Српски националисти
CC

Мит о (анти)корупцији у ЕУ

Прича о будућности Србије у Европској унији је почела као и све добре бајке, са надом да ће протагониста превазићи проблеме, испунити задатке и добити оно што највише жели. У нашем случају, то су били економски просперитет и друштвено благостање. Тешко је било наћи стручњака или економисту који је тада – у период после петог октобра – имао храбрости или знања да каже лошу реч о економским потенцијалима чланства. То се брзо променило.

Мит о економском бољитку

Мит о економском бољитку је срушен 2008. године када су пукотине европског економског модела постале толико велике да ни „креативно“ рачуноводство није могло да их сакрије. Вишегодишње прикривање реалног стања – као дебели слојеви пудера на бубуљичавој кожи – само је продубило проблем и довело ЕУ на ивицу колапса.[i] Најперспективније економије Еврозоне, не укључујући оне које су то већ биле и пре приступања, су колабирале под притиском дугова нагомиланих током година када су се, наводно, најбрже развијале. Грчка, Ирска, Португалија и Шпанија доживеле су економски колапс који ће оптерећивати многе будуће генерације.[ii] Ни друге европске економије, изузев Немачке, нису боље прошле.

Мит о европским вредностима

Када је постало очигледно да од самог чланства у Европској унији нема економске користи, с обзиром да су државе које су сада у најгорем стању добијале највише помоћи од Уније – незамисливе количине у поређењу са оним што добијају нове чланице данас – било је потребно смислити нову причу. Тако смо добили појам европских вредности, а наши владари нови raison d’être. Као и колонизатори Африке својевремено, регионална елита је прихватила задатак да цивилизује дивља балканска племена. Та морална обавеза постала је императив и покретач новог таласа евроунијатсва. Уследила је синхронизована акција политичара, медија и НВО, с циљем усађивања европских вредности у неотесаног српског сељака, оног који није разумео врли нови систем вредности и чији отпор „европеизацији“ је морао бити сломљен.

Када је постало очигледно да тврдоглави Срби нису у стању да преломе да ситнице попут отимања дела територије могу бити у складу са цивилизацијским напретком, иако су им сви релевантни експерти говорили да је могуће, прича је почела да се распада. Заиста је било тешко објаснити „ограниченим“ Србима како врхунац демократије може да буде мафијашка држава Хашима Тачија, или игнорисање воље грађана на разним референдумима по Европи.[iii] Потребна ментална гимнастика се показала претешка за циљану групу. Морали су поново да смишљају нешто ново.

Мит о антикорупцији

Тако смо стигли до актуелне приче о антикорупцијском ефекту евроинтеграција. Колики ли очај влада у евроунијатским круговима када су утопијску визију свели на ниво контраиндикације, споредног ефекта идеологије која је изгубила сваки смисао. Већ неколико месеци слушам тезе како не можемо да се изборимо са корупцијом, како су нам потребни европски штап и шаргарепа. Међутим, свако ко познаје Европску уније зна да је корупција највећа управо у институцијама те творевине.

За почетак, ваљда је познато да се убедљиво највећа корупција у Европи одвија у Европској комисији, чији буџет независни ревизори не потписују већ 15 година због малверзација.[iv] Европски суд ревизора чак тврди да је 95% буџета Комисије подложно корупцији. Чланови комисије, укључујући Предсеника Хозеа Мануела Бароса, редовно примају мито у облику бесплатних летовања на јахтама богатих „бизнисмена“ и осталих привилегија. Корупција је присутна од самог настанка, а 1999. године цела Комисија је морала да поднесе оставку због финансијских нерегуларности.[v] Ипак, нико није одговарао, а они који су открили аферу су протерани из европских институција.

Истовремено, посланици европског парламента су познати по пракси наплаћивања енормних – често непостојећих – трошкова. Све оно што гледамо у домаћем парламенту, само на још већем нивоу. Истрага немачког Шпигла је закључила да администрација у Бриселу проневери више од милион евра на дан кроз директну корупцију.[vi] Европска комисија и Европска унија су, супротно пропаганди коју пласирају, генератори корупције. Бриселска војска од 170.000 бирократа[vii] на папиру кошта 8 милијарди евра годишње.

Притисак који Унија врши на државе да „сузбију корупцију“ је мотивисан заштитом интереса мултинационалних компанија – чије пословање може бити угрожено нестабилним условима – а не интересима грађана. Када се увере да су пословни интереси „бизнисмена“ заштићена, свака прича о корупцији пада у заборав, као и раније приче о европским вредностима или економском благостању. То се може видети на примерима Бугарске, Румуније или Грчке у којима је корупција из године у годину све већа, и које су упркос чланству у ЕУ испод Црне Горе на списку корумпираних земаља![viii]

У исчекивању пете фазе

Све је тако лепо ишло, док је било кредита и наде. Како је европски економски модел, као мотор уједињења, почео да се урушава, многи су се суочили са истином који нису желели да прихвате: да је идеја (проширења) Европске уније на самрти. Као пацијент суочен са смрћу, наша „елита“ је почела да пролази кроз фазе које је др Елизабета Кјублер-Рос дефинисала још пре четрдесет година. Прво су порицали да се ишта дешавало, потпуно игноришући економску кризу и причајући како „ће сви економски проблеми бити решени када приступимо Унији“. Потом су прешли у фазу беса, тражећи кривца у опозицији и народу што већ нисмо достигли благостање. Сада су у фази ценкања: „потребна нам је Унија зато што смо много грешили“. Следи депресија, верујем после следећих избора.

Међутим, на крају неизбежно долази прихватање: нити ће Србија ући у Европску унију нити нам Европска унија може решити проблеме које имамо. Пут без алтернативе је одавно непроходан, а никада није ни водио тамо где смо мислили. Што пре елита стигне до последње фазе, и схвати да морамо наћи нови пут, то ће пре бити боље.

17. новембра 2010. | Ненад Вукићевић @ 19.23 | 1 коментар | Анализе

1 коментар »

Slažem se. Nepostojanje izbora nikako ne vodi u demokratiju.

#1 | 22. децембра 2010. | Mirko

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

9 гостију прегледа сајт