Српски националисти

Медијске манипулације

Енглески новинар Роберт Фиск одржао је занимљиво предавање о улози новинара – и речима које користе – у пројектовању алтернативне реалности (предавање на српском, и енглеском). Тешко је ставити критике које Фиск упућује колегама са Запада у наш контекст, јер Србија, заправо, ни нема новинаре. Можда би било прикладно додати „част изузецима“, али осим неколико аналитичара, нико ми не пада на памет.

Наравно, Фиск говори о понашању медија победника. Ми смо, ипак, поражени. Говорити о слободним медијима или квалитетним новинарима у условима опште националне капитулације је узалудно. Међутим, у свему постоје неке границе, па и у поразу. Нажалост, нама ни елементарна хуманост није дозвољена, посебно не на „јавном сервису“. У последње време, можда због успешне обуке код Би-Би-Си-јевих „експерата“, манипулације овог европског гласила – које смо обавезни да финансирамо – постају све перфидније. Најсвежији пример појавио се пре неки дан на њиховим интернет страницама.

Реч је о годишњици бомбардовања моста у Варварину. Читајући вест коју је припремио „сервис грађана“, међутим, тешко је закључити да ли се догодила нека несрећа, односно, „трагедија“, или нешто горе. Неко ће рећи да цепидлачим, свакако да је погибије десет цивила трагично, али у овом случају у питању је и нешто више – злочин. Када дете падне са петог спрата, то је трагедија, али када то дете неко баци кроз прозор, то је злочин. Исто тако, када се мост случајно сруши, у питању је трагедија, али када га неко намерно сруши, са ни мање ни више него четири пројектила, назвати то трагедијом, и само трагедијом (реч злочин није искоришћен ниједном!), је несхватљиво.

Наравно, овакво представљање ствари је ограничено на туђе злочине. Претрага сајта РТС-а открива опречну уређивачку политику код насловљавање сличних вести. Када су у питању годишњице злочина у којима су Срби кривци, не користе се еуфемизми. Један пример је годишњица злочина у Сувој Реци.

Годишњици злочина у Штрпцима је још један пример, у низу. Ни у овом тексту нема речи о трагедији, која би означила неку врсту несрећног догађаја, већ се догађај назива правим именом. Зашто се онда намерно и свесно убијање цивила на варваринском мосту назива (само) трагедијом?

Манипулације речима, као средства за мењање перцепције о одређеним догађајима и периодима, су битан инструмент у борби за „срца и умове“ грађана Србије. Војни пораз и „мека окупција“, очигледно, нису довољни. Ми морамо, онако орвеловски, да заволимо наше окупаторе. То крајње понижење је циљ свих досадањих и будућих понижења, и дно које никако да дотакнемо иако наизглед бесконачно падамо. Како је Фиск приметио, у тој борби за промену свести, оружја су речи.

2. јуна 2010. | Ненад Вукићевић @ 00.14 | 1 коментар | Мишљења

1 коментар »

Још једно разобличење окупаторске власти и све што уз њу иде (медији). Само тако настави, браво.

#1 | 2. јуна 2010. | анониман

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

4 гостију прегледа сајт