Дуго очекивани и помпезно најављени дан оснивачке скупштине нове странке Томислава Николића је дошао и прошао па је ред да мало прокоментаришем манифестацију.
Нема више српске, па ни стране класичне музике, сада је у моди „Роки“, ваљда као доказ „напредности“. Говори онако испразни, лишени супстанце и поенте, препуни фраза о „бољем животу“, „мосту између истока и запада“ и „борби против криминала“. Ни речи о програму, ни „и“ од некакве идеологије нити је речено како замишљају да остваре то што су наумили, ма шта то било. Сходно томе и атмосфера у, истини за вољу, препуној сали Сава Центра, млака, недоречена, без правог ентузијазма какав се очекује у оваквим приликама, посебно након најава челника СНС како су се ослободили „баласта радикализма“. Један мој пријатељ који је био присутан је то најбоље описао речима: „Пун Сава Центар, а у ствари празан“.
Можда је свему томе нарочито допринело присуство представника амбасада САД, Британије, Француске, да к’о бива, чују лично од Николића шта имају да им кажу. А отимање Црне Горе и Косова и Метохија, протеривање Срба из Крајине и са Косова, НАТО агресија? Помену ли „напредњачки“ челници то понекад? И где се Лука Караџић уклапа у све то? Вероватно да би могли да одрже представу како могу да буду све за свакога.
Кад је све ово почело рекао сам да ће Николићева партија у најбољем случају бити ДСС на стероидима. То је била превише оптимистична процена, ово што смо видели у Сава Центру је ДСС од пре 2006 коме треба хитно убризгати тестостерон.
(крос-постовано на http://mightiestofthenine.blogspot.com/)
24. октобар 2008. | Witch-king of Angmar @ 11.37 | Коментари (2) | Мишљења
Ратко Личина
„ШТО СЕ ГРБО РОДИ…“
Ето тако, прође и то – порођај ЕУ-ропске деснице у Србији, све у стилу народне пословице „што се грбо роди, време не исправи“
Бомбастична обећања најприје од Томислава Николића, а кад му се придружио, након „малог одмора од политике“, егзалтираног Александра Вучића о томе како „након 21.октобра ништа више неће бити исто“ – претвориле су се у мјехур од сапунице или у своју суштину – најобичнију издају.
А сигнала је било, флешбекова и дежа-ви ефеката – пун шешир…
Изјави Тома (невјерни) својевремено „Бићу нови Санадер“. Не требам ни да пишем на какву је муку ставио Крајишнике који се почеше питати како то ми да гласамо за неког коме је узор лидер омражене ХДЗ, странке која нас је прогнала са прадједовских огњишта.
Након тога „Велики маг предизборних кампања“ Александар Вучић преписује изборну кампању за председника Србије „Напред Србијо“ од истог тог ХДЗ-а и њихове кампање за парламетарне изборе 2007. године у Хрватској – „Идемо даље“: скоро идентичан предизборни спот, идентични плави „шушкавци“…..
Индикативно је да је свој повратак у политику након, је ли, бављења како је рекао „берзанским пословањем“ –узгред буди речено не знам да ли је резултат тога „пословања“ био и овај недавни крах свјетских берзи, Александар Вучић огласио баш хрватском недељнику «Глобус».
У интервјуу под насловом «Санадеризират ћемо Србију» исхвали фришки «допредсједник» све и свашта по новој НДХ : бајадере, хрватска вина, Туђмановог «интимуса» Ћиру Блажевића, а o Србима из Крајине …скоро ни слова – уствари тек мало о томе како нема струје у Земунику Горњем.
И толико.
Попут некад Туђмановог, данас Месићевог Србина Милорада Пуповца – а и ту постоји веза – ваљда једини Крајишник уопште у новој ЕУ-странци – Марко Атлагић у Бенковцу има синовца који је предсједник општинског одбора Пупавчеве СДСС.
Очито је да је идеологија српског национализма напрасно замјењена новим, ЕУ-ропским флоскулама.
А онда, у предвечерје порођаја нових ЕУ-ропљана на телевизији Авала у емисији «Етикетирање» у добро познатом, набуситом стилу прокоментариса он, по принципу «о свему по мало» – а уствари ништа. Посебно је било интересантно кад је кометаришући дилему Мекејн или Обама рекао « навијам за Мекејна, а победиће Обама».
Очито је заборавио на идеологију антиглобализма на који се некад позивао и постројио се тачно по распореду неких нових интелектуалних гуруа који су прије неколико месеци говорили о потреби формирања Нове деснице у Србији, али не такве која се не уклапа у западне, НАТО и ЕУ калупе – попут Српске радикалне странке, него оне која ће том истом Западу и НАТО-у да се допадне за коју је узор Републиканска партија у Америци и разне папске-демохришћанске партије у Европи – отуд напрасно ова прича о Мекејну.
И тако, започе јуче и тај циркус, са све свађом на почетку. Најављена појачања из других партија – Феман, Љушић и Микавица се не појавише, вјероватно незадовољни прерасподјелом унутар руководства. Према неким информацијама, Миодраг Николић Феман је чак о том одржао и краћу конференцију за штампу, али су тај догађај режимски медији изблокирали.
А «хепенинг» – већ виђен, и ко зна колико пута коришћен – по самољубивом принципу «Како Аца копира кампање», исте фразе и лажи о будућности наше деце, о великом броју присутних који не могу да уђу у салу (5-6 минута након скупа провезао сам се улицом Милентија Поповића па нигдје не видјех никакву гужву и «масе обожавалаца»). Након тога по познатом агит-проп сценарију : радници, сељаци, музиканти… ред сланине, ред шунке па тако једно пет-шест пута…све то гарнирано Роки (или Рамбо) џингловима, тек толико да се зна гдје су газде и да се ода почаст изасланику газде-Мантера.
Шумадијска шајкача – и музичка подлога из «Рокија», али како се увући овим другим газадама из ЕУ – питање је сад? Или је ово ода и једнима и другима?
Нешто ме живо интересује: о чему ли ће сад Брана Црнчевић да пише у писмима синовцу, кад је постао напредан и ЕУропи и НАТО-у угодан ?
Како ли ће то сад изгледати?
Или ће се можда синовца одрећи, јер забога, рођачки односи у ЕУропи нису препоручљиви?
Ако си напредан – шта ће ти синовац, па још српски националиста?
И за крај Тома (невјерни). Поче са наклоном газдама – «ваше екселенције….» и не трепнувши затим слага «о једном човеку који је себе ставио испред Србије…»
Баш се питам, како то?
Тако можда, што се истог момента по дизању оптужнице од стране оне карикатуре међународног права – хашког тужилаштва и суда, спаковао и отпутовао у Холандију?
Или можда, што већ толике године тамнује у Шевенингену?
Или то што никад није правио труле компромисе?
Ако тако изгледа «стављање себе испред Србије» питам се како онда може изгледати кад неко стави Србију испред себе?
Али, тако се мора, Тома (невјерни) је човјек задатка, а присутне газде треба испоштовати. Нема мрдања!
Негдје раније споменуо сам како се све понавља па и издаја. Симболично то се дешава и са скраћеницама.
Тако смо акроним СНС виђали често:
-у Републици Српској Крајини 1990. отпадничка, издајничка партија Милана Ђукића – звала се Српска народна странка – дакле СНС!
-у Републици Српској 1997 године Биљана Плавшић и Српски народни савез – опет СНС!
-у Републици Србији 2001. године Бане Ивковић и Социјалистичка народна странка – гле чуда опет СНС!
-и на крају 2008. године Тома (невјерни) и Вучић (берзански) Српска напредна странка – већ знамо све – СНС!
Тек да се зна све ове странке нестадоше, тако да се ни овој не смјеши свјетла будућност.
Зато она јучерашња свечана песма, како то Тома (невјерни) рече – Тамо далеко – никако није звучала као свечана пјесма – више као реквијем!
#1 | 24. октобар 2008. | Vlada RSK
Loading ...
Ратко Личина
„ШТО СЕ ГРБО РОДИ…“
Ето тако, прође и то – порођај ЕУ-ропске деснице у Србији, све у стилу народне пословице „што се грбо роди, време не исправи“
Бомбастична обећања најприје од Томислава Николића, а кад му се придружио, након „малог одмора од политике“, егзалтираног Александра Вучића о томе како „након 21.октобра ништа више неће бити исто“ – претвориле су се у мјехур од сапунице или у своју суштину – најобичнију издају.
А сигнала је било, флешбекова и дежа-ви ефеката – пун шешир…
Изјави Тома (невјерни) својевремено „Бићу нови Санадер“. Не требам ни да пишем на какву је муку ставио Крајишнике који се почеше питати како то ми да гласамо за неког коме је узор лидер омражене ХДЗ, странке која нас је прогнала са прадједовских огњишта.
Након тога „Велики маг предизборних кампања“ Александар Вучић преписује изборну кампању за председника Србије „Напред Србијо“ од истог тог ХДЗ-а и њихове кампање за парламетарне изборе 2007. године у Хрватској – „Идемо даље“: скоро идентичан предизборни спот, идентични плави „шушкавци“…..
Индикативно је да је свој повратак у политику након, је ли, бављења како је рекао „берзанским пословањем“ –узгред буди речено не знам да ли је резултат тога „пословања“ био и овај недавни крах свјетских берзи, Александар Вучић огласио баш хрватском недељнику «Глобус».
У интервјуу под насловом «Санадеризират ћемо Србију» исхвали фришки «допредсједник» све и свашта по новој НДХ : бајадере, хрватска вина, Туђмановог «интимуса» Ћиру Блажевића, а o Србима из Крајине …скоро ни слова – уствари тек мало о томе како нема струје у Земунику Горњем.
И толико.
Попут некад Туђмановог, данас Месићевог Србина Милорада Пуповца – а и ту постоји веза – ваљда једини Крајишник уопште у новој ЕУ-странци – Марко Атлагић у Бенковцу има синовца који је предсједник општинског одбора Пупавчеве СДСС.
Очито је да је идеологија српског национализма напрасно замјењена новим, ЕУ-ропским флоскулама.
А онда, у предвечерје порођаја нових ЕУ-ропљана на телевизији Авала у емисији «Етикетирање» у добро познатом, набуситом стилу прокоментариса он, по принципу «о свему по мало» – а уствари ништа. Посебно је било интересантно кад је кометаришући дилему Мекејн или Обама рекао « навијам за Мекејна, а победиће Обама».
Очито је заборавио на идеологију антиглобализма на који се некад позивао и постројио се тачно по распореду неких нових интелектуалних гуруа који су прије неколико месеци говорили о потреби формирања Нове деснице у Србији, али не такве која се не уклапа у западне, НАТО и ЕУ калупе – попут Српске радикалне странке, него оне која ће том истом Западу и НАТО-у да се допадне за коју је узор Републиканска партија у Америци и разне папске-демохришћанске партије у Европи – отуд напрасно ова прича о Мекејну.
И тако, започе јуче и тај циркус, са све свађом на почетку. Најављена појачања из других партија – Феман, Љушић и Микавица се не појавише, вјероватно незадовољни прерасподјелом унутар руководства. Према неким информацијама, Миодраг Николић Феман је чак о том одржао и краћу конференцију за штампу, али су тај догађај режимски медији изблокирали.
А «хепенинг» – већ виђен, и ко зна колико пута коришћен – по самољубивом принципу «Како Аца копира кампање», исте фразе и лажи о будућности наше деце, о великом броју присутних који не могу да уђу у салу (5-6 минута након скупа провезао сам се улицом Милентија Поповића па нигдје не видјех никакву гужву и «масе обожавалаца»). Након тога по познатом агит-проп сценарију : радници, сељаци, музиканти… ред сланине, ред шунке па тако једно пет-шест пута…све то гарнирано Роки (или Рамбо) џингловима, тек толико да се зна гдје су газде и да се ода почаст изасланику газде-Мантера.
Шумадијска шајкача – и музичка подлога из «Рокија», али како се увући овим другим газадама из ЕУ – питање је сад? Или је ово ода и једнима и другима?
Нешто ме живо интересује: о чему ли ће сад Брана Црнчевић да пише у писмима синовцу, кад је постао напредан и ЕУропи и НАТО-у угодан ?
Како ли ће то сад изгледати?
Или ће се можда синовца одрећи, јер забога, рођачки односи у ЕУропи нису препоручљиви?
Ако си напредан – шта ће ти синовац, па још српски националиста?
И за крај Тома (невјерни). Поче са наклоном газдама – «ваше екселенције….» и не трепнувши затим слага «о једном човеку који је себе ставио испред Србије…»
Баш се питам, како то?
Тако можда, што се истог момента по дизању оптужнице од стране оне карикатуре међународног права – хашког тужилаштва и суда, спаковао и отпутовао у Холандију?
Или можда, што већ толике године тамнује у Шевенингену?
Или то што никад није правио труле компромисе?
Ако тако изгледа «стављање себе испред Србије» питам се како онда може изгледати кад неко стави Србију испред себе?
Али, тако се мора, Тома (невјерни) је човјек задатка, а присутне газде треба испоштовати. Нема мрдања!
Негдје раније споменуо сам како се све понавља па и издаја. Симболично то се дешава и са скраћеницама.
Тако смо акроним СНС виђали често:
-у Републици Српској Крајини 1990. отпадничка, издајничка партија Милана Ђукића – звала се Српска народна странка – дакле СНС!
-у Републици Српској 1997 године Биљана Плавшић и Српски народни савез – опет СНС!
-у Републици Србији 2001. године Бане Ивковић и Социјалистичка народна странка – гле чуда опет СНС!
-и на крају 2008. године Тома (невјерни) и Вучић (берзански) Српска напредна странка – већ знамо све – СНС!
Тек да се зна све ове странке нестадоше, тако да се ни овој не смјеши свјетла будућност.
Зато она јучерашња свечана песма, како то Тома (невјерни) рече – Тамо далеко – никако није звучала као свечана пјесма – више као реквијем!
#1 | 24. октобар 2008. | Vlada RSK