Српски националисти

Тамни облаци петог октобра

Београде, добро јутро. Колико је добро, питање је, јер се над Београдом и Србијом тамни облаци надвијају. Друштво у републици коју већ 11 година воде демократски кадрови, огледа се у патолошки девијантним радњама.

Мошти се краду из цркава, омладина, а нарочито женски део, своје узоре види у проминентним личностима које допуштају себи порнографске улоге. Престоничке локалне власти би да „модернизују“ Врт добре наде – Бео зоо врт, који је до сада у најмању руку постао један од симбола града. Кад кажем „модернизују“ свакако мислим на процес који се већ десио „Беку“, „Клузу“, српским банкама, Немањиној улици – преко које су опрали паре, док је аутомобилска гужва само већа или Зеленог Венца који је модернизован у сабласно празну пијацу. Зато ипак дозвољавају параду фашиста под велом „антифашизма“ и прећење летвама уз по који бачени камен и наравно хапшење оних који су и каменовани, као и постојање и медијске наступе лажних „гарди“ чији је циљ, пред очима светске и домаће јавности као и међународних посматрача, изједначити нашу богољубну Србију с привременим (али терористичким) властима јужне српске покрајине, који поред криминалног миљеа гаје и разне АНА-е, ОНА-е, ОВК и друге парамилитантне екстремистичке групе.

Србијо, знам да верујеш да после облака и кише долази сунце и дуга, да ће ти неке наредне године бити светлије и сунчаније, јер помрачина влада од невремена петооктобарског државног удара. Претворили су нашу отаџбину у земљу гладних, не само у материјалном и духовном смислу, већ и праведном. У Србији никада више није било штрајкова глађу, као ни веће неправде. Штрајкују: владике српске православне цркве да би могли да обиђу епархије, ратни разервисти који су животе дали на располагање држави, а како кажу и опет би, радници Београдске Робне куће и многи радници српских приватизованих предузећа. Чак и животиње трпе неправду, зарад заштите београдског Зоолошког врта, док генерални директор као витез часни брани врт који је издржао и 2. светски рат и комунизам и страшног Милошеваћа, али му опстанак доводи у питање данашњи лихварски властодршци града. Исти они који су обрисали улице антифишистичих предзнака (нпр. булевар АВНОЈ-а) и који на вештачке начине покушавају да представе појаву „неонацизма“ у Србији, како би од својих ментора добили још пара за „денацификацију“ и „модернизацију“ српског друштва. Само је елементарни проблем у овом случају што Срби као народ никада кроз историју нису били антисемите, већ су и сами били жртве геноцида, нити су били нацисти и фашисти, чије идеологије су сматрали за безумна и агресивна туђинска учења. Срби, иако су кроз векове били у тешким позицијама и ропству, никада нису имали претензије на туђу земљу, а камоли вршили масовне и системетске злочине што је својствено западно-европским народима код којих је и настао и фашизам и нацизам. Под окриљем истих оних који су Србију начинили гладном, народу се форсира слика о некаквим ратним злочинима, почињеним у његово име, наравно, притом нико не спомиње злочине над Србима, већ се они перфидно заташкавају. Ствара се омладина којој је сервирано да су само они (Срби) криви и да треба да носе терет срама и кривице, док је свест српског народа о сопственом историјском страдању на трагично ниском нивоу, што ствара простор за бројне злоупотребе, манипулације и прекрајања историје, овог пута не од комуниста већ од стране њихове деце. Изједначавају се патриотизам и шовинизам, што су дијаметрално супротна осећања као што осећање љубави стоји насупрот мржњи, јер патриотизам и јесте љубав према свом, а шовинизам мржња према туђем. Тиме отуђују од народа, а нарочито младих, родољубље, које по себи носи: породичне вредности, очување богатства и чистоте сопственог језика, слогу и наравно православну веру. Омаловажавају се: саборност, равноправност, рад, ненасиље, солидарност, законитост, креативност, промишљење, оригиналност, просвећивање и верност, а подстичу блуд, неморал и похлепа. Зато се морамо присетити оне Његошеве: „Шта је човјек, а мора бити човјек“, као и оне: „Свијет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној.“

Пише: Миша Вацић

12. децембра 2011. | Редакција @ 01.00 | Leave a comment | Анализе

Нема коментара »

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

8 гостију прегледа сајт