СНП 1389

Пуковник Рајић објаснио је значај појма части и образа у Срба, као и значај Лазареве клетве која се не односи само на кнежеве савременике које је позивао у бој на Косово, већ и на сва будућа србска поколења, па и на оне који су се однародили од србског бића. Пуковник је свој говор завршио речима: „Све за Част и Образ, Част и Образ ни за шта!“

Младен Обрадовић је позвао Власотинчане да са вером у Бога узму учешћа у борби за Србију са Образом. Након трибине, многобројне присталице Образа су направиле несвакидашњи дефиле кроз центар града, прошавши уз песму до Власотиначке цркве, где је још једном узнета молитва Господу.

Вечним добром, које је од Бога, непоколебљивом љубављу и вером, које нам је Бог, појавивши се међу нама, у чистоти духа, а не у сјају богатства, подарио да бисмо разумели свој пут, савладаћемо све недаће и сва искушења, чија тамна и антиљудска суштина није никада била очигледнија него данас.

Зеленаштво и похлепа загадили су све сфере јавног живота у свету; супротставле су се Божјем и људском, гурају државе у ратове који прете милионима невиних, лепоту и духовност бацају као јефтину робу на пијацу, на којој највише цене добијају оружје, дрога и неморал.

Политика је засута прљавим новцем, а власти нас нагоне да примењујемо правила болесног дела света, распродајемо добра, достојанства и светиње, да се лишимо вековних традиција, знања, славе и вере, државног крова и будућности своје деце.

Нека нас благодат Рождества Христовог учврсти у љубави, вери и доброј вољи, са којима ћемо, стазом великомученика Божјих и новомученика Косметских, сигурно одстојати пред мрачним недаћама, обновити свој српски Дом, сигурност и будућност своје деце и дати пример хришћанске љубави и најбољег људског прегнућа свим народима, и у окружењу и у свету.

Нека нас радост и смиреност данашњег дана прате и дају нам снагу у свим данима одлучујуће године која је пред нама.

Нек су нам срећни Рождество Христово и славни пут који морамо у овој години прећи!

Мир Божји – Христос се роди!

Владимир Кршљанин, председник Покрета за Србију

Драги Вођа Северне Кореје преминуо је данас 19. децембра у 08:30 часова, у свом возу, од можданог удара.  Трагичну вест народ Северне Кореје је примио уз велику тугу и жалост. ВИДЕО

Ким Џонг Ил је 1994. године наследио свог оца Великог Вођу и владао је успешно бранећи своју отаџбину од америчког и западно европског фашистичког империјализма. Под његовим вођством Северна Кореја је направила и своју Атомску бомбу, која је основа њене државне суверености.

Посмртни остаци Слободана Јовановића ексхумирани су, како сазнајемо, у четвртак у зору, на лондонском гробљу ”Кенсал грин”, где је почивао 53 године. Рака је отворена у тајности, без гужве, а осим радника сведочио је само српски свештеник.

Авион са његовим земним остацима у Београд стиже 8. децембра, а комеморација и сахрана у Алеји заслужних грађана, на београдском Новом гробљу, биће одржане два дана касније. Готово да се подудара са 12. децембром, датумом његове сахране 1958. године у Лондону.

- По жељи породице, све се одвија далеко од очију јавности. Нису желели да овај догађај својата било која политичка странка – каже саговорник ”Новости”. – Име највећег српског историчара и правника добиће 10. децембра и плато испред Правног факултета. Комеморација ће бити у амфитеатру факултета који носи његово име. Неће бити политичких говора, већ ће се поштоваоцима његове личности и дела обратити академик Никола Хајдин, председник САНУ, проф. др Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, и проф. др Мирко Васиљевић, декан Правног факултета.

Још пре 14 година започета је борба да се посмртни остаци врате у Србију. Одобрење је морала да потпише енглеска краљица лично!

Деценијама је гроб првог Слободана међу Србима био оронуо, са избледелом сликом. Заборавили су га и држава и земљаци у Србији. Пазила га је само дијаспора. Међу реткима који су водили бригу о његовој вечној кући био је професор Стеван К. Павловић, из Саутхемтона. Гробница на Кенсал грину његово је власништво. Ту почива и Стеванов отац Коста Павловић, секретар и рођак Слободана Јовановића.

Живот Слободана Јовановића све до скоро седамдесете године текао је понајвише у академских круговима. Држао се по страни од политике. Тек 1936. године, оснивањем Српског културног клуба, ушао је у политику. Окупио је бројне српске интелектуалце и све до 1941. године залагао се за неговање српске културе у оквиру југословенства. На почетку Другог светског рата политички су се више ангажовали и потенцирали дефинисање српских националних интереса. У владу, чији је касније био потпредседник и председник, ушао је као нестраначка личност. После 27. марта 1941, када је цела влада отишла у избеглиштво, наставили су да делују из Лондона. Подржавали су покрет отпора Драже Михаиловића.

У процесу у коме је 1946. године суђено Михаиловићу, комунистичке власти су, у одсуству, између осталих, осудиле и Слободана Јовановића. На терет му је стављено да је помагао окупатору, сарадњом са генералом Михаиловићем. Осуђен је на 20 година робије са принудним радом, губитак политичких и појединих грађанских права на десет година, конфискацију имовине и губитак држављанства.

Правда је, бар ”на папиру”, задовољена тек 2007. године, када је Окружни суд у Београду прогласио ништавном пресуду Врховног суда ФНРЈ из 1946. године. Поништене су и све њене правне последице и Јовановић је рехабилитован.

А када је давне 1941. године отишао у изгнанство, није знао да ли ће се вратити. Јовановићеви биографи записали су да је, улазећи у авион који га је, са осталим члановима владе, одвео у доживотно избеглиштво, кроз сузе рекао: ”Ово је најнесрећнији дан у мом животу”. Касније, када су му комунистичке власти нудиле да се врати у земљу под одређеним условима, поручио је: ”Вратићу се са слободом!”.

Први се звао Слободан

Знаменити правник и историчар био је први Србин који је понео име Слободан. Његов отац Владимир Јовановић сина је назвао Слободан, а ћерку Правда. Правда се, нажалост, међу Србима није одржала.

Све оставио сестри

Иза Слободана Јовановића остао је тестамент, написан 1930. године. Њиме је сву своју имовину завештао сестри Правди. У последњој опоруци не помиње да би желео да буде сахрањен у Србији. Али не пише ни да му то није жеља. Носиоци овог тестамента су чланови породице Павловић, у чијој гробници је до сада почивао.

Утемељио уставно право у Србији

Слободан Јовановић (1869-1958) завршио је Прву београдску гимназију, а потом Правни факултет у Женеви. Први рад који је написао, још као студент, био је о демократији. Са непуних 28 година, изабран је за професора на Правном факултету Београдске велике школе. У два наврата био је декан. Објавио је десетине научних радова и утемељио уставно право код нас.

У два наврата био је ректор Универзитета у Београду, а председник Српске краљевске академије постао је 1928. године.

Извор: ИН4С портал

Делегација СНП 1389 прво је присуствовала званичном државном скупу у 12часова на тргу Романа Димовског у центру Варшаве, где је одржана војна парада и обраћање Председника Пољске пред окупљеним грађанима и амбасадорима из многобројних земља.
Након тога око 13 часова је кренула одатле до трга Конституције(Устава), на којем је било све патриотско окупљање за марш Независности.
Још током одласка смо упозорени да су хорде агресивних анархиста и ЛГБТ батинаша Новог Светског Покретка по граду и да је могуће да будемо наппаднути. Али до тога није дошло. Дотични поменути контраши су се окупљали на сред пута којим је требао да прође марш, на путу ка тргу Романа Димовског,примера ради (као када би се са трга Републике ишло на Славију, а на Теразијама блокада агресивних либерала и анархиста ).
На тргу Устава се окупило према процени организатора 20.000 младих пољских патриота и њихових гостију из многобројних словенских земаља, са нама су били и припадници Словачког патриотског покрета . Изричито напомињемо да је лаж, што су медији у Србији писали да су међу пољским родољубима били гости из Хрватске са својим заставама. Пошто да је којим случајем била и једна једина „шаховница“ припадници СНП 1389 би је засигурно скинули.

Пре почетка скупа који је требао да крене у 15 часова, окупљене патриоте су нападнуте од великог броја полициских јединица које су у свом нападу на родољубе користили сузавац, водене топове и пендреке, како би потисли националисте са трга. Касније је прегледом видео снимака са зграда које су снимале целокупно то подручије утврђено да су предходно агресивни либерали и анархисти окупљени у броју од око 1500, први напали полицију како би испровоцирали инцидент у којем би полиција се окренула и против 20.000 националиста. Полиција је брутално потисла националисте са трга, и ако је пољска младеж пружала херојски отпор режимским батинашима. Ипак учињен је компромис и марш је одржан успешно али промењеном трасом.
Ово је још једна потврда српско-пољског и уопште свесловенског братства, које се највише огледа у подршци српској борби за Косово и Метохију, коју несебично све словенске земље и народи нам пружају. Током скупа није било расистичких и антисемитских парола, нити обележја западно-европских идеологија (фашизма и нацизма) што се може видети и на многобројним видео снимцима марша по интернету.
-видео Све детаљније о дешавањима и позадини самих догађаја на трибини у седишту СНП 1389 18.11. у 17ч .

П. С. За све злонамернике:
СНП 1389 за разлику од представе у вашим главама није комби удружење, тако да смо тог 11.11.11. били присутни како се наводи у овом извештају на демонстрацијама у Варшави, али је више десетина припадника СНП 1389 било присутно већ преко 110дана на барикадама српског Косова и Метохије, где смо тога дана учествовали у организованом давању крви у К.Митровици, али је истог дана у седишту СНП 1389 била организована врло посећена трибина на тему :“ заветна свест и изазови времена“ . Као и свакодневни пропагандни рад великог броја наших припадника широм свих градова Србије.

Информативна служба СНП 1389

Уосталом, и сама Црна Гора као држава усмјерена је према централним европским институцијама, од којих и ми у овом случају очекујемо правну помоћ.

Непримјерено је да се о овом судском поступку уопште и пише без наших изјава, а камоли овако тенденциозно, нарочито зато што је процес још у току. Поново истичемо да се ради о спору имовинско-правне природе и да је суштина у нашем захтјеву за повраћајем неправедно одузете имовине.

Још једном је изузетно важно нагласити да је, због чињенице да држава Црна Гора још увијек није донијела закон о праведној реституцији, Епархија будимљанско-никшићка била принуђена да остварење својих права затражи преко Европског суда за људска права у Стразбуру, у чије дјеловање има пуно повјерење, па нам због тога у овом спору није потребна никаква помоћ.

А какав је статус других држава, па и Србије, у овом спору најбоље ће објаснити поменути суд.

Када су исцрпљени сви правни инструменти у једној држави, као што је то у нашем случају, сваком грађанину и свакој институцији пружена је могућност да тражи задовољење правде пред овим судом.

Свако медијско бављење овим процесом, поготово једнострано, не иде у прилог задовољења правде, него је првенствено покушај политизације овог процеса.

Служба за информисање Епархије будимљанско-никшићке

Српски народни покрет Наши најоштрије осуђује овако проевропско понашање чланова две парламентарне странке.

Редакција СНП Наши

Они су на седници Скупштине општине осудили, како се наводи, употребу ватреног оружја КФОР-а на „голоруки српски народ“ и затражили од СБ УН да обави независну истрагу. Одборници су навели да никада неће прихватити наметање албанских институција, већ ће се залагати за јачање српских институција на Косову и Метохији.

Председник Општине Косовска Митровица Крстимир Пантић је на седници рекао да је ситуација на северу Космета веома тешка, да су припадници немачког КФОР-а добили механизацију за разбијање барикада које су поставили локални Срби.

„Међународна заједница ће извршити додатни притисак и највероватније ће покушати да уклоне барикаде које смо поставили на северу Космета“, рекао је Пантић.

Председник општине је казао да КФОР треба да схвати да Срби никада неће прихватити да живе у држави у којој је Хашим Тачи председник владе.