Српски националисти

ДВЕРИ: Злоупотреба оставке

Наводно скраћивање мандата председника Република под видом оставке зарад одржавања превремених председничких избора представља тешку злоупотребу института оставке и далекосежно нарушавање уставног поретка. Правно и политички исправна оставка може се поднети само из два разлога:

1. Због озбиљно нарушеног физичког или менталног здравља и тиме проузроковане неспособности за обављање председничке или неке друге јавне дужности и

2. Због осећања кривице за почињене грешке и промашаје у политици која се води и властите одговорности пред бирачима од којих је добијено поверење за обављање неке јавне дужности.

Да је предсеник Борис Тадић поднео оставку из првог разлога, то би било примљено са великим разумевањем, будући да су и лаици, а не само лекари, запазили да му је здравље озбиљно нарушено. Да је поднео оставку због осећања кривице и одговорности због очигледних неуспеха у политици коју је водио, то би у јавности било примљено као високо моралан чин и другима пример за углед. Он је, међутим, поднео оставку у последњи могући час да би самом себи као кандидату наместио најповољнији тренутнак за учешће на председничким изборима. А таква сврха оставке је очигледно противуставна, што се лако може показати.

Важећи систем власти, утврђен Уставом од 8. новембра 2006. године, није парламентаризам него мешовити систем власти, који се још од Де Гола и француског Устава из 1958. године назива и полупредседничким системом. У таквом систему намерно је утврђена различита дужина парламентарног и председничког мандата, да би се у дужем периоду времена избегао тзв. interregnum – стање у којем је кључним државним органима (парламенту и председнику републике) истекао мандат, а нови још нису изабрани. Из тог разлога важећим Уставом је у нас утврђено да мандат председника Републике траје 5 година, а народних посланика 4 године, тако да се тек сваких 20 година може догодити да се у исти мах одржавају и парламентарни и председнички избори. А како се због пада или оставке Владе парламентарни избори могу и раније одржати, мало је вероватно да би до ове коинциденције парламентарних и председничких избора могло доћи и двадесете године по ступању на снагу важећег Устава.

Уз то се у полупредседничким и парламентарним системима традиционално примењују битно различита мерила за подношење оставке председника републике и владе, која доводи до превремених избора. У начелу, председник републике никада не може подносити оставку да би себи удесио најпогодније време за свој излазак на председникче изборе и добијање још једног председничког мандата, и то се, колико је то нама познато, никада није догодило ни у једном добро уређеном полупредседничком систему. За владу, међутим, важе правила која су примерена парламентаризму, па стога она у свако доба може поднети оставку и тиме изазвати превремене парламентарне изборе ако процени да тиме има веће изгледе да победи. Тако је Маргарет Тачер после победе над Аргентином у рату за Фокландска острва одмах расписала превремене парламентарне изборе и надмоћно победила. Стога би се у нас парламентарни избори могли расписати и раније, иако то није учињено, док се оставка председника Тадића није смела злоупотребити да би се истовремено са парламентарним одржали и превремени председнички избори и да би се он на њима надметао за трећи председнички мандат.

Коначно, Тадићева намера да на превременим председничким изборима добије и трећи председнички мандат у очигледној je супротности са важећим Уставом, чијим је чланом 116 ставом 3 изричито утврђено да „нико не може више од два пута да буде биран за председника Републике“. Једва да треба рећи да је Тадић већ два пута биран за председника Републике, те да стога не може за тај државни положај бити биран и трећи пут. Приликом доношења Устава од 8. новембра 2006. године он је то добро знао, па се стога побринуо да само у свом случају обеснажи ову уставну забрану. То је учињено Уставним законом за спровођење Устава Републике Србије, који је донет 10. новембра 2006. године, два дана после доношења важећег Устава. Чланом 18 овог Уставног закона, који има карактер интерпретативне одредбе, речено је да ће се „избор председника Републике из члана 3 став 2 овог закона (до 31. децембра 2007. године) сматрати првим избором у смислу члана 116 став 3 Устава“. Био је то прави lex individualis јер се искључиво тицао Бориса Тадића, који је имао већ један председнички мандат пре доношења Устава 2006. године.

Овај lex individualis – члан 18 Уставног закона за спровођење Устава Републике Србије – јесте противуставан, пошто се члан 116 став 3 овог Устава, који забрањује трећи председнички мандат, могао укинути или изменити само на начин који је овим Уставом предвиђен за промену Устава (члан 203). Наиме, да би се променио члан 116 став 3, којим се уређује власт, сходно члану 203 ставу 7 и 8 Устава, била је потребна не само одлука двотрећинске већине од укупног броја посланика, него и потврда већине бирача који су изашли на републички референдум. Приликом доношења поменутог Уставног закона никаквог референдума није било, што значи да је он акт ниже правне снаге од Устава, те да се њиме није могла суспендовати и променити ни једна одредба важећег Устава.

Саопштење Двери, које је написао Коста Чавошки, поводом оставке Бориса Тадића и расписивања превремених председничких избора.

10. априла 2012. | Редакција @ 07.24 | Leave a comment | Анализе

Нема коментара »

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

5 гостију прегледа сајт