Хелсиншки одбор vs. Хелсиншки принципи
Поред бурних политичких догађаја, и потез једне невладине организације изазвао је у последње време велику пажњу и реакцију како стручне тако и шире јавности. Ради се о Хелсиншком одбору за људска права. Организација која својим називом имплицира да је посвећена заштити људских права, дозволила је себи да састави годишњи извештај који је многе који су имали прилику да га прочитају подсетио на „најбоље“ ауторитарне традиције потказивања непријатеља режима.
Хелсиншки одбор за људска права је члан Међународне хелсиншке федерације, која окупља организације из преко 40 земаља, чији је зајднички циљ заштита и промоција вредности садржаних у принципима који су унети у Завршни акт КЕБС-а, усвојеног 1. августа 1975. у Хелсинкију. Неки од тих принципа су: неповредивост граница; поштовање територијалног интегритета држава; забрана мешања у унутрашње послове других држава; поштовање људских права и основних слобода укључујући слободу мисли, савести, вероисповести и убеђења.
Имајући то у виду, од представника Хелсиншког одбора у Србији би се између осталог могло очекивати да промовишу неповредивост граница Србије и поштовање њеног територијалног интегритета. Било би логично да дигну глас против мешања челника страних држава и међународних организација и њихових дипломатских представника у Србији приликом састављања владе Србије, у предизборним кампањама и другим унутрашњеполитичким процесима. Такође, очекивано би било да се ставе у заштиту оних који заступају идеје које тренутно у Србији немају довољну медијску пажњу, као нпр. противљење војвођанској аутономији, чланству Србије у ЕУ, НАТО-у и др.
Ипак, у горепоменутом годишњем извештају, денунцирани и стигматизовани су управо они који се залажу за територијални интегритет Србије, који се противе мешању страних држава у унутрашње ствари Србије, и заступају ставове који су у нескладу са циљевима владајуће гарнитуре. Чак се изражава забринутост због ионако мизерног медијског простора који се даје носиоцима оваквих идеја, и доведи у питање њихов униврезитетски статус, не оспоравајући стручност, већ ставове које заступају као припадници интелектуалне елите. Није заборављен ни захтев за цензуром универзитетских уџбеника. А вероватно најсликовитији приказ „поштовања“ Хелсиншких принципа од стране ове организације представља насловна страна њиховог извештаја на којој је представљена Србија без територије Косова и Метохије.
Loading ...
