Српски националисти

ЕУ – пут у пропаст Србије

jovan nikolic

У среду 28. јануара, у просторијама Месне заједнице Теразије, одржана је трибина посвећена евроинтеграцијама Србије. Назив трибине јасно показује генерални став организатора и учесника трибине према евроинтеграцијама: Европска унија – пут у пропаст Србије. Трибину је организовао Месни одбор Теразије Српске Радикалне Странке и у питању је трећа у низу трибина које се на истом месту организују од краја прошле године а на којима се говори о важним политичким и спољнополитичким питањима (две од три трибине је организовао Месни одбор Теразије СРС-е док су трибину посвећену грађанском рату у Сирији приредиле друге организације). Назив трибине показује изразиту евроскептичност и противљење наставку евроинтеграција Србије које, према речима организатора и учесника трибине, Србију воде у економску и политичку пропаст.

У име организатора посетиоцима трибине се први обратио Теша Тешановић. Он је указао да је медијска сцена у Србији таква да не постоји никаква јавна дебата око сврсисходности српских евроинтеграција, штетних и позитивних аспеката овог процеса. Напротив, медијски мрак који влада у Србији је такав да је свака дебата о ЕУ и српским евроинтеграцијама скрајнута и онемогућена, и то у далеко већој мери него претходних година, чак и у време ДОС-овог режима. Сва средства масовног информисања подређена су новом култу еврофанатизма.

Тешановић је истакао да је разлог за тако нешто чињеница да су про-ЕУ аргументи слаби и да би отворена дебата развејала ту сапуницу. Евроспектичног мишљења нема ни у парламенту Републике Србије. Заступљена је само једна идеологија коју заговарају посланици свих парламентарних странака. Оваквим извештавањем намеће се гледиште да су људи који се противе евроинтеграцијама ирационални, затровани национализмом или необјективни док на страни заговорника приступања Србије ЕУ стоје чврсте чињенице. Оваква фантазија може да се одржава само беспрекидном медијском офанзивом.

aleksandar balanНакон Тешановића присутнима се обратио Александар Балан, припадник румунске националне мањине у Србији и потпредседник Румунског хришћанског покрета. Балан је говорио о негативном румунском искуству евроинтеграција а сам се изразито противи овом политичком процесу у Србији. Према његовим речима, по становништво румунске националности у Србији које се претежно бави пољопривредом улазак у ЕУ би био фаталан.

Наиме, сељацима у Румунији се не исплати да обрађују земљу јер највећи део новца из фондова којима се субвенционира пољопривредна производња одлази страним велепоседницима. Због тешке економске ситуације преко 3 милиона људи напустило је Румунију како би нашли посао у некој другој држави док радници у Румунији раде за плате од 200—300 евра. Према његовом мишљењу новоизабрани румунски председник Клаус Јоханес бори се за даљу европеизацију Румуније односно за дубље потчињавање Румуније бриселској бирократији што је по Балановом мишљењу неприхватљиво.

govornici na tribini put u propast srbije

Трећи говорник на трибини био је Јован Николић, дипломирани магистар економије. У врло надахнутом излагању Николић је указао да постоје две групе разлога зашто Србија не би требало да се укључи у Европску Унију: прва група су разлози који се односе на изразито непријатељско држање држава Европске Уније према Србији последњих година и деценија и директно нарушавање српских националних интереса од стране ових држава док другу групу разлога чине они економске природе. Николић је подвукао да српски националисти већ на основу прве групе могу да донесу јасан закључак да Србија не треба да постане чланица Европске Уније, чак и кад би за то постојала реална могућност, док би економски разлози и оне којима српски национални интереси нису значајно вредносно мерило убедили да приступање ЕУ није нешто чему Србија треба да тежи.

Николић је указао да европска бирократија доноси законе који немају везе са реалношћу и да њима настоји да укалупи изузетно разнородне друштвене и економске стварности од Португалиje до скандинавских земаља. Оваква технократија својим деловањем настоји да очува пре свега властите привилегије а притом нема никакве одговорности према грађанима европских држава. Моћне европске економије потпомогнуте бриселском бирократијом у потпуности преузимају економске ресурсе једне земље. Николић је своје излагање закључио одговором на питање шта Србија добија од ЕУ – ништа осим различитих ограничења, економских забрана и нелојалне конкуренције.

kristijan karsПосетиоцима трибине се потом кратко обратио Кристијан Карс, други странац међу говорницима, Норвежанин и бивши војник УНМИК-а на Косову и Метохији. Карс је присутнима рекао како српски евроскептицизам није изузетак у европској политици већ да у већини европских држава евроскептици чине значајну а негде и најјачу политичку снагу. Истакао је како у европским државама све мање има смисла да се говори о десничарским и левичарским снагама већ само о онима који су за национални суверенитет или глобализам.

По његовом мишљењу зато је важно инсистирати на демократским вредностима које су чврсто повезане са националним суверенитетом. Карс је такође споменуо како ће бити кандидат за норвешки парламент 2017. године и да ће деловати са евроспектичких позиција. Указао је и да је неопходно да у Србији дође до уједињавања, јачања и профилисања снажних евроскептичних снага које би имале утицаја и у српском парламенту.

zoran buljugic tesa tesanovic mladen obradovic

Зоран Буљугић, наставник руског језика, политички аналитичар и сарадник месечника Геополитика говорио је о дубљим цивилизацијским, културолошким и геополитичким разлозима због којих, по његовом мишљењу Србија не би требало да остане на путу евроинтеграција. Буљугић је своје излагање отпочео указивањем да је идеја о јединственој Европи древна али да је она током времена имала различита значења и да је готово немогуће говорити о јединственој европској цивилизацији. Идеја о европском једиству проистекла је из идеје унуверзалне хришћанске монархије али за разлику од те идеје која се заснивала на јединству у различитости западна идеја универзализма заснива се на надмоћи.

На таквом концеппу заснива се данашња Европска унија. Та цивилизација изразито је нетолерантна према другом и свако ко се не уклапа у ту цивилизацијску схему треба да буде покорен. Неки истакнути интелектуалци, чланови европског парламента, предложили да се као темељи европске цивилизације истакну класична култура и хришћанство али је њихов предлог одбијен. Према Буљугићевом мишљењу Србија из културолошких разлога не би требала да тежи чланству у једној таквој организацији.

tribina publika

Европка унија, истакнуто је, служи и као предстража НАТО пакта. Свака држава која тежи учлањењу у Европску Унију пре или касније или постаје чланица НАТО пакта или треба да подреди своју политику интересима овог савеза. А крајњи циљ оваквог потчињавања европских држава је њихово усмеравање против Русије која је кључна препрека у успостављању власти над евроазијским пространством. Идеја о јединственој европској цивилизацији настаје обично после тешких криза. Заједница угља и челика је доносила корист великим западноевропским државама, превасходно Француској и Немачкој, и у почетку је представљала позитивну идеју док је нису својим интересима подредиле Сједињене Америчке Државе. Чим се прекоокеански газда умешао злоупотребио је ту идеју у властитим геополитичким комбинацијама.

Према моделу који намеће ова цивилизација, како Буљугић истиче, будућност је непрестана садашњост у којој непрекидно трошимо, купујемо и забављамо се. Буљугић је указао да је према речима Александра Дугина проблем са наметањем овог модела у нашем времену то што је мрежним ратом свака тачка истовремено нападнута, нема јасног фронта па је и одбрана далеко тежа. Буљугић је излагање завршио освртом на политику садашњих српских власти. Према његовим речима садашња власт покушава, вероватно руководећи се ситуацијом у унутрашњој политици, да седи на две столице. Ипак, ситуација је таква да више тако нешто није могуће већ је потребно јасно определите се. Иако се са појединим државама из ЕУ може сврсисходно сарађивати и економски и политички Србији је природно да тежи укључењу у Евроазијски савез.

Присутнима се на крају обратио председник “Србског Образа“ Младен Обрадовић. Обрадовић је говорио превасходно о духовним коренима српског политичког опредељења. Наиме, према његовим речима, постоје три нивоа сваког геополитичког и цивилизацијског опредељења – економски, политички и духовни. Док поједине земље могу да се задрже на економском и политичком расуђивању Срби имају прилику да, захваљујући свом досадашњем историјском искуству, лако докуче куда се треба усмерити и шта треба изабрати.

Та њихова одлука, готово интуитивна и која происходи из моралних начела, заснована је на истим принципима који усмеравају проруске борце у Новорусији, без обзира одакле они долазили, као и друге људе широм света који се одупиру западном империјализму. Надахнуто Обрадовићево излагање односило се и на тренутну политику српских власти коју је оценио као потпуно промашену и у нескладу са српским националним интересима.

Трибина је била веома добро посећена па је било више публике него места у сали МЗ Теразије. Иако је евроинтеграције и политику приступања Србије ЕУ могуће критиковати и са бројних других аспеката говорници су јасно назначили кључне разлоге због чега би Србија требало да одустане од тог пута. Такође је споменута и могућа алтернатива садашњој политици а то је Евроазијски савез о коме ће, надамо се, више речи бити на неком наредном окупљању.

(Милош Милојевић/Србин.инфо)

6. фебруара 2015. | СРС @ 01.41 | Leave a comment | Вести

Нема коментара »

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

22 гостију прегледа сајт