Српски националисти

Позитивно мишљење

Пише: Михаило Меденица

Хипер-мега-гига ексклузивно: одговор Мирка Цветковића на позитивно мишљење Европске комисије и евентуално одређивање датума преговора о још евентуалнијем прикључењу Србије ЕУ (преносимо у интегралној верзији)!

Кад су ме пробудили пре седам и рекли да хитно морам да се играм премијера пред камерама, помислио сам да је Мрка асфалтирао још два и по метра неког пута и да идемо на отварање, али преварио сам се – овог је пута ствар била много озбиљнија!
– Добили смо позитивно мишљење Европске комисије, председниче, па треба да позирате… – весело ми је саопштио шофер, скакућући по соби, ко Драганче Шутановац кад су га клинци зезали телефоном да је добио Нобелову награду за најбољег зета у читавом Партнерству за мир…

Опалио сам му шамар – зар да ме буди пре зоре због некаквог мишљења као да ја немам своје, односно, као да ми Боки неће рећи које је моје мишљење за тај дан, али у неко пристојније време?!
Вратио ми је шамар и подвикнуо да одмах навучем сако преко пиџамице и стрчим у кола – з’инат нисам хтео да му скувам кафицу, направим сендвич и отворим врата аутомобила као обично, мора да научи ко је шеф! Нисам чак хтео ни да возим…

Када сам се мало расанио схватио сам колико је, заправо, велики дан за Србију – Дино Мерлин ће напокон одржати концерт у Београду! А да, и овај извештај ЕК… Уручујући ми га, Венсан Дежер ме је погледао очима пуним дивљења и три пута поновио нешто на том језику из ЕУ!
Сигуран сам да је рекао: „Мирко, мајсторе, најјачи си, мајке ми“, а не као што је приглупи преводилац растумачио: „Држи га са обе руке, човече, затурићеш га негде као све што сам ти досад дао! Јеси разумео – чим завршимо фотографисање дај га теткици да га чува, ипак је реч о документу од државне важности, код ње је сигурнији“…

Елем, не могу довољно да вам захвалим на позитивном мишљењу, јер све што смо чинили, чинили смо да ви позитивно мислите о нама, а не овај блесави народ који никако да убедимо да је све лоше што смо учинили – за њихово добро!
Дакле, све смо ближе чланству у ЕУ! Више се не мери деценијама, већ годинама, па нека их буде и десет ако треба, али барем знамо на чему смо!

Кад већ то поменух, а на чему смо? Не питам због себе, верујте, већ опет због тог блесавог народа – не прође дан а да нешто не пита: кад ће плате; кад ће социјално; кад ћемо с власти; кад ће живот?…

Аман, људи, што онда не изабрасте видовиту Зорку за премијера?! Ја сам озбиљан човек, годинама се трудим да не дам ниједан одговор на постављена питања, зато и јесам премијер. Да ми је до решавања проблема пријавио бих се за „ТВ слагалицу“ па код Милке Цанић на решето: „Кад ће у Србији живот бити достојан човека?“, а ја лупим: „Скочко, скочко, пик, пик“, па можда и погодим.

Но, вратимо се суштинским стварима – толико сте нас обрадовали позитивним мишљењем да, ево, планирамо да останемо на власти још најмање четири мандата, јер нема смисла да одемо кад смо толико добри.

Колико сам схватио, датум евентуалног почетка преговора ћете накнадно саопштити, ако га икада и утаначите?!
Речју, све смо ближе ЕУ, мада се не зна да ли ћемо икада ући у њу, тачније, наше чланство више нико не доводи у питање, само што постоји јак отпор нашем прикључењу?!

Ако је само то у питању, онда ово заиста заслужује да наздравимо, јер су датуми тако релативан појам и са њима заиста не треба спекулисати. Ево, ми смо на пример пре 11 година обећали демократију и бољи живот, али нисмо били толико неозбиљни да датумирамо обећање, па да испаднемо неодговорни према гласачима.

Зато је сваки нови дан у Србији премија, и народ то зна да цени! Ујутру не каже: „Добро јутро“, већ: „Жив сам, ај’ да претурим још један дан преко грбаче, па сутра“… Но, морам да признам да ме мало буни и забрињава ова одредба „Нормализација односа са Приштином“.

Мислим, неки то покушавају да представе као нови, готово неприхватљив услов за нас, што сам сигуран да није, али ипак да питам. Дежер ми је објаснио да се не тражи експлицитно признавање Косова као независне државе, већ само да Приштину, Пећ, Призрен, Ђаковицу… третирамо као знаменитости у иностранству, и све океј!

Па, зашто лепо тако и не напишете, а не да народу тумачимо како се од нас сад тражи да пређемо преко црвених линија које смо подвукли под националне интересе, а знате да су нама национални интереси светиња!
Неке ствари су неприхватљиве, и то морате разумети! Мислим, не морате, али било би лепо!

Ако баш нећете – договорићемо се, али немојте нас оставити да као гуске у магли тумарамо тражећи одговоре.
Је л’ скочко, пик, скочко, треф или четири кароа, с опроштењем?.. С нечим морамо пред народ – да избију очи, што се оно код нас каже.

Да претуре још један дан преко грбаче, па сутра…

Преузето Пресс

26. октобра 2011. | Редакција @ 14.19 | Leave a comment | Мишљења

Нема коментара »

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

Слични чланци

На вези…

9 гостију прегледа сајт