Разговори I
На овом месту ћу дати садржај мојих необјављених промишљања.
Увод
Макса и Енги су чудни другари, моји другари, са којима се не слажем у много чему, али волим да чујем њихов став и мишљење. Баш о свему.
Пошто су живели пре 170 година, интервју изгледа по мало чудан, јер су данас многе речи њиховог говора забрањене за употребу, на овај или онај начин. Неке је забранио крупни капитал, неке су проглашене комунистичким, а комунизам најцрњим злом. А ја сам у неком прошлом заносу био помало и конзумент неких делова њиховог промишљања.
Читалац не мора да верује ономе што кажу, али би било пожељно да промисли и упореди ондашње догађаје са данашњом стварношћу у земљи Србији. Мора да буде обазрив и разликује термине који су се употребљавали за одређене друштвене појаве пре сто педесет година од ових данашњих . Као пример наводим њихове често употребљаване термине “револуција“ и “радничка класа“, који су данас забрањени, и користе се термини “транзиција“ и “нестручан нерадник“, те су послодавци принуђени да за плате од 250 евра доводе радну снагу из Бугарске и Румуније.
Такође читалац може и дозвољено му је да својим мисаоним процесом осуђује, прихвата, допуњује, анализира, упоређује, памти и заборавља коментаре пријатеља Максе и Енгија.
Разговорима са Максом и Енгијем придодао сам и разговоре вођене са Ђокицом. Ђокица је данашњи просечни Србин, са средњом или без средње школе, често вулгаран и прост за овдашње мондијалисте и “демократе“, за оне oбожаваоце увежене демократиј, који презиру све што је српска традиција и историја.
Податке о историјским догађајима које помињу у својим одговорима Макса и Енги, читалац не сме третирати као потпуне за разумевање тих догађаја. Можда ће читалац да остане у дилеми после неког њиховог одговора, можда ће му се учинити одговор недовољно јасним, што је резултат данашњег кошмара у земљи Србији а не њихових одговора.
Разговори немају унапред смишљени циљ. Обављени су само због радника и беде у Србији, да бих их подсетили да синдикалци у кожним јакнама и бундама нису измишљени у Србији деведесетих година прошлог века, већ да су их измислили каишари пре двеста година.
Ако су неки народи себи дали право да у име својих националних интереса поробљавају друге народе, имају поробљени право да своје националне интересе бране барем на својој властитој националној територији.
Разговори су порука присталицама глобализма да размисле о правичности својих тежњи, да се бар, када су болесни сете Господа Бога.тада им је вероватно прекасно док се искрено надам да за Србе никада није касно да се дозову памети и мудрости.
Loading ...
