Српски националисти

Ирска одбила Лисабонски споразум

На референдуму одржаном 12. јуна 2008. године грађани Ирске су се изјаснили против ратификације Лисабонског споразума. И поред подршке које је споразум добио од скоро свих парламентарних странака и притисака ЕУ администрације, грађани су са 53.4% (862.415) гласова поразили покушај ратификације преименованог устава Европске уније. Излазност је, упркос најавама да све изнад 40% указује на победу кампање за споразум, била 53.1%.

Ово представља још један у низу пораза ЕУ-бирократа у земљама чланицама. Ипак, овај ударац долази из неочекиваног правца, сматрало се да је Ирска апсолутно проевропски оријентисана због знатног економског развоја коме је допринела рана развојна политика Европске заједнице и да ће грађани занемарити штетне стране новог споразума из захвалности. Ипак, грађани Ирске су показали изузетну зрелост и препознали покушај даље централизације власти у рукама неизабраних еурократа. Као једина земља којом је дата прилика за референдум, Ирска је ту прилику искористила како би задала још један ударац недемократским владарима из Брисела.

Подсећамо на неуспеле референдуме у Француској и Холандији 2005. године када су грађани тих земаља одлучно одбили предлог устава Европске уније. После тих пораза бриселске бирократе променили су назив и договорили Лисабонски споразум, препустивши ратификацију скупштинама земаља чланица, надајући се да ће избећи даље поразе на демократским референдумима. Нису рачунали да ће Ирска, једина земља која по свом уставу мора консултовати грађане о свим променама државног уређења, овако одлучно одбацити други покушај увођења тог устава на мала врата.

Даље, подсећамо да су Данци 2000. године на демократском референдуму одбили евро монету, потом су Ирци 2001. године одбили споразум из Нице на референдуму само да би их ЕУ натерала да поново изађу на гласање, користећи тактику „гласаћете док не гласате на прави начин“. Исто важи и за референдуме у Француској и Холандији на којима је одбачена основа Лисабонског споразума, што није спречило Брисел да документ преименује и врати у живот. Даље, Норвежани су 1994. године на референдуму одлучили против чланства у Европској унији, Швајцарци су исту одлуку донели на референдуму 6. децембра 1992. године. Грендланд је напустио Европску заједницу 1985. године.

Демократски дефицит Европске уније постаје израженији после сваког референдума, јер скоро сваки пут буду одбијени и онда покажу колико им значи демократски изражена воља бирача тиме што је потпуно игноришу. Лисабонски споразум би само ојачао позицију неизабраних комесара који једини имају моћ да прелажу законе у Унији, ово историјско НЕ грађана Ирске ће вероватно бити занемарено у администрацији Европске уније, али остаје као потенцијално још један показатељ недемократских пракси заједнице која се одавно развија у погрешном смеру.

14. јуна 2008. | Ненад Вукићевић @ 22.42 | Leave a comment | Вести

Нема коментара »

Leave a comment

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

10 гостију прегледа сајт