Октобар на РТС-у
Председник Демократске странке је био заузет у октобру, од тридесетједног дана у месецу, двадесет је провео на насловној страни сајта медијског јавног сервиса европске Србије, седамнаест пута као главна вест.
Лицемерје лажног суда
Пресудом у предмету за непоштовање суда који се водио против др Војислава Шешеља Хашки суд покушао је да забрани једну Шешељеву књигу. Поступак против Шешеља вођен је у тајности, забрањено је било помињање назива књиге током поступка, коришћене су затворене седнице, тајна оптужница, редиговани транскрипти и нечувено изрицање две пресуде (јавнe и поверљивe). Ови покушаји сакривања суштине поменутог процеса и пресуде су ништа више но покушај забрањивања књиге у тајности. Више нису само издања цензурисана, него и саме одлуке које их цензуришу.
Користећи се, искључиво, транскриптима из поступка за непоштовање суда и поступка за ратне злочине открио сам без великог труда коју књигу Хашки трибунал жели да забрани. Лицемерје Трибунала чије Претресно веће осуђује човека на 15 месеци затвора – четири пута дужа казна од било које претходне – за дело које су и они починили је запрепашћујуће. (даље…)
Последњи референдум
Десило се очекивано. Ирци су, након неуспелог покушаја прошле године, на референдуму прихватили Лисабонски споразум. Није ни могло другачије, суверена воља грађана исказана на првом референдуму је одбачена, и бирачима је пружена прилика да исправе своју „грешку“. Такав однос Уније према народној вољи – до недавно познатој под називом „демократија“ – није нов. Сетимо се, устав ЕУ је одбачен на референдумима у Француској и Холандији пре него што је преименован у Лисабонски споразум и прогуран без референдума у парламентима држава чланица. Након резултата у Ирској будућност Европе зависи од тврдоглавости добро познатог евроскептичара Вацлава Клауса, чешког председника, и његове способности да одоли притисцима још 8 месеци до следећих избора у Уједињеном Краљевству.
МКСЈ у бројкама
Приче о деловању Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ, боље познат као „Хашки трибунал“) су често непрецизне, многе тврдње о (не)пристрасности тог (квази)суда се отписују као плод политичог опредељења.
Из тог разлога овде представљам „МКСЈ у бројкама“, преглед досадашњег рада трибунала у односу на националну припадност оптуженика (и жртава) који се налазе у хашким оптужницама. Предстоји приказ „хашке правде“ у четири слике/табеле.
Хуманитарна интервенција – милосрђе Новог светског поретка
Посматрајући историју ратовања, наилазимо на најразличитије поводе и изговоре за напад на неку земљу. Често су ти изговори били врло неуверљиви, али забележени су и веома инвентивни сценарији. Порастом утицаја расположења јавности на доношење политичких одлукa, завојевачи су постајали оригиналнији у настојањима да оправдају своје поступке. (даље…)
Положај мањина у Србији
Србија је једна од најхетерогенијих држава у Европи у етничком, језичком и верском смислу. Према резултатима последњег пописа из 2002. године, који није извршен на територији Косова и Метохије, у Србији, не рачунајући јужну покрајину живи 82,86% Срба, 3,91% Мађара, 1,82% становништва се изјашњава као Бошњаци, док Роми чине 1,44% популације. Уколико у ове податке укључимо претежно албанско становништво Косова и Метохије добијамо да у Србији преко четвртине грађана припада мањинским групама. (даље…)
Loading ...
