Српски националисти

Који су узроци српско-албанског сукоба на Космету

Пише: др Бранко Тркља, председник Покрета „Српски Слободари“

Одговорна национална политика да би заиста била веродостојна, упориште мора имати у самој суштини сукоба Срба и Албанаца на Космету!

Без амбиција да улазим у било какву историјску анализу, јер су историјске чињенице добро познате, у неколико реченица сажео бих оно што је определило да тај сукоб траје тако дуго, без обзира на различите околности и улоге актера! Суштина тог дугог историјског и политичког сукоба Срба и Албанаца на Космету, јесте да су антагонизами, односно противуречности између Срба и Албанаца потпуно непомирљиви, јер су – национални, верски, језички, културни, обичајни, етничко – демографски, осим тога дуга је историја крвавих међусобних обрачуна и тешко историјско бреме, због чега је и неповерење огромно! Чињеница је да једни другима не желе, нити чине добро!

Проглашење једностране сецесије Космета, које није произишло из историјског договора и уважавања обостраних интереса два сукобљена народа, само је још једно од непочинстава у низу, који неће отлонити бројне антагонизме, него ће том дугом низу додати још један нарочито тежак, разлог за сукоб! Поређења ради, погледајте шта се десило у Босни измеђи три народа, истог језика, истог културног кода, идентичног историјског развоја итд. али са три различите вере – десио се сукоб страховите оштрине, који је однео готово две стотине хиљада живота!

Историјске су чињенице, да је после повратка државе Србије на Косово 1912. године, учињен низ покушаја, испробане разне политике, рекао бих и милом и силом све до данашњих дана, а да се никада није успело суштински да интегрише  Косово са толико Албанаца, чији се број од времена турске окупације на Косову и Метохији непрестано повећавао! Разлог томе је поред већ наведених и велика затвореност албанског народа и немешање са другим народима, те окренутост самом себи! Албански народ је, што је потребно нарочито нагласити, народ који има најнижу стопу мешања са другим народима у Европи и још је већи значај те чињенице, ако се у обзир узме, да су бројчано веома значајна мањина у три суседне државе! Па сама им је матична држава Албанија, била до пре петнаестак година једна од најзатворенијих и самоизолованих држава у читавом свету, што није била само последица диктаторског режима у тој држави!

После бомбардовања Србије 1999. политичке прилике су се на Космету битно промениле и то у потпуности на српску штету!

Историјски сукоб је коначно фебруара 2008. године добио потпуно нову димензију, са једностраним проглашењем независне државе Косово, од стране албанског народа који на тим српским историјским просторима своју државуникад није имао!

И сам процес одређивања ткз. Коначног статуса Јужне српске покрајине, био је снажно погоњен и убрзан, а са тако очигледном идејом његовог окончања без правих преговора! Албанци су били недвосмислено охрабрени од стране пре свега Америке, а потом и осталих Западних сила, да не пристају на било какав компромис по питању свог ултимативног захтева за независност Покрајине и столице у УН, и да питање независности и не може бити предмет преговора!

После окончања тих квази преговора, дошло је и до једностраног проглашења квази државе, на територији Републике Србије! Са у новијој историји незапамћеним политичким лицемерјем водећих држава Запада, а искључиво на основу аргумента голе и премоћне силе и отворене претње да ће бити употребљена, спроведен је један Амерички план, крајње противуречан и опасан!

Потпуно свесно је ткз. Међународна заједница прихватила ризик могућег новог и по много чему оштријег и дуготрајнијег сукоба, Срба и Албанаца него што је био деведесетих година на Космету! Западноевропске силе у ЕУ Фрaнцуска, Немачка, Велика Британија и Италија као и друге важне чланице ЕУ приклониле антиевропском решењу Косметског питања које је наметнула Америка, решењу које Космету даје независност! Таква политика изнова доводи у питање политичке принципе на којима почива и сама ЕУ, штетна је по ЕУ и стога изнова показује и доказује политичку слабост ЕУ! И после тврдог и принципијелног става Русије, која је запретила ветом у Савету безбедности, и блокирања тог пута,поменуте земље су поред тога, изразиле спремност да признају једнострано проглашену независност од стране Албанаца на Космету, мимо било какве валидне одлуке Савета Безбедности! Показале су спремност да изузетно компликовану и дуготрајну кризу у срцу ове велике Европе, реше брзо и оштро!

На крају су и учиниле оно што су најављивале и признале нешто што се коси са свим принципима на којима почива међународно право и сама ЕУ, признали су сецесију Косова од Србије!

Потпуно је јасно да су сви политички потези били добро синхронизовани између Америке и осталих Западноевропских држава и Косметких Албанаца!

Историја Западне Европе, Америке и Русије, дакле управо оног дела међународне заједнице који је директно уплетен у кризу око Космета, пуна је примера који се морају уважити, примера који говоре и показују да је немогуће коегзистирати без познавања, разумевања и толеранције друге културе и традиције, других обичаја и веровања!

Стогодишњи верски ратови на тлу Западне Европе – некада, сепаратистички покрети у Шпанији, Италији, Белгији – данас, те ратови у Чеченији – деведесетих и ратови у Ираку и Авганистану  који је у пуном замаху и несмањеном жестином траје више од 10 година, примери су до чега доводи ароганција оних што имају моћ, али и међусобно неразумевање и познавање народа! Блискоисточне кризе које се несмањеном жестином нижу деценијама, са различитим главним актерима, добар су пример како – нетолеранција и антагонизми, дуготрајно подстрекивани са стране, или пак, директно мешање и интервенционизам страних сила чега смо сведоци у Ираку и Авганистану, недавно у Либији и Сирији, те неким централно-афричким земљама доводе до крвопролића апокалиптичних размера! Зато је и политика Западних сила према Косметској кризи дубоко антиевропска, нехумана, дестабилизујућа и деструктивна! Последице такве политике неће мимоиће ни Европу!

Истине ради мора се рећи да је и међу српским званичницима који су доносили одлуке које су се директно тицале Космета и оба народа, било је, а и сада има оних који не познају важне специфичности албанског народа!

Те специфичности произилазе из вере коју Албанци исповедају, чврстог придржавања старих обичаја, а поготово иззатворене и ригидне племенске друштвене организације, која међу Албанцима опстаје и на почетку XXI века! Таква племенска друштвена организација, омогућила им је сем очување традиције и особених обичаја, и монолитно криминално деловање као и монолитно политичко деловање, које може као такво да велике народне масе помера и усмерава – по команди, као војне трупе! Стога је необично важно нагласити – да се не може потцењивати народ који нам ствара и задаје велике тешкоће на историјској српској територији, већ готово сто година, а што је не ретко био крајње штетан политички манир српских политичара у ближој и даљој прошлости!

Да су они Срби који су доносили одлуке, добро познавали и уважавали специфичности ригидног албанског народа, да су их узели у обзир приликом стварања и вођења политике и доношења одлука, много би се мање грешака направило у ближој и даљој прошлости! Јер, не може се имати брзо и једноставно решење за сукоб који се мањим или већим интензитетом протеже кроз цели двадесети век, уз све друге сукобе и ратове које су Срби имали са другим непријатељима!

Албанци, знајући добро своје слабости, у оштрије сукобе са Србима на Космету, улазили су увек и само у залеђини неког од великих сукоба Срба са Великим силама – некада Турском, Аустроугарском и Кајзеровом Немачком, па потом са Фашистичком Италијом и Немачким Трећим Рајхом у Другом светском рату, те Америком и водећим Западним силама током деведесетих година двадесетог века!

Тој стратегији Албанаца нема се шта замерити, нарочито у светлу доследног спровођења њиховогстогодишњег програма стварања државе и на Српској земљи, поред матичне им државе Албаније!

Због типичне Српске осионости и ароганције, те потпуног неразумевања и потцењивањанеких особина албанског народа који га чине врло жилавим и отпорним, због пропуштених прилика и немања јасне визије изласка из кризе која је на Космету трајала и траје предуго, данас је Србија у позицији у којој јесте, са огромним баластом самопроглашене државе на њеној историјској територији иза  које међутим, стоје све Западне силе, а нарочито Суперсила – Америка. Тај колосални изазов дошао је у тренутку када се власти дочапала антинационална коалиција, инсталирана од стране Западних сила тј. истих оних држава које су лажну државу Косово погурале до независности и обезбедиле му признање од стране неколико десетина држава. То кобно сагласје погодило је најважније српске националне интересе, тако снажно и тако темељно да је мало примера у историји српског народа који се могу по својој разорности и далекосежности могу наћи и упоредити.

6. фебруара 2012. | Редакција @ 22.14 | 2 Comments | Мишљења

2 Comments »

Па то штоје господин Тркља написао је ОК.
Ја то исто знам и са (3)трицом из Српског језика,али Који су узроци српско-албанског сукоба на Космету
Моје мишљење је да — мржња почиње када све схватиш —

#1 | 7. фебруара 2012. | patriotizam

Strategiji Arnaute ( stupanje u sukobe kada su imperijalisticke sil nasrtale na Srbiju) se stvarno nea sta zameriti, ali se zato ima mnogo toga zameriti strategiji Srbije, koja posle svake izvojevane pobede nije NISTA uradila da ih otera u njihovu maticnu drzavu Albaniju i da granicu postavi na Drimu, a da sebi napravi izlaz na more.
Cinjenica je da su najgluplji Srbi odlazili u vojni kadar.
Pogledajte dans ladica u Haugu, pa ce vam sve biti jasno.

#2 | 8. фебруара 2012. | Kolya

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

10 гостију прегледа сајт