Сукоб у Грузији ми је поново скренуо пажњу на паралеле између Србије и Грузије.
Шта нас то спаја?
Европска будућност? Можда тај очигледан заједнички комплекс који поносно гајимо у настојању да постанемо чланови породице еУропских народа? High five!
*Сакашвили објављује рат Јужној Осетији са заставом ЕУ у позадини. Cool! Борис објављује мир, заувек, са заставом ЕУ у позадини. Interesting.
Или! Можда чињеница да и у Грузији, као у Србији, влада један чика који би „да заведе ред!“ Хммм…
Добро је Борис научио ову лекцију, па је ударио право на опозицију и добро пребио политичке противнике. Има да буде реда, бре!
Пак, има ту још. Можда зато што бисмо и ми у НАТО! Damn, Грузијци су већ у Ираку!
Хммм, када боље размислим, има и разлика. (боље да не размишљам)
Наши ментори из ЕУ и НАТО имају двоструке аршине?! Nooo way. У Грузији хушкају на рат и насиље, ради успостављања „реда и мира“, у Србији гуше сваку идеју сукоба. [Заиста, нећемо да гинемо за тамо неко Косово (и Метохију). Ми смо цивилизовани, бре!] I’m confused.
Запад се залаже и за територијални интегритет Грузије, по цену хиљаде и хиљаде мртвих, као што су се некада залагали за територијални интегритет Хрватске и Босне. Аах, memories. Нешто смрди?!
Нуди се закључак да смо ми, дакле, лоша деца? Питам се, зар је наша „европска перспектива“ мање вредна од неке тамо грузијске? Зар је наш „европски пут“ тежи од тамо неког азербејџанског? Зар сумњате да су наше „европске интеграције“ лажне, да је наша „европска будућност“ слабија од албанске?
Срећом па ја не волим Европску унију. Gasp! Не знам само како житељи круга двојке мирно спавају вечерас, свесни оваквих страшних пропуста од стране наше нове престонице, Брисела. Ипак, господа, припадници изабраног народа (Еуропског) и самопроглашене аристократије београдског асфалта, не могу бити у истој категорији са неким тамо Грузијанцима, Азербејџанцима. Пих, па Београд је Европа, бре! И не само Европа, него цео Свет (наравно, само онај лепи, бели свет).
У великој осмогодишњој традицији снобизма постоје стандарди; неће ваљда куповати од Кинеза, трговати са Арапима, или слушати руски језик, ово је Европа, бре! То се подразумева, али како сада може нека Грузија, из тамо неке совјетске вукоебине, да буде нама равна, или ИСПРЕД НАС у трци за ЕУропу? Немогуће!
Предлажем да превазиђемо ову грешку у Матриксу једном брзом интервенцијом Јавног Сервиса. Није Грузија привилегована у односу на Србију, нису војне снаге демократског председника Сакашвилија убиле неколико хиљада цивила бомбардовајући неки тамо сепаратистички и терористички град тешком артиљеријом. Европска будућност Србије није угрожена јер сви услови које ми имамо имају и други, и да: ми смо бољи Европљани од њих. Ах, зар сада није лакше?
9. август 2008. | Ненад Вукићевић @ 01.19 | 3 коментара | Мишљења
Иранска теорија о пореклу Срба
У литератури која се бави пореклом Срба и српског националног имена, термином Стари Срби се обично означава народ под именом Срби, који је живео у Сарматији.
Стари Срби се први пут помињу у првом веку после Христа (69. године) у књизи Плинија Цецилија Секундуса „Познавање природе“ и то у латинизованом облику – Серби (Serbi).
Стари Срби су ту забележени као народ који живи у Азијској Сарматији, северно од Кавказа, па се из тога може претпоставити да су Стари Срби били сарматско (иранско) племе.
После Плинија, Старе Србе помињу и Тацит, Птоломеј, Прокопије, Јорданес, Вибијус, Ајнхард..
Веза између Старих Срба и данашњих Срба није научно доказана, већ представља хипотезу. Претпоставља се да су се Стари Срби из Азијске Сарматије преселили у Средњу Европу (Полабље) у четвртом веку, заједно са Аланима. Историчари сматрају да су Стари Срби и Алани били веома сродна сарматска племена, а потомци Алана су данашњи Осети на Кавказу (Према другом тумачењу и сами Стари Срби су били део Алана).
На основу ове теорије се претпоставља да су се Стари Срби у Полабљу помешали са словенским племенима и оставили им своје име. Из тога произилази, а на основу већ широко прихваћене реконструкције Сеобе Словена, да се део ових Словена, који је усвојио име Срби, доселио на Балкан у седмом веку, где се помешао са раније досељеним словенским племенима и романизованим потомцима балканских староседелаца.
Други део Срба, који се није доселио на Балкан, остао је да живи у Полабљу, а њихови потомци су данашњи Лужички Срби.
Порекло Старих Срба [уреди]
Пошто Старе Србе налазимо међу сарматским племенима на северном Кавказу, њихово порекло је вероватно повезано са пореклом Сармата. Пошто је данашњи осетски језик настао од некадашњег сарматског, порекло Сармата (а тиме и Старих Срба) се може утврдити на основу географског распореда иранских језика.
Осетски језик спада у источну групу иранских језика, у коју спадају још неки језици, као што су пуштунски, јагноби или језици Памира, који се говоре на подручју Авганистана, Таџикистана и Пакистана. То подручје је вероватно било и првобитна домовина Сармата.
Византијски цар, Константин VII Порфирогенит у својој књизи („Book Of Ceremonies66″) назива Хрвате и Србе „Krevatas“ и „Sarban“. Овај податак да су Срби називани именом „Сарбани“ је битан због тога што у Авганистану постоји пуштунска племенска група са именом Сарбани, а то може значити да су ови пуштунски Сарбани у ствари преци сарматских Старих Срба.
Постоји стара пуштунска легенда која каже да је отац са именом Патан (Пуштун) имао четири сина: Сарбана, Батана, Гургушта и Карана (име овог последњег се можда може довести у везу са именом Хрвата). Ова легенда потврђује да су сарматски Стари Срби и Стари Хрвати могли бити потомци пуштунских племена.
Литература [уреди]
• Реља Новаковић, Одакле су Срби дошли на Балканско Полуострво, Београд, Народна Књига, 1978.
• Реља Новаковић, Где се налазила Србија од VII до XII века, Београд, Народна Књига, 1981.
• Реља Новаковић, Још о пореклу Срба, Београд, 1992.
• Реља Новаковић, Срби, Београд, 1993.
• Реља Новаковић, Срби и њихови прадавни сродници, Београд, 2000.
• Александар М. Петровић, Кратка археографија Срба, Нови Сад, 1994.
• Живко Д. Петковић, Прве појаве српског имена, Београд, 1996.
• Сава С. Вујић – Богдан М. Басарић, Северни Срби – (не)заборављени народ, Београд, 1998.
• Лазо М. Костић, О српском имену, Србиње – Нови Сад, 2000.
• Лазар Шебек, Стари Срби, Серби свеске 2, Издавач: Крим, Београд, Ложионичка 4.
Види још [уреди]
• Теорије о пореклу Срба
Спољашње везе [уреди]
• порекло Срба (на енглеском језику)
• рани помени српског имена (на енглеском језику)
• старосрпске речи у модерном српском језику (на енглеском језику)
• О заједничком пореклу Хрвата, Срба и Јата (на енглеском језику)
#2 | 9. август 2008. | arhistrateg
Loading ...
Naravno ,neverovatna sličnost Srbije i Gruzije ali još veća sličnost je sa Osetijom i Osetima, a štoje i jako bitno za nas Srbe, što ćete videti i u daljem tekstu
#1 | 9. август 2008. | arhistrateg