Српски националисти

Веб стандарди

Необавештени посматрач би помислио, пратећи медије, да у Србији влада опсесија са стандардима. Грађанима су пуна уста стандарда (материјалног), политичари само причају о стандардима (европским), невладине организације само причају о стандардима (цивилизацијским). Просто, опседнути смо.

С обзиром на ту преокупацију, могло би се с правом закључити да Србија муњевито усваја и примењује стотине хиљада страница регулативе која долази из Брисела, да прати најновије светске трендове, да се труди више него остали да то докаже. Очекивано је да у томе не учествује само држава, него да и народ, фирме, медији, толико опчињени, такође стреме ка „бољем животу“ уређеним „цивилизованим“ светским и западним стандардима. Посебно медији „европске Србије“, Б92, Блиц, РТС, Данас.

Један показатељ примене стандарда може бити и у виртуелном свету, тзв. веб стандарди. Нажалост, као и многи други стандарди у Србији све се своди на шминку и бајке.

Веб стандарди су покушај да се уведе ред у хаотичан свет Интернета. Због начина развоја веб презентација и различитим почетним имплементацијама веб браузера, сајтови данас могу изгледати сасвим различито у разним апликацијама. Најпопуларнији браузери надокнађују ове разлике тиме што се пребаце у тзв. „квиркс моуд“ функционисања, где се разне закрпе укључе да „поправе“ лоше написане веб странице.

Шта то у суштини значи? Како се развијао Интернет, на почетку нису постојале потпуно јасне дефиниције како „правити“ веб странице и како их приказивати, па су главни произвођачи софтвера стварали сопствена решења. То је довело до тога да се сајтови различито приказују у различитим браузерима, да се неки елементи само препознају у једним или другим, кретало се ка хаосу. Срећом разум је преовладао и сада се сви слажу да морају постојати јединствени стандарди за стварање и приказ веб презентација. Институција која предводи ову борбу, и предлаже нове стандарде, се зове W3C (world wide web consortium).

Проблем још увек није решен, главни кривац је Мајкрософт са Интернет Експлорером који, као најпопуларнији браузер, све до верзије 7 није имао ни близу озбиљну имплементацију веб стандарда које прописује W3C. Тактика намерног одступања од прописаних стандарда се вероватно сводила на наду да ће то гушење одржати монопол Мајкрософта на тржишту браузера. Вебмастери нису желели да „покваре“ своје сајтове за огромну већину посетиоца, а посетиоци нису желели да пређу на други браузер који не приказује већину страница како треба. Срећом, великим успехом Фајрфокса овај проблем је решен и Мајкрософт се најзад одлучио да прекине са праксом лоше имплементације стандарда.

Србијa, изгледа, веома заостаје за „светом“. Постоји сервис на интернету за проверавање исправности интернет страница:

http://validator.w3.org/

Упише се адреса и овај сајт прикаже све грешке на лоше састављеним веб страницама. Тако долазимо до следећих резултата.

Зашто не почети од „новог“ сајта јавног сервиса европске Србије? Пуштен у рад пре само неколико месеци, нови сајт једне европске медијске куће би ваљда морао да буде направљен са најновијим стандардима на уму? (као нови сајт Би-Би-Сија).

Овај сајт не само да није „полижио испит“, нешто што и није баш раритет на Интернету, него је на такав бесмислен начин састављен да се сваки озбиљан веб дизајнер може запитати о чему се ту ради.

Првенствено, дизајнер је изабрао да користи „XHTML Transitional 1.0“ стандард и то навео на старту странице. На пример XHTML, за разлику од обичног HTML-a, захтева да се једноструки „тагови“ затварају другачије (са /> уместо само >). Сваки озбиљан програмер би то знао, иначе не би изабрао овај стандард за имплементацију. Креатор овог сајта очигледно то не зна.

Дргуи „озбиљан“ преступ, који се у дизајнерским круговима сматра за неопростиву грешку, је коришћење табела за позиционирање навигације и текста на страници. То су почетничке грешке, које се понављају на већини наших сајтова.

Чак наше омиљено оружје масовне деконструкције (истине), Б5…пардон Б92, води озбиљну битнку са веб стандардима…

…изгледа успешно, разбијају их 286 пута по страници. Ови су барем изабрали HTML, али користе атрибуте попут „leftmargin“, „topmargin“, „marginheight“ и многе друге потпуно неправилне тагове. Страница просто врви од табела и неправлино искоришћених елемената. Запрепашћујуће.

Сличне резултате имају и сајтови Данаса, Блица, Владе Србије, ДС, ЛДП, ФзХП… списак је подугачак.

За разлику од тих напредних грађана европске Србије, снаге мрака и прошлости, попут овог сајта, се држе и промовишу веб стандарде. Тако ћете тестирањем страница овог сајта добити:

Сличне резултате постижу сајтови СРС и Војислава Шешеља. Од „проевропског блока“, једино СПС извлачи просек, њихов сајт је урађен по званичним стандардима (мада само provisional, али боље ишта него ништа), али с обзиром да им је сајт направљен у време док су још увек били „национална опција“ можемо очекивати одступање од правила ускоро.

Примена веб стандарда је само илустрација бајковитог стања у Србији, једној „страни“ су пуна уста стандарда, напретка, будућности. Реалност на терену је сасвим другачија, управо те напредне снаге гуше Србију незнањем да ишта направе како треба, па ни обичан веб сајт.

15. августа 2008. | Ненад Вукићевић @ 15.39 | 5 Comments | Анализе

5 Comments »

Занимљиво….

#1 | 19. августа 2008. | Световид

Ненаде, честитам!

Овде никога не интересује истина. Овде се лаже и краде. То се код многих доживљава као способност. То јесте један од разлога због чега смо овде где јесмо.

#2 | 27. септембра 2008. | Johan Wirth

Gospodine Nenade
Veoma dobar prikaz stanja naših sajtova. Pokušao sam da se lično uverim za pojedine sajtove i da proverim validaciju preko adrese koje ste postavili. Međutim nesto nije u redu sa mojom konekcijom. Proverio sam forum Srpskuh nacionalista (SRS) kao i ovaj blog ali mi pokazuje dvadesetak grešaka i upozorenja. Doduše proverio sam i sajt DS ali pokazuje da je sve OK.
Mođete li mi objasniti kako ja dobijam pogrešne rezultate,odnosno nisu isti kao u vašem prikazu.

#3 | 30. септембра 2008. | Strelac

Veb sajt je roba kao, recimo, paradajz ili lubenica,
što nas navodi na to da je bolji ako je strani, po
pravilima uvozničkog lobija. Očigledno je da radi
resavska prepisivačka škola. Ko će da se muči
praveći stranicu, znate li koliko je to redova koda?
Lakše je uzeti nešto već sažvakano i malo
došminkati. Šminka je inače pravilo 1. ponašanja
kod nas.
Nama se neki strani kursisti predstavljaju kao
vrhunski stručnjaci, eksperti za ovo ili ono. Pitam
se, ako su takvi, što ne ostadoše po tim amerikama i engleskama da naplate svoje
vrhunstvo nego dođoše ovde da rade za bednu
lovu od par hiljada (evra)

#5 | 1. октобра 2008. | Horacije

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

3 гостију прегледа сајт