Србија и Европа распарчавају српски језик
Преносимо у целости саопштење Владе Републике Српске Крајине у прогнанству:
Српско племе Буњевци у Војводини је, колонијалним инжињерингом Ватикана, Западне Европе и комунистичког режима у Југославији, расрбљивано и његови припадници су убеђивани да припадају хрватској нацији. Том распарчавању српског националног ткива се, ових дана, помаже и фалсификатима у филолошкој науци. Најављено је да ће се Буњевачки национални савет залагати да упозна свет о живом буњевачком језику и да ће ове године „експертски тим у Савету Европе донети одлуку о томе – да ли је у питању језик или говор“. Та одлука ће бити донесена кад се буде одлучивало у ЕУ и о ромском, и о влашком језику.
Најтужније је што се у Европској унији не јавља ниједан филолог и ниједан државник – ради уклањања циркуске представе везане за српски књижевни језик. Својеврсан циркус око српског језика је премештен и у Палату Уједињених нација у Њујорку. Тамо је код УНЕСКО-а српски језик пријављен под четири различита имена: СРПСКИ, ХРВАТСКИ, ЦРНОГОРСКИ и БОСАНСКИ. Историјске чињенице показују, да је Аустрија избацила из употребе хрватски језик средином 19. столећа и да је присилила окупирани хрватски народ – да се служи српским језиком. Тако је хрватски језик, једини у Европи, осуђен на смрт – да би се то прикрило, аустријски професори су унели фалсификат у филологију и записали да то није био језик, него „кајкавски дијалекат“.
То што намерава Буњевачки национални савет је фалсификат над фалсификатима и видећемо, да ли ће Европска унија свој углед уништити – залажући си за прихватање фалсификата у филологији. Наиме, језик којим говоре Буњевци у Војводини је српски језик. Буњевачко српско племе се користи једним наречјем српског језика које се зове ИКАВСКО. Исто наречје користе и становници града Азбуковице и околних села у Западној Србији, близу града
Ваљева. Овим наречјем су се служили и становници Београда и околине – све до средине 19. столећа, кад је уведен књижевни српски језик с ЕКАВСКИМ наречјем. Иначе ово наречје се користи код Срба православне и католичке вере у Далмацији, Херцеговини и Босни, а делимично у Срему, Славонији и Барањи. (Треба имати у виду, да су, реченим колонијалним инжињерингом, у овим крајевима Срби католици преведени у хрватску нацију – као и део
Буњеваца у Суботици и околини).
Ако Европска унија и Буњевачки национални савет у Суботици желе да спасавају европску културну баштину, могу се заложити за спас хрватског језика. Још се говори у кругу хрватских породица у Загребу и Загорју и требало би га спасити од нестајања, као што се то чини с хиљадама угрожених светских језика на списку УНЕСКО-а.
ВЛАДА РС КРАЈИНЕ
Ратко Личина, министар
Loading ...
