деснице. Гледа на јапанску владу као на америчку марионету и захтева потпуну независност Јапана. Организација негује сећање на јапанског писца Јукио Мишиму.

НСПМ: Какав је ваш однос према америчком империјализму у свету? Како гледате на америчке војне базе у Јапану?

– Мислим да је амерички империјализам упетљан у све сукобе који се тренутно дешавају у свету. Чак и историјски, Америка је била саучесник у многима сукобима ван америчког континента, који немају директне везе са њом. Анализирао сам америчку војну индустрију, и показало се да она заузима значајан процентуални удео у америчкој економији. Иако је Јапан у свету признат као суверена држава, присутност америчких трупа у базама у Јапану је у сукобу са важећим законима и зато је истина да је Јапан под окупацијом Америке, јер неки закони не могу да се спроведу. Због тога, врло вероватно, може доћи до проблема међу локалним житељима. Гледаћемо да се елиминише неједнакост коју Америка и Јапан имају у свом безбедносном уговору, а америчке трупе би требало да се повуку из база у Јапану што је пре могуће.

НСПМ: Очување сопствене културе мора бити приоритет сваког патриоте. Како гледате на проблем „вестернизације“ јапанске културе?

– Након пораза у Другом светском рату, Јапан је реконструисан од стране Сједињених Америчких Држава. Јапан има историју од две хиљаде година, али у Јапан је уведена западна култура, и више се не учи о исправној јапанској култури и историји. Као резултат тога, Јапан је постао западњачка држава. Ипак, мислим да није дошло до значајнијих промена у природи Јапанаца, јер има доста људи који се поносе јапанском културом.

НСПМ: Ваша организација је организовала протест испред амбасаде САД против бомбардовања Југославије 1999. године. Ми смо вам изузетно захвални због тога. Како гледате на НАТО агресију према Југославији?

– Одржали смо протест испред америчке амбасаде у Јапану због акта агресије САД-а 1999. године у виду НАТО бомбардовања Југославије. Америку су критиковале и левичарске и десничарске фракције. Ја сам, сем тога, много пута посетио Београд и видео место „случајно“ бомбардоване кинеске амбасаде. Такође, посетио сам објекат у коме су биле смештене српске избеглице, како би их охрабрио. Мислим да се лидерима САД-а мора судити као ратним злочинцима због инвазије и демонтаже Југославије и убиства хиљада људи.

НСПМ: Ви сте недавно посетили Крим и дали изјаву да Јапан треба да откаже санкције према Русији и да направи конзулат на Криму. Какво је ваше мишљење о ситуацији на Криму и идеји руско-јапанске сарадње?

– Мислим да је прва фаза, пошто је Крим одлучио да припада Русији са историјске и етничке тачке гледишта, повлачење из природних токова Украјине. Стога сматрам да не треба уводити санкције Русији. Даље, ако се Крим и Русија посматрају као једна држава, потребни су, наравно, конзулати као прозор дипломатије.

Као резултат поштовања воље народа Крима, Русија је одлучила да анектира Крим. Мислим да треба да поштујемо ову ствар без обзира на однос Европе и Америке према јапанској влади.

НСПМ: Залажете се за реформу Уједињених нација?

– Што се УН-а тиче, „победничке државе“ у Другом светском рату су добиле ауторитет као стални чланови Савета безбедности. Постоје делови система победничких нација око којих се ништа не може учинити, јер се све што се ради – а да није под слоганом „кајања“ и „лекција“ Другог светског рата – сматра актом рата који узнемирава мир. Због овога УН немају значај, и морамо контролисати тиранију великих сила прављењем више законских снага.

НСПМ: Велики утицај на вашу организацију је јапански писац Јукио Мишима. Какав је значај Мишиме за данашњи Јапан?

– Јукио Мишима је , сем што је био велики писац, имао срца да се истински брине за јапанску културу. Како би побољшао ситуацију, у суштински амерички окупираном Јапану, тежио је да младе људе који су били његови истомишљеници мотивише да предузму акцију. Не смете да престанете с акцијом док год циљ није остварен.

НСПМ: Посетили сте Ирак дванаест пута и састали се са Садамом Хусеином. Какав је ваш став о САД инвазији Ирака? Да ли је војна интервенција САД помогла Ираку?

– Много пута сам посетио Ирак између 1991. и 2003. године Што се тиче борбе коју је Ирак водио, било је присутно много логичне повезаности са Палестинским питањем као и са преговорима у Кувајту. Критиковао сам америчку инвазију Ирака, и неправедне санкције које су уведене Ираку после рата оправдавају моје становиште. Такође, мислио сам да Јапан и Арапске државе имају добре односе, али је арапска политика била одређена од стране САД-а, што је погоршало интернационални имиџ Јапана.

Јапан нема добар углед међу америчким колонијама. Ово сам хтео и да саопштим Ираку, америчка интервенција у Ираку није ништа друго до инвазија. Америка носи одговорност за неред који је направила. Упркос одсуству доказа о оружју за масовно уништење, нападнут је Ирак. Џорџ Буш је лишио живота велики број људи. Он је прави криминалац. Мора му се судити за ратне злочине.

Теша Тешановић

(Превео са јапанског: Лука Босанац)

(NSPM)

20. септембра 2014. | СРС @ 15.05 | Leave a comment | Вести

Педерска журка испред Скупштине!

skupstina-gej-parada

Пише: Миљан Дамјановић

Ко о чему, педери (упс, припаднци ЛГБТ популације) о парадирању!

Неко ми рече да је израз “педер” политички некоректан. У реду, па ја сам Србин.Радикал. Не разумем. Па ови што су политички коректни разорише државу, уништише нацију, продадоше свету српску земљу Косово и Метохију, сарађују са окупаторима, увели санкције Белорусији, Ирану и Сирији, затим уводе санкције и Русији, продају земљу Арапима… Дакле, поносан сам на чињеницу да ћу и даље бити, како кажу, политички некоректан. А педери настављају са својим педерским пословима.

Након “хуманог” отказивања ПАРАДЕ СРАМА 31. маја због поплава које су задесиле Србију, педери су сада пратили временску прогнозу и контактирали Хидрометеоролошки завод Србије. Од ове институције добили су информацију да је ова киша данас само пролазна те су брже боље своје активности заказали за 28. септембар.
skupstina gej parada

Педери најавили журку испред Скупштине

Алфа мужијак или ти лидер педера, Горан Милетић, више се не задовољава само шетњом централним улицама Београда. Пошто сада иза себе има и педерску Владу, перјаница педерске популације у Србији, Горан Милетић најављује иновативне акције:

“Након одржане шетње, планирано је да се на платоу испред Скупштине Београда одржи журка. Парада поноса, која окупља представнике геј, лезбијске, бисексуалне и транс сексуалне популације, биће одржана у недељу 28. септембра, а представник организационог одбора те манифестације Горан Милетић изјавио је да ће симпатизери шетати центром Београда од Владе Србије до Народне скупштине“.

Алфа педерчина, као што сте и сами могли да прочитате, воли да парадира искључиво по центру а затим би да прави журку испред Скупштине! Чекај, он је користио израз журка или парти? Милетићу, Милетићу, израз журка није политички прихватљив за припаднике твоје врсте. Добио си моментално “велики” минус. Минус Милетићу. Само минус.

aleksandar-vucic-gey

Педерска сировина, Горан Милетић, очекује подршку Владе. Не брини Милетићу ова Влада је педерска – окреће задњицу и Западу и Северу и Југу. То је тзв. њихова успешна спољна политика. А, не брини, Гљивица Пачић је јутрос најавио да ће у једном тренутку морати и санкције да уведе Русији. Москва забранила педерска посла у наредних 100 година. Јасно ти је Милетићу, увођењем санкција Москви, ови наши тј. твоји педери ће легализовати педерисање у наредних 100 година.

Е сада, позивам пензионере хетеросексуалне опције, труднице, љубитеље пчеларства, пољопривреднике, сељаке, узгајиваче паса и све оне који се противе оваквим настраностима да свакодневно заказују журке, протесте, шетње – шта год – испред Скупштине.

(Србин.инфо)

4. септембра 2014. | СРС @ 18.18 | 1 коментар | Вести

СРС: Тачи хвали Вучића и Дачића

hasim taci MOSKVA Počinioci zločina nad Srbima da su kažnjeni

Српска радикална странка је на време упозоравала да су Александар Вучић, Томислав Николић и СНС пројектовани од стране запада да би обавили најпрљавије послове у Србији. Почели су са тзв. бриселским споразумом, чије трагичне последице трпимо сваки дан.

Доказ да је овај тзв. споразум прихваћен искључиво на штету Србије и српских националних интереса су и речи хвале које је Хашим Тачи упутио Александру Вучићу и Ивици Дачићу на конференцији „Западни Балкан“ одржаној у Берлину. Тачијева изјава да овај споразум не би био постигнут без храброг чина званичника Србије, коју данас преносе приштински медији, још један је од доказа поданичког положаја режима у Србији.

Сама чињеница да је Вучића и Дачића похвалио ратни злочинац Тачи, за којим је у Србији расписана потерница под оптужбом за геноцид над Србима на Косову и Метохији, показује погубност политике коју они воде.

Српска радикална странка поново позива Уставни суд Републике Србије да хитно реагује по иницијативи српских радикала за утврђивање неуставности тзв. бриселског споразума, како би се коначно зауставила трагедија српског народа на Косову и Метохији.

29. августа 2014. | СРС @ 11.38 | Leave a comment | Вести

Вучићеви квазипатриотски залуђивачи

angela-merkel-aleksandar-vucic-1

Пише: Ненад Пиваш

Од 2008. коју је поред проглашења независности Косова, обележило о цепање Српске радикалне странке, челници „нове и модерне“ СНС уверавали су нас како су се променили, како заслужују нову шансу, како више неће водити политику „сукоба са целим светом“ (а заправо супротстављања притисцима на Србију и Србе).

Требало је убедити странце, али и разочаране гласаче ДС-а, УРС-а, па и ЛДП-а, да њихове жеље и приоритети могу ефикасније бити остварени уколико напредњаци дођу на власт. Међутим, ваљало је задржати и старе гласаче из времена док су Вучић и Николић били у радикалима и у том циљу је део суверенистички и патриотски декларисаних аналитичара кренуо да нас убеђује како је нова реторика само варка, а стара политика је и даље ту и има да изађе на видело чим дођу на власт.

Но, 2012. Вучић је дошао на власт, а претходне речи и обећања како се променио, кренуо да потврђује и делима, тако да ранија стратегија више није могла да буде ефикасна, али је зато пронађена нова. Власт, наиме, има добре намере, жели дисконтинуитет са политиком „Европа нема алтернативу“ али не сме да крене да делује у том правцу јер иначе следи медијска сатанизација, обојена револуција, тј. украјински сценарио и отварање неколико кризних жаришта.

aleksandar-vucic-u-feketicu-1Некада у будућности активнији отпор Србије ће бити могућ, али за то треба сачекати, до тренутка када Вучић преузме комплетну власт (догодило се и формално након избора 2014), до руске победе у Украјини, до нове глобалне расподеле карата или када већ, то наши крипто-аналитичари нису баш најсигурнији, али ће тај тренутак доћи, главно је да сада претерано „не чачкамо мечку“. Уосталом, патриотска опозиција је слаба, а ДС, чији нам повратак стално, попут Дамокловог мача, виси над главом, још гори су од СНС-а, те о другим опцијама не треба много ни размишљати уверавају нас они.

Очигледно наши залуђивачи патриотске јавности попут Гебелса мисле да сто пута поновљена лаж постаје истина, но ја бих рекао да се сви њихови покушаји да оправдају Вучићево полтронство могу врло лако раскринкати. Део тог раскринкавања свакако мора бити и анализа онога шта би једна национално одговорна влада, која у скупштини има подршку равну оној коју сада имају напредњаци могла да уради. Да кренемо дакле од почетка.

Опасност медијске сатанизације у случају активнијег супротстављања Западу врло се често наводи. У таквим анализама обавезно се налазе констатације како су странци ти који имају највећи утицај на медије, те уколико се замериш њима врло брзо постајеш отворена мета. Ово није тачно јер је управо власт та која има и највећу контролу и највећи потенцијал за исту. РТС, Студио Б, Политика и Вечерње новости су утицајни електронски и штампани медији у којима власт директно поставља своје људе по избору. То што су они данас проевропски је последица опредељења актуелне власти, а не наводне контроле амбасадора над њима.

Такође, власт има потенцијал и за одлучујући утицај у многим приватним медијима попут Пинка и разних таблоида, јер иако формално не утичу на избор кадрова у њима, власници ових медија обично воле да имају добре односе са режимом и своју уређивачку политику формирају тако што му повлађају. Неки медији попут Б92, Блица, Данаса и Е-новина јесу, и увек ће бити, на таласној дужини Брисела, Берлина и Вашингтона, али веровање да би они могли имати и приближан утицај медијима под контролом државе не заслужује неки посебан коментар.

Помињање украјинског сценарија је делимично у вези са тврдњом о наводној конроли медија од стране амбасадора. Ту се полази од претпоставке да би нека, Империји непослушна власт морала да се чува нове обојене револуције коју би ови врло лако изазвали. Ту врло радо наводе несрећне случајеве Слободана Милошевића и још више Виктора Јануковича, јер је био, засад, последњи у низу који је своју каријеру завршио на тај начин. Ово може да делује застрашујуће на први поглед, јер се нама већ догодило пре 14 година, а Украјини се догодило недавно.

Међутим, након пажљиве анализе видећемо да је такав сценарио у потпуности искључен. Тип људи који је чинио главну снагу Евромајдана су борбени украјински националисти од којих су многи чланови навијачких група водећих фудбалских клубова у Украјини. Слично је било и код нас 5. октобра, наиме, иако су странке ДОС-а великим делом биле другосрбијанске провинијенције највећи број људи који су за њих гласали и који су блокирали улице нису били такви, поред људи који су на СПС били огорчени јер су били незадовољни животним стандардом било је и јако пуно националиста који су Милошевића видели као издајника, „комуњару“, човека који је пустио Крајишнике низ воду и који нас је „посвађао са историјским савезницима“ итд.

lagamdzija-vucic

И ту су битну улогу одиграли борбени националисти из редова навијача. А како данас изгледа профил просечног фана Европске уније у Србији? То је пацифиста, противник национализма (пре свега српског), који страхује од сваког конфликта и који очекује да ће му бољи живот стићи тако што ће дочекати чланство у ЕУ. Овакав тип људи би због одустајања од евроинтеграција могао да напише статус на фејсбуку и евентуално да организује неки мањи митинг, али освајање власти на улици и сукоби са полицијом спадају у ризике које они нису спремни да предузму. А шанса да група хипстера и панкера предвођених Петром Луковићем добије подршку неке навијачке групе је никаква.

Плашењем са отварањем кризних жаришта крипто-аналитичари шаљу поруку да би западне земље кренуле активно да раде на разбијању и слабљењу српског фактора у региону у случају да власт крене да брине о нашим интересима. То би подразумевало ствари попут Олује на северу Косова, играње на карту војвођанског сепаратизма, претварање Зукорлића у балканског ел-Багдадија… Овај став заслужује највише пажње јер је он у очима дела патриотске јавности присутан у већој мери него прва два, њега имају и неки којима није жеља да по сваку цену оправдају Вучића. Он произилази пре свега из неразумевања српско-америчких односа и претпоставке да сва зла која су нам се дешавала од распада Југославије до данас представљају казну за нашу непослушност и некооперативност. А ствари стоје управо обрнуто, у оним тренуцима када смо заиста били некооперативни то је била последица тога што нисмо хтели да пристанемо на њихову политику.

Њихова политика произилази из њиховог интереса који подразумевају да нас треба раслабити јер смо потенцијални руски играчи и јер желе уједначен однос снага у региону до ког се долази тако што оне који су велики за услове тог региона (нас) уситњавају, а оне који су мали (Бошњаке, Албанце Црногорце монтенегринске провинијенције) помажу. То су њихови интереси без обзира на спољнополитичко опредељење Београда, те је њихово делање увек исто, разлика може бити једино у реторици, па ће нас, уколико им се супротстављамо, звати непријатељима, а ако их слушамо партнерима. Чак и многи добронамерни српски политичари су веровали да се пријатељство Вашингтона може купити тако што би се са њима направио неки компромис на штету свог народа, због чега би они требало да нам буду захвални и да нас прихвате као равноправне партнере.

ivica-dacic-aleksandar-vucic-hasim-taci-ketrin-eston

А стварност нам показује да је другачије, сваку кооперативност они доживљавају као одраз наше слабости, то код њих ствара уверење да све могу постићи са притисцима што им даје добар рецепт за даље деловање према нама. Такође, ваља констатовати и да су према онима који су им се супротстављали били далеко „великодушнији“ иако су их наравно мање тапкали по рамену. Одбијање Венс-Овеновог плана и наставак српске борбе у БиХ довели су до далеко повољнијег Дејтонског споразума.

Одлучан отпор за време бомбардовања 99. довео је до Резолуције 1244, која је, уз све своје мањкавости, ипак далеко боља од свих пакета и договора након 2000. Одлуке да је пут у ЕУ безалтернативан, да треба изручити све оптужене Хагу, „реформисати“ војску, пустити Косово и Србе на њему низ воду нису довеле до престанка западне подршке свакоме ко је у сукобу са Србима. И даље се заговара јачање аутономије Војводине које треба да доведе до конфедералног статуса Србије а просепаратистичке организације попут Независног Друштва Новинара Војводине добијају финансијску подршку од организација као што је Национална задужбина за демократију, иза које стоји америчка држава.

За Босну и Херцеговину се, са друге стране, говори да треба бити што централизованија, да би била ефикасна. А толерише се и тихи притисак на Србе у Црној Гори чији је циљ њихова асимилација. Формирана је 2009. неформална група под именом „Пријатељи Санџака“ коју чине амбасадори САД, Немачке, Француске, Турске и Велике Британије. Никада се није чула чак ни јавна подршка територијалном интегритету (крње) Србије, док се подршка територијалном интегритету суседа редовно помиње.

Наравно, постоје границе колико се далеко сме отићи у пружању отпора, као што постоји и шанса да се у тој партији шаха неславно прође, али послушност и непружање отпора су до тог неславног завршетка сигуран пут! Шта би дакле могла да уради једна национално одговорна влада која би у парламенту имала онакву већину какву тренутно има Вучић? Могла би пре свега да одустане од евроинтеграција, поред тога што Србија нема разлога да тражи чланство у организији која јој је геополитички ненаклоњена могли би извући поуку и из негативног искуства земаља источне Европе којима чланство у ЕУ није донело користи, а са којима имамо много више сличности него са развијеним западним економијама. Такође, уз то следи и окретање оним државама које су нам наклоњене, пре свега Русији, али и покушај успостављања добрих односа са Бугарском и Румунијом, и то такође спада у наш регион, али се некако обично заборавља.

aleksandar-vucic-toni-bler-1

Следеће што би могла и што би требало да уради је да укине аутономију АП Војводине. Установљена од стране људи који у најмању руку нису били добронамерни према Србима она нема никакав разлог за постојањем, њеним укидањем, не само што би нестало згодне тврђаве за потенцијални сепаратизам већ би дошло и до велике уштеде, до чега је влади наводно веома стало, јер неби било финансирања гломазне и непотребне управе. Ако око Косова ништа неби радила и ако би замрзнула конфликт то би било много боље од активног гурања Срба у систем независног Косова што сада ради. У економској политици би могла више да брине о интересима грађана а мање о мишљењу ММФ-а. И последње, не и најмање важно, то подразумева другачију културну и идентитетску политику. То значи да се више не снимају филмови о ратовима у којима су српски војници представљени као Орци у Толкиновим романима, достојно обележавање стогодишњице Првог светског рата, неговање осећања српског јединства, подршка Србима у Црној Гори, повезивање са Републиком Српском, стварање брендова…

Да је Вучић заиста национално одговоран, као што тврде они крипто-аналитичари којима је стало да му по сваку цену очувају патриотски ореол, он би уз овакву подршку у парламенту све ово могао да уради. То чак не би могло изазвати никакве санкције и бомбардовања као што се догодило 90-их. Све што би могло да га задеси је да му престану стизати похвале од људи којих су ових деценија своју каријеру и афирмацију стекли тако што су учествовали у сатанизацији Срба. Била би ту и понека осуда Савета Европе, намрштен Јелко Кацин, и то је то. Неке веће акције могу довести и до већих сукоба са великим силама, који може имати неизвестан исход, за ово наведено, што би нам јако пуно значило је потребна само чврста одлука. Свесни су тога вероватно и видовњаци међу криптоаналитичарима но њихов циљ је да Вучићево продавање магле прогласе за нови стандард патриотизма. Њихово подршка режиму је пуно штетнија од подршке коју му дају одређени другосрбијанци, која чак може бити и корисна јер се открива његову праву природу, и зато заслужује посебну пажњу.

(НСПМ)

5. августа 2014. | СРС @ 17.19 | 2 Comments | Вести

УКРАЈИНСКИ НОВИНАР СЕРГЕЈ БЕЛОУС НЕСТАО КОД ДОЊЕЦКА!

Магистар историје Сергеј Белоус, родом из Харкова, Украјина, нестао је у петак увече, 2. августа 2014. године убрзо након преласка руско-украјинске границе.

Сергеј Белоус борави у Београду, Србија, од септембра 2013. са намером да прикупи податке за планирану докторску дизертацију на тему интернационализације косовоског питања 90-их година прошлог века. Немири у Украјини су Сергеја затекли у Србији. Као припадник рускојезичног становништва угроженог од стране профашистичке хунте која је у фебруару захватила власт у Кијеву, Сергеј је одлучио да продужи свој боравак у Србији. У међувремену, писао је низ аналитичких текстова о ситуацији у Украјини за београдски недељник „Печат“ и друге публикације. У склопу свог научноистраживачког рада више пута је боравио на Косову и Метохији. Као сарадник „Историјског пројекта Сребреница“ учествовао је на неколико трибина Пројекта, међу којима се истиче његов допринос презентацији о преврату у Украјини на Коларчевом универзитету у фебруару у Београду и предавањ о „обојеној револуцији“ у Украјини на скупу у Академији наука Републике Српске у априлу 2014. у Бања Луци.

kijev-fasisti

Недвосмислено критички ставови које је Сергеј заузео у српским медијима према политици кијевске фашистичке хунте, која га је пре два дана заробила, потенцијално стваљају његов живот у опасност.

Непосредно после пуча у Кијеву 22. фебруара 2014. године, трећи секретар украјинске амбасаде у Београду је Сергеју открио да је већ дуже времена прикривени припадник пронацистичког „Десног сектора“ и претећи га је упозорио да амбасада прати Сергејеве медијске активности и да га „држи на оку.“

Нестанак Сергеја Белоуса, задњи пут виђеног у близини контролног пункта кијевске хунте на територији Доњецке републике, изузетно је забрињавајући. Као британски новинар Грем Филипс, који је радио за руску медијску кућу „Russia Today“ и чији су објективни извештаји хунти били кост у грлу, и Сергеј Белоус је сада у опасности из  сличних разлога. Војне снаге хунте су Филипса два пута заробиле током задњих неколико месеци, али су оба пута морале да га пусте на слободу због међународних протеста и негативног публицитета. Неопходно је пружити помоћ и Сергеју Белоусу на исти начин.

Ако сте приватно лице, молимо вас да се обратите амбасади Украјине која је најближа вама (списак и контакт информација дипломатских представништава Украјине у водећим западним државама и у Србији и Босни и Херцеговини налазе се у продужетку) и да категорички захтевате да се расветли судбина грађанина Украјине Сергеја Белоуса и да се без одлагања ослободи ако је задржан од стране снаге под контролом тренутних украјинских власти у Кијеву. Ако сте медијска организација, молимо вас да што пре и обимније распространите вест о нестанку Сергеја Белоуса на истоку Украјине и да позовете јавност да изрази активну забринутост у вези са његовим случајем.

СРС @ 10.26 | Leave a comment | Вести

ЗВОНКО МИХАЈЛОВИЋ: Циљ „Заједнице српских општина“ стављање Срба на Косову и Метохији под контролу Приштине

Zvonko Mihajlovic

„Такође сам склон веровању да није било само једне “жуте куће“,односно импровизоване болнице у Албанији, већ више њих и да су се оне налазиле на самој територији КиМ, за шта постоје живи сведоци који ову тврдњу могу да поткрепе својим исказима“ рекао је у интервју за СРБИН.ИНФО предстaвник Срба са Косова и Метохије Звонко Михајловић, бивши посланик Српске радикалне странке и бивши председник општине Штрпце.

Главни тужилац Еулекса за истрагу трговине органима Клинт Вилијамсон изјавио је да засад “нема доказа” да је на Косову деведесетих било трговине органима. Како коментаришете чињеницу да је прошло толико времена од извештај Дика Мартија о трговини људским органима, а да још увек истрага тапка у месту?

Формирање суда који би се бавио суђењем за ратне злочине почињене на простору КиМ, имао би исту улогу и задатак као и међународни кривични суд у Хагу. И један и други имају првенствено исти задатак, а то је амнестија Америке и НАТО пакта за све почињене злочине над једном сувереном земљом и њеним становништвом. Због тога je он има пре свега политичку, па тек онда правну улогу. Што се простора КиМ тиче, неспорна је чињеница да је у јужној Српској покрајини било ратних злочина и да о томе постоје бројни докази и сведочења очевидаца. Они су углавном почињени непосредно по формирању тзв. ослободилачке војске Косова, у сврси оглашавања постојања ове паравојне терористичке организације, а у највећој мери након повлачења Српске војске и полиције после потписивања Кумановског споразума.

hasim-taci-zuta-kuca-euleks otkriva ko je umesan u trgovini organa

Дакле, комплетно деловање ОВК у овом периоду сводило се на етничко чишћење Срба који нису избегли заједно са војском и полицијом. Циљ је био ствaрање моноетничког простора на коме нема више Срба. Сви методи у остварењу тог циља су били дозвољени. Углавном је то била брутална сила са фаталним последицама. И оно што је најважније рећи јесте то да је у то време на КиМ било присутно 50.000 војника и полицајаца у оквиру мандата УН, а сходно резолуцији 1244 СБ, који су немо посматрали шта се дешава око њих, без икакве жеље да то спрече.

У многим ситуација било је правдањa таквих поступака па чак и пружањa логистике. О већини тих злочина који и данас трају, само кроз неке друге перфидније методе, постоје много материјалних доказа. Постоје видео записи, који потврђују тврдње да је било етничког чишћења Срба.

Што се трговине људских органа тиче,и о томе постоје бројна сведочења како жртава тако и починиоца који под притиском савести желе да проговоре. Све је јасније да су несрећни Срби страдали после прекида ратних сукоба јер су били чувани за евентуалну размену до које није никада дошло јер је Српска страна безусловно ослободила све заробљене припаднике ОВК. Такође сам склон веровању да није било само једне “жуте куће“, односно импровизоване болнице у Албанији, већ више њих и да су се оне налазиле на самој територији КиМ, за шта постоје живи сведоци који ову тврдњу могу да поткрепе својим исказима. Проблем је и у српским правосудним органима који под притиском политике не желе да се цео случај истражи темељно и стручно како би јавност сазнала пуну истину.

Како коментаришете борбу такозване „Српске листе“ за што већи број Срба посланика у такозваном „Косовском парламенту“? Да ли је то заиста борба за српске интересе?

Због Европског пута Србије који нема алтернативу,влада у Београду је пристала на споразум незабележен у новијој српској историји. Бриселски споразум је штетан и опасан до те мере да суспендује комплетну државност Републике Србије на КиМ. Његове фаталне последице које следе кроз примену на терену не би било ,да на КиМ нема присталица те и такве политике.

А ко су Срби који су присталице тога? Углавном су то људи који су окупљени око СНС и СПС као и резервна Тачијева странка СЛС. Они су ти који се утркују у слуганству, како влади у Београду која преко њих спроводи своју изданичку политику на терену, а тако и властодршцима у Приштини који у овим људима види своје “партнере“, преко којих реализује своје интересе и циљеве. Тако да, све што ови људи раде уствари раде на штету сопственог народа.

nemanja sarovic zastava kosova

Због преваре на изборима потенцијалних наивних бирача себе су назвали листом “Српска“,иако у њима нема ничег српског. Устав Косова који они признају јасно прецизира да та групација “Срба“ може да има укупно 10. загарантованих места, а све преко може да седобије једино на бирачким местима, што је мало вероватно. Тако да смо данас сведоци борби унутар те листе, уствари расподела загарантованих 10. места.

Неповерење међу њима је огромно. Циљ формирања те листе је фактичко признавање “Републике Косово“ од стране “Срба“ који партиципирају у парламенту и влади Косова. То је и вероватно разлог због којег учешћа на тим изборима узимају необразовани људи ниског морала, људи без искуства, коцкари, преваранти, полтрони… а свима њима је заједнички именитељ то што су спремни да почине отворену издају. Иначе до мандата долазе изборним фалсификатима и диловима са албанским партијама. Мада све то има своју цену коју касније плаћају наивни Срби који следе овакву издајничку политику.

Ових дана смо сведоци како шеф канцеларије за Косово и Метохију „херојски“ брани „Парк мира“ и жардињере на мосту у Косовској Митровици, пошто су барикаде на мосту уклоњене. Како смо дошли до тога да се је борба за Косово свела на одбрану паркова?

Република Србија већ 15 година нема јединствену националну стратегију за одбрану КиМ и њено очување у свом саставу. Нити се пак то од оваквих влада које се смењују од 05. октобра на овамо може очекивати. У таквој једној ситуацији борба за КиМ се своди на периферне ствари које се вешто користе у маркетиншке сврхе режима приказујући некаква силна залагања челника власти у борби за КиМ. Барикаде на мосту у северној Косовској Митровици су се саме наметнуле као одговор на сталне покушаје Албанаца из јужног дела града да озбиљно угрозе сам опстанак Срба. Дакле нико их није желео, ако за њих не би постојала реална потреба. Касније су оне постале симбол отпора Срба јер су биле прва борбена линија одбране. И све док су Срби угрожени са свих страна, и све док нема ко да их заштити, постојање оваквих видова самоодбране је у потпуности оправдан.

kosovska-mitrovica-foto-twitter-1403451058-521125

Боље је имати барикаде на мосту, него колоне Срба који напустају своја вековна огњишта. Одлука о уклањању барикада од стране Косовске локалне власти уствари најбоље говори о самој власти и њеној природи постојања. Овде се ситуација са југа КиМ у потпуности пресликава и ради се по истом сценарију, а он је Србе на Србе. Што се шефа канцеларије за КиМ тиче више је него очигледно да је у питању човек који слепо извршава туђе налоге, а своје посете КиМ користи за бацање прашине у очи Србима,који и даље подлежу снажној медијској манипулације ове власти. Дакле после бриселске капитулације маневарски простор за деловање је у најбољој намери сведен је на минимум.

Да ли ће формирање „Заједнице српских општина“ допринети побољшању положаја Срба на Косову и Метохији?

Српске институције које су успеле да се одрже у срединама са већински српским становништвом представљале су сигурност Србима и нека врста гаранта да нас држава Србија никада неће напустити. Међутим, све се мења на штету Срба оног тренутка када Ангела Меркел те институције проглашава паралелним, иако су легалније од косовских, а такву формулацију прихвата сам врх Србије.

Од тог момента креће некаква прича о формирању некакве “Заједнице српских општина“,која уствари треба да преузме део надлежности институција које ће бити интегрисане у тзв. косовски систем. Иако је свима јасно да у косовском систему постоје два нивоа власти, и да њихов устав не предвиђа постојање измишљене заједнице,није тешко закључити да ће се њене надлежности свести на нешто што је делокруг рада невладиних организација, са тим што ће све овде бити под строгом контролом Приштине.

ivica-dacic-aleksandar-vucic-hasim-taci-ketrin-eston

Дакле, живот Срба ће засигурно постати неподношљив оног тренутка када такав један пројекат заживи, а српске се институције угасе и интегришу. Само наивни исчекују њено формирање и они који су продали душу ђаволу, па сада саде тикве са њим. Рекапитулација би била таква да је једна велика издаја на делу. Да у тој издаји учествују многи “Срби“, како на врху,тако и на локалу ,потпуно свесно и злонамерно. Оправдања за то нема, и неће га бити. А да ли ће неко за то да одговара, пред Богом и људима ,остаје да се види – поручује Звонко Михајловић.

(Србин.инфо, Теша Тешановић)

2. августа 2014. | СРС @ 17.17 | Leave a comment | Вести

Срби и Грци морају да створе нову балканску силу – имамо исте проблеме и заједничке непријатеље

Димитрис Тоусиадис, уредник магазина „Ликореја“, политички активиста, одраније познат као организатор слања хуманитарне помоћи српским енклавама на Косову, протеклих недеља имао је и нешто другачији ангажман, када је организовао слање помоћи и за делове Србије, након разарајућих поплава које су погодиле нашу земљу.

У интервјуу за НСПМ Тоусадис говори о односу Грка и Срба, економској кризи у својој земљи, али и о проблемима и изазовима које православне државе на Балкану имају.

Како Грци гледају на проблем Косова и Метохије?

– После Срба, Грци најбоље схватају ситуацију на Косову. То је зато што смо ми имали исту трагедију на Кипру. Изгубили смо пола острва у Турској инвазији 1974. Хиљаде Грка убијено је од турске армије у сарадњи са турском мањином. Хиљаде Грка је изгубило куће и постали су избеглице, на сопственом острву. Читави грчки градови су у потпуности напуштени. У неким селима где мештани нису желели да напусте место свог рођења, они су се и задржали, али су тотално изоловани и ограђени на окупираној територији. То је највећа трагедија у модерној грчкој историји, губитак доброг дела наше отаџбине и крварећа рана за све Грке. Када се Србима десила трагедија на Косову, у томе су Грци видели други Кипар. То је било исто за нас. Осетили смо се исто као и ви, толико нас је дубоко ситуација дирнула, да су многи Грци желели да приступе српској војсци како би се борили. Такође, имајте на уму да Грци Србе сматрају за братски народ, и да су многи наши младићи се већ борили у Босни као добровољци.

Лично сам био стациониран у Урошевцу шест месеци као део грчког контигента КФОР-а и посетио сам Косовску Митровицу 1999, тако да имам и личног искуства са ситуацијом на Косову. Овог пута смо одлучили не само да пошаљемо помоћ Србима на Косову, већ и да информишемо Грке преко медија, о невероватној неправди која је задесила срце српске отаџбине. Скоро сви међународни закони су прекршени у случају Косова, и Србија се суочава се уценама Запада које крше све принципе међународне правде. Као прво ми не признајемо легитимност деловања ОВК. Захтевамо повратак целог Косова и Метохије Србији, повратак све имовине, и узимање стања на терену пре етничког чишћења као основе било каквих преговора. НАТО је окупациона војска која сарађује са терористима ОВК. То би требало да буде у потпуности неприхватљиво за Европу, а Србија не сме да врши било какве преговоре са ЕУ, ако ЕУ не жели да призна ове чињенице.

Кипарски навијачи

Срби и Грци су традиционални савезници и браћа, али, сада обе нације имају проблема са неоотоманском политиком Ердоганове Турске. Како гледате на улогу коју Турска игра у геополитици Балкана? Да ли постоји простор за српско-грчку сарадњу против неоотоманске политике?

– Нема сумње да се налазимо у глобалном геополитичком рату. Турска експанзија на Балкан је велика претња ако узмемо у обзир да они организују и финансирају не само муслиманску популацију, већ и Албанију, званично Скопље, Молдавију и друге. То је сила која делује данас само за Турске интересе и против будуће стабилности на Балкану. Само јак православни блок на Балкану може да гарантује будућност за источну Европу. По мом мишљењу Ердоган је вероватно један од највећих лидера модерне Турске. Са друге стране Европска унија у својој политици према Балкану, готово у потпуности следи интересе САД, тако да за нас нема Европе. Сами смо.

С друге стране, Балкан је најважнија стратешка тачка у целој Европи и источном Медитерану, а можда и кључна област за целу Евроазију. Због тога САД желе да поделе и контролишу регион. Узимајући у обзир оно што се је десило Југославији и јачање муслиманске популације, немамо пуно избора. Православни народи две највеће земље на Балкану, Србије и Грчке, морају да се организују ван државних апарата и да почну да врше озбиљан притисак. Уколико успемо да променимо режиме у нашим земљама и да преокренемо ситуацију, а Русија нам помогне у томе, могли бисмо да се надамо великој промени у правцу формирања снажне силе на Балкану, која би гарантовала стабилност ијединство, али и велики економски напредак Грчке, Србије, можда и Бугарске. Имамо исте проблеме, сами смо, а време нам истиче.

Тренутно је Грчка у великој економској кризи која је погодила широке слојеве становништва. Који су друштвени ефекти кризе?

– Економска криза у Грчкој је уништила средњу класу која је представљала ступ подршке великих партија, а уједно је тешко погодила и омладину и најсиромашније. Ови делови друштва су онда постали радикални из више разлога. У последње две године, екстремна левица и екстремна десница су сакупили све те бесне људе, а у истом периоду у грчком друштву је превладала мржња, бес и депресија. Морам да кажем да велики медији играју битну улогу у овоме.

У току је јак психолошки рат против грчког народа, нарочито изражен на телевизији. Феномен масовне депресије јасно осликава податак о 3 хиљаде самоубистава само у току прошле године. Али осим овога, ништа се суштински није променило у грчком друштву нити у размишљању Грка, бар не ништа на боље. Што се тиче грчке радничке класе, она више не постоји. Највећи део омладине је незапослен и потпуно незадовољан стањем у земљи, док имамо великих проблема са имигрантима. Због свега тога, већи део омладине је постао врло радикалан, или је емигрирао у друге земље. Те тензије представљају бомбу која ће, пре или касније, експлодирати ако се ствари буду наставиле у том правцу.

Који су узроци грчке економске кризе? Ко је кривац за њу?

– Грчка економска криза је резултат деловања корумпиране елите која диктаторски контролише ову земљу последњих деценија. Њу чине политичари, олигарси, медији и велики број радника у државној администрацији. Ове поменуте групације у сарадњи са руководством ЕУ су уништили економију, створили огроман дуг и обавезали народ да им служи. Као рак су корумпирали читаво друштво. Било је врло јасно још пре неколико десетина година, да ово друштво иде право ка свом уништењу са болним ефектом на народ и земљу.

Једна од главних стратегија система је увек била „завади па владај“. Тренутно у Грчкој отпор према садашњем систему је подељен између левице и деснице. Можете ли нам рећи нешто о томе? О стратегији одвајања вас на два дела? Да ли постоји могучност националног помирења између различитих политичких снага у Грчкој?

– Као што сам већ рекао, левица и десница у Грчкој имају крваву историју. Ми смо имали крвави грађански рат после Другог светског рата, а сада се ти духови прошлости поново буде. Ако ме питате зашто, једино што могу да кажем јесте да су људи данас збуњени око тога ко је њихов прави непријатељ. Желе да окриве неког другог, па су слепи од жеље за осветом. Медији и стране силе раде све да ојачају овај сукоб, да би збунили и поделили грчки народ, а затим са њиме владали.

Ипак, треба рећи да је левица та која је изгубила грађански рат, постала либерална, и која сада има највећи проблем да прихвати другачије од себе. Највећа криза у Грчкој је идеолошка криза. Старе идеологије су сада мртве и не могу нам донети визију будућности, озбиљно формулисано решење за данашњи свет. Тако у Грчкој постоји врло јак трећи део друштва који нико не представља, који нема везе са старим политичарима и који покушава да нађе неке нове идеје које ће превазићи старе идеологије. То су углавном млади људи, који имају свеже идеје, другачији начин размишљања и понашања, који нису против Европе али су разочарани у ЕУ, и већина њих уопште не гласа, тако да верујем да смо тренутно у процесу великих промена које воде ка грчкој политичкој трансформацији.

Коју поруку би сте желели да пошаљете српском народу?

– Ми морамо да формирамо сарадњу између српских и грчких друштвених покрета, али на једној новој идеолошкој основи која ће нас ујединити и дати наду за будућност. Само ми можемо да променимо Балкан. Срби и Грци су братски народ који се осећају као једно, а ако ми то не искористимо, и не нађемо политичко оружје да превазиђемо подељености, онда ништа не можемо да очекујемо ни од наших влада. У сваком случају, ми ћемо радити на томе. Запамтите да сама чињеница да имамо заједничке непријатеље и истоветне проблеме може довести до деловања које ће нас ујединити, али, само реално деловање доноси право јединство.

(Теша Тешановић – НСПМ)

19. јуна 2014. | СРС @ 18.56 | Leave a comment | Вести

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

21 гостију прегледа сајт