Српски националисти

Не треба нам Николић као мусавија варијанта Тадића

Са СНС нема сарадње, а са осталим опозиционим странкама тек кад утврдимо порекло имовине њихових лидера и тајкуна. Последња истраживања јавног мњења показују да се Двери приближавају изборном цензусу или га чак и прелазе. А председнички кандидат ове странке на предстојећим изборима Владан Глишић у интервјуу за Пресс каже како то доноси „један потпуно нови образац бављења политиком“.

– То значи принципијелно, доследно вођење политике, без трулих компромиса, без лидерског наметања, и што је најбитније, најзад ће велики део српског народа и грађана Србије имати некога ко ће их представљати и бити њихов глас – каже Глишић за Пресс.

Тврдите да страначко растакање Србије постоји од почетка вишестраначког система, а не само од 5. октобра 2000. Чиме то аргументујете?

— После петооктобарског преврата страначко-тајкунски паразитски систем добио је на својој видљивости и своје пипке је пустио у све сфере живота у Србији. Међутим, корени свега тога постоје од тренутка када је направљен овакав вишепартијски систем у Србији, а то је било пре 22 године. Већ тада су странке постављене као лидерске фирме, са потпуно негативном селекцијом унутар странака, са масовним учлањивањем, чији чланови очекују да им државна управа буде плен по оствареном изборном успеху и са потпуним одсуством свести о томе да је национални и општи интерес изнад партијских и личних рачуница.

Критикујете партијско запошљавање, корупцију у здравству, уништавање домаћих банака, индустрије и пољопривреде. Јесу ли томе узрок само „уједињени монополи“ или има још чинилаца?

— Многе негативне процесе које сте навели узроковало је и ратно наслеђе, као и наслеђе дугогодишњих санкција наметнутих Србији. Међутим, Двери су једине доследно именовале суштинског кривца за све невоље нашег друштва – уједињене монополе Србије. И није случајно што се једна од режимских странака зове врло слично – Уједињени региони Србије. То је наравно, изборна камуфлажа за Динкића и његов Г17 плус, странку која је толико озлоглашена да је морала да промени име како би се поново појавила на изборима. Уједињени монополи Србије су они који владају Србијом и пљачкају је, а то су страначки лидери који раде за домаће тајкуне који служе страним банкама и корпорацијама и на чијем челу су амбасадори и обавештајне службе држава НАТО и ЕУ. Све то имате садржано у Динкићевој структури и целом садашњем режиму, који пред изборе открива да је Србија заточеник страначког запошљавања, да нам је привреда уништена, да су нам потребне домаће банке и да би Русија могла да буде стратешки партнер – а сами су најодговорнији што је стање тако црно.

Двери су својевремено најавиле ревизију спорних приватизација, а сада вам се и Европска унија у томе прикључила. Је ли та ревизија изводљива, ако видимо искуство других земаља?

— Двери доследно захтевају да се изврши ревизија спорних приватизација, али и да се кривично и материјално казне они који су те приватизације извршили као и они који су им то омогућили. То што је то наизглед и захтев ЕУ, то је врхунско лицемерје. Разлог зашто таквог преиспитивања није било у другим државама источне Европе и јесте што је баш ЕУ подржавала политичаре и тајкуне који су најодговорнији за пљачкашку приватизацију.

Кажете да су власт и опозиција исто, део јединственог интересног система… У чему су исти?

— Власт или, како ми кажемо, режим свој континуитет обележила је спровођењем политике да пут Србије у ЕУ нема алтернативу – последица тога су уништена привреда, дужничко ропство, потпуна пониженост Срба у Србији и на Балкану, демографска катастрофа у којој смо изгубили 400.000 људи у време такве политике и најзад промоција хомосексуализма и разарање породице и породичних вредности у свим сегментима друштва. То је резултат политике „ЕУ нема алтернативу“. С друге стране, код дела опозиције нема јасне свести да се борба против ЕУ колонијализма мора водити у свим сегментима друштва и да је борба против геј параде и тајкуна једнако важна као и борба за КиМ у саставу Србије. Али, највећи проблем је са највећом опозиционом странком. СНС, који претендује да смени демократе и Тадића, отворено признаје да за наставак политике ЕУ нема алтернативу, о потреби да се НАТО из Србије избаци немају храбрости да се изјасне, Хашки трибунал као антисрпску институцију не помињу, а геј параду прећутно подржавају. И уз то имају дивне односе са Милом Ђукановићем, Јанезом Јаншом, муфтијом Зукорлићем, тајкунима и НАТО амбасадама. Двери се залажу за смену Тадићевог режима, али и за демонтажу НАТО система у Србији и најмање што нам је потребно после ових избора јесте мусавија варијанта Тадића у лику Томислава Николића.

У претходним годинама Двери су изводиле по 10.000 или 20.000 људи на улицу, на демонстрације поводом отцепљења Косова или геј параде. Да ли сматрате да је време улице прошло за Двери или задржавате право на овакву политичку борбу?

— Двери су у својој борби увек користиле ненасилна средства и на уличним демонстрацијама које смо организовали и које су биле масовне никада није било разбијања, позивања на насиље или неког другог насилног инцидента. Уличне демонстрације су и даље легитимно средство политичке борбе, али ће их Двери користити ненасилно.

Двери траже да се аутономија Војводине укине. Који су вам аргументи за ово: геополитички, национални, економски, демократски…?

— Аутономија Војводине мора да се преиспита из разлога смањења непотребне бирократије и непотребних посредника између државе и грађана. Србија је мала земља са малим бројем становника и зато су бесмислена свака додатна регионализација и аутономије. Ефикасна и економична државна управа подразумева да између грађана и буџета буде што мање посредника који ту паразитирају и уграђују своје привилегије. Двери се залажу за јаку централну власт и јаке локалне самоуправе. Ово је разлог рационалности државног устројства, али на њега се надовезују и сви остали национални, привредни, геополитички и идентитетски разлози.

По вама су „европске интеграције“ илузија, а једино су битне српске интеграције. Како ћете то у пракси спровести?

— Глобализација је процес који омогућава свим људима и свим народима света да се повезују информатички, идентитетски, културолошки, медијски и привредно и да делују као јединствен организам без обзира на физичку удаљеност и државне границе. У том смислу и наше приоритетне, српске интеграције подразумевају такву умреженост Срба из Србије, српских земаља, али и дијаспоре, у којој је огроман потенцијал за развој и саме Србије. Најзад, када геополитичке околности то омогуће, Срби треба да се интегришу и државотворно, и то није никакав проблем Дверима да заступају као део своје политике.

Шта мислите да је будућност Црне Горе, а шта Републике Српске?

— Црна Гора ће се вратити свом српском идентитету а онда и државној интеграцији са Србијом и Српском и то неће бити проблем за националне мањине пошто ће традиција мултикултурализма коју Срби баштине кроз векове бити гаранција за права и Црногораца, Бошњака, муслимана, Хрвата, Рома и осталих који тамо живе. Република Српска, чим се ослободи НАТО окупације, постаће једно са Србијом, што је жеља свих људи с оне стране Дрине.

Шта је ваш став о рехабилитацији Југословенске војске у отаџбини и ђенерала Михаиловића? Је ли то битно питање за будућност Србије?

— Нема пристојног друштва и нормалног народа ако се страшне неправде из прошлости не исправе и лажи не расветле. Зато Двери траже повратак имовине онима које су титоисти опљачкали а чију имовину још данас узурпирају потомци тих титоиста. Двери захтевају и откривање свих масовних гробница људи страдалих од Титових егзекутора и њихову пристојну сахрану. И најзад, део тог пристојног оздрављења нашег друштва јесте и истина о два оружана антифашистичка покрета у Србији, тј. истина да су равногорци били антифашисти који су се оружано супротставили најмодернијој европској интеграцији тог времена – Трећем рајху, и да су због тога страдали и они и њихове породице. Та неправда мора да се исправи и зато је потребна потпуна рехабилитација ђенерала Михаиловића и равногорског покрета. Без тога ми и даље живимо у титоистичкој лажи, а такви немамо право на будућност.

Као гимназијалац били сте против Титовог режима, па чак и политички затвореник. Данас сте опет у опозицији – шта се то за вас није променило ових 30 година?

— Тужно је, а за неке људе и страшно, то што већ више деценијама гледамо оне који су били ватрени титоисти како постају ватрени националисти, а затим и ватрене евроунијате. Њихова константа и оно што никада нису мењали јесте спремност да се служи било ком господару само да се обезбеде привилегије и власт над сопственим народом. Чинећи овако, они су непрекидно били спремни да раде против свог народа, што су чинили све ово време, у исто време бесомучно пљачкајући све нас. То је оно што се није променило и због чега сам још увек и све време антирежимски, али и антисистемски опредељен. И то је тренутно једина државотворна позиција.

Двери критикују владајућу коалицију, јер питање Косова и Метохије измешта из Савета безбедности УН у надлежност Европске уније. Шта смо, по вама, изгубили доласком Еулекса?

— ЕУЛЕКС је смоквин лист који је требало да покрије голу истину да је овај режим Косово и Метохију препустио НАТО окупатору и Тачијевим злочинцима. Народна власт за коју се Двери залажу одмах би прекинула сарадњу са ЕУЛЕКС-ом, укинула му легитимитет и захтевала да се питање КиМ врати у Савет безбедности ОУН, где једино имамо савезнике.

Истрајавате на враћању нашег суверенитета на Косову и Метохији, али мање причате о историјском помирењу Албанаца и Срба… Шта би било дугорочно решење за јужну покрајину?

— Срби и Албанци морају да нађу начин да заједнички живе на простору КиМ. Али услов свих услова је да Албанци одустану од спровођења политике етничког чишћења Срба са тих простора, а то је политика коју спроводе вековима било под Турском, било под нацистичком или НАТО заштитом. Такође, у име Албанаца не могу да преговарају ратни злочинци какав је Тачи. Албанци морају да покажу цивилизацијску свест и да смене, а онда и процесуирају своје ратне злочинце. Оно што сви добро обавештени о приликама под Тачијевом влашћу знају јесте да би много Албанаца више волело српску државу на КиМ него криминалце који њима данас владају. У тој чињеници је потенцијал за будућу сарадњу са тим делом албанског народа.

Једина смо земља која није отворила политичке досијее, имамо култ Јосипа Броза и даље у Београду. Одакле то?

— Тајни досијеи нису отворени из два разлога. Први је што су људи који су кршили људска права на најстрашнији начин (попут Јова Капичића) део владајуће елите, а неки који су обликовали тоталитаризам титоистичког система (попут Латинке Перовић, разних Кркобабића и Мићуновића) данас и конкретна власт у Србији. Други разлог је могућност да се тако открије и разграната мрежа људи који раде за обавештајне службе држава ЕУ и НАТО. И у култу Броза, који је још увек очуван, садржана су оба наведена разлога.

Зашто Двери критикују Хашки трибунал?

— Хашки трибунал је срамота за правну цивилизацију. Направљен је да прекраја историју Балкана како би удовољио империјалним циљевима НАТО-а. У његовим казаматима убијани су Срби. Аболирао је од одговорности најмонструозније злочинце над Србима, а српским лидерима суди за деликт мишљења и слободе говора. Двери Хашки трибунал сматрају Гестапоом 21. века.

Двери најављују нови закон о језику и писму. Да ли је стање толико драматично?

— Када су Немачка и Аустроугарска окупирале Србију 1915. године, једна од првих наредби била је да се забрањује ћирилица као званично писмо. Ако бисмо данас погледали како изгледају натписи фирми у центру Београда и по многим градовима Србије, изгледало би да та окупација још увек траје. Стање је толико драматично да би прва мера нове народне власти за коју се Двери залажу била укидање последица ове окупационе наредбе из 1915. године. Зато предлажемо доношење закона који ће то учинити.

Ваш покрет је активан на интернету и социјалним мрежама. Које су политичке моћи, а која ограничења нових технологија?

— Интернет је средство које може бити употребљено за борбу против медијске блокаде Двери која је трајала скоро 12 година. Овај вид виртуелне комуникације има низ мана, али у смислу алтернативног канала обавештавања и политичке борбе он је једно од средстава које нама омогућавају видљивост и мобилизацију људи који нас подржавају.

Где видите могућности за постизборне коалиције?

— Са режимским странкама нема могућности постизборне коалиције. Са СНС која жели да настави спољну и унутрашњу политику садашњег режима такође нема могућности за постизборну коалицију. Што се тиче осталих странака опозиције потребно је прво да утврдимо порекло имовине њихових лидера и тајкуна, па када будемо сигурни да имамо посла са поштеним људима, могућа је постизборна коалиција на начелима Новог народног договора. ЛДП, наравно, сматрамо странком режима и са њима такође нема сарадње.

Као економски програм Двери најављују рушење увозних монопола и улагање у домаћу производњу. Колико ће по вама бити потребно времена за опоравак привреде?

— Може се само наслућивати колико је уништена домаћа привреда дивљањем увозничког лобија који држе домаћи тајкуни и подржавају стране корпорације. Двери знају да то мора да буде окончано одмах како би рок опоравка домаће привреде био краћи.

Шта је најважнија лекција коју сте у ових четврт века научили у политичкој борби?

— Доследност је најбоља политика. Наравно, човек може да промени неке ставове у времену великих промена, али ако промени основне вредности на којима баштини своју политичку акцију, онда се поставља питање да ли је он у политици да би остварио неке идеје или користи идеје да би остварио себе. Лично мислим да онај ко жели да се оствари само у политици није добар ни за политику.

Какав бисте председник били?

— Председник по мери нашег народа и одговоран само својој отаџбини.

Аутор Данијела Луковић, Пресс

20. априла 2012. | Редакција @ 19.41 | Leave a comment | Вести

Нема коментара »

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

7 гостију прегледа сајт