Да се зна шта је парада
Највеличанственија парада и прослава у историји српског народа – дочек српске војске након Другог балканског рата.
Повратак српске војске са бојних поља из балканских ратова у престоницу Краљевине Србије био је обележен на свечан начин почетком новембра 1913. године. То је, како су тада писале новине, био „Дан Народног Признања славом увенчаним ратницима нашим“. Сво становништво Београда је изашло у сусрет победницима. На челу свечаног дефилеа био је престолонаследник Александар. Појава пукова славне српске војске више „Славије“ дочекана је са урнебесним клицањем. Краљу Александру је тада поклоњена златна сабља, војводи Радомиру Путнику ловоров венац. Председник општине Љубомир Давидовић, предајући Престолонаследнику дар Београда, златну сабљу, поздравио га је речима: (даље…)
Немоћ Инсајдера и национални понос
У овим инсајдерским временима у којима је нападнуто све што је српско не треба трошити пуно речи на медијско-пропагандни сервис који користи националну фреквенцију српске државе и који је дотакао дно гебелсовске ТВ продукције. Размере идеолошке монтаже, етикетирања и клевета којима се Б92 годинама служи уствари најбоље говоре о паници у редовима колонијалне управе у Србији која не може да верује да Срби још увек нису преваспитани и показују знаке живота. Сваки слободан Србин може да се поноси тиме. Нисмо још поражени, имају шта да нападају. Горе главе, будимо људи, будимо Срби и не одступајмо! (даље…)
Мит о (анти)корупцији у ЕУ
Прича о будућности Србије у Европској унији је почела као и све добре бајке, са надом да ће протагониста превазићи проблеме, испунити задатке и добити оно што највише жели. У нашем случају, то су били економски просперитет и друштвено благостање. Тешко је било наћи стручњака или економисту који је тада – у период после петог октобра – имао храбрости или знања да каже лошу реч о економским потенцијалима чланства. То се брзо променило. (даље…)
ОЗНА све дозна!
„Антифа“ активисти недуховито названог „хактивистичког народног покрета 2010″ извели су напад на сајт покрета Наши 1389, у нади да ће га оборити. Покушај преоптерећења сервера је заустављен на почетку акције, а сајт „наших“ је био недоступан мање од пола сата. Позив за учешће у нападу је прослеђен на разне адресе, а сајт преко кога су напали припремљен унапред.
Ако сте незадовољни због нарастајућег насиља, због национализма, фашизма, хомофобије, ксенофобије, расизма и мизогиније у нашем друштву, придружите се симболичној акцији обарања сајта фашистичке организације Српски народни покрет 1389. Акција ће бити изведена деветог новембра, на Светски дан борбе против фашизма, у периоду од 12-15 часова.
Самозвани хактивисти – чији сајт је, узгред, израђен у Ворду – су унапред упозорили учеснике да не приступају нападу са својих рачунара, знајући да су такви напади кажњиви чланом 303 кривичног законика и годином дана иза решетака. Штета што поштоваоци „европских вредности“ савет нису послушали.
Осим порука и планова до којих смо дошли, многи хактивисти су оставили велики број информација о себи на серверу који су неуспешно напали. Занимљиво је и да су неки од њих приступили акцији из Центра за образовне политике (под покровитељством тата Сороша) и преко провајдера Б92. Многи су приступили и са кућних рачунара, и тако судбину препустили на милост „фашиста“ и уздали се у (не)ефикасност српског тужилаштва.
Нисам поборник репресивних закона нити сам опседнут неистомишљеницима (посебно неспособним неистомишљеницима) па се нећу бавити притужбама (као неко ко је дошао у посед многобројних доказа). Наравно, не говорим у име покрета 1389, присталице тог покрета ће сами проценити да ли ће проследити доказе надлежним органима.
Међутим, нисам могао да одолим прилици да напишем коју реч о непостојању приватности и анонимности на интернету, и колико људи нису свесни електронског трага који остављају иза себе. Тако, узимајући за пример једног коловођу овог напада, није било тешко ући у траг јунаку европске Србије, који је херојски напао сајт неистомишљеника. Наиме, овај житељ Вождовца се не разуме најбоље у технологије које користи, или као многи његови истомишљеници из ЕУ, не сматра да је приватност битна ствар „у 21. веку“. Нећу открити више информација, јер мени јесте стало до принципа приватности, осим следеће слике, као илустрације колико мало анонимности постоји на нету.
Ни остали хактивисти се нису боље припремили, оставили су мноштво информација које их могу идентификовати (осветољубиви хакер би им лако узвратио). Али то није битно. Просто, неуспели покушај гашења гласила неистомишљеника говори довољно о сорошевим плаћеницима и лажним броцима за људска права.
У име народа
Када мало смиреније, неутралније, озбиљније и дубље сагледамо актуелни друштвени тренутак, долазимо до још увек неурађеног истраживања правог епицентра најновијег политичког земљотреса који је Србију потресао до те мере да је актуелни режим за један викенд доживео оно што је Милошевићев режим имао у неколико месеци Студентског протеста 1996/7. године. У питању је потпуни губитак моралног, правног и политичког легитимитета. (даље…)
Куме, шта то радиш?
На Калемегданској тврђави, испод споменика „Победник“, који симболизује победу јуначке српске војске над Отоманском и Аустро-Угарском империјом у ратовима од 1912. до 1918. године, 7. септембра 2010. године окупили су се представници Геј стрeјт алијансе и Квирије. Према њиховим речима, споменик „Победник“ су изабрали као симбол овогодишње тзв. „Параде поноса“, односно педерске параде која ће дефиловати улицама Београда. Представници педерских организација тада су јавности саопштили и маршуту кретања педера који ће 10. октобра парадирати. (даље…)
Биометријско угрожавање људских права и слобода
Ултимативни системи државних управа и бирократије имају проблем са законом јер се постављају насупрот начела о слободи живљења. По извештају из Националне стратегије, у Србији постоји 350.000 (тристотинеиоедесетхиљада) субјеката који узимају и обрађују личне податке грађана. Импресивна цифра за државу од осам милиона становника. Сваки од ових субјеката манипулише са неколико различитих база података па се статистички сматра да у Србији постоји око МИЛИОН база података о грађанима. Проблем употребе и сигурности ових база је огроман већ и због самог броја база, да не говоримо о броју људи који им могу приступити. Дефинитивно, када говоримо о кршењу приватности, већ данас имамо валики проблем. (даље…)
Нова српска доктрина стратегијске дубине
„Верујем у Бога и Српство“ јесте слоган под којим су Двери отпочеле свој рад и постојање пре 11 година. И тада су многи сматрали да је то слоган који је толико застарео, анахрон да га је смешно и коментарисати. Међутим, ми то нисмо тако мислили. И тада, као и данас, сматрамо да је у тих неколико речи садржана сама срж нашег идентитета, нашег битовања. (даље…)
Аргументи против евра
Путујући између Немачке и Шпаније, узнемиравајуће питање се формирало у мојим мислима. Да ли је увођење евра, осим што је било лоше за неке државе, можда оштетило целу једну генерацију?
Оно што је покренуло ту мисао је читање темељне анализе кризе у еврозони. Анализу је саставила Карнегијева задужбина за међународни мир. Названа „Изгубљена парадигма – Евро у кризи“, садржи низ извештаја економиста, као што су Ури Дадуш, Сергеј Алексашенко, Вера Ејделман и Паола Субаки. Они објашњавају како је криза са евром почела. Рад је пун података, и делује као финансијски роман. То је прича о пројекту који је започео са великим надама, огромним амбицијама, али који је оборио с ногу многе државе. (даље…)
Loading ...
