Цар Бокаса је крунисан, можемо ли да се вратимо својим животима?
Сија ли некоме сунце лепше данас након што су Обаму коначно и формално прогласили за председника? Овде у Београду не баш, и то верујте, не зато што је киша и кошава.
Чудно, на основу писања медија у свету био сам убеђен да нам коначно свањива зора новог дана и да је ова планета од свог настанка тотално огрезла у јаду и чемеру и да ју је из тог блата коначно извукао њен црни витез у сјајном оклопу(пробајте да замислите ову контрадикторност). Не кажем, имао је наш свет своје мрачне стране али да ли је баш толико био лош да заслужи да се на сва уста прича о „историјском преокрету“, „почетку нов ере човечанства“ и Обами као „светлошћу 21. века“*? Прихватам да је постати први црни председник САД значајно достигнуће, али ако ће то бити његово једино, „џабе је кречио“. (даље…)
Звучи ли вам познато?
На америчком блогу „Поглед сдесна“ сам нашао један пасус који говори о америчком (нео)конзервативном коментатору Дејвиду Фраму. Препознајете ли неког са наше политичке сцене у овим речима:
Фрам нема никакав осећај за оно што је истинито и правично. Самим тим нема никакав осећај за вођство. Вођство се састоји од тога да се залаже за оно што је истинито и правично и убеђивања других у то…Фрам уопште то не схвата. Једино за шта он зна су анкете и популарност, тј. зна шта други људи мисле (или шта он мисли да мисле) и једина његова политика је да се томе прилагоди.
„Хиџрет-дједо“
Не желивши ни по коју цену да заостану за Србима и Хрватима, нити да их копирају, босански муслимани, пардон, „Бошњаци“, су створили свог омиљеног лика за Нову годину: „Хиџрет-дједа“.
Вест на прво читање неизбежно изазива подсмех. Али ако шалу оставимо по страни, схватамо да је „Хиџрет-дједо“ слика и прилика бошњачке (назови)“нације“: креатура настала као папазјанија ислама и (пост)модерног секуларизма, без икаквог историјског или културног упоришта, наметнуто од „виших ауторитета“. „Хиџрет-дједо“ је лик чији назив и одећа имају корене у исламу, а треба да симболизује прославу Нове године по календару насталом у хришћанској цивилизацији и то по секуларним обичајима. Може ли нормалан човек да нађе у овоме било какав смисао?
Смисао, међутим, није битан. Битно је по сваку цену показати да ниси као они други и зато је „Хиџрет-дједо“ управо симбол какав приличи бошњачкој „нацији“.
Увек им је неко други крив
Немачки „Шпигл“ је на свом енглеском сајту донео репортажу о „буђењу ислама“ у Сарајеву у којем се изражава наводна забринутост због таквог развоја догађаја. Ако изоставимо чињеницу да лист касни једно 20 година за чињеницама на терену , чланак има својих веома занимљивих делова. Један од њих је да је први пут једна „официјенла“ новина избацила клише о „200.000 убијених муслиманских цивила“ у рату у Босни и написала истинит податак да је погинуло 100.000 људи, не наводећи притом њихову националну припадност чиме је имплицитно рекла да се ради о жртвама на свим странама(на стану додатак да муслимани чине „80% цивилних жртава“). У пасусу који говори о томе се налази и пар реченица које веома верно осликавају менталитет босанских муслимана , тзв. „бошњака“ (даље…)
Loading ...
