Српски националисти

Лицемерје лажног суда

Пресудом у предмету за непоштовање суда који се водио против др Војислава Шешеља Хашки суд покушао је да забрани једну Шешељеву књигу. Поступак против Шешеља вођен је у тајности, забрањено је било помињање назива књиге током поступка, коришћене су затворене седнице, тајна оптужница, редиговани транскрипти и нечувено изрицање две пресуде (јавнe и поверљивe). Ови покушаји сакривања суштине поменутог процеса и пресуде су ништа више но покушај забрањивања књиге у тајности. Више нису само издања цензурисана, него и саме одлуке које их цензуришу.

Користећи се, искључиво, транскриптима из поступка за непоштовање суда и поступка за ратне злочине открио сам без великог труда коју књигу Хашки трибунал жели да забрани. Лицемерје Трибунала чије Претресно веће осуђује човека на 15 месеци затвора – четири пута дужа казна од било које претходне – за дело које су и они починили је запрепашћујуће.

Имајући у виду да је Шешељ осуђен на 15 месеци затвора због наводног обелодањивања идентитета заштићених сведока тиме што је у једној књизи објавио материјал за који је Претресно веће нашло да, када се разматра у целости, дозвољава идентификацију заштићених сведока, можемо закључити да би слично дело самог већа било више него безобразно. То веће је казнило Шешеља на основи унакрсног упоређивања изјава разних људи из књиге – свака од којих је јавности доступна. Одлучио сам да применим исту методологију у испитивању њихове праксе заштите поверљивих података.

Прегледајући транскрипт јавних делова поступка за непоштовање суда, прво сам открио, помоћу излагања амикус курије тужиоца Бруса Мекфарлена, да електронска књига садржи 1400 страна (транскрипт, 7. мај 2009. године, страна 20, линија 9). Потом, у јавном транскрипту од 6. марта, судија Паркер потврђује да је књига објављена у или око новембра 2007. године (т6.3.2009, с16, л3). На дан суђења, Шешељ потврђује да штампана књига има око 1200 страна (т29.5.2009, с38, л18), истог дана он потврђује да се књига бави подручјем „где не само да није било рата, него ни напада“ и да је то потврдио Рејнад Туненс, вештак Тужилаштва у поступку за ратне злочине против Шешеља. (т29.5.2009, с87, л23).

Узимајући транскрипт суђења из поступка за ратне злочине, подсећам се да је вештак Туненс сведочио да „није било војног напада, од стране ВЈ, у Војводини“ (т28.2.2008, с4308, л12), истовремено медији објављују вест да је сведок Туненс изјавио како „није било војних напада на Хрвате у војвођанском селу Хртковци“ преносивши суђење од тог дана (http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=88488).

Састављајући информације из ових јавно доступних транскрипата и вести, за које је Претресно веће у предмету непоштовања суда одлучило да нису поверљиве природе чим су јавно доступни на званичном сајту Суда, долазим до следећих података: Књига у питању је објављена у другој половини 2007. године, у електронској форми садржи 1400 страна а у штампаној 1200. Књига се бави Војводином и јединим местом за које је Шешељ оптужен у Војводини, Хртковцима.

На основу ових чињеница можемо сви претпоставити да је књига коју овај квазисуд жели да забрани заправо Афера Хртковци и усташка курва Наташа Кандић. Та књига је објављена 2007. године, у електронској форми садржи 1410 страна, а у штампаној је нешто краћа, а једина се бави Војводином и Хртковцима.

Књигу можете пронаћи на следећим сајтовима:

Линк 1
Линк 2

Чињеница да нико ко би узео ову књигу у руке не би могао, без предзнања, да сазна идентитет заштићених сведока додатно отежава већ лабаву тезу Претресног већа, и чини изречену казну још неправеднију ако је икако могуће. Логика којом су се користили да осуде Шешеља се, доказано, може користити и против њих.

Остаје само питање који је прави разлог за покушај забране ове књиге? Могући мотив јесте да издања која чињенично руше главне тезе Суда, које су основ многих досадашњих пресуда, су на мети судија и тужилаца. Очај Суда због угрожености процеса проглашавања колективне кривице српског народа кроз појам „удруженог злочиначког подухвата“ их тера на потезе гушења слободе изражавања, а посебно слободе публиковања докумената који поричу „званичну истину“ и суштински разбијају тезу да су Срби били агресори и кривци за ратове на простору бивше СФРЈ.

Од суда који је донео пресуде у збиру од преко 1000 година за Србе, а ослободио директне злочинце попут Харадинаја и Орића, не може се ништа боље ни очекивати. Питање је само колико ће још књига покушати да забране у послу ревизије историје за који су и створени?

5. новембра 2009. | Ненад Вукићевић @ 02.21 | 3 Comments | Анализе

3 Comments »

Nepostoji komentar o nacistickim sudijama,za njih je demokraija samo sto oni kazu.

#1 | 12. новембра 2009. | Bosko

Ево линк за најаву жалбе, дакле још неколико у низу разлога због чега је ово све бесмислено:
http://vseselj.com/files/subm/422.pdf

#2 | 16. новембра 2009. | djidji89

[…] информација о заштићеним сведоцима у књизи Афера Хртковци и усташка курва Наташа Кандић. Овога пута, мета оптужнице је три књиге у којима Шешељ […]

#3 | 18. фебруара 2010. | Повратни пинг Забрањене књиге « Српски националисти

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

11 гостију прегледа сајт