Уместо европског пута – турска калдрма
Турска се „враћа на Балкан“ понављају многи аналитичари и новинари, нарочито они прозападане оријентације. Оно што је занимљиво је да многи који су осетљиви на питања људских права и демократске слободе не смета ни мало агресивни повратак Турака са очитим амбицијама да доминирају на добром делу полуострва. Када видимо да се наше сорошевске нво попут Хелсиншког одбора утркују ко ће више да нас убеди у благотворност повратка Турске на ове просторе.
По званичној турској пропаганди, а коју подржавају англосаксонски медији и интелектуални ресурси а коју овде продају њихови „дилери“ флоскула Турска владавина Балканом је била поптуно позитивна. Турци су овде донели мир и стабилност и просперитет, а Турска је била једна толерантна и мултикултурна империја у којој је свако могао да нађе своје место под сунцем. Сукоб Срба и Турака на Косову 1389. је тек један лични сукоб Кнеза Лазара и Султана Мурата после кога су се односи два народа „побољшали“. Чини се да у ту много пута понављану пропаганду верују и неки њени носиоци, па им се дешава да претерају до апсурда тврдећи како је Србима на пример било најбоље у време Турске окупације. (даље…)
Неофункционализам – теорија обмане
Упркос силовитој пропаганди којој смо изложени, тешко је дефинисати идеологију која подупире европских интеграције, и у коју би, како нам говоре, требало безрезервно да верујемо. Заправо, имајући у виду да овај подухват има подршку свих страна политичке сцене, не може се разматрати у оквирима класичних идеолошких подела. Чак ни уобичајена пропаганда присталица интеграција, осим пуких флоскула попут „европских вредности“, не садржи никакву суштинску поруку из које би се могла закључити сврха подухвата. Из тог разлога, није увек јасно шта заправо представља тај процес, и које идеје га покрећу. Међутим, Унија свакако следи неку врсту идеологије, јер овај пројекат, започет пре 60 година, тежи једном циљу: стварању наднационалне творевине која би заменила данашње националне државе.
Народна воља и ЕУ
Политичка позадина пројекта „европских интеграција“ скоро пола века је била прикривана причама о искључиво економској сарадњи. Тек у последњих двадесетак година федералистички циљ пројекта је постао очигледнији широј јавности. Како су народи Европе полако схватали у шта су их политичари увукли, тако је отпор растао. Градитељи федералне Европе су посветили велику пажњу постепеном, и слабо приметном, прелазу суверенитета са националног на наднационални ниво – процес који се одвија од краја Другог светског рата. Ипак, темпо промена се знатно убрзао потписивањем Мастрихтског уговора, чијом ратификацијом 1993. године вишенационална Европска заједница је званично постала наднационална Европска унија.
Зашто смо против Европске уније?
Србија без алтернативе је поражена Србија. Упркос огромним напорима скоро свих политичких партија и медија да представе евентуално чланство у Европској унији у позитивном и чак ултимативном светлу, тихи отпор још увек постоји. Нисмо сви за чланство у Европској унији, и имамо добре разлоге зашто.
Џон Стјуарт Мил – О слободи
Првенствено за слободољубиве читаоце, али и за „правоверне“ еУропљане – намучене идејом да постоје противници Уније – постављамо овај значајан рад:
О слободи
Џон Стјуарт Мил
Посрбио:
Петар A. Карађорђевић (Краљ Петар Први)
I. Увод
II. О слободи мишљења и говора
III. О личности, као основи људског благостања
IV. О границама власти друштва над појединим човеком
V. Примене
Оригинал – на енглеском језику – можете наћи овде, а латинички превод овде.
„Клајметгејт“ срушио Копенхаген?
Самит у Копенхагену посвећен климатским променама завршио се пре неколико дана без озбиљног међудржавног консензуса о мерама потребним за спречавање наводно катастрофалних климатских промена. Договор око обавезујућих циљева за смањење емисије угљен-диоксида – који доприноси ефекту стаклене баште – није постигнут ни после двонедељне расправе. Све је ишло по плану до непосредно пре самита, када су обелодањени украдени имејлови из једног од главних института за проучавање климатских промена. Преписке научника откриле су праву заверу пропагирања теорије о човековом пресудном утицају на климу и бациле свежу сумњу на научну утемељеност тих теорија.
Октобар на РТС-у
Председник Демократске странке је био заузет у октобру, од тридесетједног дана у месецу, двадесет је провео на насловној страни сајта медијског јавног сервиса европске Србије, седамнаест пута као главна вест.
Лицемерје лажног суда
Пресудом у предмету за непоштовање суда који се водио против др Војислава Шешеља Хашки суд покушао је да забрани једну Шешељеву књигу. Поступак против Шешеља вођен је у тајности, забрањено је било помињање назива књиге током поступка, коришћене су затворене седнице, тајна оптужница, редиговани транскрипти и нечувено изрицање две пресуде (јавнe и поверљивe). Ови покушаји сакривања суштине поменутог процеса и пресуде су ништа више но покушај забрањивања књиге у тајности. Више нису само издања цензурисана, него и саме одлуке које их цензуришу.
Користећи се, искључиво, транскриптима из поступка за непоштовање суда и поступка за ратне злочине открио сам без великог труда коју књигу Хашки трибунал жели да забрани. Лицемерје Трибунала чије Претресно веће осуђује човека на 15 месеци затвора – четири пута дужа казна од било које претходне – за дело које су и они починили је запрепашћујуће. (даље…)
Последњи референдум
Десило се очекивано. Ирци су, након неуспелог покушаја прошле године, на референдуму прихватили Лисабонски споразум. Није ни могло другачије, суверена воља грађана исказана на првом референдуму је одбачена, и бирачима је пружена прилика да исправе своју „грешку“. Такав однос Уније према народној вољи – до недавно познатој под називом „демократија“ – није нов. Сетимо се, устав ЕУ је одбачен на референдумима у Француској и Холандији пре него што је преименован у Лисабонски споразум и прогуран без референдума у парламентима држава чланица. Након резултата у Ирској будућност Европе зависи од тврдоглавости добро познатог евроскептичара Вацлава Клауса, чешког председника, и његове способности да одоли притисцима још 8 месеци до следећих избора у Уједињеном Краљевству.
МКСЈ у бројкама
Приче о деловању Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ, боље познат као „Хашки трибунал“) су често непрецизне, многе тврдње о (не)пристрасности тог (квази)суда се отписују као плод политичог опредељења.
Из тог разлога овде представљам „МКСЈ у бројкама“, преглед досадашњег рада трибунала у односу на националну припадност оптуженика (и жртава) који се налазе у хашким оптужницама. Предстоји приказ „хашке правде“ у четири слике/табеле.
Loading ...
