Српски националисти
CC

Градимо најскупљи мост на свету?

Мост преко Аде је најбесмисленије, а уједно и најбезобразније, бацање пара грађана у новијој историји Београда. Не само што је изабран најскупљи пројекат, него је у питању мегаломанско (да не кажем комплексашко) решење које се не уклапа у средину, ни естетски, ни по функцији коју би требало да обавља.

Од самог доношења одлуке да се гради „словеначки“ мост, било је јасно да ћемо добити финансијског и архитектонског монструма. Гради се на погрешном месту, очигледно нико, па ни пројектант, није размишљао како да уклопи приступне саобраћајнице. Гради га фирма (СЦТ), чији је власник у међувремену осуђен на затворску казну у Немачкој због корупције, и која је банкротирала. Планирани трошкови изградње су се попели са прескупих 118 милиона на ненормалних 400 милиона евра, а да ни пола није завршено. Упркос тако катастрофалним резултатима, српски медији само најпозитивнијим епитетима часте овај подухват.

Шта смо све могли да изградимо

Пошто још увек влада блага еуфорија српских медија (који зависе од Ђиласових рекламних аранжмана) по питању изградње новог моста, предлажем да погледају шта су друге државе, за мање или исто пара, изградиле:

Пенобскот мост, САД

Америчка држава Мејн, мост на реци Пенобскот је изграђен 2006. године, скроман али функционалан.

Дужина: 646 метара
Висина: 136 метара
Цена: 65.000.000 евра

За један мост преко Аде, могло је да се направи шест оваквих, „америчких“, мостова.

Зихоумен мост, Кина

Спаја два острва у области Жоушан, на источној обали Кине. Отворен 2009. године.

Дужина: 2700 метара (најдужи распон 1650м)
Висина: 211 метара
Цена: 289.000.000 евра

Да је мост преко Саве коштао, по метру дужине, као овај кинески, не би прешао 100 милиона евра.

Стоункатрс мост, Кина

Мост „каменорезац“ у Хонгконгу, отворен крајем 2009. године, повезује два острва.

Дужина: 1596 метара (најдужи распон 1018м)
Висина: 298 метара
Цена: 274.000.000 евра

Поново Кинези, овога пута Хонгконг. Оваквом градњом бисмо премостили Саву два пута.

Мост Балинге, Кина

Отворен крајем 2009. године, премошћује долину реке Балинг.

Дужина: 2237 метара (најдужи распон 1088м)
Висина: 375 метара
Цена: 173.000.000 евра

Премостили бисмо и Саву и Дунав неколико пута, да је цена градње била у овим оквирима.

Мост Пумипун, Тајланд

Мост из два дела, повезан саобраћајницом која виси 50м у ваздуху, је отворен у Бангкоку 2006. године.

Дужина: 1284 метара (најдужи распон 398м)
Висина: 173 метара
Цена: 240.000.000 евра

За дупло мање пара, Тајланђани су изградили два моста и спојили их саобраћајницом која лебди у ваздуху. Свака прича о компликованим приступним путевима изгледа смешно после овог моста.

Мост Мијо, Француска

Највиши друмски мост на свету, отворен је 2004. године, део аутопута који спаја Париз и Барселону. Чине га седам пилона.

Дужина: 2460 метара (најдужи распон 342м)
Висина: 343 метара
Цена: 400.000.000 евра

С обзиром да има седам пилона, и најдужи распон сличан мосту на Ади (с тим што је скоро дупло виши), можемо закључити да би Французи премостили Саву најмање седам пута за исте паре колико нас кошта мост преко Аде.

Мост преко Аде, Србија

На крају, Београд, мост преко реке Саве, са једним, јединим, пилоном.

Дужина: 929 метара (најдужи распон 376м)
Висина: 200 метара
Цена: 400.000.000+ евра

Мост преко Аде, скупљи од свих горенаведених мостова. Дакле, најбезобразније и најбесмисленије бацање пара у новијој историји Београда и Србије. Уместо да неко одговара за оволику крађу, вероватно ће добити награду, „најевропљанин“ и сл.

8. јануара 2011. | Ненад Вукићевић @ 21.54 | 20 Comments | Анализе

20 Comments »

Jure Radic koji je gradio maslenicki most i kako u Hrvatskoj kazu ukrao milion evra je u usporedbi sa ovima „posten covek“ ili sitan kokosar.

#1 | 8. јануара 2011. | Bozidar

Ali, dokle ovkako??? Srbija se pljacka i tome nema kraja. Da li ce se neko zapitati i ispitati mnogo ovakvih slucajev, koji na zalost, Srbiju vode u propast.KAKO JE NEKO UOPSTE MOGAO DA DONESE OVAKVU ODLUKU, A DA SE JAVNOST O TOME NE OBAVESTI. SVAKI KOMENTAR JE SUVISAN, OVA VLADA CE SRBIJU UNUSTITI DO TEMELJA. NEKA IM JE NA CAST!

#2 | 15. фебруара 2011. | dragana

Preostaje nam svima jedino gradjanska neposlusnost, neplacanje poreza/taksi i svega sto drzava ocekuje od poslusnih gradjana, jer ni drzava vise ne radi u korist svojih gradjana, nego kradu toliko bezobrazno i bahato, da cak vise nemaju potrebu ni da se kriju, jer oni su iznad nas i sta imaju oni nama da se pravdaju, kad smo mi samo ovce za shishanje…

Pokrenuli smo grupu na FB da bismo okupili sto vise istomisljenih ljudi, koji zele da se prekine ovo silovanje naroda od strane drzave, a putem stranaka, koje se samo smenjuju, a finansiraju ih stalno jedni te isti mafijasi, koji su vec 50 godina apsolutni vladari ovih prostora.

Pridruzite nam se: http://www.facebook.com/home.php?sk=group_196856843662388

#3 | 22. фебруара 2011. | burek

DOMACI IZDAJNICI!!!

#4 | 22. фебруара 2011. | roki 1990

Pa da li je ovo moguce? Da li ovi nasi domaci neprijatelji znaju za Boga?
Ja sam zaprepascena. Narod grca u nemastini a oni ovako? Ovo je najveci kriminal nad jednim narodom.

#5 | 23. фебруара 2011. | Dragica

A DA LI SE NEKO SEĆA KAKO JE SVE POČELO BEZAZLENO ? DA PODSETIM UKRATKO – NA SAJTU SU OKAČILI SLIKE MOSTOVA IZ PET PONUĐENIH PROJEKATA, NE NAVODEĆI CENU KOŠTANJA, PRI ČEMU JE OVAJ KOJI SE GRADI IZGLEDAO NAJLEPŠE, PA SU OD LAJKOVANJA „OBEZBEDILI“ ELEKTRONSKU PODRŠKU NEKOLIKO DESETINA HILJADA GRAĐANA, I TO DIGLI NA KUB – „JAVNOST JAKO ŽELI ISTI …“ DŽABA ŠTO SU UGLEDNI GRAĐEVINARI ALARMIRALI DA JE PODZEMNO REŠENJE DALEKO JEFTINIJE I EKOLOŠKI OPRAVDANIJE, A AKO VEĆ MORA NADZEMNO – DA POSTOJE MANJE „ATRAKTIVNI“ ALI DALEKO JEFTINIJI MOSTOVI KOJI BI ITEKAKO ZAVRŠILI POSAO … MEĐUTIM , NAŠI ODGOVORNI VOLE DA POSLUJU SA BANKROT – FIRMAMA …

#6 | 24. фебруара 2011. | BRANISLAV LIČINIĆ

znaci neverujem sta se radi u ovoj drzavi ooooooooooo kako me sve ovo nervira da to nije normalno!!!!!!!!!!!

#7 | 26. фебруара 2011. | dejan

Ja jesam srbin, ali verujte mi da mi je krivo sto nas ameri nisu sravnili sa zemljom. Valjda bi od tad nikao neki novi srpski narod, a ne ova gamad da nas jasu gore od ustasa i komunista zajedno

#8 | 28. фебруара 2011. | lepi dzoni

дозволи, то што сте ви овде написали, нема ни најмање смисла, да се тако изразим. сам мост је 118 милиона евра, а остатак су приступне саобраћајнице од улице Тошин бунар до петље Хиподром, која укључује релативно једноставну петљу код улице Јурија Гагарине, и једну врло компликовану петљу у Радничкој улици. тако да бих Вас најљубазније замолио да проверите све податке пре него што следећи пут нашишете један претенциозни текст као што је овај.
поздрав

#9 | 28. фебруара 2011. | дозволи

и заборавио сам још једну ствар: сви ти мостови које сте споменули у тексту су максимум 2+2 траке (изузев моста Мијо, који је на ауто-путу, па има и зауставну траку). мост преко Аде је 3+3 траке, 2 шине за трамвајски саобраћај и пешачка и бициклистичка стаза са обе стране, што значи да драстично прелази ширину свих наведених мостова

#10 | 28. фебруара 2011. | дозволи

Мост и приступне саобраћајнице, по последњој процени Градског већа, ће коштати преко 400 милиона евра. Надам се да схваташ колико је бесмислено (и демагошки) говорити о цени моста без приступних саобраћајница. Јел би ти пристао да ти направим кућу за 1.000 евра, али да без темеља и приземља, који коштају 30.000. Мост се не планира без пропратне инфраструктуре.

Мост Каменорезац је аутопут са по три траке на обе стране. http://en.wikipedia.org/wiki/Stonecutters_Bridge

Мост Балинг је један од највиших на свету. http://en.wikipedia.org/wiki/Balinghe_Bridge

Мост Пумипун има далеко компликованије приступне саобраћајнице. http://en.wikipedia.org/wiki/Bhumibol_Bridge

Остали су дупло дужи од нашег и на много неприступачнијим локацијама.

#11 | 28. фебруара 2011. | Ненад Вукићевић

Википедија и није баш много релевантна, поготово када су цене у питању. па они и не кажу да сам мост кошта 400 милиона, него наши новинари то погрешно преносе (живи били српски новинари), као и већину других ствари. да не давим, овде изгледа да није до тога што све то кошта 400 милиона, него зато што су мост пројектовали и граде Словенци

#12 | 1. марта 2011. | дозволи

Boze ljudi,
– da li treba graditi most negde gde nema saobracaja ili tamo gde je zagusenje i gde treba da se smanji gužva (kod sajma),
– moze li se graditi most bez pristupnih saobracajnica,
– gradimo li mi to svaki cas neki most, pa cemo obustavljati i pljuvati po ovim radovima?
Ako je novac otisao gde ne treba, postoje institucije koje treba da to ispitaju. Svima koji se brinu za kolicinu para, a daleko su od informacija ili napred spomenutih institucija zaduzenih za to imam savet:
krenite da spremate svoja dvorista, napravite nesto lepo u parku ispred vasih kuca i stanova, za stare sugradjane i decu, pa nam onda recite da li vas je to kostalo po prvobitnom proracunu!

#13 | 1. марта 2011. | Mirjana

Ovi komentari pokazuju da ljudi koji su siromašni u duši ne mogu ni sa čim da budu zadovoljni.Most preko Ade je po meni jedna od najpametnijih stvari koja se radi za Beograd.A što nezadovoljnici sabiraju cenu izgradnje mosta sa cenom pristupnih petlji je njihov način računanja.Ako do sada nisu shvatili šta taj saobraćajni potez znači za olakšanje protoka svih vrsta prevoznih sredstava,onda to neće nikada shvatiti.Hvala

#14 | 1. марта 2011. | Miroslav

Не мора Википедија да буде релевантна по многим питањима, али сигурно није измислила да мост има више трака или да је дужи него што јесте. Наведене цене се могу проверити на другим сајтовима. И није главни проблем што га граде Словенци, него што га гради пропала мафијашка фирма из Словеније чији власник је у немачком затвору. Наравно, проблем је и што га не гради домаћа фирма.

Није проблем градити мост где има саобраћаја, али ако ће неко да тврди да је компликованије градити мост у Београду због гужве, него у Хонгконгу или Банкоку, онда немамо о чему више да расправљамо.

Институције које треба да испитују где су паре отишле контролишу они који су паре потрошили. Ако вам није јасно, а требало би да буде, овај мост ћемо платити сви. Није то поклон политичара па да немам право да се буним, ја плаћам те баханалије. А ако ће новац од пореза који плаћам да се баца овако, онда ћу свакако да дигнем глас против тога.

Како да будем задовољан када ми неко неко краде паре? И молим вас, доста више глупости о „приступним саобраћајницама“. Дајте, бре, уозбиљите се. Када купујете стан, да ли плаћате улаз и степениште у згради одвојено?

Да ли се мост може користити без тих саобраћајница? Не може. Дакле укупна цена моста укључује саобраћајнице.

#15 | 1. марта 2011. | Ненад Вукићевић

Da neko krade pare ovde krade, isto kao i u svemu, ali ne moze da se uporedjuje radna snaga u aziji i kod nas, pogotovo sto mi (Srbi) imamo komplekse pa bi svi sa srednjom skolom i 6 meseci radnog staza da imamo platu 70 000 dinara, i naravno ne radno vreme vece od 6 sati. Firma jeste iz Slovenije i ukrala je lepe pare. a plus sto smo mi zabusanti nevidjeni, pa naravno da ce cena da poraste kad potpisujem da se na tom mostu dnevno stuce cisterna piva i uradi 50% predvidjenog. I jos kad znam da majstori koji grade kuce nekome ukradu 2 dzaka cementa pa posle prodaju uz pricu „niste dovoljno cementa uzeli evo imamo mi 2 dzaka“, a ko zna sta rade na ovolikom projektu…

#16 | 6. марта 2011. | Aaaaa

Цена да порасте од планираних и уговорених (дакле, потписаних) 118 на 400 мил. евра а да се још не види крај? Молим оног ко има ту информацију да ме обавести да ли је можда почео да се снима нови серијал „Зоне сумрака“. Похвала за пост. То је све моћнија ствар у борби против лопина. Њихове медије одавно не гледам и могу да поставе за главне уреднике највеће и најиновативније србомрсце и лажове, ја их једноставно не гледам. Нека цркну због тога.

#17 | 8. марта 2011. | Никола

Nažalost cela rasprava se „preselila“ na politički teren. U takvim raspravama nema objektivnosti već samo navijanja. Istina je uvek negde između. U ovom slučaju između potrebe za mostom i cene koja je je izuzetno visoka. Siguran sam da je za 400 miliona evra moglo da se napravi više od jednog mosta. Odluka, opravdana ili neopravdana, je bila da se napravi nešto specijalno i velelepno. Pored odgovornosti za eventualne zloupotrebe, mi građani imamo jaka „oruđa“ u svojim rukama da utičemo i ocenimo one koji odluke donose, a koja retko koristimo. Nažalost nemamo ni naviku ni svest o snazi građanskih inicijativa. Na kraju postoji i politička odgovornost, kao i naše pravo glasa koje treba da odslika naše mišljenje o donosiocima odluka, pa i o njihovoj odluci o gradnji ovakvog mosta. Najzad mislim da ovo pitanje nije i ne sme biti pitanje stanačke pripadnosti i naklonosti već ozbiljne rasprave o potrebama građana i njihovom zadovoljenju. I da za kraj postavim još jedno pitanje, kakav ćemo most da gradimo kada ustanovimo da most na Adi nije dovoljan? Hoćemo li i tada biti pasivni posmatrači i aposteriori analitični i kritični?

#18 | 15. марта 2011. | Sergio

Sram Vas bilo stadion Pticije gneydo u Pekingu na kojem je radilo 17.000 ljudi sa potpuno novom formulom za mekocu aluminijuma kosta isto kao je**ni most na ADI!!!

#19 | 5. априла 2011. | BIljana

Mislim da ni jedna vlada na svetu ne ispoljava takav bezobrazluk, ne omogućava takvu pljačku, kakvu gledamo u Srbiji. Ovakva odluka doneta je bez saglasnosti naroda, a da pritom vlada u Beogradu ni jednom nije pomislila na prazne škole i naselja po Srbiji. Njih ne intereseuje što napuštena srpska sela u bescenje kupuju cigani. Narode, probudite se, pa motke u ruke, jer odgovorni ne žele sami da se javno vešaju na Terazijama, što bi trebalo!!!!!!!!

#20 | 29. септембра 2011. | Mirko

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

17 гостију прегледа сајт