НАШИ: Парада је противуставно насиље и удруживање ради дискриминације
СНП НАШИ још једном јавно апелују на владајуће структуре да не обмањују и јавност и себе лажним тумачењем Устава Републике Србије, јер тиме чине тешка кривична дела злоупотребе положаја, те да поштујући уставни поредак и Законе Републике Србије подхитно забране Параду поноса, као и промоцију идеологије Геј прајд, што укључује и забрану истицања знака и заставе дугиних боја на јавним местима или у медијима. (даље…)
Слобода човека – знање на штету цивилизације
„… Налазимо се пред кључним и критичним појавама. Човекова слобода се клати на ивици амбиса, а његово знање постаје оружје самоубиства. Знање се обично представља као шанса за служење човеку. Сви научни напреци садрже прелест резултатске користи за човека. У расправама стручњака се наглашавају позитивни резултати који могу произићи из клонирања или испитивања човековог генетског кода. Технологија, са својим позитивним доприносом, улази у наш живот и контролише га. Усваја се електронски досије, јер он садржи позитивне елементе који нам олакшавају живот, и зарад тога жртвујемо нашу слободу и ауторитет. Уопште, закључујемо да човек, због своје слободе, има такве могућности које се ничим не могу обуздати. А ове могућности су двоструке и парадоксалне, јер истовремено комбинују могућност добра и зла.“ Проф. др Јован Зизјулас (даље…)
Мој Вршац си дошао да ломиш?!
Недавно објављен снимак малтретирања младића у Вршачкој полицијској станици изазвао је несвакидашњу реакцију јавности. Иако је јасно да се поменуте сцене понављају свакодневно у полицијским станицама широм земље, а неретко и на протестима, досадашњи „екцеси“ полиције су наилазили на равнодушност, а повремено и одобравање медија и јавног мњења. Зашто је овај инцидент толико битан, и зашто многи који су у више наврата славили слично насиље сада нападају полицију? Када ће одговорност за такво понашање полиције сносити и промотери насиља усмереног против неистомишљеника.
Одвратније од призора тортуре над немоћним младићем у овом случају је понашање медија који радо славе слично насиље. Најбољи пример је прошлогодишња промоција уличарског понашања Саше Чордића, припадника интервентне јединице познатог по иживљавању над повређеним демонстрантом „боли ме к*рац што те боли … мој Београд си дошао да ломиш“. Дегутантна прослава простаклука и недоличног понашања Чордића је само једна у низу пропагандних порука које посредно промовишу насилничко понашање.
Те поруке не могу бити јасније, батинање и вербално иживљавање над „хулиганима“ је за похвалу, јер они коче наш европски пут. Са друге стране, батинање и вербално малтретирање криминалаца је за осуду, јер тај чин кочи наш европски пут. Још када бисмо то успели да објаснимо и онима које плаћамо да врше насиље, све би било дивно.
Међутим, проблем је контролисати насиље. Како објаснити да насилнику који брани „свој“ Београд од „хулигана“ следи медаља, а насилнику који брани „свој“ Вршац од лопова – отказ? У тој шизофренији се налазе корени оваквог понашања полиције, јер се не може очекивати самоконтрола од човека обученог да туче и малтретира немоћно људско биће. Не може се тражити да насилник селективно примењује насиље по вољи оног ко наређује, насиље тако не функционише.
Реално, оба наведена инцидента су минорна у поређењу са случајевима Ранка Панића, Ђорђа Зарића, и многим који нису доспели до медија. У случају Панића, убице још нису откривене, нити ће бити како ствари стоје. Зарић је колатерална штета, пример шта се деси када се дозирано насиље отргне контроли.
Питање је, хоће ли ико одговарати за понашање полиције које смо могли да видимо претходних година, за убиства, пребијања и неправедна лишавања слободе, које медији избегавају да сниме и прикажу? Хоће ли одговарати министар и директор полиције? Хоће ли одговарати медији и политичари који хушкају на и награђују то насиље?
Примера иживљавања је безброј. Лично сам упознат са више таквих инцидената, а знам да их је много више. Почевши од протеста поводом проглашења тзв. независног Косова, када сам видео како припадници жандармерије скачу по лобањи онесвешћеног младића да би потом симулирали онанисање над његовим безживотним телом користећи пендреке којима су га тукли. Или на протесту поводом десетогодишњице НАТО агресија на ком је више учесника тешко повређено када их је интервентна јединица мучки претукла на Зеленом венцу. Или на протесту против геј параде, када су многи завршили у болницама или затворима. Или на протесту поводом хапшења генерала Младића када су ухапшени понижавани тако што су парадирани улицама Београда у камионима-кавезима. Или на протестима испред Б92 и поводом НАТО самита када су „ради превенције“ хапсили без обзира на дело и овлашћења…
У свим тим случајевима, полицију су хвалили (понекада и кудили што нису ударили јаче) они који данас најгласније траже истрагу поводом насиља у Вршцу. Можда ти исти умови који годинама стварају атмосферу линча против политичких и идеолошких противника мисле да је могуће палити насиље на прекидач, када је потребно одбранити „европски пут“. То је немогуће, а последице такве политике ће бити све бруталије насиље у полицијским станицама и на градским улицама.
Деца овог века
Данас нам кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.
Ова историјска строфа, коју је у склопу своје славне песме На Газиместану написао један од највећих српских песника свих времена, писац и дипломата Милан Ракић (1876-1938), говори много о нашем српском народу, о његовој мученичкој прошлости и жалосној садашњости. Објављена 1912. године, песма На Газиместану указује на славну српску историју и на јунаштво Косовских витезова, који свесно страдаше у име слободе, правде и части бранећи свој српски народ и своју Отаџбину Србију од големе турске хорде на Косову пољу. (даље…)
Ко кога хапси у Тадићевој Србији?
Након насиља које је пропратило овогодишњи неуспели покушај одржавања параде хомосексуалаца у Београду, државни секретар Слободан Хомен упозорио је да ће реакција државе на ову врсту грађанске непослушности бити ”језива”.[i] Без обзира на чињеницу да се велика већина грађана Србије одлучно противи одржавању оваквих манифестација, што значи да је демократска воља народа у овој наводно демократској држави на страни противника параде а не њених учесника, државни секретар је јавно потврдио по ко зна који пут да у Тадићевој Србији отворено противљење политици владајућег режима неће проћи некажњено.
Тако је језива политика коју режим Бориса Тадића већ дуже време спроводи над властитим народом коначно пронашла повод за своје јавно испољавање, а убрзо су уследила и масовна хапшења неистомишљеника. Али, ко кога хапси у Тадићевој Србији? Ко су ти људи који у очима владајућег режима важе за опасне државне непријатеље, а ко су, пак, они који важе за поштене грађане наше ”демократске” државе? Одговори на ова питања откривају нам праву природу Тадићеве Србије. (даље…)
Како Б92 замишља истраживачко новинарство
Ретко пратим програм Б92, а њихове бесрамно тенденциозне политичке емисије још ређе. Вечерас сам одлучио да одгледам помпезно најављен Инсајдер о Дверима – наводном идеолошком водичу свих екстремиста ових простора. Очекивао сам барем неки нови податак, који није доступан свима на интернету. Верујем и да су аутори емисије прижељкивали да ће се трести гаће у разним кабинетима на помисао да ће бити разоткривени као „инспиратори“.
Шта смо имали прилику да видимо? Излизане и изрежиране кадрове уличних сукоба – са одговарајућим аудио-визуелним ефектима – нараторско негодовање због „рушења“ Београда и неколико говорника који су само потврдили да више нико са професионалним интегритетом не може да брани тезе режимског гласила. Уместо истраживачког новинарства, гледали смо површно и селективно изношење већ познатих информација и потпуно необјашњено повезивање насиља са Дверима и Српском Православном Црквом. (даље…)
Неподношљива чипизација Србије
Све ће бити у формату који већ имају чланице ЕУ, са чипом и модерним изгледом. Нове саобраћајне дозволе издаваће се у формату пластичне картице са чипом и изгледом и садржајем који су усклађениса европским нормама и стандардима. [Линк]
И поново грађани Србије имају могућност да се „чипују“, овај пут преко најављених нових возачких дозвола и таблица. Нове возачке дозволе ће садржати биометријске податке о возачу тј. слику и потпис, биће у облику пластичних картица и како кажу, биће усклађене са документима Европске Уније. (даље…)
Зашто смо напреднији од Јапана
Министарство иностраних послова Србије уложило је демарш поводом посете Косову и Метохији државне секретарке Сједињених Америчких Држава, Хилари Клинтон. Министар Вук Јеремић позвао је амбасадорку САД у Србији, Мери Ворик, на разговоре како би изразио протест због кршења територијалног интегритета Републике Србије. Он је претходно упозорио да би овакав потез „повредио осећања српског народа.“
Истовремено, председник Србије, Борис Тадић, је изразио жаљење због овог инцидента, истакавши да је „Косово и Метохија саставни део Србије и да је посета Клинтонке непримерена.“
Наравно, ово је фантазија, у реалности српске власти нису реаговале ни на много веће провокације, нити протестовале против много мањих и слабијих држава. Очекивати чак и овакав, примерен и благ, одговор на провокације са Запада и из окружења у данашњој Србији је узалудно. Борба за очување територијалног интегритета се одавно води само виртуелно и за унутрашњу употребу. (даље…)
Хилари, мој Београд си дошла да ломиш
Након нереда и насиља које је на улице Београда навукла ткз. “Парада поноса“ и њени спонзори у врху Власти, у многим медијима и на јутјубу постао је популаран видео снимак снимљен са прозора у близини Крунске улице на коме се јасно види и чује како један разјарени полицајац видно повређеном младићу добацује, уз многобројне псовке и увреде, “Мој Београд си дошао да ломиш!“ (даље…)
Шест разлога…
…зашто су десетооктобарски „хулигани“ бољи од петооктобарских „револуционара“:
- Зато што нису НАТО плаћеници, похађаоци будимпештанских курсева и умишљени малограђански умови из круга двојке.
- Зато што, за разлику од њихових вршњака од пре десет година, немају „леђа“. Ниједан медиј, ниједног политичара, ниједног амбасадора.
- Зато што нису у сервису странака. Борили су се за свој народ, не за лопове и демагоге.
- Зато што су се самоорганизовали, показали да нису потребни сорошеви милиони да их покрену.
- За разлику од руље петог октобра, нису крали уметничка дела и антиквитете, него се окренули против симбола режима (РТС, ДС, СПС).
- Зато што су најхрабрији момци које је савремена Србија имала прилику да види. Један на један, не педесет на један, против наоружане силе и неправде.
Браћо изгредници, хулигани, разбијачи Београда, поносан сам што сам био са вама!
Loading ...
