Разговори II
Помало мање или више о Србији
Енги реци ми шта се десило 05.октобра у мојој земљи. Шта је било?
Па свако зна да иза потреса народа, ма где он избио, стоји нека друштвена потреба, чије задовољавање спречавају преживеле установе. Ви сте само учинили први корак, створили сте услове да уместо преживелих, корумпираних и покварених установа начините нове, формирате нове. Тај први корак се није осетио тако јако, како је било потребно, нити је био тако општи да би обезбедио потребне промене установа, односно вашег друштва. Зато ће ваш покушај бити понављан док се не обезбеди потпуни успех. Многе снаге рачунају да ће промене само неких делова друштва довести до тога да народ остане миран и отрпи све то. То су заблуде исте онакве каквим је робовала власт коју је народ 05. октобра срушио. И код вас ће још многе ствари почињати изнова, изнова.
То што народни устанак није довео до потребних промена не треба тражити у неталенту нових власти, њиховом незнању, случајним тежњама, заблудама или издајама појединих чланица ДОСа, већ они леже у општем социјалном стању људи који су преузели челне функције у администрацији, у њиховом определењу да су се борили за власт а не за народ, јер је већина њих веома успешно и богато живела и под прошлом влашћу, а и имали су велике материјалне користи од сарадње са страним државама.
Неки појединци тог ДОСа сматрају да је народни бунт искључиво њихово дело, дело појединаца, те имају право да се неограничено обогате и награбе власти. Није тако. Бунт је дело незадовољног народа, националних невоља које су снаге ДОСа нејасно схватиле. И они су се пред народом бранили отрцаном фразом: да је интересе народа издала та и та странка ДОСа. Није битно да ли је то истина или не, битно је како је ДОС могао допустити да интереси народа буду уопште изиграни. Бедне су те политичке партије и странке чији се читав политички капитал састоји од сазнања само једне чињенице: Да грађанину Н.Н. не треба веровати.
ДОС није на прави начин испитао и спознао узроке народног бунта, а није ни могао, јер је требао да спозна: лажи државних власти, профитерство, крађу друштвене имовине, избегавање плаћања пореза, шверц дувана и друге акцизне робе, појаву обавезног мита у свим ситуацијама, политичка и мафијашка убиства, рекетирања, злоупотребе тајних служби, поткупљивање цариника, увоз беле половне технике, намештене тендере за јавне набавке и радове, коришћење буџета државе и локалних самоуправа за личне пословне интересе итд. Он је то спознао, уствари, и пре народног бунта, али се није могао одрећи тих прљавих ствари које доносе огроман новац и привилегије. Није могао да се ослободи профитера и криминалних група најразличитијег профила. ДОС одједном није могао да види и пронађе пут нестанка пар милијарди државног новца, пут за извођење пред лице правде профитера и криминалаца, корумпираних тужилаца, судија, министара, директора, вођа политичких странака. То би био најкраћи могући одговор. И зато нема никакве заслуге ни код једног вође странке, као ни код једне странке ДОС-а, те народ мора да спречи било какве лажне славопојке о тим појединцима. Ко се лати мача, мора њиме и да жње. Ако није способан треба сам да оде на време, а када не оде, не може се проглашавати никаквим реформатором.
Енги, упореди класно устројство моје државе са класама у твоје време. Да ли је то могуће.
Радо ћу покушати. Но мораш да имаш две ствари на уму.
Прво, ви сте имали пар групација људи или класа иако сте тврдили да имате само једну, радничку класу. Широку класу сељака. Пошто се није водило рачуна о тој класи, њени припадници су брзо увидели да своју децу треба да шаљу у град на школовање и на рад у државну управу и државну привреду. Тако су обезбеђивали своју децу али уништавали себе као класу и базу свог евентуалног наперетка. Затим временом је створена велика и школована класа индустријских радника, која је плаћала највишу цену изградње материјалних добара а и прва платила вашу транзицију како ви то зовете, како вам је лепо то измислила индустријска и финансијска пијавица са запада, једноставно речено каишари. Имали сте и класу бирократије, оних који су примали плате из разних буџета. И посебну класу, партијских и друштвених моћника који су о свему одлучивали. Значи, велика маса нације, која није припадала ни бирократији ни партијској елити, састојала се на селу од сељака а у градовима од радника, занатлија и ситних трговаца.
Друго, до пре распада СКЈ нисте имали класу праве буржоазије, класу приватних индустријалаца, финансијских и банкарских власника.
Када имаш у виду предходни одговор, у твојој држави имаш следеће класе данас: класу незапослених, напуштених и потпуно игнорисаних индустријских радника. Потом класу сељака, чија је просечна старост катастрофална, много напуштених имања, застарела агроопрема, застарели начин производње, сељаци су препуштени сами себи на потпуно не регуларном тржишту, треба да се такмиче са пољопривредном производњом сељака и фармера са запада, који имају невероватну подршку својих влада, јер храна у тим земљама треба да је јефтина, како би народ био задовољан. Имате класу бирократије која се стално увећава и ако ти је земља у све тежем стању, класу челних људи политичких партија који примају истовремено плате: у својим странкама, на радном месту, као чланови управних одбора државних предузећа, као израђивачи разних пројеката транзиције, те месечно њихова примања достижу и пар стотина хиљада динара. Једну спечифичну класу, класу криминалаца који се баве продајом дроге, рекетирањима и уценама, пљачкама, нарученим убиствима и припадници ове класе су у тесној вези са судством, тужилаштвом и људима из врхова извршне власти. На крају класу тих ваших такозваних великих привредника приватне структуре. Ако си добро запазио тако богатих људи, у моменту распада СФРЈ није било, који су могли да купе један Тигар или Трајал, или да створе Делту итд.
Значи ти ваши садашњи капиталисти су то постали у последњих десетак година захваљујући крађи друштвене имовине, располагањем буџетима на свим нивоима, сталним активностима у твојој и другим земљама истока, јер свуда је владао сличан амбијент, крађа огромне имовине државних предузећа, која су изводила јавне радове на свим континентима света, крађом машина и сировина из друштвених предузећа у земљи, нелегалном приватизацијом када су куповане шећеране за једну марку, итд.
И сада се ти капиталисти организују у разне привредне коморе, легализују свој капитал, намећу се као спасиоц народа, формирају странке, своје медије, невладине организације и полако почињу да соле памет целом народу, јер правна држава никада није функционисала и санкционисала све те крађе.

