Заноси (мало)грађанске Србије
Некада смо се смејали „примитивним“ Шиптарима како додељују булеваре и граде споменике живим председницима Сједињених Америчких Држава. Та времена су прошла и, када би икога уопште занимало, лако бисмо могли и сами постати предмет спрдње.
Циркус је кренуо „ка Европи“, Мики Маус и 50 заслужних грађана. Има ли шта тужније?
Алтернативна перцепција
Последице резултата ванредних избора на Вождовцу још увек су неизвесне. Хоће ли владајућа коалиција бити учвршћена или ослабљена све присутнијим страхом од пораза на општим изборима? Да ли доминација две странке на једној општини означава почетак краја вишестраначког експеримента и прелазак на двопартијски или ови избори просто потврђују да је све у Србији на продају, па и гласови? Извесно је само да резултати осликавају тужну слику Србије без алтернативе. (даље…)
Нарикаче
Умро је Брис Татон. Подлегао је повредама задобијеним током мучког напада хулигана на групу навијача Тулуза у центру Београда. Тужно, трагично, срамно… Овакви случајеви траже озбиљност, одговорност и преиспитивање целог друштва. Баш зато чуди да као заједница дозвољавамо пропалим политичарима, шупљим моралистима и борцима против људских права да оргијају над овим догађајем и злоупотребљавају га у дневнополитичке сврхе. Питамо ли се чему оваква – очигледно режирана – хистерија медија? На крају, зашто не поставити и незгодна питања: чиме је је овај догађај заслужио дан жалости, и да ли ће тај дан општенародне катарзе заиста решити проблеме нашег друштва или само продубити поделе? (даље…)
Диктатура празноглавих
Много тога је могуће у Србији. Могуће је да држава једнострано примењује прелазни споразум са Европском унијом на своју штету у време озбиљне економске кризе. Могуће је да позамашан број људи још увек верује у бесплатне акције, у сада скромнијем али још увек немогућем издању од 800 евра. Могуће је да се од силних обећања око Заставе и Фијата – 300.000 нових возила, запошљавања и парада – обистини склапање већ произведених возила у минорном броју, а да се то представи као успех. Могуће је чути на медијима са националном фреквенцијом како Срби који живе на Косову и Метохији заправо живе ван Србије – додуше тако се држава и односи према њима – а у исто време веровати да се режим бори за јужну српску покрајину. Заправо, могуће је од пораза направити победу, од апсурда озбиљност, од неуспеха успех, од лажи истину, од малограђанина: Европљанина.
Смрт слобода?
Под будним оком свеприсутних евробирократа, доносе се директиве (закони) чија је сврха рушење најважнијих темеља слободног друштва. Циљ спорог и неуморног „напредовања“ ЕУропe јесте успостављање једноумља, у стилу сваког тоталитарног система. Најновија мета еврократа је слобода говора, некада сматрана основом демократског друштва, која се полако шаље на сметлиште историје.
Напредна лингвистика
На седници Скупштине општине Пријепоље 13. априла 2009. године донешен је нови Статут општине. У новом Статуту налази се следеће:
Члан 5.
На територији Општине у службеној употреби су српски језик и ћириличНо писмо и босански језик и латиничНо писмо.
Члан 9.
Органи Општине имају печат.
Печат је округлог облика са исписаним текстом: Република Србија, Општина Пријепоље, назив органа исписан на српском језику и ћириличНим писмом и босанском језику и латиничНим писмом и грбом Републике Србије у средини.
Власт у Пријепољу чине Српска напредна странка, СДП Расима Љајића и коалиција Заједно за Пријепоље коју чине ДС, СПС, Г17+ и СПО.
По договору СНС и СДП, да би СНС – са 10 одборника наспрам Љајићевих 18 – добио место председника Општине уступљена су скоро све остале функције. Тако, директор Пореске управе, Србин, биће смењен и на то место доћиће члан СДП. Затим, заменик начелника полицијске управе у Пријепољу припашће СДП-у као и већина места по јавним предузећима када буду представљена кадровска решења.
Опозиционе странке, СРС и ДСС, предлагале су измене предлога Статута и гласале против неизмењеног предлога.
Укините преносе!
Сво ово бактање око преноса заседања Народне скупштине се могло избећи да некој „паметној глави“, позивајући се на наводне међународне стандарде за које нико не зна како гласе нити да ли уопште постоје, није пало на памет да укине трећи канал РТС.Али чак и да тај канал још увек постоји, ја бих се опет заложио за укидање скупштинских преноса.
Представници националне опозиције једноставно немају скоро више ништа паметно да кажу нити да ураде. Енергија се углавном троши на обрачун око мандата, одбора и делегација. Са друге стране власт, која је све јача и јача, по налозима из иностранства, сеје семе разбијања Србије. Ситуација је таква да је примена бољшевичке максиме „што горе то боље“ не само оправдана већ и неопходна да би се ствари помериле са мртве тачке. Нестанак скупштинских преноса као вида бесплатне промоције политичара би коначно требало да натера страначке функционере да изађу из кабинета и сиђу међу нас обичне људе. Кажем „требало“ јер се овде у Србији ништа не зна по питању реакције политичких вођа. А и ако вође не крену у народ, бар ћемо знати да у њих не можемо да се поуздамо и почећемо, ваљда, да промишљамо шта нам је чинити…
Loading ...
