Србија и Олимпијске игре: хоће ли неко разумети симболику?
Завршиле су се и Олимпијске игре. Нећу ништа да причам о њиховој спектакуларности, све сте видели. Уместо тога, осврнуо бих се на своја лична размишљања.
Признајем, навијао сам да не узмемо ниједну једину медаљу! Зашто? Спорт, више од било чега, одражава стање духа друштва и нације. Током деведесетих, и поред свих напада на нас и препрека, што формалних, што неформалних, могли смо са приличном дозом сигурности да ће наши тимови и спортисти умети да дођу до титула и медаља. У неизвесној завршници мечева у било ком спорту, углавном би наши тимови превладали. Последњи шут, последњи смеч, последњи дриблинг, последњи замах наши би мајстори скоро увек одрадили успешно. Зашто? Зато што су иза себе имали државу и нацију која је колико-толико држала до себе и која је колико-толико гајила своје позитивне традиционалне вредности. Власт, каква год да је била, није купила свој капитал на уништавању онога што су Срби вековима сматрали светим, а за рачун глобалистичких творевина. Спортисти су тада могли да недостатак финансијских средстава надокнаде патриотским заносом и традиционалним српским инатом јер су знали да иза себе имају нацију која иза њих стоји свим жаром. (даље…)
The ICTY as a facilitator of reconciliation?
After a short discussion on a popular social networking site with someone interested in the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY), I decided to compile from those messages a summary of that exchange. The following examines the perception of the ICTY held by many in the Balkans, which should explain why this false Tribunal will never represent a force for reconciliation.
Is the ICTY a lawful institution?
To put it simply, courts and tribunals are set up by laws. Since the ICTY was set up by the Security Council, an executive body, it has no foundation to operate as it does today. For those interested in a studious examination of the nature and practices of the ICTY, I recommend John Laughlands book „Travesty“. (даље…)
Ранко Панић – жртва режима
Ранко Панић (41), из Младеновца, 15. августа подлегао је батинама које је добио од припадника Жандармерије на демонстрацијама против хапшења првог председника Републике Српске. Брутална репресија коју ова јединица у континуитету спроводи над грађанима Србије је довела до трагичног епилога. Ранка, великог патриоту, су убили припадници полицијске јединице коју режим користи против сопственог народа.
Почивај у миру Ранко. Никада те нећемо заборавити!
Веб стандарди
Необавештени посматрач би помислио, пратећи медије, да у Србији влада опсесија са стандардима. Грађанима су пуна уста стандарда (материјалног), политичари само причају о стандардима (европским), невладине организације само причају о стандардима (цивилизацијским). Просто, опседнути смо.
С обзиром на ту преокупацију, могло би се с правом закључити да Србија муњевито усваја и примењује стотине хиљада страница регулативе која долази из Брисела, да прати најновије светске трендове, да се труди више него остали да то докаже. Очекивано је да у томе не учествује само држава, него да и народ, фирме, медији, толико опчињени, такође стреме ка „бољем животу“ уређеним „цивилизованим“ светским и западним стандардима. Посебно медији „европске Србије“, Б92, Блиц, РТС, Данас.
Један показатељ примене стандарда може бити и у виртуелном свету, тзв. веб стандарди. Нажалост, као и многи други стандарди у Србији све се своди на шминку и бајке. (даље…)
Еврозона на ивици рецесије
По први пут од увођења Евра и јединственог монетарног система, у другом кварталу 2008. године, петнаест земаља тзв. „еврозоне“ су забалежиле привредни пад од 0,2%. Извесно је, узимајући у обзир тешку глобалну кризу проузроковану високим ценама енергената и проблемима са кредитирањем, да ће се тај тренд наставити а врло вероватно и продубити. Инфлација у еврозони је достигла рекордних 4% у јулу. Два узастопна квартала пада су потребна да би се званично говорило о рецесији, мада многи стручњаци говоре да је рецесија већ стигла у еврозону. (даље…)
Loading ...
