Српски националисти

Исправка шпанске ТВ због непомињања српских жртава Јасеновца

МАДРИД – Шпанска национална телевизија ће, после жалби многобројних гледалаца и потомака жртава Независне државе Хрватске (НДХ), вечерас емитовати исправку емисије о убиствима усташког злочинца Макса Лубурића, у којој нису поменуте српске жртве концентрационог логора Јасеновац.

Исправка је најављена након што су гледаоци и потомци жртава упутили низ жалби, а затим покренули и петицију преко интернета, коју су уз 600 потписника, подржали и Одбор за Јасеновац Светог синода СПЦ, Институт за истраживање Јасеновца из Њујорка, Амбасада Србије у Шпанији и Центар Симон Визентал из Јерусалима.

Срби заборављени чак и при набрајању

Бранитељ права гледалаца Елена Санчес Кабаљеро одговорила је на жалбе поводом 15-минутне репортаже „Убиство Висентеа Переса“, емитоване 17. септембра, у водећој информативној емисији РТВЕ „Недељни извештај“ (Informe semanal), која није поменула српске жртве концентрационог логора Јасеновац.

Репортажа је посвећена убиству усташког злочинца Лубурића, који се под именом Винсенте Перес скривао по Шпанији.

Она је најавила да ће исправка бити емитована вечерас у 20 часова на РТВЕ.

Аутор репортаже, Анхела Родисио, некада дописник из бивше Југославије, која у Шпанији важи за познаваоца Балкана, на више места у спорном прилогу говори о НДХ и усташким злочинима, не поменувши ниједном Србе, чак ни при набрајању пострадалих у Јасеновцу: „партизана, опозиционара, Јевреја и Цигана“.

Фајгељ: Прекретница након 20 година прећуткивања српских жртава

Срби су били најбројније жртве Јасеновца и усташких злочина уопште, наводи се у жалби упућеној РТВЕ.

Преко милион мушкараца, жена и деце је побијено на нарочито свиреп начин, а стотине хиљада су протеране или покрштене под принудом, само зато што су били Срби, додаје се даље, уз констатацију да је изостављање само српских жртава поставило многа узнемирујућа питања.

Родисио је на прву жалбу одговорила да се „с обзиром на природу репортаже која захтева сажетост, помињање партизана, опозиционара, Јевреја и Цигана, односи уопштено на све становнике бивше Југославије, нарочито на Србе и Босанце, али и на Словенце и Македонце“.

„Уколико исправка буде задовољавајућа, 5.новембар ће ући у историју као прекретница након тачно 20 година неконтролисаног прећуткивања српских жртава, а уколико не буде задовољавајућа, радиће се о несумњивом порицању геноцида“, оценио је покретач акције против шпанске телевизије др Андреј Фајгељ, Новосађанин и професор француског језика на крагујевачком универзитету.

5. новембра 2011. | Редакција @ 11.48 | 2 Comments | Вести

2 Comments »

Требају ми иформације ако их имате
POstovani kako se mogu dobiti delovi dokumentacije
kao anstavak dela koji sada saljem.
Od Aleksandra Dincica:
Прва великосипедска чета са митраљеским водом, две против-оклопне коњичке батерије и 1 коњичким ескадроном био је под командом коњичког потпуковника Станислава Пирца. Његов распоред испред Алексинца био је три ешалона дуж пута од села Бујмира до села Вароши код Ражња. У сваком ешалону било је неколико против-оклопних топова (са деловима великосипедске чете и коњичке пољске батерије). Непријатељ је 9. априла доста опрезно продирао од Ниша ка Алексинцу, савладавајући отпор једног по једног ешалона. Дајући овде отпор, Алексиначки одред је успео да постепено извуче и да постави нови отпор северно од Алексинца код Делиграда и код села Рутевац (раскрсница за Ражањ и Ђунис). У овом новом отпору уништена су наша три против-оклопна топа. После овога, одред се повукао преко Ђуниса на леву обалу Мораве.
10. априла, одред је почео да се повлачи од Ђуниса према Крушевцу на запад, али је заустављен према армијској заповести која је издата команданту 2. коњичке дивизије 10. априла у подне. Одред се вратио преко Крушевца ка Ђунису и заузео одбрамбени положај „Чокотин гроб“, на правцу села Каоника. Одред је тада био још ојачан и са деловима 61. коњичког пука (до два ескадрона) и делом (1 вод, 102 противоклопне чете које су се придружили у одступању). На Чокотином гробу одред је остао до 13. априла, када је нападнут од јачих непријатељских снага и одбачен, а делом и разбијен.
(Војни архив, фонд Војска Краљевине Југославије, кутија 5, регистарски број 31/1-9. )
.
Jer istrazujem bitku na potezu Plocnik pojate bracin koja se desila 11 aprila 1941. Opisan dogadja u prilogu desio se nesto jugoistocinije od mesta koje sam neveo.
O ovom sto trazim ima jedan audio zapis sina ucesnika u pomenutoj bitci, da je jednica VKJ dosla iz VAljeva preko uzica kraljeva krusevca u cicevcu se prestrojila i krenula na zauzimanje pomenutog polozaja, Ima i fotografiju podignutog spomenika u mestu pojate mogu vam je ako je potrebno za vasu dokumentaciju i dostaviti.

Miodrag Trajanovic
Saradnik lista“Srbska kruna“ , udruzenja srba monarhista za novi juzni vels australija

#1 | 14. децембра 2013. | МИодраг

За вашу информацију сазнао сам преко твитера несећам се имена али му је у профилу писало високи фунционер СНС, на моје питање зашто не тужимо Хрвацку, и остале за употребу нашег језика и писма, као и злоупотребу и кварење истог, као и по питању геноцида према нама Србима јер постоје докази у књигам Рајса, филмови и друго .
одговор је био ми имамо позитивно право те их неможемо тужити.
Интересује ме иматели информација шта је онда негативно , икакво је то позитивно право у Србији?

#2 | 14. децембра 2013. | МИодраг

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

6 гостију прегледа сајт