Српски националисти

Милош Ушљебрка: Султан и Шеик у борби за бољу Србију

milos usljebrka

Свакодневна медијска торутра еврофанатика обасипа нас разним предизборним триковима и обмана, у настојању да партије подређене западним режимима освоје довољан број гласова потребан за промену Устава. У тој тортури наравно предњачи Александар Вучић, што се и може очекивати од једног „најевропљанина 2012“. У мору лажи и подвала, мени као студенту архитектуре, остала је упечатљива прича о такозваном Београду на води.

Задњих месеци, медији су препуни прича о српским избавитељима са средњег истока, који попут суперхероја долазе у последњем тренутку, и нашу „трагедију“ претварју у причу са срећним крајем. Ова иронична приповетка, попут оне о борби против тајкуна и лова на вештице, измученом српском народу замазује очи пред крупним историсјким догађајима чији смо неми сведоци. Наиме, фамозни шеик Мухамед бин Зајeд, Фејсбук пријатељ првог подпредседника Владе, одлучује да после краћег ћаскања дође у ту далеку и непознату Србију, и свом пријатељу помогне у недаћама. Међутим, интересантна је чињеница да је управо отац блиског нам шеика, већ остварио контакте на територији наше земље. Не тако скоро, али не ни тако давно да би забоавили 1999. годину и рат на Космету са терористичком ОВК-а чији је он био финансијер. И сам „српски“ шеик је био гост Приштине. Наиме, пре него што се јавила љубав према Вучићу, шеик је био гост Атифете Јахјагу, председнице тзв. Републике Косово. До каквог (не)споразума је дошло, остаје нам да зкључимо.

Међу гомилом поклона, којим шеик обасипа Србију и њеног султана са титулом првог подпредседника Владе, издваја се онај са шаргарепом. И то не обичном, већ шаргарепом виском 200 метера. Шеик и султан, уз помоћ мегатренд стручњака Небојше Стефановића, одлучују да шаргарепу и пратеће садржаје сместе на место садашње железничке станице, а цео „пројекат“ назову Београд на води. Ништа мање звучно од својевременог „Еурополиса“ Мире Марковић. Занимљиво би било обавестити првог подпредседника Владе да је његово откриће Београда на води, заправо старо више деценија. Наиме, идеја о „спуштању“ Београда не реке, и изградњи Сафског амфитеатра, је тема којом су се бавили многи српски архитекти. Овим простором, као културним, туристичким и трговинским центром, а пре свега будућим симболом града, 90их година активно се бавила и САНУ.

Како то и бива у тоталитарним режимима, мишљења других и стручнијих се занемарују, а став идејног вође о ма ком питању беспоговорно прихвата. Управо по том принципу, први подпредседник Владе нас обавештава да су он и пријатељ му шеик, уз стручну консултацију дипломираног свестручњака Небојше Стефановића, одлучили да нови симбол нашег града буде Абу Даби шаргарепа. Како је шеик изразио жељу да своје будеће ремек дело посматра из споственог апартмана у споственом хотелу, а да уједно буде тик уз свог Фејсбук пријатеља, султан Вучић одлучује да ту жељу испуни. Обећава му зграду Генералштаба у Улици Кнеза Милоша. Опет амнезија мучи султана српскога. Заборавља Вучић шта је говорио 1999. године, у време када је зграда Генералштаба као и цела наша отаџбина била мета злочиначког Нато пакта, којем се данас беспоговорно клања. Међутим, султан се бар за сада прерачунао. Зграда Генералштаба је одлуком Влада из 2006. године проглашена спомеником културе, тако да ће први подредседник за обећани мираз морати да потражи другу локацију. Препоручио бих да му додели дедовину у Бугојну, за коју је, како сам истиче дубоко емотивно везан.

Нису првом подпредседнику више свете ни жртве бомбардовања. Није му свето ни Лазарево Косово, које је заједно са великом везиром Дачићем, предао Хашиму Тачију, који је пред правосудним органима Србије осуђен за ратне злочине 1999. године. Избори 16. марта су заправо реферндум. Референдум на којем се бира између страначких војски еврофанатика са једне стране, и Српске радикалне странке са друге. Политика Српске радиклане странке најбоље се осликава у Војиславу Шешељу, који се 11 година бори управо против оних газда из Брисела који командују домаћим еврофанатицима. Као што Војислав Шешељ није пристао на нагодбу са хашког казаматом, тако ни Српска радикална странка не пристаје на издају, пљачку, лажи и подвале прозападних режима. Скупштина без српских радикала почиње да личи на неми филм, у коме се серијски штанцују бриселски налози, а да против тога нема ко да дигне глас.

Зато, вратимо радикале у парламент! Вратимо Шешеља у Србију!

Милош Ушљебрка

Председника Савета за омладини и спорт СРС Раковица

11. марта 2014. | СРС @ 16.33 | Leave a comment | Мишљења

Нема коментара »

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

16 гостију прегледа сајт