Српски националисти

206 година од оснивања прве српске владе

У Великом Борку код Барајева, на данашњи дан пре 206 година, основан је Правитељствујушћи совјет српски, претача савремене Владе Србије. Оснивачка скупштина Совјета одржана је у време Првог српског устанка у кући кнеза Симе Марковића на Велику Госпојину 27. августа 1805. године.

Одлука о оснивању овог органа, који ће временом прерасти у српску владу, један је од најзначајнијих потеза устаничких првака, са вождом Карађорђем на челу. Совјет је, уз Скупштину устаничких првака, представљао први стални орган власти и, мада је деловао само неколико година, његова је огромна важност у томе што је означио почетак обнове српске државности после вишевековне отоманске владавине.

За првог председника Совјета изабран је прота Матеја Ненадовић, а за совјетника Београдске нахије Павле Поповић из Вранића. Совјет се састојао од 12 изабраних представника из 12 нахија, међу којима се председник бирао сваког месеца, а од 1811. године у Совјет су уведени и министри, тадашњи попечитељи.

Они су, такође, бирани из реда чланова Совјета, а били су задужени за војску, финансије, правду, просвету, цркву, иностране и унутрашње послове. Прво седиште Совјета било је у манастиру Вољавча под Рудником, а убрзо затим у манастиру Боговађе, где је овај први извршни орган власти израдио свој печат, грб Србије, крст са четири оцила, као и грб древне Тривалије, старог назива за Србију.

По ослобођењу Смедерева 1806. године, Совјет се преселио у тај град, а по ослобођењу Београда 1807. у данашњу српску престоницу, где је остао до привременог пораза Србије 1813. године. Стварање Совјета било је израз потреба ослободилачке борбе српског народа против турског ропства, тадашњих унутрашњих супротности и политицке борбе, као и спољнополитичких утицаја и борбе великих сила око устаничке Србије.

Према историјским подацима, Карађорђе је пристао на оснивање Совјета да би му помогао око сложених војноорганизационих и спољнополитичких проблема, али га је један део српских војвода схватио као средство борбе против Карађорђа.

Мада је био изложен борбама и амбицијама појединаца, потресан унутрашњим и спољним неприликама, Совјет је стално ширио делокруг рада и обједињавао напоре устаника у ослободилачкој борби од Турака. Поред тога, Совјет је стварао услове за бржи економски, културни и друштвени развој Србије и сузбијао нахијски сепаратизам.

Под Карађорђем, Совјет је имао историјску улогу, јер се поред ослобођења од Отоманског царства, борио и против феудалне подвојености и за коначну победу буржоаске револуције у Србији.

27. августа 2011. | Редакција @ 15.14 | Leave a comment | Анализе

Нема коментара »

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

14 гостију прегледа сајт