Српски националисти

Двери: Писмо родољубима!

Српски родољуби,

Сада се обраћамо вама, који живите и дишете Србијом. Обраћамо вам се, јер знамо да има неких који пред ове изборе не знају за кога да гласају, или, ако су чули за Двери – Покрет за живот Србије, имају извесне сумње с њим у вези. Сумње се тичу извесних области нашег деловања, и на многе од њих ми смо одговорили, почев од оне увредљиво комичне будалаштине да нас „финансира Ђилас“. Па ипак, не желимо да вас оставимо у недоумици и да вам не понудимо критеријум на основу кога можете да расудите – да ли су Двери прави потенцијал нашег родољубивог покрета, или су само људи који причају празне приче. Христос је рекао да се свако дрво по свом плоду познаје, и зато погладајте, бар делимично, плодове нашег патриотског рада.

Године 1999, два месеца пре почетка НАТО бомбардовања, троје студената Филолошког факултета у Београду покренули су часопис Двери као гласило студената србистике. Веома брзо, часопис је почео да се бави и низом других тема, невезаних за чисту филологију. Изашло је преко 40 бројева Двери, у којима су обрађиване теме којима се углавном није бавио нико други: почев од темата посвећених великанима новије духовне историје Срба (Светима Николају Жичком и Јустину Ћелијском, блаженопочившем патријарху Павлу), преко оних о великанима православне културе (Достојевском, Солжењицину, Црњанском, Марку С. Марковићу), значајним личностима наше историје (Николи Тесли, ђенералу Дражи), до „врућих“ и прећутно забрањених тема какве су комунистички злочини над Србима од 1944, српско национално питање данас, истина о Сребреници, НАТО геноцид над српским народом, Јасеновац и други концлогори у НДХ, пад Српске Крајине 1995. године, технолошки тоталитаризам (од електронских легитимација до „Великог Брата“), бројева какав је онај о нацизму (где је непобитно доказано да је нацизам финансиран са Вол Стрита и да је плод терминалне кризе капитализма) и, наравно, Европска Унија (којој је био посвећен читав један број Двери у коме је јасно и гласно речено да је Косово ИЗНАД Европске Уније, и да ми немамо шта тамо да тражимо). Да не заборавим: још 2004, Двери су објавиле „Паланку философије/ Књигу о говору мржње на све што је српско“, први, макар и скромни, одговор на Константиновићеву „Философију паланке“ и другосрбијанштину, до тада недодирљиву (била је то књига потписника ових редова). И ту је, наравно, јасно речено да Европска Унија није ни нужност, ни благодет Србије, а може да јој буде проклетство (о томе је писао др Срђа Трифковић). Сви бројеви Двери изазивали су велику пажњу читалаца, а стратегија жутокраких је била да их прећуткују.

Сваке године, почев од 2001, Двери су организовале свесрпске саборе омладине, углавном у манастирима и светињама широм српских земаља. На основу дверјанског НВО рада, заснованог на идеји свесрпских интеграција, настала је „Српска мрежа“ патриотских НВО из Србије, Црне Горе, Србске и Расејања. Године 2008, дан пре проглашења срамне „независности“ Косова, Двери су, у сарадњи са другим патриотским НВО организацијама, направиле ипсред словеначке амбасаде протестни скуп „Остаће наше“, који се завршио достојанственом шетњом против србомрзачке политике Империје НАТО.

Такође, Двери су, углавном на Машинском факултету Универзитета у Београду, али и широм Србије, организовале преко 350 трибина на разне теме, које је видело на десетине хиљада људи. То су чинили и у другим градовима: године 2007. добили су, за своје трибине циклуса „Летње духовне вечери“ у Чачку награду за најбољи програм летњих дана културе у овом граду.

Покренули су и своју видео-продукцију и пробијале медијску блокаду у којој се Србија под неотитоистичким режимом Бориса Тадића обрела. На њиховим трибинама и у њиховим емисијама учествовали су, између осталих, и патријарх Павле, низ епископа, свештеника и монаха, не само Српске Цркве (нарочито је било запажено гостовање јеромонаха Дамаскина Кристенсена, писца житија оца Серафима Роуза), Жарко Видовић, Матија Бећковић, Ђорђе Јанић, Предраг Р. Драгић Кијук, Љубомир Протић, Александар Липковски, Гојко Ђого, Коста Чавошки, Мирослав Тохољ, Данило Лазовић, Љуба Манасијевић, Душан Савић, Коста Николић, Бојан Димитријевић, Милослав Самарџић, Радован Калабић, Срђа Трифковић, Славко Пановић, Антоније Ђурић, Никола Милошевић, Мило Ломпар, Славенко Терзић, Јован Делић, Саво Штрбац, Светлана Велмар-Јанковић, Дејан Мировић, Слободан Антонић, Љиљана Чолић, Милош Кнежевић, Гордана Живковић, Драгомир Ацовић, Александар Павић, Василије Крестић, Игор Ивановић, Србољуб Живановић, Милан Петровић, Александар Трифони, Светозар Радишић, Радомир Наумов, Милан Туба, и многи, многи други.

Доводили су и учеснике отаџбинских ратова 1991–1995. и 1999, угледне официре, родољубе свих опредељења. Борили су се и проти неправди Хага, правили трибине о Радовану Караџићу, учествовали на скуповима у одбрану др Војислава Шешеља, итд.

Имали су јасна правила о сарадњи са патриотским странкама – са жутокракима нису никад сарађивали. Године 2008, представнци америчке амбасаде тражили су сусрет са дверјанима: услов дверјана је да сусрет буде јаван, о чему су, кад је одржан, одмах обавестили јавност (зато их нема у „Викиликс“ депешама, осим кад их Мери Ворлик, у разговору с патријархом Иринејем, помиње у негативном контексту).

Њихова заслуга је и формирање „Покрета за живот“, чији је циљ био борба против беле куге у Србији. Снимани су спотови, држана предавања, а изашао је и број Двери о одбрани и последњим данима наше породице. Са предавањима о заштити права на живот од зачећа, Двери су обилазиле основне и средње школе, као и факултете, причајући младима о култури живота и светињи нерођеног детета, а борећи се против културе смрти и аутогеноцида.

Када је срамна власт жутокраких у Србији кренула са парадама хомосексуалаца, Двери су организовале „Породичне шетње“, мирна окупљања преко 20 000 хиљада људи (у укупном збиру 2009. и 2010. године), чији је циљ био да се протестује против културе смрти пројављене кроз наметање онога што је Владан Глишић назвао „идеологијом хомосексуализма“.

Двери су се бориле за истинске демократске вредности: 12. јула 2008, чим је жутокрака коалиција „За европску Турску“ (пардон, „Србију“!) почела да гуши слободе, Двери су направиле трибину „Опело за демократију“ (учесници: Коста Чавошки, Слободан Антонић, Зоран Аврамовић, Славенко Терзић и Горан Петронијевић).

Двери су се бавиле и просветитељским радом у Расејању, држећи предавања и сабирајући, пре свега, младе Србе око заједничких патриотских циљева. Све време су подржавале наш народ у српској држави с оне стране Дрине, али и нашу браћу у Црној Гори, која су се нашла на удару режима Мила Ђукановића

Двери су се бавиле и хуманитарним радом, за који су, децембра 2007. године, добили специјалну плакету „Вечерњих новости“ за најплеменитији подвиг године: у образложењу награде стоји да су Двери својим активностима „спречили затварање Народне кухиње у општини Ново Брдо/…/Спречена је хигијенска катастрофа у српским енклавама, где становништво често нема ни струје, ни воде“.

Двери су се показале и као еталон религиозне толеранције (која никад није била исто што и екуменизам, религиозно офарбани глобализам): са традиционалним верским заједницама организовале су скупове о одбрани породичних вредности. Настојали су да, увек и свагда, износе истину о смислотворним координатама свог народа, који никад није на силу наметао веру другоме и који је умео да живи и са људима других вера у слози и миру. (Између осталог, Двери су стално водиле борбу против другосрбијанских лажи о наводном „антисемитизму“ српског народа).

За све време свог рада, били су под присмотром агената НАТО Империје у Србији, који су их оптуживали за све и свашта, па чак им претили и забранама. Одолели су, хвала Богу.

Родољуби Србије!

Сви ви, којима је стало до наше заједничkе будућности!

На Ђурђевдан 2012. имаћете за кога да гласате – за Двери, покрет који се, као НВО организација, никад није обрукао, ни издао Српство. У овом тренутку, нас подржавају и најчеститије организцације из других српских земаља – „Избор је наш” из Српске и Српско народно вијеће из Црне Горе, као и многобројна угледна имена српске дијаспоре. Они знају да се боримо за Српство где год Срба има, и да од те борбе нећемо одустати. Ми нисмо паметнији од осталих на политичкој сцени Србије – ми само нисмо потписали уговор са ђаволом; ни кад су нам нудили да се не бавимо шкаљивим темама, попут Сребренице, ни кад су нам нудили да, протестујући против геј параде, не организујемо Породичну шетњу – нисмо их слушали, јер бисмо изневерили Бога и Српство. А ми верујемо само у Бога и Српство.

На Ђурђевдан будимо заједно, јер Србија то од нас очекује!

МИ НИСМО ПАРТИЈА – МИ СМО ПОРОДИЦА!

30. априла 2012. | Редакција @ 22.58 | 2 Comments | Мишљења

2 Comments »

ако сте за српство и православље,због чега сте против владике Артемија?много су Вас узурпирали екуменисти…

#1 | 3. маја 2012. | Срђан

Питање из публике:

„Шта мислите о покрету Двери”?

Деретић одговара:

„О покрету Двери ја не мислим ништа добро”.

„Зашто?”, долази питање из публике.

Деретић:

„Па зато што… они су се ухватили за скуте ових попова унијата. Из тог разлога ја нисам био позван ни на једно предавање на машинском факултету, зато што сам против унијаћења. И сада, ко их финансира? Они сад пумпају навелико, и ниједан став њихов није јасан ни коначан.
По питању Европске Уније они кажу са Европском Унијом треба опрезно преговарати. Шта то значи?!

Ко њих финансира?

Они су највећа превара данас.”

Овако је изгледала биографија Владана Глишића до скоро:

http://www.facebook.com/photo.php?fbid=127077727422938&set=a.111157655681612.13038.100003621351889&type=3& theater

А онда су исту „нашминкали” како би обрисали његово политичко деловање задњих 20 – так година ( јер Двери тврде како су „људи који нису до сада учествовали у политици” и како су сви који су задњих 20 година учествовали у политици ИСТИ), као и како би обрисали како је гоподин Глишић био један од вођа „протеста и демонстрација до 5. октобра 2000. године ( стипендираних од стране страних обавештајних служби, сороша и Ватикана) – и тако смо добили ”нашминканог„ г. Глишића као кандидата Двери за Председника Србије.

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dverjani/vladan-glisic/

Али и поред брисања нечасне прошлости г. Глишића (садашњост још не могу да обришу) остало је довољно података за сваког иоле пажљивијег посматрача

* Правни саветник у Центру за велике пореске обвезнике при Министарству финансија Србије
* Заменик јавног правобраниоца Градске општине Раковица.

Па је и на основу тога довољно за запитати се:
КО , ДАНАС У СРБИЈИ, МОЖЕ ОТВОРЕНО БИТИ ПРОТИВ ОКУПАТОРСКОГ РЕЖИМА Б. ТАДИЋА А ДА БУДЕ НА ВИСОКОМ ПОЛОЖАЈУ МИНИСТРСТВУ (и то још финансија) ИЛИ У ПРАВОСУЂУ ? -када се зна да су то места за политичке послушнике или чланове!

Али очигледно да неко кога су 2000-тих плаћали ЦИА, Сорош и Ватикан и сада плаћају ти исти – ОНДА У ОВАКВОЈ ДРЖАВИ МОЖЕ.”

#2 | 4. маја 2012. | жртва транзиције

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

5 гостију прегледа сајт