Српски националисти

Срби Крајине под терором Европе

Преносимо у целости писмо Владе Републике Српске Крајине у прогонству дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији:

Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их, како је најављено у ноти бр. 1379/11, 9. 9. 2011, подсети, да бивше колонијалне
силе Западне Европе примењују против српског народа, последњих 20 година, све оно што су чиниле и у претходним столећима, а истовремено подржавају хрватску државу, која им је само полуга у том антисрпском настојању.

Влада РС Крајине уверава дипломате у Београду, да Европска унија запоставља допринос светској културној баштини Срба из Републике Српске Крајине, који су, од 15. столећа, имали своје државотворне установе (српску самоуправу) у Млетачкој Републици (Италија), Мађарској и Аустрији. Етничке и историјске земље Срба Крајине су данас у саставу Румуније, Мађарске, Србије и Хрватске. Срби Крајине су, од 15. до краја 19. столећа били најбројнији у војсци Мађарске и Аустрије (Хабсбуршке Монархије), држава које су се на Балкану и у Средњој Европи сукобљавале с колонијалном Турском. Уместо да западноевропске државе посвете овом периоду европске историје дужну пажњу, да Србима Крајине признају историјске заслуге и да спрече присвајање српске културне баштине – што се чини (и данас) од стране научних установа у Румунији, Мађарској, Хрватској, Италији и Аустрији, чланице Европске уније су задужиле Хрватску – да она, од 1990. до 1995, обави нови злочин геноцид над Србима, уз прогон око 800.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, а 30.000 Срба је покатоличила и прогласила их Хрватима.

Колико је овај хрватски злочин геноцида био ослоњен на давни европски програм против Срба у Републици Српској Крајини, показује и закон у Аустроугарској 1907. године. Тада је ова држава имала у свом саставу
данашњу Словенију, Хрватску, Републику Српску Крајину, Босну и Херцеговину, Војводину и западне територије данашње Румуније. У оквиру Аустроугарске, Мађарска је уставно користила високи вид аутономије и имала је свој праламент, а припадале су јој скоро све земље Срба Крајине. Тада је Мађарска увелико чинила са Србима оно што је Хрватска учинила са 30.000 Срба – Хрватска их је расрбила и похрватила, мада је то, по документима УН, злочин геноцида. Е, тако је и Мађарска раније чинила са Србима – расрбљивала их је, католичила и проглашавала Мађарима, или Хрватима. О томе је оставио записе мађарски гроф Апоњи, министар вере и просвете. На његов предлог је донесен у Парламенту Мађарске (1907) Закон о националним мањинама, чији је 27. члан предвиђао, да се у школама националних мањина (српским школама) примени такав наставни програм који ће избрисати код ученика сваки траг српске националне припадности. Било је предвиђено, да се
сви Срби помађаре у року од 40 година – до 1947. године. Овај закон је био само допуна сличног (а блажег) закона Аустроугарске из 1879. године. Срби су одржали конгрес против ових закона у Зрењанину 31. марта 1907. године и изгласали Резолуцију о њиховом неприхватању, истичући – да се у школама настава мора одржавати на српском језику, а не на мађарском. Наравно, мађаризација је настављена постепено – не у размерама које су биле предвиђене овим законом из 1907. године.

Влада РС Крајине подсећа дипломатско-конзуларна представништва, да су чланице Европске уније биле обавезне да 1990. имају у виду ову историјску истину о колонијалном односу Аустроугарске према Србима Крајине и да нису смеле да организују и подрже исту колонијалну меру према Србима од стране Хрватске. Наведени антисрпски закон у Мађарској, из 1907. године, био је само један од весника злочина геноцида – којег ће обавити немачке државе над Словенима, Јеврејима и Ромима у Првом и Другом светком рату – подижући
(у ту сврху) и концентрационе логоре смрти.

Влада РС Крајине уверава дипломатско-конзуларна представништва, да чланице Европске уније и чланице НАТО-а нису имале у виду допринос Срба Крајине општесветском прогресу (или – тај допринос нису уважавале). Неки од њих су међу најзнаменитнијим научницима света, а Западноевропљани су организовали и спроводили над њиховим народом злочине геноцида и етничка чишћења. Ево неколико Срба Крајине – светских великана:

1. Руђер Бошковић (1711-1787) – астроном, физичар, конструктор, оптичар, књижевник – претеча великог Николе Тесле. Први је описао најмању материјалну честицу – кварк и утемељивач је квантне теорије.

2. Михаило Пупин (1854-1935) – Професор Универзитета Колумбија у САД. Заслужан је за развој телеграфије, безжичне телеграфије и телефоније, рендгенологије и електротехнике. Проналазач је пупинових калемова. Био је члан Америчке академије наука и почасни доктор 18. светских универзитета.

3. Никола Тесла (1856-1943) – Најзначајнији научник 19. и почетка 20. столећа. Захваљујући његовим изумима, свет је доживао свеукупни прогрес. Патентирао је 700 проналазака. Између осталих: полифазни систем, обртно
магнетно поље, аснихорни мотор, синхрони мотор, теслин трансформатор, итд. Подигао је електричну централу на Нијагари у Америци.

4. Mилутин Миланковић (1879-1958) – Астроном и климатолог. Развио је теорију ледених доба (Миланковићеви циклуси). Чувено му је научно дело: „Осунчавање Земље и његова примена на проблем ледених доба“.

5. Петар Текелија (1720-1792) – Био је аустријски војник у Крајини, у делу који данас припада Румунији – град Арад. Прешао је у Русији и у руској војсци је брзо напредовао. Успешно је ратовао против Турске и Немачке – 1760. се истакао у руском освајању Берлина. Добио је касније чин генерала и успео је да мирно разоружа руске граничаре према Турској (козаке), који су, државном реформом, изгубили ранији статус.

6. Петар Прерадовић (1818-1872) – Син је српског православног свештеника и аустријски војник у Крајини. Напредовао је до чина аустријског генерала. Био је један од највећих српсих песника 19. столећа. Прешао је у католичку веру, али се никад није одрекао своје српске припадности. Његови потомци у Бечу су били веома познати. Унука Паула Малден фон Прерадовић (1887-1951) је једна од најпознатијих аустријских писаца. У току Другог светског рата, спасила је више Срба из хрватског концентрационог логора смрти у Јасеновцу. Писала је романе и песме. Аутор је данашње аустријске химне: „Land der Berge, Land am Strome“. Један од потомака генеала Петра Прерадовића је и Николаус фон Прерадовић, историчар из Беча. Написао је обимне књиге о Првом
и Другом светском рату. Чланови његове породице су одбили предлгог хрватског председника, Фрање Туђмана, да се изјасне – да су Хрвати. Обавестили су хрватског дипломату – да су Срби.

1. фебруара 2012. | Редакција @ 10.17 | Leave a comment | Вести

Нема коментара »

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

Слични чланци

На вези…

5 гостију прегледа сајт