Од: Horacije

Horacije — Wed, 01 Oct 2008 07:54:25 +0000

Slažem se sa ovim što je napisao Kralj-Veštac
ali ne sa komentarom R.Stanicic-a. Nezahvalno je
praviti tuđi psihološki profil pre svog.

Од: Radovan Stanicic

Radovan Stanicic — Fri, 12 Sep 2008 19:30:28 +0000

Nadji sebi bolje devojku i ostavi to sranje

Од: ZIka

ZIka — Sun, 07 Sep 2008 19:01:23 +0000

tokom devedesetih smo uzimali medalje jel su to mahom bili sportisti koji su prosli sportski sistem SFRJ a ovi danas su upravo oni sportisti koji su su trenirali 90 ih godina. cisto da znas.

Од: Милош Димитровски

Милош Димитровски — Tue, 26 Aug 2008 15:31:35 +0000

Сјајан блог, имам и ја пар речи да додам на ову тему.
Оно што упада у око, од можда најјаче репрезентације у колективним спортовима на свету, ако изузмемо ватерполо који озбиљно игра 6 репрезентација и где смо такође изгубили доминацију коју смо имали, доспели смо да више ни у једном спорту нисмо у самом врху. Сви се сигурно сећате како су сви кукали, само да се промени химна, да заиграмо уз Боже правде, да се завијори српска застава тада ће сви имати мотив до неба, и успеси неће изостати. Међутим десило се скроз супротно. Атмосфере, заједништва више нема ни у једној нашој репрезентацији. И на спорт се одразило схватање које преовладава последњих година у Србија, да су само паре битне, да се појединац обезбеди, само да мени буду добро, а за остале, па јбг, како се ко снађе, и зато сви изгарају у својим клубовима, а играње за репрезентацију, што би требало да представља врхунац за сваког спортисту је постало од другоразредног значаја, једино може да послужи да се прогура неки играч да се после лакше прода. И наравно понекад засија сунце успеха али ни то не може да прође без жутих политичара који на сваки начин покушавају да се огребу о сваки успех неког спортисте, покушавајући да тај успех представе као свој и да искористе тог спортисту у виду свог политичког маркетинга. И дошли смо до тога да 2 прослављена репрезентативца место да се баве својим послом, долазе и спрачавају неког да постане градоначелник јер он наводно није добар. Нису добри сви они људи који су гласали за њих, а били су добри док су све ове године свим срцем навијали за ту двојицу спортиста. Однос представника ОКС у Пекингу према новинарима је био катастрофалан, толко бахатости, неразумевања, немушта лаж о прикривању сукоба са Шапићем и Шефиком. А ко је био у том комитету? Па велики број политичара и функционера странака је добио посао тамо, а никакве везе са спортом нису имали. Али странка свугде мора да буде присутна. Важно да су државни функционери шепурили по Пекингу о државном трошку док се у земљи није знало ко је ухапсио човека, док је један човек пребијен на смрт од стране полилиције а да се не зна ко је то урадио.
Ана, Новак, Јелена, Чавић па и Јанко су искључиво својим трудом, одрицањем постигли ово што су постигли и нико им у томе није помагао. Разлог за то је што су и на време отишли одавде па нису морали да се суочи са разним мешетарима којих у свим српским спортовима има прегршт. Тако да не можемо говорити и о неком озбиљнијем развоју индивидуалних спортова код нас. Базични спортови гимнастика, атлетика, пливање су потуно запуштени. О обнови игралишта и терена и изградњи нових нема ни назнака. Сећам се да сам са својих 6-7 година 12 сати дневно био у школском дворишту које је било препуно играо фудбал, баскет, рукомет.., а сада у том истом дворишту терен је запуштен, нема више клинаца који се баве неким спортом, тек понеки случајни пролазник туда прође,
Створио се нови систем вредности у којем појединац брине искључиво о себи, и о свом материјалном статусу, а о нечему вишем не жели да размишља. Уз то када се дода слика коју домаћи медији стварају и пут којим иде наше друштво неизбежно је да се све то одразило и на спорт. Али бојим се да овим нисмо дотакли дно и да ћемо у својој заслепљености још дубље тонути.

Коментари на: Србија и Олимпијске игре: хоће ли неко разумети симболику?

Од: Horacije

Од: Radovan Stanicic

Од: ZIka

Од: Милош Димитровски