Српски националисти

Писмо српским патриотама и помало оним другима

Даде председница ДСС-а један интервју протеклих дана (ако је битно да
је прецизније – крајем новембра 2014.) и просто се не може, а да се из
груди не отме – јао’ како је дивна ова Санда Рашковић Ивић…

kzs-dss-sanda-17042013-616_660x330

А сад озбиљно…

Па побогу (+ забога, а и куку и леле), зар је могуће да икоме није
сасвим јасно и очигледно, да је та жена јако подмукло и кварно убацила
клип… (чуј – клип, ма мину нагазну) српском патриотском корпусу,
тако што је аутоматски, чим се Шешељ неочекивано вратио (а то КААКОО
се вратио може бити само „по прсту Божијем“ – и то кад му пукне филм,
ништа мање), дакле ОДМАХ, док се још није ни распаковао, али буквално,
потрчала да оснује, званично и сасвим конкретно, коалицију коју је
крстила као ЈЕЗГРО патриотског блока… За веровати или не – акценат
је на „језгру“… Бррржее-бооље да га предухитри, тј. да предухитри
неки логичан и апсолутно пожељан (од стране српских патриота,
подразумева се) след ствари, одн. да предухитри општеочекивани такав
потез инициран од Шешеља. (Али наравно, чим прво безбедно слети на
београдски аеродром, дође до излаза, изгрли и изљуби се са најближима,
поздрави оне који су га дочекали, да по неку изјаву народу и
новинарима, мало нешто предахне, освежи се којим гутљајем воде –
евентуално и руча…) Ух, али зезнуло га је ако је себи приуштио и тај
луксуз да оде и до тоалета! Јер госпођа Рашковић то већ није могла да
чека. Па заиста безобразлук са његове стране! Е кад је тако и кад је
он такав, онда ће она лепо да узме ствар у своје сигурне руке и да
оснује тај блок, савез, коалицију – шта год. А затим се некако
подразумева ваљда и да она ту буде главна. (Можда и одговорна.) Па зар
не. (Знак упитника сасвим намерно није стављен уместо тачке, тек да се
зна.) Кад је већ све тако (просто изнуђено, не би она… него је
хитно), онда је ваљда тек нормално и да лично и персонално буде главни
стуб тог блока. (Зар не.)

А сад стварно озбиљно.

Дакле, пожурила (до бесмисла и карикатуре од „timeing“-a), да она буде
стожер патриотског савеза, уместо, сасвим природно, поогоотоовооо у
датој ситуацији, да је то Шешељ. Чуујтеее и поочуујтеее – ОНА ЈЕЗГРО,
па ШЕШЕЉ ДА СЕ ПРИКЉУЧИ ЊОЈ!!! Мајко Божија, а до колена му није… У
било ком квалитативном смислу. Да занемаримо то шта је радила и
говорила као врла ДОС-овка (има и оних који се тога врло добро сећају,
била је „у равни“ са Жарком Кораћем отприлике)… Али сада, само који
(ситно) дан од Шешељевог доласка, некако замало у истом даху са
крунисањем поменуте работе, е ваљда да би „оверила“, провукла кроз
иницијацију, шта ли, (она лично) ничим изазвана, даје изјаву да се
због изреченог о Ђинђићу, он „не квалификује за сарадњу са патриотским
блоком“!

Прво, када се помену Ђинђић, било би јако интересантно питати те што
се увек изнова и изнова… до бесвести и бескраја, на ту изјаву
згражавају – да ли су тужни, ем уцвељени, због (на пр.) Милошевића.
Мислим, што је онако скончао живот. (Јер беху чини ми се, неки шарени
балончићи у центру Београда, као декор за парастос.) Или још боље – да
ли би (и иииизблииизааа) исто реаговали да је убијен (е ово је сад
јако битно, то је оно што се обавезно наглашава, па ето мало…)
ПРЕМИЈЕР… Мирко Марјановић рецимо. На пр. (Случајан узорак.) А
друго, о томе шта би мислили, говорили и радили да је онда у таквом
случају Милошевић увео ОНАКВО ванредно стање (као уосталом и у мали
милион других случајева – да је он оно што су они и пре и касније)…
у ствари, велика би будалаштина била да се пита. Што „викала“ (чух од
неких који су је слушали) „видовита Зорка“ својевремено, било би
страобално. (И питати.) Али, хе, хе, више о лицемерју тек следи…

Елем, не зна се да ли је г-ђа Рашковић пре формирала блок, или Шешеља
напала… мртва трка. Е кад’ га је потпалила да јој узврати, јер је
знала да ће тако бити, онда је ево од прекјуче ма јаакоо фиинаа,
самилосна (помињући му цинично к’о и Вучић здравље, срам да их зато до
века буде) и толерантна, али ето он… Аман људи, зна се да смо као
народ претежно (то се најјасније редовно види по резултатима избора)
пилећег мозга и памћења, али то је све било пре само неколицину
дана…!

Оно јес’ да Шешељ има једну опасну ману. Ма има их више, али ова му
баш загорчава беспотребно живот. (Опасну пре свега за њега самог и све
њему битно и блиско.) А то је што је јако често брутално искрен. Што
ће рећи онда и нетактичан, груб у наступу и склон да каже праву ствар
у погрешно време. Редовно се на крају, одн. много касније,
испостављало да је био у праву, али… Прерано је рекао. Поред „преке“
нарави и још неких особина које су подршка томе, ипак главни разлог за
ту „брзоплетост“ је његов фасцинантан ум. Он једноставно размишља
брзопотезно свеобухватно. Па када крајњи закључак одмах, ем директно,
и изговори – ето проблема… Зато што је већини других несхватљиво. А
пошто им је несхватљиво, онда то и одбацују. Тако да је доживљавао
неке поразе (на изборима на пр.) од бар 100 пута горих. Уколико се
неко запита, а зашто онда ту силну памет није искористио за „српску
добит“ док је био на власти, одговор је врло једноставан – он никада
није био, осим формално, „на власти“. Био је само (неке врсте)
„bodyguard“ социјалистима, када су их и „але и вране“ целе кугле
земаљске, са све Србијом, бесомучно нападале, па ето у таквом моменту
није хтео и он. Напротив, постављао се, тачније гурао себе, као џак за
ударање испред њих. Рецимо да је то питање части, а не власти. Ништа
се битно он заправо није питао, ма како да и њему лично сујета
евентуално не би дозволила да то призна. Него – зашто није добро
проценио неке своје (бивше) најближе сараднике?… Е па знате шта…
Такву беду људску у поступцима је немогуће логички предвидети. То ипак
спада у (неку) фантастику. Мало би превише било очекивати да је и
„видовњак“.

Још једна велика мана му је што полазећи од себе, очекује практично и
од других људи да имају квалитете које има он, па потпуно нереално као
да рачуна на то да су и други (највише гласачи) интелигенције која
може његове закључке да схвати, да и други имају храбрости као он, да
су и други спремни на велику личну жртву за идеале или циљеве, да су
високог морала, да нису „алави“ на паре и спремни да се продају, да су
радни и дисциплиновани као он, да све као и он. Е ту дефинитивно
настаје курцшлус. Јер то једноставно није тако. Дивиће му се под
редовно и највећи непријатељи (наравно тајно, у тишини душе своје),
али ни многи од највећих подржаваоца нису у стању да одговоре на сва
та његова строга очекивања. И шта онда… Због људских (сасвим
нормалних) слабости, сујете и комплекса ниже вредности у односу на
њега, проради на крају и мржња, а са њом и све остало што је окренуто
против њега – тада ступа на сцену. Е да му „дођу главе“ сопствене, а
при том најквалитетније особине које човек може да има… ироније ли и
цинизма живота… Ал’ за то је ипак највише сам крив. Јер лакше је
њему било да разуме мање интелигентне, него мање интелигентнима да
разумеју њега. Па сходно томе, требало је да му буде и „по прилици“
понашање. Узгред, апропо најквалитетнијих особина, може се с’
апсолутним правом поставити питање – а где су ту доброта и хуманост
као саставни део највреднијих људских одлика… Е па овако. Ко је
праведан, тај је и добар човек. (100%) А што се тиче баш хуманости,
емпатије и ост. у склопу тога… Хе, беше давно неки интервју са њим,
када га је један од „грађански-признатих-хуманих“ новинара, са спрдњом
питао: „Какав сте Ви то четнички војвода, када не можете да гледате
клање овце?“ (Однекуд му беше та информација.) На то је он одговорио,
а одавало је утисак некако „дечачки“ набусито и као да се правда:
„Нисам рекао да не могу! Него да ми је тешко то да гледам.“ (Или „није
лако“- не држ’те ме баш прецизно за реч.) Ето, а паметном ће све бити
јасно и апропо његове „суровости“ и „нехуманости“. Као што је паметном
ВЕЋ јасно, да храброст и окрутност немају везе једно са другим. Исто
као и кукавичлук са хуманошћу и племенитошћу. (Тек то!) Само што се он
са својом добродушношћу не „разбацује около“, већ напротив још као
неки дечарац отприлике покушава и да је прикрије. Управо то је и
својеврсна гаранција на ту тему. Све супротно што се тврди у том
смислу чиста је обмана. Уз манипулацију оних искомплексираних, који га
због своје сопствене ништавности не подносе. Крај приче.

(Успут, ауторки овог текста су зуби под контролом, добро одржавани,
скраћено речено лепо је негована, не носи кокарду – нити је има
сакривену у некој фиоци, а ето понешто је и образована. А веровали или
не, чак не припада чланству странке чијег председника толико цени.
П.С. Ово треће лице једнине је онако без везе, није дијагноза. Тако да
без бриге, може се све написано озбиљно схватити.)

Можда овај текст заиста одаје утисак да је некаква „ода“ Шешељу. Али
ипак није то, него је једноставно жива истина, тако упорно и дуго
крајње нељудски негирана, игнорисана или извртана наопачке. А као
истина (и само као истина, без обзира о коме се ради), више него
заслужује да се већ једном јавно јасно и гласно каже. Заслужује и
много више, али ето нека је бар и толико. Па зло и наопако – и хумор,
додуше „црни“…, његови љути противници (као да им је IQ испод 50)
нису успели да разумеју. Зарђале кашике и тако то. (Или се ја то мало
правим блесава, па к’о не схватам да су разумели, него због
манипулације сочно извртали контекст… Ал’ некако ми лепше да их
представљам глупим, него злонамерним, па зато. Уосталом, кад су се
сами поносили оним чега се паметан стиди – на пр. тиме да испадају
глупи, онда што неко други то да им оспорава. Тја.) Јао’ – па тек
„омиљени Милошевићев опозиционар“… А човек лепо и јасно, ем
конкретно, изјавио да је дотични „опозиционар којег НАЈВИШЕ ПОШТУЈЕ“.
Него шта да се ради, глупима је исто омиљеност и поштовање, шта они
знају о неким основним појмовима. Знају само да га и они лично цене
више него сами себе пута и-ха-хаа. Није то лако поднети, треба живети
са тим да највише вреднујеш (инкогнито, што је тек стресно) некога
кога највише мрзиш. Отуд материјала и инспирације на тему тупавог и
трулог спочитавања Шешељу на претек, али услед просто физичке
немогућности да се сви и наведу, онда ево бар још саамо једног
примера. Знате шта? ПАА ООН НЕЕ УУМЕЕ ДАА КААЖЕЕ СЛООВОО Р!!! ХИ, ХИ,
ХИ, ХИ, ХИ! У-ТА-ТААА! (No coment. У ствари, само један мали. Сад,
мање-више што то слово „необично“ изговарају и многи други, а који су
омиљени, али стварно баш  о_м_и_љ_е_н_и  овима са „солидним“ IQ-ом…
Него шта рећи о осталим говорним манама осталих, такође им омиљених –
чак и познатих&признатих радио или тв ВОДИТЕЉКИ И ВОДИТЕЉА… Е неее,
ни нерегуларно „р“ од стране „њихових“ није за примећивање – камоли
истицање као огромне мане. Ма слажем се да није. Сувише је дебилно.)

Ето тако обрадисмо и лиицеемеерјеее. Или тек дођосмо до њега?…
Немогуће је знати, јер га је толико на све стране да му нема ни
почетка, ни краја… У скроз ужи избор спада када су га чувени
„антифашисти“ и „Грађани“ (са све „Грађанкама“, оf course), у јеку
сопствене борбе против „фашизма“, хистерично ОПТУЖИВАЛИ И НАПАДАЛИ да
је Хрват… Е, ‘ај’ нек’ изађе неко на црту овоме са нечим
смешнијим… Чик! (Да не буде забуне – СМЕШНИЈИМ, не духовитијим. Јер
духовито је оно како им је на то одговорио и делом и речима – у виду
„подношења захтева за истрагом“ по том питању, НЕНАКЛОЊЕНОЈ МУ Српској
академији наука, те по резултату изјавио да је, ето, једини научно
доказани Србин.)

Хм, оно беше проблем Шешељу што је по маниру брутално искрен. Тачно,
проблем је. (И непрактично.) Али ипак… сачувај нас Боже више
БРУТАЛНО ЛИЦЕМЕРНИХ!  (Додуше, сасвим практичних. Што ће рећи
ситносопственички користољубивих. Што ће пак рећи и све оно што
подразумевано уз то иде, па на пр.: непоштених, недостојанствених,
кукавица ситних душа, духовно приземних, укратко – о моралној
бижутерији је ту реч.) Е јаој нама и Богу колико их је у Србији, а
управо на Шешељу се најочигледније оцртавају. Одувек и непрекидно.

Но да се вратимо на самопроглашену матицу српских патриота… (Боже
драги како то смешно звучи…) Чим је видела (као и иначе, жена је
увек „у тренду“) у ком правцу се крећу ствари што се тиче националног
набоја, после дуууго времена, А УПРАВО ЗБОГ ШЕШЕЉЕВОГ ДОЛАСКА – ето ње
да спашава Србију… Само не знам где је до тог лета из Амстердама
била… Шта је радила дотле? Ма не него није него – он ће да покрене
скоро комирани народ (и то након оноликог саможртвовања), при том у
свим „главним“ медијима (пиииххх) апсолутно блокиран и игнорисан (на
јад&чемер&бруукууу наших новинара, којима ООН да није био макар
професионални изазов… ал’ ‘ај’ ипак да се не буде на крај срца,
ваљда не би имали гледаност са њим, није актуелан, па зато… чисто
комерцијални разлог… ХААА-ХААААА-ХААААААА-ХААААААААА), дакле све то
и тако, а она ће да буде „стожер“ и „језгро“ у тим истим медијима.
(Пардон – „медијима“.) С’ којим то моралним и политичким
квалификацијама? Или можда боље да се пита – а шта је било када се
пробудила?

Што је можда и најгоре у свему овоме, знала је да то тако неће моћи,
тј. да он (саасвииим оправдано) на то неће пристати – и шта онда? Шта
ће у тим условима (уз већ постојеће јадне ем жалосне) бити са српским
националистима (разједињеним и распарчаним) на будућим изборима? Дакле
свесно је ишла на то да тај, на жалост малобројни део народа, разбије
на старту. (За почетак да им спласне почетничко усхићење и пољуља
вера, услед небулозних дешавања.) Једноставно је, као што је већ
речено на почетку, поставила разорну нагазну мину српској алтернативи
и нади. И заиста није потребно бити њене професије, да се то и „на
прву“ види. Поред Шешеља, па још у овој ситуацији и у ове дане, да
неко други, а поготову она, буде вођа српске патриотске опозиције – па
то је чист противприродни блуд. Шта све не би дали сви остали народи
на овој планети, да је један такав „лик“ као што је Шешељ, њихов…
(Наравно да они мизерни то никад не би признали ни за живу главу :-)))
али то је факат, илити непобитна чињеница – амин.) Ма заборавио би да
хода уз сталне вртоглавице услед константног ношења високо на рукама.
А ми… Као уосталом и што-шта друго како ми. Е зато је ваљда Бог и
дигао руке од нас. Природно се без икакве дилеме зна ко заслужује да
буде, одн. ко је „алфа“. (Небитно да ли је мушко или женско, ради се о
квалитету.)

Па да ништа друго није, где може да буде „нумеро уно“ неко ко на
оптужбе да је Вучићев избор, одговара да га није видела дуго… (Те
онда ваљда – каако је то уопште могуће, с’ обзиром на ту околност…)
К’о да се то ради тако што ће он лично да је рецимо поведе за руку до
фотеље да седне, уз све позирање камерманима… Трагикомедија, нема
даље.

Него ми нису јасни они паметни и поштени момци из Двери и још неки
људи… Да се тако упецају… И зар им је било у реду да не сачекају
човека (још онако исцрпљеног од свега и свачега за ових 12 година) да
бар мало „дане душом“, па да онда попричају са њим о идеји патриотског
савеза, пре него што су, а на његовим крилима заправо, појурили да
оснивају било шта тог типа? Основна пристојност је макар то нужно
захтевала. Морало је да им бар буде сумњиво, што се то није формирало
пре него што се сазнало да Шешељ сигурно долази и пре него што га је
народ онако дочекао. (Само једна дигресија, а због управо поменутог
народа – људи, сећате ли се како је онај плато на Тргу са околином,
некад био мнооого шири? По извештавању ИСТИХ, наравно независних,
новинара, тада, пре двадесет-ак година, тамо је могло да стане од
100.000 до милионче, питајте Вука Драшковића ако не верујете, а сад,
немо’ се љутите, само 3000 душа. Их, ма добро су и прошли, могло је
бити и – само по неки случајни брадати пролазник.)

Заиста се просто намеће питање, да ли ико од српских патриота може да
мисли да је Шешељу (као и Србији, што је битније) мало јада и
лешинарења (непрекидно дуги низ година, са свих страна, из све снаге и
на све начине), од многоглавих српских душмана – па да треба на било
који начин и колико год, још и неко од српских националиста томе да
допринесе. Најблаже могуће речено – нефер, за српски национални корпус
погубно и по Србију разарајуће. И то дугорочно. Једноставно не може
бити за понос и похвалу да само што је најбољи међу нама (и
шиииреееее, што јес’-јес’) после свега И УПРКОС свему, коракнуо у
Србију (без да му се да предност – „како Бог заповеда“), са Сандом
Рашковић Ивић се „наврат-нанос“ оснива (читај: отима), нешто што по
било којој и правди и логици њему припада да покрене. Зато би, а „не
било заповеђено“, сви часни људи требало да буду изузетно опрезни и да
пазе шта раде у неким пресудним моментима, јер би поред осталог некад
можда могли завапити онако како бесчасници типа Вучић, Николић & comp.
никад неће (пошто у часне ни са ч не спадају). Тај вапај је нешто ми
се чини један од најтежих. А гласи: „Куку мени до Бога милога, куд
убих („убих“) од себе бољега…“

НЦ

30. децембра 2014. | СРС @ 11.27 | 2 Comments | Вести

2 Comments »

Pa dveronje su uvek bili neciji basibozluk!Prekjuce dacicev jece djilasov danas vucicev.

#1 | 11. јануара 2015. | Bozidar

Свака част на одличном тексту! Врло објективна и добра анализа!
Ја сам за то да се стане на пут Санди рашковић Ивић и свима који се лажно декларишу као патриоте, а притом се ограђују од српског национализма! Више је него очигледно да се са тзв. „патриотским блоком“ окупљеним око ДСС-а покушава обманути део српских патриота и националиста, а циљ је нанети штету заправо јединој патриотској опцији, а то је др Шешељ и СРС! Таман кад сам помислио да српски душмани више не могу варати овај затупљени народ, појавише се учесници петог октобра, ДСС и Двери и почеше глумети некакве родољубе! Њихова специјалност је продавање магле. Е Србијо….

#2 | 13. јануара 2015. | Миљан Марјановић

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

11 гостију прегледа сајт